Eh Živote, Razglednico – Pula, Cres & Rovinj

Malo mi je svo vreme ovog sveta na moru – pa je tako bilo i ove godine, tričavih 45 dana. Koliko god zvučim razmaženo, za šta me realno briga, radila sam 12h skoro svaki dan ove godine pa sam i zaslužila i duplo više. A sad, koga zanima, jedan putpis iz Pule, Cresa i Rovinja u periodu od 11 avgusta do 26 septembra, izvolite u salonu 🙂

Puliranje: 11-15 avgust

Bila sam u Puli 5 dana i to je, verujte mi, 5 dana previše. Što kaže Igor, u Pulu se ide samo u bolnicu ili u zatvor, a meni nije trebalo ni jedno ni drugo. No, okolnosti su takve bile, stigoh ja u Pulu kod Lene, lepo me je ugostila, hvala joj i svaki put je divna, ali Pula, evo ja nisam znala, ali Pula je prosto predosadna. No, da počnemo od Pulinih dobrih strana. Pula je Istra, što znači lokalne namirnice visokog kvaliteta, more, čist vazduh, kulturni i vaspitani ljudi, mentalitet koji ide malo dalje od Hrvata jer oni su Istrijani, drže se starih i lepih vrednosti i imaju dušu.

Ali – šta mi tačno smeta? Pa, Pula je ostala zaglavljena u srednjem veku. Restorana ima okej, ali ne dobacuju dalje od kvaliteta namirnica, ne eksperimentišu, nemaju ništa moderno i drugačije. Riva uz obalu nije napravljena, a ima potencijal da se napravi. Naravno, najviše mi smeta što svaki kafić izgleda kao lokalni kafić u Žarkovu, pored zgrade, što nema nijedan specialty coffee (što je okej, ali modernih kafića nema) i što su ljudi nekako učaureno lenji (nemam bolji izraz). I što im je što se otvorio kafić Kavana bio hajlajt života, a realno je samo malo lepše sređen lokal.

No, nemojte se zavarati da se nisam zabavila. Šta smo Lena i ja radile tih dana? Pre svega, videla sam se sa Janom nakon 2 godine, i jako sam je se uželela 🙂 Dalje, Lena i ja smo išle na koncert Amire Medunjanin i bilo je baš divno – Amira ne bi bila moj prvi izbor za koncert, ali veče je bilo toplo, ona ima glas anđela i čista je dušom i sve vredi kada na kraju peva Ako znaš bilo što od Azre 🙂 Dodatni bonus, u Puli, dobro je znati, otvoren i Ale hop, prodavnica džidža bidža 🙂 A sad hajmo na Cres, tj pre toga evo preporuke pa idemo na Cres.

Moje preporuke za Pulu

• restoran Aglijeri – crne njoke sa gamborima i breskvama, njam i vino Kabola
• branč/doručak Gagliardo
• kafa nema nigde, ne nadajte se
• sladoled ima za 7e, ako vam se to radi, izvolte u aRomu
• burgeri tj pomfrit sa tartufima i parmezanom ima u Submarinu
• plaža Valkane (stene, pristojna)

Vikend na Cresu: 15-17 avgust

Otišle smo Lena i ja na Cres za vikend, na Tićin rođ kako običaj nalaže svake godine. Sad ću nešto ponoviti što sam već pisala, pa da oproste oni koji su čitali. Ima jedna anegdota sa jednog od prošlih letovanja  – prijatelj je na Mljetu pričao je sa tipom koji vozi čamac od ostrva do kopna, i diveći se lepoti ostrva rekao: Kako vam je mirno ovde! na šta je skeledžija odgovorio: Mirno, mirno… Mirno za popizdit’! E pa mačkice moje, Cres vam je upravo to – miran za popizditš, bar iz perspektive singl 44godišnjakinje koja nema sitnu decu – meni mir preterano ne treba. Da, more je prelepo. Da, priroda je predivna. Da, hrana je preukusna. Da, sve je opušteno. Ali smor. Ne, ovo ne umanjuje moju beskonačnu ljubav prema Cresu, ali nije ovo vam nije odrednica za društvo, već za parove i mlade roditelje i penzionere.

Ali, kao i uvek, društvo je bitnije od destinacije a dreamy ostrvo na Jadranu nije najlošije mesto na kome možeš da se probudiš na planeti i ja sam vezana za Cres jer ovde letujem otkad znam za sebe. Šta smo onda radile taj vikend? Pa prvo smo Lena i ja svratile na ručak u the Isolano, to vam je novo mesto, lokalci ga bojkotuju jer su šumicu tu neku pokosili, ali hrana je top, jele smo hobu ispod peka, mamma mia. Uveče smo slavili Tićin rođ a bila je i fešta u Starom gradu (ima je svake godine). Sutradan nas je Tića poslala na Komoračinu, plažu, stvarno lepo ali ‘lada nema, mada Tića tvrdi da ima (citiram) „jedno drvo“. Spasio nas je lokalac koji tu ima kućicu i spremne litre vode za naivne turiste koji veruju u to jedno drvo.

Otišle smo još i do Valuna, pa kako tamo nije bilo mesta za lingvine sa morskim plodovima ni u jednom restoranu jer su zaboga bile Valunske noći, šta smo mi zamislile da smo, holivudske zvezde, konobari su bili frapirani našim ponašanjem, onda smo se uputile do Loznata jer tamo greške nema. Iako su poznati po jagnjetini (not my thing), ali može jagnjeća džiga i jela sam domaće njoke sa žalfijom i maslinovim uljem i pala na dupence. Nedelja mala šetnja i srećom, već je bilo vreme da u ponedeljak palim za Rovinj, pa sam mogla da se konačno opustim.

Moje preporuke za Cres

• restoran Loznati (morate kolima) – poznati po jagnjetini (not my thing), ali može jagnjeća džiga i jela sam domaće njoke sa žalfijom i maslinovim uljem i pala na dupence
• takođe restoran the Isolano, hoba ispod sača i sve je njam
• izlet Valun – mesto gde se ide barkom (može i kolima) ali unajmite brod, klopajte lingvine sa morskim plodovima, obiđite, malo je, kupajte se u skrivenim uvalama, ma pre-le-po!
• plaža Porozina (morate kolima), jeste gužvica, ali nekako fina plaža, nije najlepša na planeti celoj, msm to je tek posebna vrsta debate šta je kome dobra plaža, ali da li vredi otići, da, da
• barka do Sv. Blaža – dosta fino, bez gužve jer nije zgodno doći i voda, kao i svuda na ostrvu, kristalno čista, nije nigde plavlja nego drugde, ne verujte glasinama, uglavnom uživali smo
• plaža isto barkom Dražica – veoma simpa, isto gužvica, ali nekako umiljato lepo, isto vam je barkicom lakše ali ima znakova civilizacije (sladoled i kafić), za razliku od Porozine, Koromačine, malog Boka i Blaža, pa vi vidite de ćete. Ako ćete da me pitate za Lubenice, e pa nikako da vam odem mace moje, ali i za to kažu da je precenjeno, ali hoću prvom prilikom 🙂

Eh živote, razglednico – Rovinj (konačno): 18 -24 avgust

Neka sam se ja dočepala Rovinja a i novog smeštaja 🙂 Rovinj je, kao i uvek, doneo određeni mir i prepoznatljivost a imala sam sreću da zabodem smeštaj koji je pripadao poznatoj umetnici. Biti u kući nekoga čiji rad poznaješ je stvarno nesvakidašnje – od osećaja umetnosti koja obitava u svakom uglu, do svakodnevnih stvari koje su joj pripadale. Najdirljivije su mi bile knjige, gde se u svakoj nalazilo poneko malo obeležje umesto book markera – od računa, do papirića i vizit karti, bio je vidljiv (nadam se) njen trag čitanja tih knjiga i to me je raznežilo.

Rovinj je doneo i konačan predah i rutinu. Bicikl, kafa, kolači, kupanje, sunčanje, prijatelji – sve je lečilo umorne kosti, napaćenu dušu i slomljeno srce, potapajući u slanu vodu bol i vadeći ga napolje. Tih dana sam i išla na koncert klasične muzike u Franjevačkoj crkvi, tih akcija ima inače u Rovinju i to uvek volim da posetim, a otišli smo dva puta na Crveni i sve je ponovo počinjalo da dobija smisao.

N. na moru sa tetkom i bakom: 25 – 31 avgust

Ova nedelja je počela odlično: u ponedeljak se drušvo okupilo i lepo smo papali u La Fondarii, restoranu kome skidam kapu za kratki meni ali na kome svako jelo valja. U utorak je na more došla i moja mama sa mojim bratancem od 6 godina i Rovinj je dobio potpuno novu dimenziju. Ako bih joj davala ime, zvala bi se verovatno ispunjavanje njegove svake želje na planeti pa smo tako išli od bazena do Vibita (gumenih dušeka za decu na moru), preko predstava za decu i dubljenja na glavi kako bi njemu bilo zabavno. Ako biste njega pitali, čini mi se da mu je najzabavnije bilo da ga vozim na biciklu i da skače u bazen. Kad imate dete sa sobom, nemate valjda mnogo utisaka osim njegovih pa ne znam ni šta da vam ispričam o ovoj nedelji. E da, bila je i super žurka na Delfinu (bazenu), u Rovinju nemate mnogo partija a kamoli ovakvih i ovo vredi pohvaliti i spomenuti.

Voda je i dalje topla za kupanje (okej, more): 1- 7 septembar

Što su dosadni sa tim šta je more a šta je voda a sve je voda, no dobro, leto ionako traje do 22 septembra ali ljudi već 1 padnu u očaj (ne ja, jer ja sam na moretu i boli me guz). Enivejz, ova nedelja se nastavila sa bratancem i mamom, skidamo detetu zvezde sa neba, šta nam teško, tome tetke valjda služe, nisam sigurna, meni su oba roditelji jedinci i sad tek shvatam kako je gotivno imati nekog ko te voli i želi sve da ti učini. Između ostalog, ove nedelje smo otišli u Istrilandiu, aqua park i bilo je okej. Fino je osmišljen koncept ali kako je bilo veliko nevreme koje je zeznulo par tobogana a i školska godina počinje, pa skoro polovina tobogana nije radilo (baš minus) i dosta se čekalo na red. Ovu nedelju ću zapamtiti i po tome što sam jedan dan N. od jutra do večeri ispunila ama baš sve: od vožnje biciklom, preko vožnje gliserom, Vibita, videli smo delfine i imao je društvo i samo se svemirskim brodom nije vozio taj dan, a kad sam ga pitala šta mu je bilo najlepše, rekao je: što si mi kupila lopte, jebale ga lopte. Tih dana je bilo je i pomračenje Meseca, i to smo ulovili na kameri a, da me pitate, svako letovanje bih vodila sve bratance sa sobom uvek, ništa tetki nije teško.

Ne, nemam li ja kuću: 8-14 septembar

U goste nam je stigla i Jana i između ostalih, i raspravljale smo kako u starom gradu hoće da zabrane sušenje veša i to nam se nije svidelo jer šta je (bilo koji) grad bez čistih, tuđih gaća koje ti vise iznad glave – aka duše. Treba nekako znati da taj grad ima stanovnike i da ti stanovnici imaju život koji se svodi na jednostavne pojedinosti kao što su sušenje veša, zar ne? Inače, Janu i mene često pitaju da li smo sestre, ali ovaj put, ne lezi vraže, pitali su me da li sam joj mama, a pošto sam se skidala sa hormonalne terapije, što mi je generalno teško palo, ovo pitanje me je upropastilo, rasplakala sam, ali hormonalno. Inače, N. je izmislio raznorazne skokove od kad je stigao ovde, od kaktus, avokado, zatrčaj i ptica skoka, ali moj omiljeni je srce skok, gde iznad glave držite šake u obliku srca i skačete u vodu. Pošto se kraj njegovog letovanja bližio, pitao me je da li je sve ovo bila mašta, i to je valjda kompliment da sam nešto dobro uradila time što sam mu ispunjavala sve želje na planeti i u petak su se baka i unuk vratili kući za Bg.

Isto veče, Ana i ja smo otišle u Figurativo, obožavam ovo mesto koje stvarno je svake godine sve bolje i meni je sve maštovitiji a ambijent uvek čaroban; ovaj put smo stigle na večeru, jele smo razne đakonijice: hobotnicu na pireu od graška, paštetu od pileće džigerice sa maslacem od vrganja, aranćine sa crnim rižotom, sve zaliveno vinom. Za vikend je bio festival vina, red je bio da se ucirkamo a bila je opet i žurka na Delfinu, pa u nedelju nisam sebi mogla da dođem od mamurluka, ceo dan sam preležala na bazenu i čekala da me prođe, zahvalna što sam makar na moru a ne u Bgu ovako prebijena.

A more mi se: 15-21 septembar

I evo ga – konačno stižemo do vikenda koji se čeka u Rovinju, do Weekend Media Festivala, konferencije koja se bavi digitalnim trendovima, kada se skupi Bg i Zg i slije u Istru, pa našminkani i naparfemisani korporativni snobovi šetaju kaldrmom i gledaju ko je šta obukao, osuđujućim pogledom koji se čuje. Naravno, ja nemam ništa protiv WMF, pa tako sam se i prvi put zaputila ovde i zaljubila u grad i evo dolazim svake godine, mada mi malo biznis majndset ide na živce, ali ovo je prilika za žurku i druženje. Između ostalog, ovo je i nedelja kad sam se ponovo odlučila da se vratim u dejting, pokušavajući da smirim anskioznost. Ne, nema ništa pametno na dejting aplikacijama na Hrvatskom primorju van sezone, da, pokajala sam se posle 2 dana korišćenja, ne, nisam nikoga upoznala ali da, verujem da ima divnih ljudi na planeti – iako to što mi surfer nedostaje ne pomaže u ovoj situaciji.

Od događaja ove nedelje, izdvojila bih borbu sa pacovom na Škarabi, neslavno završeno, taman sam mislila kako konačno mogu da odmorim dušu od posete porodice, kada mi je pacov upropastio želju za životom jer mi je oteo hranu i pregrizao mi torbu. Ipak, borba je bila donekle i uspeh, jer sam pronašla savršeni hlad, Stiven Kingovu knjigu i mesto za izležavanje na boljem mestu i imala utisak da prvi put odmaram ove godine.

Drugi događaj je duhovite a opet intimne prirode, ali moram započeti sa događajem iz Beograda. Pre nekog vremena, mama mi uzme karte da pogledam Edipa u JDP-u, uz reči da glavnu ulogu igra Milan Marić, em vrhunski glumac kaže mama i dodaje, em se zabavljao sa starijom ribom (tako je čula), pa ga je ona šutnula pa je on patio što je sve znak da je romantičan, sve je to mama lepo zaključila i onda dodala kako sam i ja starija od njega i kako eto on može i u mene da se zaljubi i – sve nam je isplanirala, i vezu i nerođenu decu, Milan meni postade dečko za 3 sekunde u maminoj verziji, a kad sam pogledala predstavu nisam se ni ja mnogo bunila protiv njenih (fiks) ideja (gledajte predstavu ako niste, fantastična je).

Priča sa Milančetom se nastavlja u Rovinju, gde mi u posetu dolaze Nikolina i Lena. Počinje tačnije bez njega, moram da spomenem da me Nikolina ne ubije, videla sam i nekog dečka koji gleda sunset na Monteu a kako sam i sama ljubitelj sunseta, već sam mislila da ćemo se smuvati. No, dečko se uporno okretao od mene, i nikako nisam mogla da mu uhvatim pogled tj uopšte vidim kako izgleda. Kasnije te večeri, pošto je Milan jedan od učesnika WMF konferencije, ja Leni i Nikolini pričam plan moje mame da me uda za MM, naravno smeh i sprdnja na tu temu. Nije prošlo ni pola h, a ja opet spominjem svog umišljenog budućeg dečka, kada pored mene prolazi neki lepi dečko i gleda me direktno u oči. I dok ja pričam o Milančetovoj i mojoj vezi sa strašću, dečko me i dalje gleda a ja polako ali sigurno shvatam da je to MM lično. Da me znate, znali biste da me ni od čega nije blam u životu, ali ovo je prvi put u životu da sam ja pomislila zemljo otvori se, progutaj me i uzmi me, mislim da su mi i trepavice pocrvenele, a MM je prošao pored mene a nas tri ostale da se smejemo. Sam vikend je prošao u dobrom društvu i smehu, a izdvojila bih i da smo otišle na ručak u Santa Croce, restoran otkriće, sve na meniju je bilo dobor a naročito bih izdvojila da sam pila Montiron Malvaziju iz Medee i oduševila se kako leprša i klizi niz grlo.

Hedonizam jača organizam: 21-25 septembar

Ne može već kraj, ali mora izgleda. Cela sedmica je iskulirana, družim se i uživam dok se opraštam sa letom i Rovinjom. Došle su Čarli i Ana, sve u laganom ženskom vajbu, bile smo u La Fondarii, vozile bajs i kupale se i kad je Rovinj predviđao kišu. Nisam spremna da se vratim, ali vreme je – do sledeće godine. To bi vam bilo to mace, a sada slede…

Moje preporuke:

Šta možete da radite u Rovinju:

• da se popnete na zvonik crkve Svete Eufemije – upad je 3e, a najlepši je pogled na grad – ciljajte sunset
• da odete u prodajnu galerijicu Nothing to Sea i nađete dela Ane Kolege (imate ih kod mene na blogu uvek), a usput imate svašta nešto kjut unutra
• možete da iznajmite bicikl i onda se vozite skroz do Zlatnog rta pa još iza ima kamp i stvarno je prelepo (ima bogami nekih 1h vožnje). Tu na pola puta ima neki fancy kafić (mislim i rest), zove se Gril Lovor, jako lepo da se sedne
• možete da se vozite bilo kojim brodićem (ja se vozim Nemom) – idete kad je sunset i gledajte delfine 🙂 U Rovinju vam je inače fora da predveče nađete mesto gde ćete da odete i gledate zalaske, koji su najlepši na svetu i nađete gde da popijete vince

Plaže:

• imate  zanimljivo mesto za kupanje/skakanje, tj kako da kažem, kamen sa koga možeš da skačete/kupate se/blejite/ gledate zalazak je u samom centru Rovnja; lokalci to zovu stena Monte i nalazi se malo posle kafića Mediteraneo tj kod La Moure
• na jednu stranu, tu je i deo koji lokalci zovu Ronilački (tu se nalazi ronilački klub); malo posle ima i simpa kafić koji se zove se Come back, to vam je kao malo van grada, mada realno je lepa šetnja od 20 ak min od centra tj vožnja bajkom + gleda na Rovinj
• na drugu stranu možete da se okupate kod hotela Maistre, ide skroz duž obale, pa npr odete na Mulini (svuda je lepo)
• nakon hotela (tu biste već morali bajkom ili kolima, pa parkirate), peške se ulazi u jednu šumicu, to je pre kampa i meni je omiljeni deo, zove se Škaraba, tu su stene 🙂
• na ostrvima pored: Crveni i odmah do njega Maškin npr

Vino:

znate da uvek hvalim vinariju Dobravac, (jer znam vlasnike ali je prelepo), blizu je grada (10ak min peške). Imaju wine tasting večeri, ali van toga i prodaju njihova vina + masline (to die for), šalšu (paradajz umak, porno priča za nepce), i sveže voće i povrće iz njihove bašte, baš je ono njam. Lično volim njihovo belo vino Suitu, nije za pasionirane vinopije ali meni neiskusnoj je odlično (volim lagana i cvetna vina).

Kafa:

• ako hoćete (a hoćete) specialty coffee shop, odete u Augusto
• isto tako volim kafu i u Molo Grande, ali kažu mi da inače zavisi ko ti napravi – mislim, meni je u Rovinju kafa svuda kvalitetna.

Sladoled:

• opet svuda je dobar, ove godine je bio hajp za Ombre (ne vidim razlog), moj je favorit i Nonni gelateria jer im je sve handmade i realno ne zna se koji je bolji, u Rovinju je druga većinska grupa stanovnika Italijani, šta dalje reći

Kafići i barovi:

• prostor koji je definitivno najlepši bar/ kafić/ snack restoran na svetu Twin Figs koji se tako zove jer iz zidina u bašti izlaze dve smokve. Naravno, definitivno estetski najslađi i najtraženiji je Mediterraneo; u centru je i nalazi se odmah pored vode.

Gastro:

• svako će vam reći da je najbolji restoran u Rovinju Scuba, mada ne radi van sezone. Uglavnom uzimam skoljo (domaću pastu sa plodovima mora) a jela hobotnicu ispod sača, karpaćo od hobotnice, mešane školjke, tuna stejk u susamu, i sve je ma ono, lu-di-lo
• otkriće ove godine je i Santa Croce, pila sam Montiron Malvaziju iz Medee i oduševila se
• La Fondiaria je u Starom gradu i ozbiljna priča – mali meni ali sve na njemu valja
• klasika preporuka za kvalitet je Konoba kod Jure; tražite bakalar na bijelo ako nikad niste jeli & thank me later. To je kao neki najfiniji namaz od baklara i baš je njam. Nije baš u centru ali guglajte.
• fin restoran je i Maslina, isto nije baš u centru, i klopa je više nego pristojna
• nedeljom prepodne u hotelu Adriatic imate klasičnu muziku i onada odete na branč i uživate u muzici – super je fora, odlična klopa (a i kafa). Tip: poručite istarski toranj
• e sad, ima jedna tavernica u gradu, zove se La Vela, ona je, hm kako da objasnim, lokalna i svi idu tamo, ja je baš volim, hrana je meni super a cene su i više nego ok. Probajte riblju supu ako nikad niste jeli.
• ako ste za brzu riblju klopu, probajte Fish House ili Tunaholic; meni se većina stvari dopada.
• ako ste za slatkiše, najpoznatija poslastičarnica je Batana

Odmah tu kod Rovinja (10 min vožnje)

• Figurativo je vine & food bar sa akcentom na smokvama jer se smokovnik nalazi odmah iza prelepe bašte gde sedite – obavezno posetiti, 10ak min vožnje od grada a dopunjuju meni svake godine i sve uparuju sa dobrim vinima – divno je

Noćni život:

• diskoteka Stigma (nekadašnji Steel), sada više koncipiran ka trepu tj Jala/Buba izvođačima. Naravno, postoji i Havana kao bar koji radi do 3 ujutru

Da sumiram – u Rovinju ne propustiti (ako se ja pitam):

Znam da sam dala dosta ideja, ali po meni je greh propustiti:

• restoran Scuba ili Santa Croce ili La Fondaria
• Augusto kafu
• Sladoled i Nonni
• penjanje na zvonik Svete Eufemije u vreme zalaska sunca
• vožnjiu biciklom do Zlatnog rta pa i dalje
• kupanje ili blejanje na steni Monte
• večera u smokovniku Figurativo
• branč u hotelu Adriatic
• Dobravac wine tasting

I za kraj  – korisne info:

*Disklejmer: ovo pišem u oktobru 2025.  

Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Rovinj, ali je korisno znati:

• Prevoz do Rovinja – autobus ili mini bus (vrata do vrata) je oko 7h. Cene su uglavnom slične – oko 70e za bus, tj 90 za kombi po pravcu. Let imate do Pule ili Rijeke za oko 100e po pravcu (zavisi od datuma), uglavnom AirSerbia.
• Najbolje vreme za posetiti – u Rovninju je duža sezona nego u drugim hrvatskim gradovima, pa možete u rasponu od maja do oktobra.
• Što se tiče smeštaja, preskupo je. Uvek se nekako snalazaim jer ostajem duže, ali cene su zaista dosta skupe – minimum 70e za noć u sezoni (za dvoje).
• Da li je Rovinj skup – pa, isto kao u Beogradu, a Beograd je skup – kafa je oko 3 eur, obrok može da se nađe za 12-20 eur. Cene po prodavnicama odeće i marketima su u gradu jače ali u velikim marketima iste kao kod nas.

Nadam se da vam se dopao predugački putopis Ljubim šapice i njuškice do sledeće avanture – u Napulju

pozZ