U Rimu je toliko vrelo da kada šakom pređem preko vrata, znoj mi ostane na prstima. Grad je bučan, prljav i haotičan. Pokušavam da dokučim šta mi se tačno dopada, ali ne uspevam… Kao i kod svake prave ljubavi.
U Italiju, u stvari, nije moglo da se uđe. Ali, ljubav je možda i najslađa kad je zabranjena.
Pravila o ulasku u Italiju (za Srbe) bila su sledeća: u zemlju se ne može ući osim ako niste u emotivnoj vezi sa nekim a čak i da jeste, morate da sedite 10 dana u karantinu. I tako sam ja, najsnalažljiviji pundravac na planeti napisala da sam u vezi (tj imala sam vezu da kaže da smo u vezi), a karantin sam odlučila da svesno ignorišem. Nisu mnogo proveravali i mislim da sam ladno mogla da napišem da sam u emotivnoj vezi sa Erosom Ramacotijem.
Put do Isola Verde… Umesto sedenja u karantinu
I tako sam ušla u Italiju, da bih već sledeći dan bila na putu za Vićencu odakle smo se moja prijateljica Ljilja i ja zaputile u primorsko mesto Isola Verde tj Chioggia. Kupale smo se na plaži koja me je dosta podsetila na Valensiju – more plitko i muljavo, a pesak ulazi u sve pore na telu. Vićenca je inače slatka ali ne znam da li bih provela neko duže vreme u njoj. Provalila sam i brioš – italijanski slatki kroasan koji savršeno ide uz kafu.
Rim bez gužve (šatro)
U Rimu sam ostala od 28 juna do 5 jula, i iako su mi rekli da nema gužve, meni se čini da ima jer vidim više ljudi nego prošle godine (tik pred početak pandemije) – ali to naravno nije merodavno. Jer nema gužve ni u Vatikanu ni na Španskim stepenicama. A i pooštrili su ulaz u Panteon, pa 3 dana pokušavam da uđem u njega. Inače mi se Rim toliko dopao da sam odlučila da ga kako umem i znam posetim svake godine, zajedno sa Rovinjem u koji sam zatelebana već neko vreme.
Ovaj put sam otkrila najbolji sladoled ikada u La Romana gelateria, tajni klub sa koktelima Derriere, kao i kafu kod Panteona u Tazza d’oro. Pored toga sam imala i večeru života u Ai Piani. Tiramisu prave pred vama tako što umute kremu, stave biskvit koji poliju svežom kafom i dodaju i jagodicu na kraju.
Ovaj putopis svodi se uglavnom na slike i preporuke mesta koje sam ovde spomenula.
Uglavnom, Rim kao takav nije izneverio, i da, svi putevi tamo vode, i da, već smišljam kako ću da odem i 2022.
Do sledećeg putovanja, šaljem srdačni
pozZ
p.s. support my work
