Ciao gattini! U današnjoj epizodi vodim vas (ponovo) u Napulj, najkul grad ikad, živ, veseo, haotičan i neviđeno harizmatičan. Da, znam da sam se pre nepune 3 nedelje vratila sa najdužeg letovanja u istoriji ali to je taj idealni razmer između putovanja, verujte mi, pitala sam stručnjaka (sebe). Nisam nešto mnogo bolje upoznala Napulj nego prošli put, ali svakako sam ga još više zavolela, a ako vas zanima kako sam se provela, evo slika i reči iz perioda od 17 do 20 oktobra 🙂 Andiamo!
Prvi dan: Vedi Napoli e poi muori
Prošli put sam u Napulju bila sa Anom, raspametila se kako mi se ovaj grad dopao – a ovaj put na putovanje sa mnom idu mama i bratanac od 9 godina. Povoda za putovanje je bilo više – osim novopečenog direktnog leta do Napulja iz Beograda, tu je još bio bratančev rođendan i mamina životna želja da vidi Kapri a meni naravno nije bilo nimalo teško da spakujem pinkle i pokupim se za Italiju. Gete je inače rekao ovo Vidi Napulj pa posle umri, okej nema razloga za smrt jer ima još toliko divnih mesta, ali kapiram šta je pesnik hteo reći jer – Napoli je najbolji.
Ako nikad niste bili u Napulju, ovo je izgledom pravi primorski grad: zgrade su zbijene, ulice uske i grad ima morski vajb, sa sve prostrtim vešom između zgrada + plavo bele trake koje se protežu od zgrade do zgrade po celom gradu, uz grafite ili slike Maradone svako malo, ali i religijske instalacije (ako mogu tako da ih nazovem), tj statue ili predmeti koji slave Isusa ili Mariju ili možda pak zaštitnika grada Đenara, o kome će reči biti malo kasnije, ali i velike šarene umrlice po zidovima (da, dobro ste pročitali).
Osim toga, Napulj je užasno prljav (i od Beograda prljaviji ako je za poverovati), ofucan, svuda smrdi na pišaćku, razlomljeno staklo puca pod stopalima, sve zgrade su išarane i stare, saobraćaj je na ivici nervnog sloma jer ulica ne može da se pređe, ali ono bez zezanja ne može da se pređe, čini se da je jedini razlog da te ne pokupe jeste da te ne bi odrobijali, i svi voze skutere (godište od 7 do 77, sa po 3+ ljudi koji se voze) po tim uskim ulicama, trube, viču i sve je jedan sveobuhvatan haos. Ipak, upravo zato što je sve papazjanija onda je grad neodoljiv i tvrdoglavo svoj i neviđeno zabavan i sav u ovo-ću-pamtiti-ceo-život prizorima – kao dete koje je harizmatično i lepo a razmaženo i samo pravi sranja – al’ nekako moraš da ga voliš 😍
Uglavnom, mi smo za početak imali smo ludačku sreću sa smeštajnom jedinicom i stan je na Booking-u apgrejdovan u bolji (kliknite ovde koga zanima) – novo renovirani stan od 80m2 u centru Napulja – naravno da može! Prvi dan smo praktično imali samo popodne, i iskoristili smo tako što smo otišli u Insolitu na pizzu, zatim na sladoled u Casa Infante (za koji smo saznali zahvaljujući dečku koji je sedeo pored mene u avionu) i onda na jedan kampari u kafić Keste – i više nego solidno iskorišćen dan u Napulju ako mene pitate, a za sutra smo imali rajski plan – poseta Kapriju.
Drugi dan: Za-ovo-vredi-živeti dan: Kapri
Mama je ceo život htela da poseti Kapri, i evo da joj ispunimo. Katamaran vozi iz Napulja do Kaprija 40ak minuta, a na Kapriju nas očekuje najlepši miholjsko letnji dan u životu i avantura počinje. Nakon lagane mini šetnje po centru Kaprija, idemo do Marine Piccola (opet preporuka komšije iz aviona), uvalice gde može da se kupa i klopa i gde lagano osolimo guzove u oktobru, jer sunce sija, toplo je i može da se pliva itekako i mi uživamo na plaži. Zamislite kako to izgleda: sunce odlično sija, kamenčići ispod stopala, par restorana okolo, i pogled na 3 stene u moru – savršenstvo.
Onda se odlučimo za ručak, pristojan mada ne i spektakularan ali sa pogledom na čuveni Faraglioni (ta tri ogromna kamena u moru, znate ih sa svake razglednice; zovu se inače Stella, Mezzo i Scopolo). Ručak spominjem jer je koštao kao svetog Petra kajgana (150e, od kojih je 18e bilo za sok), no nije nam bilo krivo, bilo je to jednom u životu trenutak i, što se kaže: ako može da se plati, nije skupo. Odatle uzimamo čuveni crveni kabrio taxi do Anakaprija, drugi deo ostrva, vožnja je spektakl, uživaš u pogledu na ostrvo u oldtajmeru – inače, na Kapriju je fora da se vozite u kabrioletima sa jednog dela ostvra na drugi, turist trap maybe, but I quite like it, puste i neku prigodnu italijasnku muzikicu i bude baš fora.
Nakon šetnje na Anakapriju, za kraj sedamo na kapućino na Kapriju koji košta 7,5e, sve je na Kapriju naravno skupo, ali ja se sećam kako me je u Kopenhagenu pre 5 god na ulici najjeftiniji kapućino koštao 6e a nisu imali more (okej jesu, ali ne ovakvo). Onda žičaricom se vratimo na katamaran, pa lagano u Napulj, na Poppella krofnasti slatkiš sa princes-krofnastim sirastim punjenjem, ne znam kako tačno da objasnim ali meni je top, samo što je Instagram izgleda uzeo maha jer se čekao dobrani red ispred, tako nije bilo pre 2 god (sram ih bilo). Sa laganom šetnjom smo i završili dan jer je danas bilo predivno, hvala Univerzume.
Inače da znate, Napulj nema slane pekare iako ima pekare na svakom koraku, ali to su pekare sa slatkim pecivima i slatkišima, uglavnom testastim punjeni sa sirom tipa rikota, ali sve ono za seču vena koliko je dobro. Poppella je nešto što sam samo u Napulju videla, a inače su im najpoznatije sfogliatelle (testasti, lisnati slatkiš sa sirom – postoje 2 vrste, lisnati i jedan tvrđi), a najpoznatija sfogareljinica (ili kako se već kaže) je Sfogatelle Calde Arranasio (tu smo Ana i ja prošli put čekale 45 min i uzele sve što smo videle u izlogu). Sfogatelje su mi se uglavnom dopale, možda ona tvrđa više, ukus je kao neki najlepši kroasan (mada to mi je greota da kažem jer nije kroasan) sa filom. Osim ovoga, ovde je popularna i baba, isto slatko pecivo (gnjecavije, koje se polije rumom i nije punjeno) koje je meni malo preslatko ali sve je njam.
Treći dan: Giro di barca
Ostaje nam još jedan ceo dan u Napulju pa počinjemo sa šetnjom po centru – nismo ni znali da je maraton u toku. Inače, kao neko ko je trčao (polu-maraton), i shvatio da trčanje je poslednji sport na planeti kojim bih se bavila jer je predosadan, opet lepo je videti ceo hajp i uzbuđenje oko maratona, skoro pa mi se trči ponovo i plače na sve to ali znam da ne volim da trčim nikako, niti da idem oznojena kući jer nemam gde da se okupam i generalno sam užasno spora i znam da neću biti brža nego što jedam, jako čudan feeling u vezi sa maratonom – imaš neki osećaj postignuća, a ne znaš tačno ni koji je, više od milion ljudi godišnje završi maraton (guglala sam), pa šta si tačno postigao ne znaš, ali valjda nešto jesi. U svakom sl, pobednica u ženskoj kategoriji je završila za 2h i 43m ako vas zanima, a od zanimljivosti bih istakla da je bronzana medalja u ženskoj kategoriji bila 1977. godište!
Sišli smo do Lungomareta tj do mora, znači Lungomare je šetalište uz more, gde ćete primetiti tvrđavu Castel Nuovo (a postoje još dve u gradu, Castel Sant’Elmo na koju ćemo se kasnije popeti i Castel dell’Ovo) koja gleda na Vezuv. Od Santorinija imam neku fiksaciju u vezi sa vulkanima, pa sam oduševljena što gledam na Vezuv Ovaj put, veliki deo plaže se renovira, ali tamo gde se moglo prići moru, jedan je debeljuškasti Napuljanin vikao da li je neko za giro di barca za 5e i to je bila jedna od boljih odluka u mom životu. Pre svega, da dočaram atmosferu – silazimo na jedan mali deo koji je otvoren za kupanjac, nije plažni deo već ploča i tu leže ljudi kao sardine, a naš Napuljanin, preplanuo, u potkošulji i sa velikim stomakom, sedi na pecarskoj stoličici i nudi vožnju svojom barkicom, dok su pored njega dve ženske figure, prepečenog tena (čokoladne boje), leškare, nejasno je koliko imaju godina, svi su tu zajedno i pričaju napuljskim dijalektom i scena je filmska.
Bratanac V. nije oduševljen mojom idejom kao i ja, ali kada sedamo u čamčić u kome se pored nas voze još 2 random mladića, sve postaje najbolje na svetu – idemo skoro oko tvrđave Castel Nuovo, vozač nam pokazuje gde se skupljaju dagnje, na pola puta u čamac ulazi jedan dekica koji samo priča (na napuljskom ofc) kako je lep Napulj, a ja se slažem na svim jezicima, sa ove azurne vode je najnajnaj sve. E sad, ovde moram da se zaustavim i dodam da sam na netu pročitala kako je ispod ovog utvrđenja pronađen i skelet krokodila – što je potvrdilo legendu da je dok je Castel Nuovo funkcionisao kao zatvor, doveden krokodil s Nila koji je zastrašivao zatvorenike koji bi pomislili da pobegnu.
Posle 15ak najkul vožnjice ikad, vraćamo se na obalu pa popijemo kafu u najkultnijoj kafani u gradu. Gran Cafe Gambrinus postoji 150 godina, i ovde su sedeli Hemingvej, Oskar Vajld, Angela Merkel, a ono što mi je bilo zanimljivo jeste da predsednik države svakog 31. decembra ovde doručkuje. Konobari su stara garda, vidi se da je za njih ugostiteljstvo zanimanje sa školom, kafa je super, bašta top a unutra imaju i salu za ručavanje i još 300 slatkih čudesa. Kapućino je 5.5 e ali stvarno je ugođaj sedeti ovde.
Nakon kafe, odlučili smo da se popnemo do Belvedere San Martino, koji se nalazi pored utvrđenja Sant’Elmo i samostana San Martino. Do ovog vidikovca smo se prošli put Ana i ja penjale i penjale stepenicama bar sat vremena uz pogled na grad, jer po celom Napulju su stepenice koje vode na vrh grada, mislim, tu su i naseobine, kuće gde neko živi, ja ne znam kako se oni penju tuda ali mi smo sada našli uspinjaču (koja putuje do gore 10ak min). I jednako je predivno kao i prošli put – ceo Napulj se vidi odavde uz Vezuv, zajedno sa morem i Kaprijem.
Onda smo ušli u Sant’Elmo, stvarno vredi ući jer je pogled još nestvarniji a gore imate i galeriju i izložbu. Tvrđava Sant’Elmo je inače ogromna zvezdasto oblikovana tvrđava iz 16. veka, sagrađena da kontroliše ceo grad a nekada je služila i kao zatvor. Tokom istorije često je menjala “vlasnike” bez borbe, jer ko drži Sant’Elmo, drži Napulj. Odmah po penjanju, nailazimo na jedan neobičan sat gde kazaljke idu u svim pravcima, nekontrolisano, a ova umetnička instalacija pod nazivom ll tempo interiore (Unutrašnje vreme) koje izgleda kao da je iz Alise u Zemlji čuda, autorke Rozi Roks, zamenjuje tradicionalne kazaljke sata sa tri ostre oštrice. Ovo simbolično delo ima za cilj da stavi bolno vreme, odrazavajući istoriju mučenja u tvrđavi i zatvaranja zamka Elmo. Tu je i galerija, koja je odlična i vredi je posetiti, tako da mi se šetnja tvrđavom baš dopala. Ipak, možda je čak najlepše kada izađete pa se nakon svega za 20ak min spuštate stepenicama na dole, ka gradu, i gledate Napulj i Vezuv pred sobom. Jedino što mi nije jasno kako oni žive na tim stepenicama, bukvy ima 300 stepenica ka gradu (civilizaciji) i 300 na drugu stranu, imam osećaj da nikad ne bih izašla iz stana.
Onda smo seli na ručak u još jednu sjajnu pizzeriju, ovaj put A Quartrian Pizzeria, još jednu vrhunsku pizzeriju koja kao važi za top 10 u gradu, mada mislim da nigde nećete pogrešiti, a ovde zamalo skuter da pokupi i mene i V, tako da izgleda da smo bili na dobrom mestu, prometno je što se kaže. Uveče, sledi lagana šetnjica do čuvenog grafita tj murala Sv. Đenara, zaštitnika Napulja koji je u 4 veku sprečio erupciju Vezuva i time zavredeo da postane njihov zaštitnik. Inače, siroti Đenaro je obezglavljen pri progonu hrišćana sa samo 29 godina, i na slikama je uvek bezbrad, u plavo beloj odori. Simbol Napulja pored Đenara je i Maradona, čiju ćete sliku videti na svakom koraku, a ono što ćete takođe videti svuda jeste i neka žurkica tj dobro raspoloženje Napuljana.
Napulj je i inače pun turista, pa da znate da je na ulicima u centru baš gužva većim delom dana i noći. I da spomenem samo: ovaj put nismo otišli u Napuljsku katedralu, Duomo di Napoli, gde se nalazi bočica sa krvlju Sv. Đenara gde se tri puta godišnje bočica sa zgrušanom krvlju se iznosi pred javnost pa se uz pomoć molitve pretvori u tečno stanje; veruje se da ako krv ostane zgrušana, Napulj će doživeti katastrofu. Naravno, naučnici su lako pokazali kako se ovaj trik hemijski sprovodi, ali je svakako možete biti religiozni i bez čuda. Krv dakle ne možete da vidite (osim 3x godišnje), ali je katedrala lepa, a ulaz u katedralu dozvoljen i psima pa obiđite ako ste u prilici.
Četvrti dan: Poziv onostranog
Danas imamo samo samo pola dana na raspolaganju, ali iskoristićemo ih najbolje što umemo. Kafa, pa šetnja kroz Via San Gregorio Armeno (ovo zovu i Božićna četvrt), puna različitih (čudnih) suvernira i istorije. Jedan od suvenira koji se ponavlja je simbol crvene paprike tzv. korničelo ili korno amajlija u obliku roga za koju se veruje da odbija uroke i donosi sreću. lako oblikom podseca na ljutu papričicu, to je tradicionalna amajlija, često napravljena od terakote, korala ili drugog materijala – rog izobilja koji donosi radost i plodnost (a možda i divlje koituse, zašto ne, ja ga kupih uglavnom).
Onda smo otišli da vidimo Benksija, da, u Napulju ima njegov grafit Madona sa pištoljem, i ja sam opet fascinirana. Madona je predivna, pipnula sam zid koji je i Benksi pipnuo, a grafit je zaštićen neprobojnim staklom nakon peticije gradskim vlastima. Ono što me je najviše iznenadilo jeste da nije uopšte bilo gužve kod grafita, evo već drugi put. Ipak, ono što nismo videli jeste Hrist prekriven velom (statua u katedrali) – i baš mi je žao ali zeznula sam se jer se zakazuje danima unapred. Onda smo otišli na pizzu (da, opet, jer zašto jesti išta drugo ovde) u Quartieri Spagnioli, i V. je jeo jednu od retkih lazanja koja mi se svidela u životu. Onda je došlo vreme da sudija svira kraj i zaputili smo se na aerodrom, ah Napulje, baš te obožavam!
Moje preporuke ako idete u Napulj:
Za kraj, evo šta da obiđete u Napulju 
Šta da vidite (za dž):
- prošetajte kroz Centro Storico tj centar grada uz Quarteri Spagnioli (špansku četvrt), kao i a Via San Gregorio Armeno (istorijska četvrt).
- Piazza de Plebiscito mislim da ne možete da promašite, to vam je glavni trg, kao i Piazza Dante i Piazza Bellini
- prošetajte uz more Lungomare sve do Castel Nuovo
- idite na vidikovac Belvedere San Martino (nemojte stepenicama, uzmite taxi ili uspinjaču). Ovde možete da uđete i u tvrđavu Sant’Elmo (ovo je za pare, 5e i super je)
- uđite u napuljsku katedralu, Duomo di Napoli
- i pogledajte Benksijevu Madonu sa pištoljem (ukucate u Gugl maps i nađete je)
Šta da vidite (za pare):
- tvrđava Sant’Elmo (ulaz je bio 5e)
- možete do katakombi Sv. Đenara – sa ulaznicom od 10e obezbeđen vam je ulaz u sve katakombe u gradu – važi za dva ulaza u godinu dana
Šta ja nisam videla a mislim da vredi otići:
- Museo Archeologico Nazionale di Napoli – arheološki muzej o kome svi pričaju
- Hrist prekriven velom (statua u katedrali) – zakazuje se danima unapred
Izlet:
- Kapri – ako imate prilike, OBAVEZNO, trajekt je 45e povratna iz Napulja
- ako imate malo više vremena, idite do Rima (možete vozom, 2h je)
Pizza, kafa, slatkiši:
- najbolju pizzu – svuda je dobra – evo vam par pizzeria: najpoznatija je Gino e Toto Sorbillo mada je odlična i A Quartrian Pizzeria i Pizzeria Di Attilo (a Insolito je više nego pristojna a nije gužva)
- sladoled: Casa Infante, La Scimmietta
- kafa: Caffe Sansone
- idite u Gran Cafe Gambrinus – ovo je poseban ugođaj
- slatkiši: Pasticeria Poppella – dakle uzimate Fiocco di nove i zahvalite mi se kasnije
- ako ste za tradicionalne stvari, naravno probate sfogatelje i baba bilo gde, ali najbolje u Sfogatelle Calde Arranasio
Kafići
- za uveče, Oak Napoli
- kao i Keste
I za kraj – korisne info:
*Disklejmer: ovo pišem u oktorbru 2025.
Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Napulj, ali je korisno znati:
- Let od Beograda do Napulja traje 2h, i imate avio karte preko AirSerbia (u jednom pravcu je bila cca 70e).
- Što se tiče smeštaja, cene su dosta pristupačne; možete komotno da nađete i više nego pristojan smeštaj za 25e po noći i to u centru.
- Da li je Napulj skup – meni baš i ne pritom su cene iste kao i pre 2 god! Aperol je oko 5e po kafiićima (na ulici 2.5), pizza nigde nije bila više od 12e, kafa oko 2e. Cene po prodavnicama odeće i marketima su približno kao kod nas.
Ako imate ikada priliku da odete u Napulj – nemojte da propustite mada ne obećavam da će vam se dopasti, jer Mačja predvodnica zna da se Napulj ili voli ili mrzi ali za nju je ljubav jedini izbor u životu (i u Napulj ću se uvek vratiti) Put me dalje vodi u Madrid ❤️ Do sledećeg puta mačići, ljubim vas u njuške i šape i šaljem vam
pozZ
p.s. podržite moje avanture
