Nikola je imao 2m, svoj restoran, neodoljiv osmeh sa mrvicu razmaknutim kečevima, mišiće kao na reklami za donji veš Kejvina Klajna uz gomilu tetovaža + galantan & šarmantan (moguće da je i jedno deo drugog ali svakako je imao manire), živeo je sam, vozio kola da se vidi da je ostvaren, znao da počisti za sobom, zvao me „bubice“ i na svakih 5 minuta proveravao šta radim, što porukom, što pozivom, i stalno tražio da bude mala kašika dok ga grlim.

Nikola me je, posle nedelju dana ulaženja pod kožu, gostovao.

Živeli su srećno i veselo do kraja života – not!