Do ne tako davno, tradicionalno (papirno) objavljivanje knjige značilo bi da ste objavili „pravu“ knjigu, a ako doživite neviđen uspeh – ili imate neviđeno mnogo vremena na raspolaganju – moglo se desiti da uz to objavite i elektronsku verziju. U današnje vreme „objaviti“ knjigu već znači da ste je na neki način obelodanili publici, i sve je više onih koji se odlučuju za samostalno objavljivanje knjige – u bilo kom obliku. Hajde da vidimo onda šta je pametnije od ova dva (tj tri, četiri) načina – i da li uopšte ima razlike u formi kada izdajete knjigu.

Često mi ljudi postavljaju ovo pitanje, i pravo da vam kažem, malo mi je muka od objašnjavanja, pa rekoh hajd’ da napišem ceo tekst na ovu temu. Ne, ovo neće biti nimalo zabavan šalalala tekst, već ozbiljan (na momente i pravni) pristup ovom problemu.

No, da bih mogla da dođem do suštine, moram da vas prvo upitam nešto: zašto bi iko vama, dođavola ukrao tekst?! Znate li koliko je vremena potrebno da se samo pročita neki tekst? Tako je, mnogooo vremena.

(ili da li mi je potrebna lektura, kako se pišu sinopsis i biografija, gde da napravim dizajn korica & kako dođavola da objavim knjigu + koliko će to sve da me košta?!)

Iako je najčešće pitanje koje mi čitaoci postavljaju verovatno – a šta da radim kad završim knjigu, tu su i mnoga druga: kako da je objavim? Koliko to košta? Da li mi treba lektura? Kad će ti milioni dolara? I ostala krucijalna životna pitanja 😉

Kada počinjete blog, obično počinjete iz čiste ljubavi i entuzijazma: oh, kako je lepo deliti svoje mišljenje i stavove sa svetom! Ali tamo negde oko desetog teksta (ili desetog meseca), počinjete da se pitate ime li sve to smisla i kuda ide svo to vaše baljezganje (jer da se ne lažemo, na početku to obično i jeste baljezganje 😉 ) A ako vas drži blogovanje, ono što je počelo kao hobi ili zanimacija, može da donese i neku lovu. Samo – kako tačno napraviti biznis od bloga? Kako povećati interesovanje kod ljudi (i kompanija) za ono što radite i kako, zaboga, nešto i zaraditi?!

(za blogere & influensere)

Kako da neko kome na čelu piše nemam-hiljade-pratilaca dobije svoj prvi posao? Jednostavno! Lepo sedneš ispod drveta na pun mesec i čekaš da uspostaviš telepatsku vezu sa direktorom Poršea. Nakon par sekundi, dobijaš multimilionski ugovor + ponudu za ulogu u najnovijem Džejms Bondu i od sutra radiš kao zaštitno lice ove kompanije.

Ili možda ipak ide malo drugačije?

Izraz revidiranje potiče od latinske reči revisio, revidere u značenju ponovno viđenje, odnosno pregled. Znam da obično ne počinjem tekstove latinskim frazama i jako bih volela kad bih umela da budem beskrajno duhovita a da usput naglasim koliko je ovaj tekst bitan za sve pisce ovog sveta.

Ali, avaj – nisam svemoguća.

Pisanje kostura za knjigu možda zvuči kao dosadna tehnikalija, ali je upravo suprotno. To je trenutak kada možete biti apsoulutno i beskrajno maštoviti i kada stvarate jedan potpuno novi svet.

Volim Nove Godine. I rođendane. Za mene su to dirljivi trenuci. Izvor dobre zabave i trenutak kada vidiš sve koje voliš.

U isto vreme, ovi datumi su i dobar pokazatelj gde se nalazim sada i gde sam u isto vreme prošle godine bila. Hoću zato da (sebi) napišem odakle sam počela. I hoću da (sebi) napišem kuda idem sa ovim blogom.

Koja je vaša priča?

Ne, ozbiljno, šta vam ne da mira? O čemu razmišljate? Ko vas je povredio? Kako ste preživeli?

Jer za pisanje je najvažnija upravo priča.

Osećaj.

Jedan događaj koji želite da ispričate (bez obzira da li je izmišljen ili ne).

Ali – da li uopšte umete da napismeno iskažete šta vam je na umu, srcu, duši?

#dostojevskisucksmyballs #pazivoz #ana&vronskicopuplegoalz #sotomakeashortstorylong

Ne znam za vas, ali ja ga već čujem u glavi.

Lav: Juče sam imao 5345 followera, a danas 5234! Jbt, da li je moguće?! Gde grešim?! Da li koristim dobar filter?

Na dnevnom nivou, on sa Sofijom nastavlja ove visoko-intelektualne razgovore:

– Sonjuška, jesi postovala današnji ručak?

– A šta misliš, da li mi se ova sa košenjem uklapa u feed?

– Ne verujem da se deca vide a da si mene isekla na slici!

– Čekaj da li mi se čini ili si izbelila sebi zube a ne meni?!

I kao najvažnije, Lav bar jedanput dnevno Sofiji gura telefon u ruke i naređuje: slikaj tako da izgleda da se ludo zabavljam.

Zbirka priča, grupa autora, priredili Ana Gord i Aleksandar Petrović, blog 2018.

Besplatno za preuzimanje

Pred vama je pdf knjiga Devojke, zbirka najlepših priča koje su pristigle na kurs kreativnog pisanja tokom 2018. godine. 

Koliko često treba pisati i koliki bi tekstovi trebalo da budu?

Moja dva omiljena pitanja 🙂

Na prvo sam odgovorila u tekstu Moj trik br 1 za redovno pisanje bloga pa hajmo sad kratko na ovo drugo 🙂

Ima jedan odličan odgovor na pitanje kolika knjiga treba da bude – od korice do korice. Isto važi za blog postove. Tekstovi treba da budu dugački od početka do kraja.

(ili da li izmisliti sebe, ponovo?)

Pre svega, zašto umetnici uopšte menjaju svoja imena?

Razloga ima milion. Među glumcima na primer, često je slučaj da se njihovo “obično” ime promeni u neko “lepše”, čarobnije.

A među piscima?

(ili kako dođavola pronaći vremena za pisanje)

Ako imate vremena da pročitate ovaj tekst, imate vremena i da pišete 🙂 No nemojte da vas grize savest ako su vam pored ovog posta otvorena još najmanje 23 taba sa snimcima beba životinja i tekstova koje naprosto “morate” da pročitate.

Ili što uopšte čitate ovaj tekst kad možete raditi nešto drugo.

Jer ja vas razumem. Vaša glavna briga jeste kako da oslobodite vreme da se bavite nečim što silno želite.

Napisali ste knjigu… Bravo carevi, čestitam! To je fantastična vest. A evo i mene da vas upropastim sa sledećom činjenicom: To što ste napisali knjigu ne mora da znači da će ona biti čitana.

Niti da će da se prodaje.

Da, znam ja da je to bestseler. Ma sigurno, pa verujem vam na reč.

Nego – da prostite – koga boli dupe?!

(ili super recept za uspešno pisanje & blogovanje)

Jedno od najčešćih pitanja u vezi sa blogovanjem sigurno jeste: koliko često objavljivati tekstove? Ili ako ćete drugačije: kako redovno pisati. I mene je ovo mučilo. I to dve godine ako ćete iskreno. Ali sam pronašla isproban recept koji (meni) radi.

(Ili knjiga zasnovana na stvarnom događaju – kako napisati istinu bez kršenja autorskih prava?)

Da li ste ikada čuli ili doživeli nešto što ste poželeli da pretočite u priču ili roman? Ako jeste, razumem vas potpuno; bilo da je u pitanju neki neverovatan događaj kome ste prisustvovali ili intimna ljubavna priča, pisanje zasnovano na istinitim događajima može izgledati veoma (veoma!) primamljivo. Ah, da mi je samo dinar za svaki put kada sam čula: “e mogla bi da napišeš šta se sve meni u životu dogodilo”!

Ovo su neka od najčešćih pitanja koja mi postavljate na blogu pa slobodno pročitajte, možda pronađete odgovor na nešto što vam je bilo nejasno do sada.

(guest post Biljane Stanojčić) 

Elektronske knjige u Srbiji, dok pišem ovo, ne može se reći da su zaživele. Neke izdavačke kuće imaju i svoje čitačke aplikacije i elektronska izdanja njihovih knjiga. Na najpoznatijim svetskim čitačkim platformama, međutim, ne mogu da se čitaju knjige na srpskom jeziku ili se ne mogu kupiti iz Srbije.

Međutim, mnoge druge mogućnosti svakako postoje. Elektronskih knjiga na srpskom jeziku ima; a mnogi čitaoci mogu da čitaju i na engleskom jeziku.

Piše Jelena Rašić, freelance mag za društvene mreže

“Ne razumem kako funkcioniše News Feed.”

“Po kojim kriterijumima mi Facebook stalno izbacuje baš OVO?!”

“Zašto ne vidim objave svog najboljeg prijatelja?”

(pišu Jelena & Ana)

 Kako je već napisano u tekstu ovde, žudeti da postanete gospodar Instagrama (a time verovatno i sveukupnog univerzuma), pomalo je iskrivljen cilj i odmah da znate da ovaj tekst definitivno nije za vas. Ako vas pak zanima kako da poboljšate izgled vašeg feeda, ili da saznate fore koje ne zna svako, onda dobro došli dragi štreberi i uživajte u postu jer ćemo danas sa vama podeliti par caka za koje do sada verovatno niste čuli! 😉

(današnji guest post priredila je Jelena Rašić, freelance mag za društvene mreže)

Većina nas je već apsolviralo da TV, radio i novine nisu više najbolja opcija za reklamiranje, a mnogi od nas su shvatili da su društvene mreže pun pogodak. Svako malo čujete nešto o tim famoznim društvenim mrežama, jeftinom reklamiranju, brzom i lakom targetiranju ciljne grupe i naravno personalizovanom odnosu sa istom. Mnogi pričaju o tome kako to treba raditi i zašto televizija nije ono što je bila, zašto ljudi više ne kupuju novine i sve se češće informišu preko društvenih mreža. Ono što mogu da primetim jeste da u celoj toj priči ima mnogo više kako, nego zašto i svi nekako zaobilazimo najosnovnije početne stvari, a baš to je jedan od razloga zašto sam odlučila da napišem ovaj tekst.

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; ovaj put Sonja u tandemu sa autorkom ovog bloga)

Bez obzira na pozitivna iskustva onih koji koriste elektronske čitače, izdavači tvrde da njih u Srbiji ipak nema dovoljno i zbog toga se izdavačke kuće u našoj zemlji ne odlučuju na masovno e-izdavaštvo jer to za sada ne bi bilo isplativo. Nedovoljna potražnja na tržištu ne bi pokrila ni osnovna ulaganja, regulisanje autorskih prava, prevod, lekturu i dizajn, a tu su i problemi sa piraterijom i nelegalnim distribuiranjem koje većina izdavača u Srbiji navodi kao glavnu prepreku za razvoj elektronskog izdavaštva. Pojedini autori, pak, smatraju da je taj strah neutemeljen, jer knjiga preuzeta sa Amazona zaštićena je takozvanim DRM (Digital Rights Management) sistemom i ne može se kopirati tek tako sa uređaja na uređaj. Kao još jedna bitna prepreka za razvoj elektronskog izdavaštva u Srbiji navodi se činjenica da su u našoj zemlji računari još uvek nedovoljno rasprostranjeni i da je broj korisnika Interneta nizak.

Već sam pričala o tome kako objaviti knjigu (u Srbiji) i kako objaviti elektronsku knjigu, a sada je vreme za grand finale: kako objaviti knjigu bez izdavača! Ovaj vid izdavanja podrazumeva da budete sami svoj izdavač što nije teško, a verovali ili ne, čak nije ni skupo. Naravno, neophodno je da uradite par stvari pre nego što krenete da plivate u svom prvom miliončetu.*

*samoobjavljivanjem milioni nisu zagarantovani i samo od vas zavisi da li će se ovaj vid izdavanja isplatiti ili ne 😉

Već sam jednom govorila o korisnim spisateljskim linkovima, a zašto sam se odlučila da napišem tekst o obaveznoj literaturi za blogovanje, ne znam, mada je najverovatnije razlog taj što me mrzi da ljudima objašnjavam uvek sve iznova i šaljem linkove. Na ovaj način ću sebi olakšati život i slati samo jedan link koji u sebi sadrži sve neophodne stvari koje se tiču toga kako napraviti blog a pored toga, ovde stoji i gomila stvari koja govori kako svoj blog poboljšati pa je ovo idealna literatura i za one koji su malo iskusniji.

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

Tradicionalni modeli biblioteka, zasnovani na principima prikupljanja i čuvanja štampanih publikacija, postali su krajem dvadesetog veka relikti prošlosti, koji nisu mogli istom brzinom da odgovore tehnološkim promenama. Javila se potreba da se biblioteke sa izgradnje i bogaćenja svojih fondova više okrenu ka obezbeđivanju pristupa informacijama, koje više ne moraju biti locirane unutar fizičkih biblioteka, niti su obavezno deo njihovog fonda. Tu spadaju knjige koje se čuvaju u svetskim bibliotekama, svi tekući i raniji brojevi časopisa, dnevne novine, izvori s globalne mreže, izveštaji, leci, patenti, fotografije ili video zapisi, audio zapisi… Jedan od zadataka biblioteke je da osmisli taj univerzum za svoje korisnike, tako što će ga mapirati i šifrirati, i izabrati delove za koje će verovatno postojati interesovanje.

(ili 7 smrtnih grehova postovanja na društvenim mrežama i kako ih okajati)

Dobro, ne baš smrtnih, preživećete. Ali vaša strana možda i neće.

Nego, da vas pitam ja nešto.

KOJA JE POENTA VAŠE FEJZBUK STRANE? 

Šta pokušavate da postignete? Šta vi tačno radite na društvenim mrežama?

Ukoliko ste zamucnuli (ili čak i oklevali) pri odgovoru, logično je da je vaš pejdž u nevolji.

A da li ćete imati odgovore na ovo pitanje do kraja teksta – zavisi isključivo od vas.

(ili zašto ne pišete i koji su najveći izazovi prilikom pisanja)

Kao što sam govorila u prošloj epizodi, najveći izazov svakog pisca jeste upravo pisanje; završiti tekst, napraviti uverljive likove, izbalansirati stapanje stila i ideje i kreirati uverljivost. Svi imamo svoje razloge zašto (ne) pišemo i zato danas govorim o neprijateljima – ali i saveznicima – koji mogu uticati na vaše pisanje.

Ko me prati na društvenim mrežama, možda je već ranije pročitao reči Uroša Petrovića koje sam čula na BookTalk-u. Naime, na jednom od predavanja, dok su svi živo raspravljali i mudrovali o književnosti, autor Petog Leptira je izjavio sledeće: „Možemo mi svi ovde sedeti i pričati najbolje što umemo, kao neki Ciceroni, ali svi ćete naše reči zaboraviti za manje od nedelju dana. Prosto, mozak se budi kad je nešto neobično. Npr. da se ja sad dignem i počnem da pevam pakistansku himnu unazad, to bi se godinama prepričavalo. Ali ova naša priča teško. Isto je i u književnosti. Malo je pisaca koji zaista umeju da probude tuđi mozak u svom delu.“

Moram priznati da je ovaj naslov pomalo navlakuša, jer lično ne verujem u koncept greške prilikom pisanja i mislim da kako god da pišete – sjajno pišete i sve je sasvim u redu. Takođe, prilikom pripreme za ovaj tekst, pogledala sam ne znam koliko videa na ovu temu, pročitala bar 10 tekstova i konsultovala 2 knjige i mogu vam reći da su to sve budalaštine. Svaki od tih saveta je uzak, ograničavajući i mislim da bi bilo kog pisca u pokušaju ubio u pojam, a neka od najvećih spisateljskih imena bi opovrgla bukvalno svaku grešku. Moj tekst je zato potpuno drugačiji, i khm, ne znam baš da li bih se usudila da kažem merodavniji, ali recimo jedini dobronameran koji ovoj temi prilazi s oprezom kako ne bi povredio fragilne dušice i inače preosetljivih spisatelja.

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

Danas ćemo se baviti pojedinim vrstama elektronskih publikacija kao što su elektronski časopisi i novine jer se pokazalo  da je prelaz sa štampanih izdanja na elektronska bio najbrži u izdavaštvu stručnih časopisa i da sva štampana izdanja novina, bilo dnevnih bilo nedeljnih, danas imaju svoj pandan u elektronskom obliku. U drugom delu teksta tema je blog kao forma elektronskog izdavaštva. Za nas su naročito interesantni književni blog i blogerska književnost – pod književnim blogom smatra se blog na kojem autor objavljuje originalnu poeziju i prozu, ali i eseje, recenzije pročitanih knjiga, odlomke omiljenih dela i tome slično, dok je blogerska književnost sve prisutnija originalna književnost. Šta su prednosti ove nove forme i da li predstavljaju gubitak ili dobitak za izdavačku industriju?

(tekst koji će vam pomoći da se odlučite za dobar kurs kreativnog pisanja i pokazati kako da se edukujte u samostalnoj režiji)

Ne znam kada se tačno rodila ta ideja (mada znam da sam dnevnik počela da pišem u trećem osnovne), ali oduvek sam htela da postanem pisac, pa sam tako upisala i fakultet koji je, po mojoj logici, trebao mene da nekako napravi u pisca. Međutim, završim ja fakultet na odseku za svetsku* književnost a da p od pisanja videla nisam, ako ne računam ona bedna 4 seminarska rada, koja ionako veze imala nisu sa kreativnim (a bogami ni akademskim) pisanjem.

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

Iako su izdavači i urednici duboko uključeni u prenos znanja i imaju veoma važnu funkciju, izdavaštvo jeste i verovatno će i ostati biznis, mada biznis koji snabdeva čitaoce štampanim ili elektronskim knjigama koje obrazuju, informišu i zabavljaju. Pri tom, izdavaštvo je i prilično veliki biznis. Na primer, godine 1999. u Americi je objavljeno 119.357 novih naslova; 2001. objavljeno je 141.000 novih izdanja, a 2002. godine 150.000. To znači da je 17.12 novih knjiga ugledalo svetlost dana svakog sata u danu, uključujući i vikende i praznike.

(ili kako se nasmešiti na loše reči o vama i vašem pisanju)

Da li u svom životu imate osobu koju prosto obožavate ali ima neku malu manu koja vas (možda i svakodnevno) dovodi do ludila? Ta osoba, bilo da je mama, drug, suprug ili koleginica, bajna je i sjajna, ali npr. redovno kasni, sve zna najbolje ili ostavlja svoje stvari na pogrešnom mestu. Ako pogledate čak i 3 drage osobe u vašem okruženju, sigurna sam da biste kod sve tri vrlo lako našli nešto što vam ne odgovara, čak i ako je ta osobina nešto što neko treba da zaista da promeni (npr. koleginica stalno kasni i zbog toga može da izgubi posao).

Piece of cake, right? Ok, ‘ajmo sad na teži deo – da pređemo na vas same. Da li možete da pronađete svoje mane? Probajte, nabrojte bar dve svoje navike koje nisu baš najsjajnije.

Ukoliko bi se ovaj ceo post mogao svesti na tri reči, one bi bile sledeće:

• Počnite.
• Nastavite.
• Završite.

(…jer korice tome i služe!)

Vaš brat ima novu devojku i zove vas kod sebe kako biste se upoznali. Dok lagano ispijate svoje piće, prilazi vam osoba koja teži oko 150 kilograma u florscentnom roze korsetu i leopard helankama, i pruža vam ruku: Ćao zaovice! Drago mi je što smo se upoznali!

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

Šta se promenilo u izdavačkoj industriji sa razvojem elektronskog izdavaštva?

U principu, izdavačima je bitno da oni prodaju knjige. U kom mediju su te knjige, za njih je manje važno. Da li je knjiga štampana ili audio ili elektronska, njima je svejedno dokle god se prodaje. To ne znači da izdavače ne muče drugi problemi. Jedan od većih problema je kako zaštititi autorska prava i odbraniti se od piraterije.

(ili Click & Learn – Korisni (Spisateljski) Linkovi)

Često poželim da podelim neke linkove na društvenim mrežama, ali mi prosto bude žao da se izgube na „lajni“, u moru drugih informacija – možda najviše i zbog činjenice što ne mogu da objasnim koliko je neki link koristan. S druge strane, kada hoću da nađem neki link na FB, to se obično pretvori u nemoguću misiju i lupanje glavom o zid u stilu „o zašto bože ga nisam onda sačuvala“. Stoga na blogu danas stavljam 3 itekako korisna linka, da stoje za vjeke vjekova, koji će biti sigurno zanimljivi piscima, ali i svima onima koje pisanje i čitanje manje zanima.

(ili Influenseri & Millennials-i na dve digitalne konferencije – Spark.me + Digital Day)

Da li možete prisustvovati digitalnoj konferenciji ukoliko niste tech-geek? Možete. Da li možete da se zabavite? Naravno. Nešto naučite? Itekako. Možete li nešto od naučenog da primenite? Hm. I još jednom – hm.

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

Ako ste odgovorili na pitanje sa kraja prošlog teksta, izabrali ste da budete digitalni optimisti, skeptici ili agnostici. A kojoj god grupi pripadate, u debati o elektronskom izdavaštvu, mnogi smatraju da, ako se prihvati da je knjiga samo jedan medij, bilo da je elektronska ili štampana, glavno pitanje je razlika između čitanja štampanih i elektronskih knjiga. U svakom slučaju, većina se slaže da elektronsko izdavaštvo ima nekoliko prednosti u odnosu na štampano. Ako bi bilo potrebno izdvojiti najvažnije od njih, to bi bile ekonomičnost, hipertekstualnost, interaktivnost i, kao posledica svega ovoga, demokratičnost. 

(ili napisali ste knjigu – šta sad?)

Tajna piramida. Bermudski trougao. Čudovište iz Loh Nesa. Stounhendž. Grad Atlantida. Objavljivanje knjige u Srbiji. Sve su ovo dobro čuvane tajne na koje niko nema pravi odgovor.

Čak ni sveznajući Gugl.

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

(drugi tekst u serijalu postova čiji je autor moja draga Sonja Ocić – ukoliko ste propustili uvodni post, kliknite ovde za prvi deo teksta.)

Jedna od mogućnosti koje su stvorene usponom Interneta je elektronska knjiga, kao digitalna reprodukcija tradicionalne štampane knjige, koja je mogla biti direktno isporučena korisniku preko sajta izdavača ili autora, ili sajtova za prodaju. Elektronske knjige su digitalizovane, virtuelizovane verzije knjiga koje se mogu čitati preko računara ili posebnih uređaja – čitača elektronskih knjiga (e-reader). Neke od prednosti elektronskih knjiga su: dvadesetčetvoročasovna dostupnost (nije potrebno čekati da se otvori biblioteka ili tražiti rezervaciju, ako je knjiga već zadužena), može im se pristupiti sa bilo kog mesta na planeti i ne mogu biti izgubljene ili ukradene. Mnogi programi koji se koriste za prikazivanje sadržaja elektronskih knjiga omogućavaju čitaocu funkcionalnost na koju je on navikao prilikom čitanja knjiga štampanih na papiru: obeležavanje teksta podvlačenjem, zapisivanje komentara i obeležavanje stranica.

(ili 9 saveta koji ne pomažu prilikom kreiranja bloga)

Da sam pratila sva pravila, još uvek bih pratila sva pravila. To sam negde pročitala skoro. Dobar citat (obožavam citate). Poučan. Nisam preterani ljubitelj „opštih pravila“. Ništa se, zaboga, ne mora. I svako je pravilo podjednako primenjivo ili neprimenjivo. Sve zavisi od vaše ličnosti. Upravo zato, odlučila sam da napravim listu saveta koja sve pravila možda ne treba da uzimate doslovno na početku kreiranja  bloga.