More mi uvek nedostaje.

Ali nekad zaista toliko nedostaje, da me sve boli. Fizičkom telu ne mogu da objasnim zašto nije na nekoj rivjeri, pa se osećam slabo i ceo dan ne mogu da dođem sebi.

Neka nemoć se usadi u mene.

U srce.

I stomak (tu je valjda duša).

Na moru je uvek sve bolje.

I snovi i sladoled i vino i ljudi.

Sada, kad mi se ne uvlači so u nozdrve, kada mi stopala ne miluju talasi, stomakom sam tamo. Pa zamišljam kako se svetlost prelama na površini, dok voda deluje kao ulje. Kako se sunce rastapa iznad horizonta.

Slike u glavi idu u krug, kao pokvarena ploča: talasi, vino, zrikavci, smeh.

Ne bi ti nikad mogla da živiš na moru, drugačije je kad letuješ samo su neke rečenice sa kojima su me odvraćali od mora. Ali, mozak je uvek hteo slanu vodu. I kada sam ga videla u cvokotavom novembru, rane su manje bolele. I kada sam ga videla u snežnom aprilu, problemi su delovali rešivi.

Pa sve što me brine spustim na dno. I vratim se u Beograd lakše & lakša.

Tako je bilo i od 13-26 aprila 2021.

Rovinj je dobra ideja i u aprilu.
Dagnje na buzari u La Veli, gostionici u Rovinju

Tipico Garden, restoran blizu Rovinja

Rovinj

Kada smo Iva i ja krenule iz Zagreba za Rovinj, padao je sneg. I bilo je dosta hladno. Ali, Rovinj je bio sunčan. I iz mog, sad već zaljubljeno ko-zna-koji-put putovanja ovde, znala sam da nas sunce neće izneveriti. I nije.

Neću ići po danima, već ću samo nabrojiti šta smo radili. Prvo smo se dočepale bajseva. U poslednje vreme, bajsevi su počeli da mi budu omiljeno prevozno sredstvo, pogotovo kada je u pitanju putovanje. Ne pešačiš, ne bole te noge, a opet stigneš negde gde ne bi mogao kolima (i peške).

Osim toga, otkrile smo divno mesto za jelo – a ja uvek volim da otkrivam gastronomske destinacije. Pored tradicionalnog restorana Maslina, ovaj put smo otišli u Tipico Green Garden. Ovde mogu da se jašu konji i da se uživa u prirodi. Probala sam i Tunaholic u centru grada – fast food sa ribom, koji je ok ali precenjen.

Doručak u Adriaticu nedeljom uz klasičnu muziku.
Uhvaćena sipa na snorkelingu.
Istarsko piće Pasareta (Fanta-like)

Pošto je još uvek zvanično korona, uveče je Iva svirala ukulele ili smo se družili po kućama. Količina pozitivne energije je na kraju eskalirala u ozbiljan party, ali ne smem to da kažem, jer, korona.

Takođe, otišla sam na svoj prvi snorkeling. Inače, ja sam veoma radoznala i sve bih probala. Često pomislim da kao što u filmovima postoje namrgođeni namćor likovi koji svemu govore ne, tako ja svemu govorim da. A snorkeling je bio super! Voda je bila hladna, ali ja sam oduševljeno plivala sigurno 40 min, a uspeli smo i da uhvatimo sipu.

Umetnica koja slika ove divne slike zove se Ana Kolega

Takođe sam otkrila da nedeljom u hotelu Adriatic sviraju klasičnu muziku uz brunč. Jako lepo iskustvo.

Popela sam se opet na vrh crkve sv Eufemija (po treći put). Ko god da ovo nije probao, neka obavezno ide. Stepenište je staro, strmo (i nesigurno čini mi se), ali vredi kada se popnete gore.

Pogled sa crkve sv Eufemije, zaštitnice Rovinja

 

Premantura & Pula

Posle Rovinja, jednu noć smo otišli u Premanturu (na putu za Pulu). To je jedno mestašce u blizini, gde se nalazi zaštićeni rezervat prirode Rt Kamenjak. Tamo smo otišli da se šetamo preko dana, i popili kafu u čuvenom baru Safari, koji je jedan od najlepših beach barova koje sam ikada videla.

Tito i Fidel Kastro
Na Brionima su nekada hodali dinosaurusi – skulptura u prirodnoj veličini.
Premantura, rt Kamenjak
Safari bar, rt Kamenjak
Papagaj Koki, 69 godina
Zebre na Brionima

Nakon Premanture, otišle smo par dana u Pulu. Pula je već ozbiljan grad (za razliku od Rovinja i Poreča npr). Naravno, odavde smo želele da odemo do Briona, pa smo se dočepale Fažane, a odatle i trajekta za Brione.

Brioni

Sećam se da sam kad sam bila mala bila na Brionima, ali se ne sećam da je baš toliko lepo. Ako se odlučite, obavezno uzmite varijantu sa vozićem i turističkim vodičem, jer ćete tako saznati više o Brionima a i uspećete sve lepo da obiđete. Osim životinjica koje su tu još od Titovog vremena, imate i Titov muzej gde se na fotografijama vidi sa kim je sve pio kafu (ili šta je već pio) i kolika je njegova veličina bila.

Medulin

Ipak, meni je najveći utisak ostavio papagaj Koki. Čuveni Koki koji ima 69 god, pričao je sa mnom i kada sam pre 30ak godina bila na Brionima (pitao nas je Kako si, i to mi je jedna od omiljenih uspomena iz detinjstva). Zato sam jedva čekala da ga vidim. On se mazi sa posetiocima, ali nije progovorio ni sa kim (iako je bila gužva oko njega). A onda kad sam mu se ja (baš ja) približila, pitao me je: Kako se ti zoveš – i naravno da sam se rastopila (i malo i rasplakala).

Otišle smo jedan dan i do Medulina. To je jako simpatično turističko mestašce, i baš mi je bilo zanimljivo što smo ga posetile.

Rijeka

Na kraju smo se poslednji dan vratile u Rovinj, jer je magija Rovinja jača od svih drugih.

Svesvna sam da ovaj tekst nije najzanimljiviji, ali želim da ostavim ove fotke i neke uspomene i ovde na blogu. Jer ipak je more – more. U stomaku ili bilo gde drugde.

pozZ

 

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

Comment