(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

(drugi tekst u serijalu postova čiji je autor moja draga Sonja Ocić – ukoliko ste propustili uvodni post, kliknite ovde za prvi deo teksta.)

Jedna od mogućnosti koje su stvorene usponom Interneta je elektronska knjiga, kao digitalna reprodukcija tradicionalne štampane knjige, koja je mogla biti direktno isporučena korisniku preko sajta izdavača ili autora, ili sajtova za prodaju. Elektronske knjige su digitalizovane, virtuelizovane verzije knjiga koje se mogu čitati preko računara ili posebnih uređaja – čitača elektronskih knjiga (e-reader). Neke od prednosti elektronskih knjiga su: dvadesetčetvoročasovna dostupnost (nije potrebno čekati da se otvori biblioteka ili tražiti rezervaciju, ako je knjiga već zadužena), može im se pristupiti sa bilo kog mesta na planeti i ne mogu biti izgubljene ili ukradene. Mnogi programi koji se koriste za prikazivanje sadržaja elektronskih knjiga omogućavaju čitaocu funkcionalnost na koju je on navikao prilikom čitanja knjiga štampanih na papiru: obeležavanje teksta podvlačenjem, zapisivanje komentara i obeležavanje stranica.

Naravno, uvek postoje i kritike pa neke od čestih zamerki elektronskoj knjizi jesu da nije pogodna za neprekidno duže čitanje sa kompjuterskog ekrana i da je za pristup knjizi potrebna posebna oprema. Međutim, za razliku od ekrana računara, ekran elektronskog čitača zapravo čuva vid – specijalni ekran koji nema refleksiju omogućava nam da bez problema čitamo na suncu ili pod bilo kakvim osvetljenjem. Korisnici kao brojne pozitivne strane ovog čitača navode to da je lakši od mobilnog telefona, u njega može stati oko 35.000 knjiga, bežično učitavanje pojedinačnih naslova (kupovina) traje manje od minute, jednostavan je za rukovanje, ima opciju menjanja tipa slova i njihove veličine, a cela sprava je debljine 3mm i obima srednje knjige. Preko elektronskih čitača mogu se kupovati knjige, novine i časopisi i može se koristiti oko mesec dana bez punjenja baterije. Takođe, reader pamti stranu na kojoj smo stali i ima i opciju obeleživača strana koje su nam važne. Danas u svetu postoje mnogobrojni modeli čitača od kojih se svojim kvalitetom i rasprostranjenošću najviše izdvaja Amazonov čitač Kindl (Amazon Kindle reader) ali i svi ostali e-čitači imaju podjednako dobre opcije za čitanje (slično kao različiti modeli smartfonova). Na drugu zamerku da je za čitanje e-knjiga potrebna posebna oprema, treba napomenuti da je danas moguće čitati e-knjigu preko bilo kog mobilnog uređaja kao što je telefon, tablet i naravno, preko računara.

Da papirni format gubi na svojoj popularnosti, govori i  saopštenje Amazona da je, na osnovu broja prodatih primeraka, elektronski format popularniji od papirnog, a jedan od rukovodilaca kompanije Barnes&Noble još je 2011 rekao da izdavači imaju dve godine da se prilagode situaciji i shvate da elektronske knjige postaju središte ove industrije.

elektronsko izdavastvo

Ipak, sve do 2008. godine elektronsko izdavaštvo još uvek nije donosilo zaradu onima koji su u njega ulagali. Od kasnih 80-ih, u izdavačkoj industriji je bilo široko rasprostranjeno osećanje da će digitalizacija imati dubok uticaj na izdavaštvo iako nije postojala jasna predstava o kakvom je uticaju reč. Velika količina novca uložena je u digitalizaciju i kompjuterizaciju od strane samih izdavačkih kuća, ali i drugih organizacija koje su imale interesa u izdavaštvu.

Sredinom 90-ih pojavile su se mnoge grozničave spekulacije o uticaju digitalizacije na izdavačku industriju i nestanak štampane knjige. Kako je Internet brzo postao glavna komunikacijska mreža, mnogi su pomislili da je moguće, ako ne i verovatno, da će štampana knjiga brzo otići na isti način kao i vinilska ploča i postati nešto malo više od kolekcionarskog predmeta. Brojne konsultantske kuće su kasnih 90-ih predviđale da će, kroz nekoliko godina, elektronske knjige prevladati na tržištu. Očekivanja su takođe narasla zahvaljujući početnom uspehu izdavačkog eksperimenta elektronskim publikovanjem romana Stivena Kinga Riding the Bullet. Roman se mogao skinuti po ceni od dva i po dolara i rezultat je bio van svih očekivanja: za prva 24 sata bilo je 400.000 preuzimanja. Međutim, ispostavilo se da to nije bio slučaj i sa drugim delima. Izdavači koji su eksperimentisali sa izdavanjem knjiga u formatu elektronske knjige doživeli su razočarenja zbog veoma niskog nivoa preuzimanja.

Tako se kasnih 2000-ih godina pojavio skepticizam u pogledu mogućnosti da digitalna revolucija transformiše izdavačku industriju. Da bi objasnili zašto elektronske knjige u početku nisu primljene kao što su mnogi očekivali, zaposleni u izdavaštvu navodili su više razloga. Prvo, postojao je problem u hardveru, prvobitnoj spravi za čitanje koja je bila razvijena i koja je bila skupa i nezgodna za upotrebu. Drugo, postojao je problem u formatu: bilo je mnoštvo formata koji se nisu prilagođavali različitim spravama za čitanje. Kao treći problem javila su se autorska prava, jer je postojala nedoumica kome se obratiti za prava da bi se sadržaj određene knjige pojavio u elektronskom obliku. Da li prava pripadaju izdavaču ili autoru i koliko je novca potrebno platiti i kome? Većina ugovora između autora i izdavača potpisani su u vreme kada nije postojala ideja o elektronskom sadržaju knjige, tako da u ugovoru nema odredbe o tome ko kontroliše prava. I kao poslednji razlog navode se cene: izdavači i prodavci određuju cene elektronskih izdanja približne cenama štampanih. To je delom bio eksperiment, a delom potvrda činjenice da ušteda prilikom isporuke sadržaja knjige u elektronskoj formi nije tako velika kao što su pioniri elektronskog izdavaštva tvrdili. Troškovi kao što su honorari, marketinški troškovi, troškovi izdavača, još uvek su postojali.

Početkom 2000-ih samo su retki u izdavačkom svetu verovali da elektronska izdanja mogu obezbediti brzi finansijski uspeh. Ispostavilo se da su troškovi prevođenja u elektronski format mnogo veći nego što se 90-ih uopšte moglo pretpostaviti, tako da je zarada u mnogo slučajeva jedva uspevala da pokrije troškove. Sve u svemu, preovladalo je uverenje da će u doglednoj budućnosti štampana knjiga ostati glavni izvor profita. Ključni izazov za izdavačke kuće je kako da zaštite svoja štampana izdanja i kako da njihov sadržaj prilagode novim formama.

elektronsko izdavastvo

Međutim, do drastične promene u elektronskom izdavaštvu došlo je pojavom Sonijevog čitača u SAD 2006. i Amazonovog Kindl čitača 2007. Već tokom 2007, pre pojave Kindla koji je izbačen 17. novembra 2007, prodaja e-knjiga povećala se za 50 procenata u odnosu na prethodnu godinu, a kada je Kindl postao dostupan prodaja je rasla još dramatičnije – četiri puta se uvećala. Ubrzan rast je nastavljen i naredne, 2009. godine. Ipak, taj rast prodaje e-knjiga tada još uvek nije bio od velikog značaja za američke izdavačke kuće, jer je donosio samo jedan procenat njihovih ukupnih prihoda. Uprkos tome, značaj izbacivanja Kindl čitača na tržište bio je ogroman. Posle decenije razočaravajuće prodaje elektronskih knjiga, Kindl je stimulisao prodaju taman toliko da natera ostale proizvođače hardvera da sednu i obrate pažnju.

Podaci pokazuju da su klasično odštampane knjige još od 2011 godine izgubile primat. Amazon, najveća knjižara na svetu, u svakoj sekundi proda desetine elektronskih knjiga a Američki nacionalni institut za standarde i tehnologiju predviđa da će do 2018. godine blizu 90% prodatih knjiga biti u elektronskom formatu. Kao i u svakoj industriji, poslednjih godina vode se brojne debate na temu elektronskog izdavaštva: imamo, sa jedne strane, digitalne optimiste koje razočarenja iz poslednje decenije nisu uzdrmala i koji ostaju čvrsto ubeđeni da će se revolucija elektronske knjige na kraju dogoditi, a sa druge strane, imamo digitalne skeptike koji ostaju privrženi tradicionalnoj štampanoj knjizi, koji cene njenu materijalnost i smislenost, i sumnjaju da će ikada biti suštinski zamenjena elektronskim fajlovima koji se čitaju na ekranu. Negde između nalaze se digitalni agnostici – oni koji se ne izjašnjavaju o tome kako će se budućnost odvijati i koji nastavljaju sa svojim životima dok tehnološka revolucija ide svojim tokom. Kojoj grupi vi pripadate?

Kako je dalje nastavljena debata o elektronskom izdavaštvu i koje su zaista prednosti objavljivanja knjiga na ovaj način, saznaćete u trećem delu gostujućeg posta Digitalni Gutenberg. Autorka Sonja Ocić radi u izdavačkoj kuči Clio kao sekretar redakcije i menadžer za prava, i diplomirani je filolog, zatim diplomirani kulturolog, i čisto da pokaže da ambicijama nema kraja, trenutno završava doktorske studije na smeru kulture i medija na Fakultetu političkih nauka. Sledeći post očekujte za 4 nedelje, a u međuvremenu slobodno podelite ili lajkujte ovaj tekst, pogledajte druge interesantne postove kao što su: umetnik u gladovanju, da li je moguće (za)raditi kao pesnik ili kupite knjigu kratkih priča Priče. Za čitanje. I čitanje.” 

PozZ!

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.