Sletela sam iz Francuske na beogradski aerodrom da bi mi sačekušu napravili taksisti lešinari koji su okruživali svoj plen sa upornim „treba taksi?“, koji bi onda opušak bacali na zemlju ili čak nastavili da puše u kolima, dok je zbijeni narod čekao 72-iku, uletao u bus kao da je apokalipsa, svađao oko mesta i sve je bilo nekako… Prljavo, nevaspitano, malograđanski, tmurno. Sve je bilo nekako Beograd koji gastosi idealizuju, sve je bilo nekako zašto se još uvek nisam preselila osećaj, pomešan sa pitanjem da li ljudi sa Francuske rivjere koji posete Bg se vrate kući i budu u fazonu back to reality?! Svakome je realnost drugačija, eto. Uglavnom, bila sam u Nici 24 – 27. februara 2023 i ovo su moji utisci & slike + pošto morate da odete, skrolujte za preporuke na kraju teksta šta obići & gde klopnuti.
I dan, Nica: sea la vie 🥰
Volim da putujem Evropom. As you may noticed, dosta putujem, pa me često pitaju gde mi je najlepše, ali pitanje je komplikovano jer sve zavisi od toga šta čovek voli. Za mene nisu ni Afrike ni Azije ni kampovanja, zmije, žabe (mada bih sve problala i svuda išla jer sam pre-radoznala), za mene je Evropa ono što suštinski volim: umetnost, moda, uglađenost, hrana, hedonizam, snobizam, aristokratija (u jednoj reči: proseravanje).
Ovog februara, po prvi put sam u Francuskoj & me like it☺️ sve ima onaj sedimo u kafiću napolju zimi, pijemo kaficu i pozdravljamo se sa “ça va” vajb – i prelepo je ❤️ a Nica je grad sa moretom što joj odmah dodaje na vrednosti. Stigli smo popodne i odmah krenuli da šetamo; moj prijatelj Luka, mama i ja. Parkovi, kafići, svi nekako smireni, saobraćaj uređen, znaš da je more iza ćoška. Međutim, osim toga što ima šta da se vidi nije baš sve cveće i proleće: na svakom koraku se oseća marihuana (not that I complain), ima dosta beskućnika (pijanica koji ne deluju fino) i u prodavnicama uglavnom pričaju francuski (iako im se obratiš na engleskom).
No, svejedno bih se preselila 🤷🏼♀️#prodanaduša
Prvo što smo uradili jeste da smo našli odličnu kafu u slatkoj kafiterijici Brume. Onda smo na ulici slučajno naleteli na tzv. socca (što se ispostavilo da je lokalni must-try) a u stvari je palačinka od leblebije, maslinovog ulja i vode koja je ovde neka fora i jede se s biberom; utisak: ok je ali ne vidim čemu drama. Onda smo otišli malo da se okrepimo i raspakujemo u hotelu. Fun fact: dobile smo sobu na 4 spratu, ali vrata nisu mogla da se zaključaju, pa su nas popeli na 5 sprat – a tek smo se raspakovale. U prvi mah sam se dobrano iznervirala, da bih shvatila da se sa 5. sprata sa prozora videlo more (što je celom odsedanju dodalo posebnu notu). Ovo spominjem sebi više nego vama da ne zaboravim: nekad se loše stvari pretvore u nikad bolje 🙂
Enivejz, izašli smo malo da se prošetamo, shvatili da je u toku karneval u Nici (čisto da znate ako biste da odete u februaru), onda otišli do mora koje je delovalo mračno a ne azurno (ah, kakva kardinalna greška shvatićemo već ujutru!), i seli na čašu francuskog vina i pizzu blizu obale što se pokazalo kao pobednički potez. Pesma za nepca od pizze sa pruštom, 2 vrste sira, rukolom, sušenim paradajzom u restoranu Le Cocodile + neko fino organsko belo vino doprineli su tome da mi kolena zaklecaju na pomen putovanja u Francusku, pa sam odmah poželela u Pariz i požalila zašto nisam ranije došla. U svakom slučaju, lepa polovina dana.
II dan: (bal)kanski festival: Kan & Antib
Dan je bio oblačan, ali mi smo hteli sve daj nam sve da vidimo pa smo išli od Nice preko Kana do Antiba, i taj dan je baš bio tempo. Prvo smo pronašli neku najbolju pekaru na svim svetovima Eric Kayser, znači bukvalno se ne zna šta je bolje i svežije, ja sam zabola neki tart sa kajsijama, onda sledeća dva dana išla da ga tražim ali ga nije bilo pa mi je duša plakala, ali sve je u toj pekari fenomenalno, verujte ovoj snob osobi koja uvek izvoljeva za hranu.
Onda smo otišli da se prošetamo njihovom čuvenom pijacom u ulici Cours Saleya, čitala sam nešto da je jedna od top 10 u Evropi i stvarno jeste lepa; ima u stvari više vrsta pijaca (menja se po danima) a najpoznatija je Marché aux Fleurs (cvetna pijaca), koja je tu svaki dan osim ponedeljka. Otišli smo do mora, videli da se ljudi kupaju u februaru ali mi se ipak nismo usudili i krenuli da se penjemo na Colline du Château (zamak na brdu, tj. nešto kao Kalemegdan, ali s moretom).
Pre nego što se popnete, dolazite do znaka I ❤️ Nice i tu se slikate kao pravi mali dobri turisti, a onda, pet miliona stepenika kasnije, dođete do vrha i tu je prelepi veliki park odakle se pruža pogled na (sada smo razumeli) zaista azurnu obalu. Ovde možete da popijete kafu, prošetate se i odete do (v)lažnog vodopada Cascade de Gairaut, koji, iako je tvorevina ljudske ruke a ne prirode, oped izgleda pre-le-po (iako je duvao vetar i svi smo bili mokri pored njega). Spustili smo se odatle i slučajno naleteli na sajam starina gde ljudi osim ploča i slika prodaju i razglednice.
Dalje smo se zaputili u Kan, boga pitaj zašto, ako se pitate da li da idete, nemojte, nemate šta tamo da tražite OSIM ako nećete da sednete u najrestoran ikad igde Plage Goeland. Dakle u Kanu nemate šta da vidite osim stepenica kanskog festivala (stepenice ko stepenice, ništa spec zaista), ali smo mi videli Plage Goeland restoran na plaži, seli i – oh bože, kako je bilo lepo! Restoran je na plaži, sa svežim cvećem na stolu, divnom uslugom i dobrom hranom – samo zbog toga možete u Kan (mada kapiram da ovakvih restorana ima i u Nici). Moja preporuka je tatar biftek (koji je na meniju skoro svakog restorana inače), a ja sam probala nešto tipično francusko: bakalar sa školjkama i hobotnicama, umak od belog luka i kuvanim jajem i povrćem (kao rinflajš iz supe), što je bilo fino, ali biftek je ipak bio bolji. Ovde smo otišli do Copenhagen Coffee Lab, ali je kafa bila toliko (ali toliko) loša, da sam je (srce mi se cepa dok ovo pišem) bacila.
Dalje smo otišli do Antiba gde isto ne morate da idete mada malo manje nego u Kan ako volite umetnost kao ja, jer ovde se nalazi Pikasov muzej (tj kuća u kojoj je stvarao tokom 1946 godine). Antib je inače mali i kjut, sve nekako uličice, radnjice, pa obala (sličan fazon kao Nica i Kan), a onda odete u Musee Picasso. Ulaz je 8 eur, a kolekcija u kojoj je Pikaso ostavio 23 slike i 44 crteža se stalno dopunjuje. Meni je bilo najinteresantnije da vidim kolekciju tanjira (keramike), kao i predivnu terasu koja gleda na more (na kojoj su skulpture drugih umetnika) mada sam iskreno sve preletela jer smo bili u turbo mood-u. Još malo šetnja uz obalu, voz i povratak u Nicu, gde smo malo gledali karneval spolja (nismo platili upad koji je bio 28 eur), pa pred spavanje popili po vince La Civette du cours (pristojno mesto).
III dan, Monte Karlo: il pleut
Moje znanje francuskog svodi se na životno najvažniju rečenicu un cafe s’il vous plait ali setih se tog dana i il pleut iz Lajanja na zvezde (to na našem znači pada kiša) jer ne da je padala nego nas je natopila i džaba ja ustala ranije da se isfeniram, ode frizura dođavola, lije kao iz kabla, ne pita da l’ se meni šeta po suncetu i gleda francuska rivjera kako valja, pa su neki kupili kišobran (not me, ja – fun fact koji niste tražili – patim od umbrellaphobie) a onda sam se setila kako je kiša azurne obale sigurno došla s mora, to dođe kao da sam se okupala, zar ne?
Uglavnom, krenuli smo od moje mi omiljene pekare, pa ušli u autobus za MK (nemojte da se zajebete kao mi, već uzmite voz kao čovek – jer u autobusu su Srbi koji se jedini deru i pričaju kako je kul potrošiti pare u kazinu i kako je put od Nice do MK kao od Budve do Bečića). Sve u svemu, došli smo do kazina, pokisli kao mačići, pogled je bio lep i što kaže stara francuska poslovica (koju sam ja izmislila): bolje kiša u MK nego u Bg. Svakako tražili smo neki kafić da se malo osušimo, premišljali da li da odemo u Musée océanographique de Monaco (kaže moj burazer da je ludilo), al’ na kraju smo se popeli do Palais princier de Monaco (knježeve palate), prošetali po toj lepoti i po kiši, uživali i krenuli nazad za Nicu (vozom kao gospoda).
Onako pokisli, u Nici smo ručali u Loupastrouil (pristojno) gde sam probala (isto njihov lokalni specijalitet) Salad Nigoise (nicijansku salatu) u koju idu paradajz, pasulj, rotkvice, tuna, inćuni, beli luk i mnogo maslinovog ulja (ova nije bila ništa spec, ali verujem da je dobra na dobrom mestu). Kasnije sam otišla u Zaru i H&M (jer zaboga nema toga u Bgu), ali šta drugo da radimo po kiši, žao mi je što nismo stigli u Matisov muzej, već se zatvorio, to je bila greška u koracima, ali next time. Za sad smo samo popili koktelče u kafiću Le Blast i otišli da se spremimo za povratak u realnost.
IV dan, Nica: côte d’azur 🌊
Došlo je vreme da se opraštamo od Francuske iako nam nije do toga. Nismo imali nešto mnogo vremena pred let ali svratili smo do Patisserie Lac na neke fine kolače (mada su iz moje Eric Kayser pekare jednako dobri), popili kafu u kafiću Gaglio a onda otišli na plažu. Presijavalo se Azurno more, smešilo nam se i govorilo da za nas uvek ima francuskog vina i kulture ako nam zatreba a mi smo slušali muziku sa zvučnika i talase, trudili se da budemo tu tu, u trenutku baš tu (a žal zbog odlaska nekad nadvlada to). Onda je bilo vreme da se krene, i priznajem, u avionu sam (ponovo) raskinula sa Beogradom, nije do tebe, do mene je bejbe, zbogom zauvek, samo da spakujem stvari i odlazim ti.
Moje preporuke ako idete (na produženi vikend) u Nicu:
Za kraj, evo šta da obiđete kad odete u Nicu 
Predlog plana razgledanja:
- 1 dan: šetnja po Nici
- 2 dan: Monte Karlo (idite vozom za 4 e po pravcu) – šetate od Kazina do Palate
- 3 dan: Antib ako želite u Pikasov muzej (8 eur upad)
Šta da vidite (za dž):
- Trg Place Massena
- prošetajte kroz stari grad Nice (Vieillle Ville)
- pa kroz čuvenu pijacu u ulici Cours Saleya,
- onda odete do znaka I love Nice i penjete se ka Colline du Château (parku tvrđavi) na čijem se vrhu nalazi pogled na celu azurnu obalu i vodopad Cascade de Gairaut
- možete i do crkve L’eflise Russe (ja nisam fan) kao i hotelaLe Negresco
- do Kana ne morate uopšte (nisam našla ništa vredno osim restorana na plaži)
- do Monte Karla je lepo otići i prošetati
Šta jesti i popiti:
- pekara Eric Kayser
- pizze sa pruštom, 2 vrste sira, rukolom, sušenim paradajzom u restoranu Le Cocodile
- kafu u slatkoj kafiterijici Brume
- probajte socca – palačinku od lebleblije (imate na ulici)
- vino bilo gde
- mesto na kome nisam bila ALI mislim da je ekstra: kafić sa mačkama La Ronronnerie
- U Nici: Plage Goeland restoran na plaži
I za kraj – korisne info:
*Disklejmer: ovo pišem u martu 2023.
Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Nicu, ali je korisno znati:
- Let do Nice traje 2 h ili možda 1h i 30 min (zavisi od pilota i da li misli da je poslednji krug u Monci).
- Avio karte možete da nađete baš jeftino preko WIzz-a. Sa aerodroma uhvatite tramvaj 2 do centra (odmah je ispred i na automatu se kupuju karte – lako ćete se snaći)
- Što se tiče smeštaja, mi smo bile u Hotelu Bristol – za nas dve je cena bila 200 eur za 3 noći (rezervacija direktno preko sajta, plaćanje na licu mesta karticom ili kešom). Hotel je čist, nov, uredan, a imate i doručak ako doplatite (nije mi izgledao nešto pa nisam). Hotel je u samom centru tj na 7 min hoda do Trga Place Massena
- Da li je Nica skupa – hm, pa i ne baš kafa je bila oko 2,5 eur, obrok može da se nađe za 10-12 eur, a vince za 5 eur (osim ako odete u neka gastronomska proseravanja). Cene po prodavnicama odeće i marketima su približno kao kod nas.
Nadam se da ste uživali u pričama iz Nice Proleće se budi i sledi mi Italija uskoro – tačnije Zagreb, Napulj, Kapri i omiljeni mi Rim! Do sledećeg puta, šaljem
pozZ
