– Pogledaj ko jebeno dolazi za naš sto! – Toni je kao pokušavao da bude neupadljiv, iako je skoro pa upirao prstom u muškarca koji im je prilazio. Lucija je krajičkom oka spazila Serđa. Premijera je prošla dobro i separe je bio rezervisan samo za njih, ali im je fudbaler nonšalatno prišao.
– I kako samo dobro izgleda… – šapnuo je glasno Toni, sa dva prsta pijuckajući Hugo.
Lucija ga je znala samo iz priča po gradu; bila je to nova nada italijanskog fudbala koja je upravo potpisala zavidni ugovor za Milan. Doduše, Toni nije bio u pravu: nije izgledao dobro već odlično i Luciji se svideo na prvi pogled.
– Ciao bella! – pozdravio je kroz osmeh punih usana i pravilnih zuba. – Hteo sam da te pozdravim i da ti kažem da mi se baš dopala tvoja uloga u filmu.
Lucija nije ni stigla da se zahvali, a Serđo se već okrenuo ka Toniju i povukao ga sa strane.
Još će da se ispostavi i da je peder, pomislila je i ustala da pleše, praveći se da je ne interesuje o čemu se domunđavaju. Nije prošlo ni par minuta kada je osetila kako je Toni vuče za mišicu, opet bezuspešno pokušavajući da to izgleda prirodno.
– Idemo do toaleta.. – mahnuo trapavo je Serđu – Odmah se vraćamo!
Teatralno je zatvorio vrata od prve kabine u koju je uvukao i, saplićući se o svoje noge dok je sedao na wc šolju, u jednom dahu je izgovorio:
– Srce, ovaj majmun me pita koliko.
– Šta bre koliko?
– Ma bre… Koliko si ti za veče!
Lucija se nasmešila krajičkom usne.
– Baš sam raspoložen da ga oteram u tri lepe ovako pijan… Upropastio mi je veče! Već sedam puta me pita jedno te isto.
– Ne, ne, pa darling… Molim te! On je zgodan i lep i vrlo je verovatno da bih se i inače kresnula s njim… Daj da izvučem nešto iz ove situacije.
– Šta pričaš bre ti, kako ga nije sramota?
– Ma da li je ovo prvi put da me tako nešto pitaju?
Toni je prekrstio ruke na grudima.
– Okej, i nije, ali su uglavnom bile neke mumije do sad…
– Reci mu da je moja cena večera u Coeur et âme i onoliko koliko bude zadovoljan mojom uslugom.
– Ma šta ti je, da li si poludela?! Šta pričaš to?
– Samo mu reci tako… Zašto ja ne bih mogla da se jebem za lovu? Ionako sam singl i ionako niko neće ni saznati. – bila je uporna. – I naruči nam još po jedan Hugo.
– Ej, znam da si nešto smislila…
– Hoću da vidim kako je biti kurva.
– Yeah, right!- prevrnuo je očima.
Kada su se vratili u separe, Toni je nevoljno prišao fudbaleru. Lucija je nastavila da pleše kao da se ništa nije dogodilo ali je videla da je Serđo bio zadovoljan njenim odgovorom.
* * *
Samo dva dana kasnije, pozvao je da se nađu u restoranu. Lucija je bila iskreno zadivljena; rezervacija se u Coeur et âme čekala nedeljama.
Obukla je svilenu haljinu sa dubokim prorezom, kosa joj je veličanstveno padala u valovima a ramena su joj bila otkrivena. Mirisala je do prizemlja, a kada je ušla, sve glave su se okrenule ka njoj. Ipak, Lucija je morala da zastane jer je i Serđo izgledao fantastično. Košulja i pantalone šivene po meri, i sjajne, mekane cipele. Imao je ukusa… I najšarmantniji osmeh koji je ikada videla. Pored toga, najbolje mesto u restoranu je bilo njihovo.
Želeo je da ga svi vide sa njom.
Serđo joj je pridržao stolicu.
– Molim vas, Sauvignon Blanc, Screaming Eagle. – naručila je najskuplju flašu pića, a fudbaler je to ispratio dizanjem obrve.
Kada je došao red na hranu, naručila je specijalitet kuće. Serđo je izgledao skroz pribrano, kao da ga nije doticalo koliko šta košta.
Opijena njegovim osmehom, Lucija je skoro i zaboravila šta je pitao Tonija. Ipak, tok njihovog razgovora je otreznio. Jer, fudbaler je pričao i pričao i pričao, i odgovarao šta god bi ga Lucija pitala ali nije njoj postavio nijedno pitanje. Razgovor je delovao više kao intervju, i Lucija je znala da ga nije mnogo zanimalo kakva je… Ali ga je svakako zanimao njen dekolte.
– Čokoladni mus sa listićima od zlata – naručila je dezert na kraju. Fudbaler je pogledao ispod oka.
– Moram da ti priznam da imaš dobar ukus… Da ne kažem, ne-jeftin. Nego, šta ćemo sad? – upitao je kada je sa stola nestao i poslednji tanjir, nežno je mazeći po dlanu.
– Sad ćemo šta god ti poželiš – odgovorila je Lucija i stavila jednu šaku u njegovu, a drugom ga je polako gladila vrhom prsta po ruci.
Serđo se nasmejao.
– Onda, idemo kod mene?
– Ako ti to želiš Serđo, svakako, odgovorila je i uvila pramen kose oko prsta.
– Konobar, račun! – podigao je ruku fudbaler.
Lucija se zavalila dublje u svoju stolicu.
Kelner mu je prišao sa osmehom.
– Izvolite?
– Želeo bih da platim… Keš.
– Sve je u redu gospodine.
Serđo se zbunio.
– Kako to mislite – sve je u redu?
– Dama je izmirila račun. – blago se naklonio konobar Luciji i otišao od stola.
Skamenjen, fudbaler je prvi put za celo veče došao sebi.
– Ali, ali, ne razumem… Zašto si platila?!
Lucija se nasmešila.
– Oh Serđo dragi… Hvala ti, ali ja novaca i kuraca imam sasvim dovoljno. Kada budeš mogao da ponudiš nešto više od toga, ti se javi… To ću primiti besplatno.
Zatim je ustala od stola.
Ceo restoran ponovo je propratio njenu figuru dok je izlazila.
