(putopis jun i jul 2018 – drugi deo)

Dok se šetam, imam često istu sliku u glavi: umesto mobilnih telefona, ljudi u rukama nose televizore od 20 kilograma, stare telefonske aparate sa brojčanicima, velike fotoaparate sa stativima kao i razne druge stvari: kompase, časovnike sa sve kukavicom, zidne kalendare, albume za slike, aparate za merenje vazdušnog pritiska, flopi diskove, nezgrapne mape gradova, diktafone, beležnice od hiljadu listova, video kasete i audio kasete, digitrone, muzičke stubove i zvučnike, poštanske sandučiće i još koješta.

U tuđim rukama (a neretko i mojim), umesto mobilnog, stoje te sve moguće aparature neophodne (i podvlačim neophodne) da olakšaju život.

I sve to stane, u mom slučaju, u 129 grama plastike… pardon, aluminijuma i stakla.

Tek onda shvatam koliko smo istrenirani pogrešno da nam nešto zaista treba i koliko, do pre par godina, nisam ništa od toga mogla nositi sa sobom na plećima, a kamoli u jednoj ruci. Sa svakim telefonskim pozivom u autobusu, ja jasno čujem okretanje brojeva, onako po starinski, na brojčaniku, ili kliktavo zujanje modema dok se veza spaja na internet, vidim jasno katodu televizora ili posmatram vredne geometre koji crtaju mape koje se nalaze na svim našim dlanovima.

Da li ovim smanjivanjem zaista idemo – napred? Da li smo puni te najnovije tehnologije zaista – unapređeni?

IMG_4877
12. dan: Concept store u Valensiji

A opet, preko videa od 15 sekundi (opet podvlačim – tričavih 15!), ulazimo u druge vremenske zone, astralno se projektujemo u pustinje, na solitere, u za javnost nepristupačne objekte, uživljavamo se u tuđe situacije, gvirimo u tašne, ormane, kuhinjske komode i plakare, njuškamo po kupatilima i ispod kreveta, dokazujući sebi da mi (ni)smo sasvim normalni i upoznajući se sa tuđim životima bolje nego što znamo sopstveni.

Uživljavamo se.

U četvrtini jednog minuta.

Ne znam šta da mislim o tome.

Najčešće se iščuđavam, kao da sam mudrac od stotinu ljeta…. no nisam ni blizu: ni starosti ni mudrosti.

Pa kažem sebi, normalno ili ne, tako je.

Tih dana, pogodilo se da sam u Valensiji bila sama.

Nakon mnogo dana, upalila sam da gledam svoje omiljene jutjubere koji obilaze svet i tako eto, snimaju egzotične lokacije na koje idu. Da se malo opustim.

Ali umesto nedužne razbribrige, dočekao me je tužni šok: troje ljudi iz ekipe ovog kanala je poginulo i umesto zabavljena, ja sam veče provela u suzama.

Nisam ni znala te ljude, niti su oni znali da ih znam, a opet su me radovale njihove avanture. Svaku sam tropsku lokaciju svesrdno obišla s njima.

Naravno, nisam nikome baš umela da objasnim zašto plačem i ko su ti ljudi. Žao mi je bilo njihovih godina i tragedije koja ih je zadesila i još uvek razmišljam o tome.

Osim o smrti, zamislila sam se ozbiljno tih dana i nad životom.

U slikama.

Tražeći mudrost jer starost nisam htela da priznam.

IMG_4798
12. dan: Museu de Belles Arts de Valencia
12. dan: Museu de Belles Arts de Valencia
12. dan: Museu de Belles Arts de Valencia

Biramo šta ćemo da gledamo, šta ćemo da slušamo, izvoljevamo, snimamo kad hoćemo i zaustavljamo kad hoćemo. Mislimo da imamo prava da znamo i da komentarišemo kako nam se prohte. Mislimo da imamo prava na mišljenje. Mislimo da je neko dužan da podeli nešto s nama. Tražimo lepotu ili grešku, divimo se, prigovaramo, mislimo da svi umeju bolje ili još luđe, da sve umemo bolje. Opsesivno delimo i biramo šta ćemo da delimo poštujući neka nepisana pravila. I fino vaspitani kakvi jesmo, zaboravimo da notifikacija nije nož pod grlom pa da mora odmah na nju da se odgovori.

Tada sam shvatila, da od svih onih aparatura koje vidim da nosimo u ruci, ama baš nijednu nećemo nositi na drugi svet.

Iz nametnutog straha da nešto ne propustimo na ekranu, propuštamo sve ono što nam se dešava pred očima.

Podlogu na kojoj stojimo i prostranstvo u koje dižemo pogled. I sve ono okolo toga.

Život u slikama je sve, samo ne život.

Pogotovo taj virtuelni život koji živimo bolje nego pravi. Gde smo nasmejaniji i srećniji. Gde smrt ne postoji ili nije poželjna osim u obliku srceparajućeg citata. Negde sam pročitala: biti srećan nije dobro za biznis. Tada nemaju šta da ti prodaju da se osećaš bolje.

Sve je to doprinelo mom shvatanju da su slike na mreži samo uhvaćen trenutak. Uspomene da. Podsetnici na lepe trenutke.

Ali ne i pokazatelji dobrog života.

Jer dobre slike su samo slike.

A dobar život je onaj koji se (do)živi.

Stoga malo neozbiljnije uzimam deljenje slika a malo ozbiljnije život.

Evo delova istog.

12. dan: Museu de Belles Arts de Valencia
12. dan: Museu de Belles Arts de Valencia
12. dan: Museu de Belles Arts de Valencia
12. dan: Museu de Belles Arts de Valencia

Gde si sve bila u drugih 10 dana koji su ovde na slikama?

U Velensiji i jedan vikend smo otišli na izlet do Benidorma (grad na Kosta Bjanki).

Šta si radila tamo u tih drugih 10 dana?

U Valensiji smo se kupali i šetali. Posetili muzej savremene umetnosti (Museu de Belles Arts de Valencia), ulaz besplatan a unutra dela Goje, Velaskeza, Boša i sl. (jedina zamerka što je sve na španskom, ali inače fenomenalno). Zatim muzej keramike (nedeljom besplatan ulaz, takođe topla preporuka). A onda jedan dan i L’Ocanografic, najveći akva park u Evropi, deo grada nauke i umetnosti. Ošeanografik je super (ulaz 30EUR), ali vam definitivno treba ceo dan za to. Ima svašta: delfini, kitovi, kornjače, pingvini i stvarni je raj za decu i sve nas koji se tako osećamo, ali ako ste u Valensiji mali broj dana, ne bih trošila vreme na ovo (osim ako niste baš ljubitelj). Tih dana smo se vozili u luna parku koji je u junu postavljen u Turiji i jedan dan otišli na drugi kraj Turije; onaj gde je BIO Zoo park (koga zanima, kažu da je BIO Zoo super jer životinje šetaju slobodno). A na kraju Turije je zanimljivo, ima veliko jezero i lepo je za šetnju.

Za vikend smo otišli na izlet do El Castell de Guadalest što je jedno prelepo špansko selo odakle se pruža neverovatan pogled na slano jezero. Zatim do Callosa d’En Sarria, najlepše mesto koje sam u životu videla: jedan predivan izvor sa mnoštvom vodopada i netaknutom prirodom gde se možete kupati. I na kraju svratili do grada Benidorm koji inače zovu Ibica na kopnu; ovo je jedan primorski grad na obali Kosta Bjanke gde su plaže zaista za 5 klasa bolje od bilo kojih koje sam videla ovde (more je lepo i podseća na Grčku). Što se tiče zabave, nisam bila na Ibici, ali nije baš tako kao što se priča: pre mi deluje kao nafurana priča za pijane Engleze.

13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi
13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi

33ed75cd-cda4-492a-a134-fd52da8d14b4

13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi
13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi
13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi
13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi
13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi
13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi

Kako si stigla do Benidorma i zašto si se odlučila za taj vid prevoza?

Saznala sam za turističku agenciju Happy Erazmus Valencia (ima više tih agencija: npr Erazmus Life i sl.) koja organizuje izlete iz Valensije svaki vikend. Super su zanimljivi i cene više nego pristojne (15-30 EUR za izlet), tako da je ovo preporuka za sve koji su u Valensiji a hoće za vikend da odu negde gotivno.

Kako se zabavljaš dok si na odmoru?

U principu najviše volim da letujem jer obožavam sunce i more i onda mogu po ceo dan da budem na plaži. Da, ja sam onaj čovek koji po ceo dan može da bude na plaži i ne radi ništa (ili čitam knjigu ili se kupam, treće nema).

13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi
13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi
13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi
13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi
13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi
13. dan: Valensijski Oceanografic, najveći marin park u Evropi

Da li je mesto gde si letovala različito od onoga gde živiš?

Pa za početak Španija je deo EU. Nije mnogo različito, ali najveći mi je utisak da se u Valensiji osećam kao da sam u svetu a u Beogradu kao da sam u Srbiji. Ljudi su prihvaćeni zbog onoga što jesu umesto odbačeni. Npr. kroz Valensiju celom dužinom prolazi veliki park Turija, gde svakodnevno možete videti najrazličitije ljude da rade najrazličitije stvari. Ljudi ovo prihvataju i ako neko odluči da svira flautu na nos ispod mosta u šarenom kostimu u sred bela dana, to je skroz merodavno. Deluje ležernije i neke stvari su prosto organizovane, npr. javni prevoz; tačno se u minut zna raspored vožnje, na svakoj stanici možete kupiti kartu za prevoz i sl. A inače, hm, svaki grad je poseban na svoj način, čak i u istoj zemlji 🙂

Kakve su žene?

Ono što je najupečatljivije jeste da se ne sređuju kao kod nas i da uticaj plastične hirurgije nije zahvatio maha (povećane usne i tetovirane obrve). Retko ko je u štiklama i ful našminkan. Deluju prirodno i opušteno.

14. dan: sumrak u Valensiji
14. dan: sumrak u Valensiji
14. dan: sumrak u Valensiji
14. dan: sumrak u Valensiji
15. dan: metro u Valensiji
15. dan: metro u Valensiji

Kakvi su muškarci?

Muškarci se ne sređuju jednako kao i žene i retko kad ćete videti nekog u odelu. Dobacuju na ulici i često možete čuti ola guapa za sobom. Fizički su totalno u skladu sa današnjom modom; brada, odrpani hipsterski stil i izlizane stvari. Fizički su uglavnom crni i niski.

Kakvi su ljudi generalno?

Čini mi se da su nam po mentalitetu dosta slični: srdačni, ljubazni i vole da se zabavljaju, mada nisam provodila vreme sa lokalcima. U Valensiji ne znaju toliko engleski, ali posle nekog vremena se navikneš i sporazumevate se nekako. Osim toga, istetovirani 🙂 Ne znam zašto, to je neka fora ili trend.

16. dan: muzej keramike u Valensiji
16. dan: muzej keramike u Valensiji
16. dan: muzej keramike u Valensiji
16. dan: muzej keramike u Valensiji
16. dan: muzej keramike u Valensiji
16. dan: muzej keramike u Valensiji

Koje suvenire si kupila?

Imam foru da iz svake zemlje koju obiđem donesem mali snowball: onu kuglicu što ima sneg u sebi koji se raspršti kad je protreseš i na kojoj je napisano ime grada. Ljudi to već znaju i imam popriličnu kolekciju kuglica iz celog sveta (preko 100). Osim toga, nisam preterano luda za suvenirima ali jako volim da ih vidim.

16. dan: Valensija
16. dan: Valensija
16. dan: gradska plaža
16. dan: gradska plaža
16. dan: luna park u Turiji
16. dan: luna park u Turiji
16. dan: luna park u Turiji (pogled sa ringišpila)
16. dan: luna park u Turiji (pogled sa ringišpila)
16. dan: Isušena reka Turija u Valensiji
16. dan: Isušena reka Turija u Valensiji
16. dan: Isušena reka Turija u Valensiji
16. dan: Isušena reka Turija u Valensiji

Kako si se hranila?

Po restorančićima i usput. U marketima ima gotovih jela pa je to zgodno poneti na plažu gde nema baš izvora hrane. U restoranima zavisi ko šta voli, ali preporučuje se valensijanska paelja (sa puževima i zečetinom – nisam probala) i hamon (pršuta – probala ali njeguški je njeguški ;)). Svakako imaju fantastične sireve i odličan izbor morskih plodova i ribe. Možete uvek probati i ćurose (uštipke sa čokoladom) u Valoru (lancu ćurerija), sveži kokos koga ima na svakom koraku i naravno otići do pijace (Mercado Central) gde ćete se bolje upoznati sa lokalnim ukusima.

20. dan: studentski kvart
20. dan: studentski kvart
20. dan: Trg de la Virgen
20. dan: Trg de la Virgen
20. dan: plaža Malvarosa
20. dan: plaža Malvarosa
20. dan: park Turija
20. dan: park Turija
20. dan: park Turija
20. dan: park Turija

Šta si pila?

Disklejmer: ne pijem alkohol. Ovde svi preporučuju Aqua di Valencia, što je mešavina njihovog penušavog vina (cava), sveže ceđene pomorandže, votke i džina (gucnula jednom, not my thing). Cava je nešto kao šampanjac if you’re into that kind of stuff ili prosto možete piti njihova vina ili sangriu.

Više volim da pijem kafu, pa sam tako uživala u bombonu (valensijanskoj kafi sa kondenzovanim mlekom) a probala sam i karahiljo (kafu sa alkoholom – opet, not my thing).

20. dan: El Castell de Guadalest
20. dan: El Castell de Guadalest
20. dan: El Castell de Guadalest
20. dan: El Castell de Guadalest
20. dan: El Castell de Guadalest
20. dan: El Castell de Guadalest
20. dan: Callosa d'En Sarria
20. dan: Callosa d’En Sarria
20. dan: Callosa d'En Sarria
20. dan: Callosa d’En Sarria
IMG_6043
20. dan: kafa karahiljo sa alkoholom
20. dan: Callosa d'En Sarria
20. dan: Callosa d’En Sarria

Šta je bilo najbolje u ovih 10 dana?

Najbolje (u životu) je odlazak na raj na zemlji u Callosa d’En Sarria. Tamo je jako lepo da odete da se malo okupate, uživate u prirodi i recimo ručate.

Gde si u sledećih 10 dana?

U Madridu 🙂 Pročitajte tekst ovde Madrid: Iluzija Večnosti 🙂

23. dan: grad Benidorm
23. dan: grad Benidorm
23. dan: grad Benidorm
23. dan: grad Benidorm
23. dan: grad Benidorm
23. dan: grad Benidorm
23. dan: grad Benidorm
23. dan: grad Benidorm
23. dan: grad Benidorm
23. dan: grad Benidorm
23. dan: grad Benidorm
23. dan: grad Benidorm
Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.