Nikola je imao 2m, svoj restoran, neodoljiv osmeh sa mrvicu razmaknutim kečevima, mišiće kao na reklami za donji veš Kejvina Klajna uz gomilu tetovaža + galantan & šarmantan (moguće da je i jedno deo drugog ali svakako je ima manire), živeo je sam, vozio kola da se vidi da je ostvaren, znao da počisti za sobom, zvao me „bubice“ i na svakih 5 minuta proveravao šta radim, što porukom, što pozivom, i stalno tražio da bude mala kašika dok ga grlim.
Nikola me je, posle nedelju dana ulaženja pod kožu, gostovao.
Živeli su srećno i veselo do kraja života – not!
Ovo je samo jedan od 3 moderna termina koji ću upotrebiti danas kako bih probala da objasnim Nikolin i moj „odnos“.
Pre svega, pitam se da li bi osavremenjeno izdanje leksikona stranih reči i zraza Milana Vujaklije unelo u sadržaj reč gosting i kako bi ga prevelo. No, moguće je da sam i jadni boomer koji uopšte ceni ono što je nekada bio rečnik nepoznatih reči, pa će vam umesto toga, objasniti u gugl umetnuti ej-aj:
Ghosting (engl. ghost – duh) označava nagli prekid svake komunikacije i odnosa s osobom bez ikakvog objašnjenja ili najave. Osoba koja „ghostuje“ prestaje da odgovara na poruke i pozive, i nestaje iz života druge osobe poput duha; najčešći je u dejtingu i na društvenim mrežama.
I eto to je, Nikola, uradio.
Jednog četvrtka u tačno 18:44, Nikola je prestao da se javlja.
Iako je celo jutro, počevši od 09:12 pisao i zvao; bar 20 poruka i minimum 2 poziva.
Iako je noć pre toga bio sa mnom.
I noć pre te noći.
I svaku noć u poslednjih 7 noći + 3 noći pre toga dok se nismo još poljubili + 4 noći koje smo se uporno čuli i dopisivali.
Iako smo išli u spa, na večere, iako me je zvao i pisao non-faking-stop, vozio, dovozio, mazio, pazio i zvao „bubice“.
Iako je sam organizovao da te večeri dođe do mene i napravi pastu sa škampima; od sastojaka do tiganja, sve je smislio.
Glavni sastojak je izostao – on.
Samo se nije pojavio.
Samo se nije – javio.
Ne, nikada više.
Sve je nestalo, zajedno sa njegovim kahones.
Ono što ipak jeste ušlo u leksikon, ne u Vujakliju ali makar u Merriam-Webster rečnik, jeste izraz gosting i to 2017 godine.
Ergo, pre 2017, nije bila popularna.
Mi smo je, kao društvo, stvorili.
I niko nije primetio kako se ova reč razmilela; bila je požar koji je proždirao pre nego što biste uopšte osetili toplotu, samo bi ostavljala ranjene iza sebe, koji nisu imali pojma šta ih je snašlo i kome da se žale. To kome da se žale je bilo najkrucijalnije – to što je neko ostao speachless – bilo je vaša krivica.
Naravno, i ja sam upala u baš taj spiral. Evo dakle druge reči koju će vam opet protumačiti ej-aj: spirala misli nastaje kada se vaš um zaglavi u klupku negativnih, anksioznih ili nametljivih misli koje se nadovezuju jedna na drugu i jedna briga pokreće drugu, pa još jednu i tako sve dok ne postane teško zaustaviti se ili racionalno razmišljati.
Pitala sam se:
Šta li sam rekla?
Šta li sam uradila?
Da li sam stavila dobrog smajlija?
Da li sam poslala pogrešan reels? Gif?
Kakva mi je kosa?
Koliko imam bora? Godina?
Možda je moj pazuh… Zadah?!
Svi naši razgovori disecirali su se do svih detalja kojih sam mogla da se setim. Svi moji postupci, reči, uzdasi, pokreti bili su teško okrivljeni da su na neki način uznemirili Nikolu, pa se on (jadničak) popišmanio i ama baš nikako nije mogao da mi se javi.
Dok sam se davila u klasičnoj spirali avoidant-anxious odnosa, nisam se zapitala zašto je Nikola ispao (ne jadničak već) nepristojni jadnik prema meni.
Ipak, pošto ovo nije moj prvi duh, znala sam da prvo treba pobediti sebe.
Ponavljati:
Ne, ništa nisi loše uradila.
I da jesi, spalila sirotište sa novorođenčadima – nisi.
Da, to je odrastao muškarac koji nije mogao da skupi muda da ti kaže da ne želi ništa sa tobom.
Mošnice koje je trebao da skupi, podrazumevalu su jednu poruku ili jedan poziv u kojoj bi rekao: „e, ne mogu da se viđam s tobom“.
Samo jedan jedini.
5 minuta vremena zarad zadržavanja osnovnog kućnog vaspitanja i poštovanja, ili ajde, čistog obraza i muškosti dostojanstva.
Neki bi pomislili, ali onda bi ti napravila scenu ili dramu (neki koji me ne poznaju, jer zašto bih molila nekoga da bude sa mnom?)
Ali i da jesam – so fucking what?!
Ti testisi bi valjda mogle da izdrže jedan neprijatan razgovor.
Ali nisu.
Iako je Nikola imao i mamu i dve sestre.
Neprijatnost je postala (društveno) neprihvatljiva.
A onda sam se setila termina broj 3 u današnjoj priči – planned obsolescence. Iako potiče iz ekonomije, čini mi se da je ovaj izraz itekako primenjiv u modernom dejtingu. Ne znam kaže Vujaklija, ali ej-aj nam ponovo objašnjava da je planirano zastarevanje poslovna strategija u kojoj se proizvodi namerno dizajniraju sa ograničenim funkcionalnim vekom trajanja ili se prave nemodernim, primoravajući potrošače da ih brzo zamene.
Kao na fabričkoj traci, sve može da bude – bolje.
Modernije.
Lepše.
Brže.
Jače.
Kvalitetnije.
Ne treba nikakav trud, samo prevuci prstom, i doći će ti još novije.
Zašto bi ste se uopšte mučili, prolazili kroz bilo kakvu neprijatnost, kad će vam za vrlo kratko vreme doći uspešniji model?
Automobila, telefona, kompjutera… Čoveka.
Da li je ovo bio i slučaj sa nama?
Jer, opravdanje za Nikolu sam našla brzo: ja sam bila rebound devojka. Nikola je pre manje od godinu dana raskinuo dugogodišnju vezu i ja sam bila privremena, utešna nagrada. Slagala sam, jer ovo je izraz broj 4: rebound girl je osoba za oporavak posle raskida a suština je da ta osoba nije primarni izbor, već sredstvo da se lakše prebrodi emotivni pad.
Samim tim, Nikola će lako i brzo naći neku novu i bolju. Žrtva koju je usput ranio, minorna je u odnosu na ono što sledi. Aka – jbg, dešava se.
Nikoli sam naravno, oprostila. Jer nemam ništa od toga da me ovo uznemirava. Pre ili kasnije bismo raskinuli, znala sam i ja to.
Stvari sam bacila u smeće već posle 2 dana nejavljanja.
Napisala sam mu šta mislim i blokirala ga, za svaki slučaj, da se ne povampiri.
Rana će zaceliti.
Više sam bila kivna na svet gde smo društveno prihvatljivim napravili gosting, stvorili Nikole, a neprihvatljivim neprijatnu komunikaciju oko odnosa koji nam ne odgovara. Vreme je novac, sve je ubrzano i u kapitalističkom kuršlusu nemamo vremena da se udubljujemo u mnogo šta, nismo smatrali da treba da se unesemo, jer je lakše samo krenutui dalje i ne razmišljati o drugima i posledicama koje ostavljamo.
Samim tim, duhovi kao Nikole će mirno spavati i uspešno šetati svetom, jer je njihov i jer su ga oni stvorili, i nastavljaju da promovišu planirano zastarevanje čoveka koji je izgleda postao proizvod.
Jbg. dešava se.
Kako ja nisam bila spremna da nestanem u takvom svetu, stvorila sam mesečnu kolumna pod nazivom Klikasto pismo. Ko želi, mogu da mu pošaljem razglednicu. Moj mesečni kapacitet je 5 razglednica kako bi bile kvalitetne. Popunite formular ispod i javljam vam se. Ovde svečano obećavam da vaše podatke neću koristiti za druge potrebe osim za slanje razglednice. Razglednica može stići sa različitog dela sveta, u zavisnosti gde se trenutno nalazim.
KLIKNI OVDE DA SE PRIJAVIŠ ZA RAZGLEDNICU
Podržite moje avantute
pozZ
