(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

(treći u serijalu postova čiji je autor divna Sonja Ocić – ukoliko vas zanima početak, kliknite ovde za uvodni deo ili ovde za II deo teksta)

Ako ste odgovorili na pitanje sa kraja prošlog teksta, izabrali ste da budete digitalni optimisti, skeptici ili agnostici. A kojoj god grupi pripadate, u debati o elektronskom izdavaštvu, mnogi smatraju da, ako se prihvati da je knjiga samo jedan medij, bilo da je elektronska ili štampana, glavno pitanje je razlika između čitanja štampanih i elektronskih knjiga. U svakom slučaju, većina se slaže da elektronsko izdavaštvo ima nekoliko prednosti u odnosu na štampano. Ako bi bilo potrebno izdvojiti najvažnije od njih, to bi bile ekonomičnost, hipertekstualnost, interaktivnost i, kao posledica svega ovoga, demokratičnost. 

EKONOMIČNOST

Elektronsko izdavaštvo štedi i vreme i novac – i proizvođača i potrošača. Elektronske publikacije veoma brzo nastaju i brzo se šire; za razliku od njih, potrebno je mnogo više vremena da bi se papirna knjiga proizvela i distribuirala. Kako nema troškova štampe, e-izdavaštvo čitaocima donosi niže cene knjiga dok autorima isplaćuje veće honorare. Npr. Amazon biografiju Stiva Džobsa u štampanom izdanju prodaje za skoro 20 dolara, dok je cena elektronske verzije 9 dolara.

Druga stvar, ako je neophodno, elektronski tekst moguće je istog trenutka ažurirati i ispraviti, dok štampana knjiga mora da čeka drugo izdanje. Takođe, elektronska izdanja je moguće distribuirati širom sveta bez troškova distribucije i ponovnog štampanja i bez potrebe za pregovaranjem o pravima.

HIPERTEKSTUALNOST

Pod hipertekstom se podrazumeva međusobno povezana naracija ili informacije. Za razliku od štampane knjige koja je određena ograničenjima tri fizičke dimenzije, u digitalnom svetu u jednu ideju ili tok misli može se uključiti multidimenzionalna mreža znakova ka daljim elaboratima ili argumentima, a tu je i mogućnost pretraživanja velikog broja podataka.

INTERAKTIVNOST

Bitna posledica prelaska na digitalno izdavaštvo jeste dodatak grafičkih, audio i video elemenata pisanoj reči. Zbog toga digitalni proizvodi i nose naziv multimedia. Elektronsko izdavaštvo samim tim otvara nove mogućnosti za korisnike, kao i za autore i izdavače. Mnogi sajtovi sa elektronskim knjigama dozvoljavaju besplatan pristup i ohrabruju čitaoce da upute povratnu reakciju na delo, često direktno autoru, a ne izdavaču. Preporučivanje sadržaja obuhvata ocene, obeležavanje delova teksta, informaciju o broju čitalaca određenog dela, dok dodatne sadržaje nalazimo u formi recenzija i diskusija – ocenjivanje knjige, obeležavanje knjige umnoženo od strane velikog broja čitalaca, recenziranje, kao i diskusije na neograničenom virtuelnom prostoru blogova i foruma predstavljaju još neke od tehnoloških inovacija koje otvaraju nove horizonte čitaocima.

DEMOKRATIČNOST

Interaktivnost kao i hipertekstualnost, obezbeđuje još jednu prednost elektronskog izdavaštva, a to je veća demokratičnost. Od povećane demokratičnosti nemaju koristi samo čitaoci koji mogu da iznesu svoj sud o delu i podele ga sa drugim čitaocima, već i sami pisci.

Elektronsko izdavaštvo pružilo je mogućnost piscima koji na drugi način možda ne bi uspeli da izlože svoj rad široj javnosti, ili koji ne bi dobili priliku da štampaju svoja dela kroz tradicionalne kanale kojima gospodari glavni tok štampanog izdavaštva. Tako, na primer, Amazon pruža svakom mogućnost da se pojavi u najvećoj knjižari na svetu kao nezavisni autor; potrebno je samo poslati knjigu, zalepiti cenu po želji, a Amazon će se pobrinuti za sve ostalo. Ipak, uprkos mnogim nezavisnim autorima koji preko Amazona nude svoja dela i nadaju se novcu i slavi, još uvek je malo onih koji su uspeli da prodaju milion elektronskih knjiga.

elektronsko izdavaštvo

Da se osvrnemo i na argumente onih koji u ovoj debati daju prednost štampanoj knjizi.

Postoje različiti razlozi zbog kojih većina čitalaca ostaje duboko vezana za fizičku knjigu, ne samo zato što ih sputavaju tehničke karakteristike elektronskih sprava za čitanje, već zbog toga što daju prednost knjizi kao fizičkom i kulturnom artefaktu i veruju da za određeni čitalački doživljaj štampana knjiga ima vrednost koju elektronske sprave za čitanje, koliko god bile razvijene, ne mogu imati.

Mnogi autori prave razliku između tradicionalnog i e-čitanja – smatraju da je u tradicionalnom čitanju postojao element utehe, povlačenja u blagoslovenu usamljenost; sa e-čitanjem to se gubi i sve je manje onoga što se nekada zvalo biblioterapija.

Kao prednost štampane knjige nad elektronskom mnogi navode njenu prisnost. Prisnost klasične knjige je vrlo bitna komponenta u njenom odnosu sa čovekom-čitaocem. Dok čitamo knjigu kao da smo u neposrednom dodiru sa piscem, dok slova na ekranu deluju nekako van nas. Tradicionalisti upozoravaju na tehničke i emocionalne nedostatke e-čitača: nemate osećaj dokle ste stigli sa čitanjem, ne postoji miris niti dodir knjige, ne postoje tragovi ranijih čitanja, kada čitate deci njihovu pažnju više privlače dugmići i tastatura nego sadržaj priče a čak je i osnivač kompanije Amazon rekao da je Kindl više usluga nego artefakt.

Ipak, entuzijasti ukazuju na prednosti novih tehnologija, uz uverenje da je digitalna pismenost nova šansa za čovečanstvo i da mlada generacija nema emocionalnih poteškoća u prihvatanju novih medija. Prema nekim autorima, knjiga gubi monopol u oblasti obrazovanja i vaspitanja jer monopol kad se radi o mlađim generacijama preuzima Internet.

Drugi, pak, naglašavaju vaspitnu funkciju knjige. Na primer, smatra se da je za dete bolje da raste uz veliku kućnu biblioteku i da na taj način vizuelno stvara sliku onog ogromnog sveta koji se nalazi iza šarenila korica. Pri tome mu je dovoljan jedan pogled da ih sve odjednom vidi i formira predstavu o celovitosti sveta. Sve to je teže ostvariti gledanjem u jedan displej i jednu prikazanu stranicu, jer na njemu se može pojaviti milion stranica ali tu je uvek samo jedna od njih.

Zato izgleda da knjiga zadržava izvesnu vrstu elitizma u smislu intimnog trenutka. Može se desiti da za 30 godina knjiga u starom obliku, na papiru, uđe u elitnu kulturu a da Internet e-knjiga postane deo masovne kulture, kao što je to pre 30 godina bila štampana knjiga. Tako su sada deo elitne kulture grafički printovi koji se štampaju u ograničenom broju primeraka i potpisani su od strane autora –grafičara.

Neki od problema elektronskog izdavaštva povezani su i sa brzim tempom zastarevanja informacione tehnologije, jer pojavljuju se novi izumi i nestaju neki stari pri čemu postoji opasnost propadanja velikog broja podataka. Kao negativne aspekte elektronskog izdavaštva ističe se da teško nešto što je neopipljivo može da ostavi utisak vrednosti, kao što ostavlja štampani priručnik a zbog jeftinijeg pristupa elektronskom obliku postoji opasnost da neke publikacije prestanu da izlaze u štampanom obliku.

I pored svojih mana, elektronske publikacije imaju brojne prednosti nad štampanim verzijama, npr. štampani primerak u jednom trenutku može da čita samo jedan korisnik dok elektronskoj verziji u isto vreme može da pristupi više čitalaca. Takođe, postoji problem i u skladištenju papirnih kniga, npr. kod velikog broja primeraka iste sveske.

elektronsko izdavastvo

Kad pogledamo navedene stavove i argumente, na strani elektronskog izdavaštva su ekonomičnost (što više informacija za što manje vremena i novca, za sve zainteresovane strane) i izvesna demokratičnost; na strani štampanog izdavaštva su estetski, psihološki i socijalni momenat. Elektronska knjiga ima sve prednosti visoke tehnologije, ali štampana knjiga je kulturni objekat koji može imati estetsku i emocionalnu vrednost za čitaoce, i može imati vrednost kakvu imaju umetnička dela.

Ipak, svaka od ovih prednosti i većina argumenata koji su navedeni mogu se dovesti u pitanje. Na primer, lepo je što nam elektronsko izdavaštvo omogućava obilje dodatnih informacija uz tekst, ali kakve su nam informacije potrebna kada čitamo poeziju? Ili, interaktivnost je dobra stvar, ali samo ako ne znači da nećemo čitati Dostojevskog zato što ne možemo da mu iznesemo svoj sud ili uputimo pitanje.

Isto važi i za drugu stranu. Tačno je da kao fizički objekat knjiga ima vidljivu vrednost, ali isto tako, kao fizički objekti knjige zauzimaju prostor i skupljaju prašinu. Uostalom, dizajneri su odavno izbacili knjige iz modernih enterijera, ili eventualno ostavili jednu, dve na polici. To što sam pogled na police pune knjiga vaspitno deluje na decu, ne mora mnogo da znači ako roditelji tu istu decu posade ispred televizora na nekoliko sati i oni tako postanu pravi mali zavisnici kao Doplerov* trogodišnji sin (*Junak iz fenomenalnog romana Dopler Erlenda Lua).

Možda će se pokazati da su u pravu bili oni koji su zastupali sledeći stav: štampana knjiga je sredstvo kao bilo koje drugo, sredstvo koje ima i svoje prednosti i svoje mane. U principu, to je dobro sredstvo, ne zahteva baterije, lako je za upotrebu, ali, čim budemo pronašli bolje sredstvo, knjige će nestati.

elektronsko izdavastvo

Međutim, predviđanja da će sa pojavom elektronske knjige nestati klasična knjiga izazivaju uglavnom zabrinutost. Ali ima i onih koji koji na prelaz od klasične ka elektronskoj knjizi gledaju kao na samo još jednu u nizu promena kakve su se oduvek dešavale i na koje se obično nije gledalo sa odobravanjem.

Zapravo, ne radi se ni o kakvoj novoj pojavi. Ljude je uvek brinuo nestanak onog dobro poznatog. Sve smene komunikacionih paradigmi praćene su oštrim polemikama pristalica starih i novih tehnologija. U Platonovom dijalogu Fedar, napisanom pre blizu 2.500 godina, Sokrat kritikuje pronalazak pisma smatrajući da ono nosi prividnu, a ne stvarnu mudrost. Isto tako pronalazak štampe proglašavan je nepotrebnim i đavolskim izumom. Danas smo u središtu slične polemike između zagovornika Gutenbergove civilizacije knjige i poklonika Interneta i digitalnih komunikacija.

Na drugoj strani, pojedini autori smatraju da je dilema klasična ili elektronska knjiga lažna i rezultat naše sklonosti da se stalno opredeljujemo i raspravljamo po sistemu „ili-ili“. Oni smatraju da treba da postoje i jedna i druga i da obe imaju svoje prednosti i nedostatke. Bez obzira na to da li se knjiga pojavljuje u klasičnom ili elektronskom liku, njena suština je u snazi reči i poruke koju ona nosi. Dobra knjiga je uvek dijalog, trajna i neograničena međuljudska komunikacija. Umesto bilo kakve odabrane knjige, dovoljno je da ona bude pročitana, bez obzira na to da li je njen sadržaj na hartiji ili na ekranu.

Ipak, ukoliko elektronska knjiga i uspe da potisne štampanu, nema puno osnova za pretpostavku da će je ukloniti iz naših domova i naših navika. Ni pojava Gutenberga i njegovog genijalnog izuma nije koliko sutra ukinula čitanje kodeksa, niti trgovinu svicima papirusa ili voluminama. Različite tehnologije i navike nastavljaju da koegzistiraju, jer nam ništa nije draže od širenja lepeze mogućnosti. Čak ni najvatreniji zagovornici elektronske knjige ne tvrde da će knjige prestati da se štampaju.

Elektronska knjiga neće ubiti štampanu knjigu. Kao što ni izum televizije nije ubio radio ili kao što DVD nije ubio televiziju. Ima knjiga koje su prava umetnička dela i koja ćete uvek hteti da štampate. Ali ljubiće? Da li biste zaista želeli da ubijete drvo zbog njih?

Kako se razvija izdavačka industrija u digitalnom dobu, saznaćete u sledećem delu gostujućeg posta Digitalni Gutenberg. Autorka Sonja Ocić AAEAAQAAAAAAAAXRAAAAJGYxNWUzOTM3LWYwN2UtNDM5Mi1iZTM4LWVkNDNjZDIyYWIxZAradi u izdavačkoj kuči Clio kao sekretar redakcije i menadžer za prava, i diplomirani je filolog, kao i diplomirani kulturolog, i trenutno završava doktorske studije na smeru kulture i medija na Fakultetu političkih nauka. Sledeći post očekujte za 4 nedelje, a u međuvremenu slobodno podelite ili lajkujte ovaj tekst, pogledajte druge interesantne postove ili kupite knjigu kratkih priča Priče. Za čitanje. I čitanje.” 

PozZ!

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.