Više slika, manje priče – to će definitivno biti moto ovog putopisa, jer em sam bila preumorna pri kratkoj poseti Istre em je situacija u zemlji (bila) traumatična em sam bila na odmoru em nisam više znala šta da napišem što već nisam rekla o Rovinju – a opet želim da upišem ovo putovanje u moj virtuelni tefter. Zato ću pokušati da vam predstavim ovaj kratki udah morskog vazduha, ljudi koje volim i mora bez koga ne umem da živim i Pulu i Rovinj koje sam prvi put ove godine posetila od 25 do 30 juna (a kasnije ćete dobiti duži putopis). Krećemo mačići moji 🙂
Sunceta & moreta
Povod putovanja bio je Žan Mišel Žar, tj njegov koncert u Pulskoj Areni, a moguće i izgovor za putovanje jer nisam nigde bila mesec i nešto dana, to mi je palo teže nego inače – surfer je nestao, kao i inače, iz mog života, za sad deluje kao da je it’s for good, i ne znam kako se osećam. U tom kraju juna, više sam preumorna od njegove nestalnosti, od nekog upornog čekanja, od kraja školske godine, od političke situacije u zemlji i od osećaja da ne želim da budem u Bgu.
Stigla sam u Pulu i Lena me je dočekala. Ne znam da li sam vam spomenula, ali ona se bavi alternativnom medicinom: Boven i Emet tehnikama, kvantnom medicinom, reikijem i teta hilingom i otvorena je za sve moje izlete u nadrealno, pitanja o vanzemaljcima (pošto je i sama jedan) i generalno je voljna da mi pomogne da se osećam bolje. Odmah me vodi na Valkane, na plažu, more i ja se ljubimo, nisam osetila Jadran na koži od prošle godine, slanu vodu od Malte ali svakako je najlepše biti u Istri zbog mirne iskuliranosti ljudi, četinara i generalno početka leta – ne sećam se kad sam bila na moru na početku leta, na uzbuđenom očekivanju topljenja u zaletu. Kupamo se, sunčamo i odemo na spavanje u 21h, jer sam i ja preumorna od puta.
Guzica u ‘ladu
Drugi dan je išao po sistemu copy-paste: opet Valkane, zabod ispod četinara i na kraju kratka šetnja kroz centar Pule. Takođe sam pojela navodno najbolji sladoled u Puli, cena prava sitnica ako vam se diže kredit za kupovinu istog – 7e – msm jeste dobar, ali ne toliko, u Italiji je moj najbolji na svetu 3,5 duplo veći i 100x bolji, verovatno ga prave od neprcanog jednoroga, drugo objašnjenje nemam evo.
Treći dan, isti princip, Valkane, šetnja i klopa – samo je došao twist na kraju dana – Lena me je odvela u beach bar u Medulinu La Playa, bilo je već veče pa smo pevale karaoke i jele šta god su nam poslužili, a u Istri uvek ima neki pršut, sir i masline. Svakako, tri dana mozga na paši a sutradan je dolazila Ana i bio je koncert u Areni.
Najmaestralniji muzički događaj godine: Žan Mišel Žar
Mislila sam da je Svemirko pobedio na subjektivnom proglašenju za koncert godine ali je ipak 76godišnji tata elektronske muzike odneo titulu za najmaestralniji muzički događaj godine iako nije bilo lako duhom biti prisutan i na Slaviji i u Areni ❤️ Naime, na Vidovdan je u Beogradu održan veliki protest zbog nezadovoljstva vlašću, korupcijom i stanjem institucija – pad nadstrešnice u novembru bio je pokretač ovog skupa a okupilo se, nezvanično, i do 100 hiljada ljudi. Naravno, kao i svi događaji ovog tipa (još od masovnog ubistva u osnovnoj školi Ribnikar u maju 2023), svaki skup je podjenaka mešavina emocija nemoći, besa, tuge, straha i neizvesnosti i samim tim mi srce potone u pete, a onda ga jedva vučem. A sad sam na koncertu u Areni, trudim se da uživam a svako malo gledam snimke iz Beograda.
No, tog dana Ana je stigla iz Berlina, u dukserici uz još 5 dukserica jer je u Nemačkoj hladno a u Puli je 30C. Onda nismo iskopirale dane već smo otišle na izvanredan ručak u Bistro Algijeri: jele smo crne njoke sa gamborima i breskvama, karpaćo od tune i karpaćo od brancina i hladnu morsku pjatu, sve zaliveno Malvazijom Kabola pa na to još dodata malina – pistać torta – ugođaj je bio potpun. Otišle smo da se spremamo za koncert i bilo je fantastično, Arena je nekako bila taman za tu vrstu događaja, Žan je koristio velike ekrane i uz muziku vizuelno stimulisao publiku. Kao što rekoh, svako malo smo bacale pogled na to šta se dešava na Slaviji, pa koncert nije mogao da bude baš 100% naj ugođaj ikad.
Crveni je uvek dobra ideja
Sutradan, imale smo dobar doručak u Gagliardi-ju; fokaća sa mocarelom, mortadelom, pistaćima – sve po ceni „najboljeg“ Pulskog sladoleda. U Rovinj smo Ana i ja stigle popodne, i sve je išlo po mom omiljenom redosledu: kafa u Avgustu, obilazak lokalnih galerijica, sladoled, šetnja kroz Kareru, kupanje na Monteu. Prekosutradan je išlo isto tako, uz trešnjicu na vrhu sa odlaskom na Crveni – i tako se moj pobegulja hormon makar malo smirio. Neću vam ovaj put pisati preporuke, neka to ostane za duži putopis u sledećoj rundi.
Cmok macani i mačke, uskoro se čitamo sa izveštajem sa mora od 45 dana :*
