Zimovanje U Španiji: Alikante, Valensija, Ibica & Madrid

Nova godina u Španiji? Zašto da ne! Madrid me je tako lepo mazio pre mesec dana da sam poželela još Španije, i još Španije sam i posetila, ali ovaj put 4 mesta čisto da mi presedne i to redosledom: Alikante, Valensija, Ibica i Madrid. Šta mi je ovde sve odgovaralo a šta ne, saznaćete ako vas zanima u tekstu ispod, a ako biste samo preporukice skrolajte na svaku destinaciju niz milion slika skroz, pa izvolte 🙂 Hajmo mi polakice na moje avanture od 27. decembra 2025 do nove godine i 10. januara 2026. – vamos gatitos!

Kukovi misle može fiesta, kolena kažu samo siesta: Alikante 27-30 dec

Wizz počeo da leti do Alikanta, pa ja pohrlila logično, mada nisam sigurna da je bila najbolja ideja ikad. Smeštaj je pre svega preskup bez ikakve osnove (i u sred zime). Suštinski, Alikante je malecan i nemate šta raditi ovde više od pola dana ako se ne kupate, a ja se nisam kupala i došla sam 2 dana nakon katoličkog Božića pa skoro ništa nije i radilo. Dakle, možete da se popnete na tvrđavu Castilo de Santa Barbara, usput imate lepe prizore i grafite i na kraju pogled, onda možete da se šećnete kroz centrić gde imate 1 ulicu sa pečurkama u centru Calle de las Setas i to vam otprilike dođe to, ako ne biste da šopingujete što možete i bilo gde u svetu, tako da sam na kraju trećeg dana peške htela do Valensije jer nema šta ovde da se gleda zimi.

Uglavnom, ja vam gorepomenutu šetnju završila u roku od par sati i onda gledala šta ću a da se ne izbodem, ali i krenula da se razboljevam ponovo, pa ajd’ bar mi nije bilo žao što sam odmarala popodne. Kažu posetite pijacu Mercado central Alicante, al’ ono pijaca k’o pijaca – dođite da jedete ili kupite nešto, ništa meni novo ni spec. Jedino što je bilo sunce a ne zima u Beogradu, a ja sam se šetala Španijom, pa neću da se žalim. U rubrici verovali ili ne, kad je zasijalo to isto sunce i vetar stao, ljudi su se kupali (29 i 30 decembar!), mada sam ja sa svojim imunim sistemom nedonoščeta nisam usudila. Na plaži, takođe dobro poznato svima koji su ikad išli na bilo koju špansku plažu, izmile odmah ovi što viču pareo, mohito, masaž 🙂 tačnije trgovci svega i svačega što bi da prodaju, pa budu neviđeno dosadni. Šetala sam ja tako to plažom, a Ispod vam prenosim i jednu proznu žvrljotinu, koju sam sastavila tih dana pod utiskom viđenog :*

Šta ima smisla

danas je jedan jazavičar mrdao repom toliko da mu je guzica išla levo-desno
gazdarica ga je podigla za prednje šape pa su mu ramena došla do ušiju, a roze crnpurasti trbuščić ispao
kladim se da miriše onim najboljim kučećim mirisom, koji vuče na cmakanje
levo-desno
jedna je devojka u kafiteriji bila najfinija na svetu
govori 6 jezika
srpski sa neodoljivim šuškavim lokalnim akcentom
njeni su izbegli iz Juge u Austriju
ali oni su hladni a Španci su kalijente
živi sad već tri godine ovde
oko 4 popodne Lana je pevala
come and take a walk on the wild side
let me kiss you hard in the pouring rain
you like your girls
insane
melodija je milovala kožu i nervi su išli na fabrička podešavanja
ima smisla, (pod)sećam se
ispod palme, gledala sam u more
i u jednu devojku u leopard suknji koja se činilo da zna da živi
makar bolje od mene
kad bih joj to rekla, verovatno bi se nasmejala i odmahnula rukom
jedan klinac od 4 god je šutirao loptu o zid ispred kafiterije
pa mu se tata pridružio
nesvestan, kako je dobro imati takvog tatu
drugi je jurio golubove na plaži
setila sam se te igre
jedan je čovek radio vežbe i plivao u moru u decembru
preplanuo
choose your last words, this is the last time
‘cause you and I, we were born to die
M. mi je napisala da trenutno ručno šrafi 32 šrafa jer je iverica i ne može električno
nek’ ti je dosadno u Alikanteu
spremala se kiša
nebo je divlje prelepo pred pljusak
lost but now I am found
I can see that once I was blind
smisla ima,
gledaj

Alikante preporuke:

Evo šta da obiđete u Alikanteu (za par h)

Kuda da šetate tj šta da vidite (za dž):

• Pijaca Mercado Central, kao i u svakom gradu u Španiji obavezna stanica a onda se spuštate ka gradu i plaži tj
• Ulica Pečuraka Calle da Las Setas, od 2013. godine velike pečurke koje se izdižu iz žuto-zelene kaldrme, ništa spec ako mene pitate ali nemate šta pametnije da radite, pa onda idete u
• Najpoznatije šetalište u Alikanteu je Explande de Espagna, tj na šetalištu je utkano 6,5 miliona mermernih pločica u beloj, plavoj i crvenoj boji – kjut pa nastavite ka
• Plaži El Postiguet, koja je u centru grada, u podnožju tvrđave Svete Barbare i blizu poznatog šetališta pa onda možete malo do
• stare četvrti grada  El Barrio de Santa Cruz tj uske uličice sa kućicama ofarbanim raznim motivima i na kraju se popnete do
• Castillo de Santa Bárbara, jedino što vredi videti ovde je ova tvrđava iz IX veka koja se nalazi na samom početku Alicantea na planini Benacantil, na  visini od 166 metara. Za celo ovo pešačenje vam treba svega par sati.

2 kafe i 2 restorana:

• Swallow specialty coffee
• Espacio elemental specialy coffee
• Hns. Martinez food atelier (fora je, ima dnevni meni, svakojake đakonijice i kafu), a još je i pristojno i La taberna del Gourmet

Korisne info za Alikante:

*Disklejmer: ovo pišem u januaru 2026.  

Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Alikante, ali je korisno znati:

• Let od Beograda do Alikantea traje oko 2h, i imate novu liniju preko Wizza (u jednom pravcu je bila cca 50e, ali treba uzeti u obzir da su promo cene trenutno). Za prevod od/do aerodroma do centra najlakše vam je uhvatiti (jedan jedini) autobus do centra.
• Što se tiče smeštaja, preskupo i ne baš reprezentativno; npr oko 40e u centru, za ne baš neki smeštaj.
• Da li je Alikante skup – pa, kao i svako mesto za letovanje, jeste :/ Obrok oko 20-30e, kafa oko 3e. Cene po prodavnicama odeće i marketima su približno kao kod nas.
• Idealno vreme za posetiti: leti ako vam je do kupanja, zimi na 2 dana maks

Feliz Navidad! Valensija 30 dec – 2 jan 26

Oh, kako sam bila radosna da odem u Valensiju nakon što sam se ubila od dosade i sve gore prehlade (a vrlo moguće i korone) u Alikanteu! Nisam bila u Valensiji od 2019. od čega imate baš fantastične tekstove iz 2017 ovde gde pričam zašto ne volim Barsu a drugi sjajan serijal iz 2018 je ovde o strmoglavom zacopavanju u Madrid – pročitajte ih, evo ja sam samu sebe oduševila kako sam ja to sve napisala, a ja sam teška publika, ipak radim kao urednik i mentor pisanja. Enivejz, da vam ja ipak nešto malo ispričam o Valensiji koju jako volim 😉

napomena: preskoči ako znaš ovaj grad kao svoj džep i skroluj do „povratka na glavni program“

Turija, isušena reka pretvorena u park

Kao što je Barselona “oživela” nakon Olimpijade, tako je i Valensija započela sa turizmom tek oko 2010. godine, pa se i engleski sporo uči. Ako ćete u brojkama, Barsu godišnje poseti 26 miliona ljudi, dok je u Valensiji taj mizerni broj jedva prelazi 2,3 miliona pa je i razumljivo zašto je to tako (iskreno, kada sam čula ovaj podatak, imala sam više razumevanja za njih i moja pantomima je postala strpljivija). Kao što se u Barseloni govori katalonski pored španskog, u Valensiji se naime govori valensijanski (Valenciano) koji su sličniji nego srpski i hrvatski (mada opet, nemojte to reći nekom Kataloncu jer ćete upasti u problem).

Glavna odlika Valensije jeste što je seče nekadašnja reka Turija koju su gradske vlasti odlučile da isuše nakon velike poplave koja se dogodila 1957, pa se duž celog grada gde je nekada išla reka, nalazi se široki, neobični, rascvetani park. Valensija stoga ima čak 17 mostova. Inače, Španci (makar u Madridu, Barsi i Valensiji) dosta trče (moguće i jer je sve ravno), i ovde je to neki štos, trend, jer trče apsolutno svi – i mladi i stari i nema nekog tripa pa da samo fit ljudi trče, već ljudi najčešće trče u grupama ili parovima i čavrljaju. U parku se isto tako praktikuju i drugi sportovi, pa možete na travnjacima videti ljude koji rade jogu, tai-či ili cross fit trening a na travnjacima će isto tako biti i ljudi koji čitaju knjige ili roditelja s decom pa je predivno samo proći kroz Turiju u bilo koje doba dana, jer ovaj ogromni, neobično dugački park sa drvećem čudnog oblika razdvaja stari i novi deo Valensije.

Turija je takođe mesto u čijem se nekadašnjem koritu nalazi futuristički Grad umetnosti i nauke – ono što ćete videti na svim slikama Valensije. Ako krenete iz centra grada na dole kroz Turiju, nailazite prvo na Palau de la Musica: ova koncertna hala izgrađena je u staklu pre 40 godina a ispred se nalazi dugačka, romantična fontana. Ceo ovaj deo inače je tako prekrasan da najbolje što mogu da ga opišem jeste da izgleda kao idelan za snimanje scene gde se dvoje ljudi u ljubavnom filmu ipak na kraju pronađu i polete jedno drugom u zagrljaj. U stvari, put kroz Turiju je sveukupno divan, što zbog ljudi, što zbog svakog dela koji je po nečemu poseban pa zaista deluje kao neki magični vrt.

Iz ljubavne bajke ulazimo u jednu za najmlađe jer malo posle nailazi interesantan dečji park Guliver koji prosto moram da spomenem. Igralište je naime u obliku ogromnog, uspavanog čoveka koji leži vezan konopcima u pesku, dok deca trče oko njega i provlače se u prolaze koji su bili napravljeni od njegove kose ili odeće. Kada se popne na visinu vidi se da je u stvari u pitanju Guliver a da su deca – tako je – mali, glasni, teroristi Liliputanci.

Spavanje sa ajkulama

Na kraju Turije, stižete u Ciudad de las artes y las ciences – i ne, nijedna slika neće uspeti da vam dočara doživljaj grada Nauke i umetnosti; ovo je zaista grad unutar grada gde je osećaj kao da ste upravo sleteli na neku drugu planetu.

Grad umetnosti i nauke je futuristički kompleks zgrada koji su dizajnirali Santiago Calatrava i Felix Candela; mada se ovom drugom uglavnom priznaje prvenstvo jer je ovo osmislio kao poklon svom rodnom gradu. Inače, Kalatrava je živ i zdrav i pravi ludačke zgrade svuda po svetu, a njegova vizija ovde je bila svemir i inspirisan je skeletima životinja. Ceo kompleks spolja može da se obiđe peške (i besplatno) a sastoji se iz 5 zgrada od kojih je prva izgrađena 1998, i koje su sve okružene plitkim, plavičastim, bistrim vodenim fontanama i zelenilom. Obilazak vam neće oduzeti mnogo vremena, ali ako želite da uđete u neku od zgrada planirajte višečasovni obilazak (cena ulaznica je različita, u zavisnosti šta želite da vidite). Neke zgrade se doduše još uvek grade; 6ta i poslednja konstrukcija je tek započela – i mnogi tvrde da se nikada neće ni završiti – ali to je neka druga priča.

Na samom početku ovog „grada“ je Palau de les Arts Reina Sofia iliti operska hala koja ima neverovatnu akustiku pa važi za jednu od najprestižnijih koncertnih dvorana. Malo zatim ide L’Hemisferic (vrsta planetarijuma) i interaktivni muzej nauke El Museo de les Ciencies Principe Felipe (lepo sam prepisala). Unutar planetarijuma, koji je izgrađen po principu ljudskog oka (zenica, beonjača itd), možete gledati različite vizuelno-neverovatne projekcije a postoji i čudesni eho, pa možete čuti nekoga i skroz na drugom kraju prostorije.

Dakle sve zgrade su okružene vodom a otvorena struktrura koja se nalazi među njima – neka vrsta botaničke bašte pod nazivom L’umbracle – prepuna je biljaka iz celog sveta koje su sve pažljivo odabrane kako bi menjale boju u skladu sa godišnjim dobom kao i dobom dana. Inače, u vodici (fontani) koja okružuje ceo kompleks je zabranjeno plivanje (iako je voda bukvalno do kolena), ali to nije sprečilo pametne Špance da naplate “vožnju” gumenim čamcem i na taj način još malo zarade.

Na kraju, tu je Oceanografic, najveći vodeni park u Evropi (or so they say za svaki), a prvo što zapazite je staklena kugla sa drvetom unutra koja potpuno svemirski izgleda. Unutar samog parka zapravo idete ispod zemlje i ovde postoje sve vrste voda i vodenih vegetacija (podeljeno po sekcijama – od Artika do Mediterana). Ošeanografik je inače stvarno za videti, ali vam definitivno treba ceo dan za to pa ako ste u Valensiji mali broj dana, ne bih trošila vreme na ovo (osim ako niste baš ljubitelj i imate sitnu decu). Naravno, ovo je raj za decu i osim pingivina, foka i predstave sa delfinima, 2019. god je bila i ponuda da prespavate sa ajkulama; dođete noć ranije, ponesete vreću za spavanje i spavate ispod tunela gde ajkule plivaju (da, ovo se plaća a kažu da imaju najviše ajkula od svih vodenih parkova). Pa ko voli…

Ako se spustite još malo niže niz Turiju, na samom kraju dolazite i do gradske plaže, Malvarose. Preko leta, atmosfera je na plaži opuštena, niko nikoga ne gleda i prosto se osećate slobodno iako sedite među gomilom ljudi. Osećaj je potpuno drugačiji od onoga koji imam na plaži recimo u Crnoj Gori ili Grčkoj, gde ljudi tajno zagledaju jedni druge ispod obrve. Ovde je činjenica da li imate celulit, tetovaže ili se kupate toples potpuno irelevantna za čoveka koji leži na plaži pored vas, jer ga prosto, ne zanima. I to dozvoljava da komotno možete da budete sami sa sobom iako ste zapravo na punoj plaži. Preko zime, kafići rade kao i tereni za odbojku na palaži, pa možete uživati i ovako.

Sveti gral se nalazi – u Valensiji (nekako dokazano)

Ako biste u centar, Plaza de la Virgen je glavni trg u Valensiji i ovde se pored katedrale, nalaze i bazilika i vojna palata kao i fontana gde Neptun simbolično predstavlja (bivšu) reku Turiju. Oko Trga naravno, razni zabavljači – od crnaca koji prodaju patike i tašne, ljudi koji našminkani predstavljaju nekoga do najsitnijeg detalja (faraona, pirata ili nekog potpuno izmišljenog) ili prodavaca nakita i uličnih zabavljača.

Inače, Katedrala je izgrađena još 1262, unutra se nalaze dela Franciska de Goje a ono što je zanimljivo jeste da ovde kažu da se nalazi i pravi sveti gral (i nekako to pokušavaju da dokažu). Naravno, zbog navale turista ulaz se plaća kao i u svaku veću crkvu ali možete zasebno ući (za manje pare) da se popnete u oktougaonu kulu, La migulete, da bacite pogled na ceo grad (lepo je).

U neposrednoj blizini se nalazi glavna gradska pijaca tj Mercado Central ali ne kao ona u Alikanteu, već stvarno lepša od mnogih; ova Art Nouveau zgrada sa primesama gotike i baroka je fuzija boja, ukusa i mirisa: sveža riba, začini, puževi, jamon (tj. pršuta po kojoj su poznati), sirevi, med, vino, ma šta poželite! Npr. imate vrhunski šafran (što je glavni začin u paelji) i ovde se prodaje jedan od najboljih na svetu jer Valensija važi za prestonicu paelje. Ono što je takođe baš dobro ako volite morsku hranu (ja je baš mnogo volim) jeste da na svakom koraku možete naći sveže morske plodove i ribu, a na pijaci se čak i prodaju u fišecima lignje i gambori (kao i pršuta i sir).

Od delova grada koji su zanimljivi, prošetajte kroz Rusuf (Ruzuf, Russafa kako god) – umetnički kvart gde se okupljaju hipsteri, hipiji i umetnici, a puna je vintidž radnji i galerijica. Naravno, kako Španci ne vole da rade preterano, nemojte dolaziti ovde u vreme sijeste (niti bilo gde drugde); sijesta vam je deo dana koji je određen za dremku pa je uglavnom sve zatvoreno od 13:30 do 16:30. (a i u Lidlu će vas prodavačice streljati pogledom).

Korida: da li biste gledali borbu bikova?

U Valensiji imate i koridu tik pored glavne železničke stanice, a korida je inače u Barseloni potpuno zabranjena i na toj prašini gde je nekada liptala krv, sada nastupaju umetnici ili sportisti i služi kao prostor za koncerte i ostale događaje. U Valensiji je pak korida i dalje prisutna jer je duboko vezana za tradiciju i kao takva poklapa se sa religioznim datumima i festivalima, ali može se pogledati svega 3 ili 4 puta godišnje. Placa del Toros zato potpuno naivno izgleda, skoro pa napušteno, i sve što možete primetiti kod same građevine jeste muzej. Fora je u tome što se borbe bikova nikada ne reklamiraju (bar ne turistima) i u Valensiji je 100% publike lokalno stanaovništvo tako da ćete vrlo teško dobiti bilo kakvu informaciju ukoliko niste odavde – iako je korida nepogrešivo uvek dupke puna (karte koštaju od 10-120 EUR, u zavisnosti od mesta).

Ipak, za svako manje mesto u Španiji važi da ima svoju koridu (kakvu takvu) a matadori uživaju jednaku slavu kao filmske ili fudbalske zvezde i u istoj dozi se provlače se po medijima. Šta god mislili o ovom „sportu“, korida je kao takva neodvojivi deo građenja jedne nacije i zasigurno znači poniranje u špansku kulturu gde se istražuje jedna druga dimenzija – i sopstvene biti i ove zemlje. Za sam događaj važi da je spektakl pun boja, muzike i kostima iako je naravno pod ogromnim pritiskom različitih grupa da se proglasi za varvarstvo. Da, ako se pitate, bik uvek bude ubijen i ukoliko odgledate predstavu do kraja, verovatno ćete prisustvovati pogubljenju 5-6 životinja. Ipak, Španci tvrde da korida nije klanica i uvek ali uvek se ovaj „sport“ vezuje uz reč: ponos. Bikovi su specijalne sorte, veoma poštovane visoke rase i oni su neprijatelji koji časno umiru – što je uvreženo javno mišljenje. Stoga se matadori zaista trude da im na kraju olakšaju muke što je brže moguće jer bi sve drugo označavalo nepoštovanje prema biku i izazvalo ozbiljno negodovanje publike.

Inače, borba bikova nekada je bila sport samo za bogate. Pitala sam se da li se (u prošlosti a i danas) na ovaj način tražilo uzbuđenje koje bi upotpunilo prazninu običnog života? Prisustvo smrti pretpostavljam da bi budilo preispitivanje sopstvenih uspomena i pojačavalo držanje za život. Guglala sam do besvesti o koridi (jer gugl ipak zna bolje) i shvatila da neki ljudi čak na koridu gledaju kao na lov a saznala sam i da je ubijanje životinje na samom kraju potpuno je nepotrebno i siroti bik bi svakako bio samo malo ranjen da se sve završi na pikadorima. Mora li onda da bude ubijanje bikova umesto borba sa bikovima, jer se ta poslednja dva minuta ubistva čine potpuno nepotrebnim? Ali sam se isto tako pitala koji je to momenat kada publika najviše urla – da li dok gleda eleganciju crvenog plašta kada se časni neprijatelj bori ili naprotiv, onda kada bik najviše pati?

Zanimalo me je sve ovo skoro opsesivno, kao što me je zanimalo šta je ono što tera prosečnog Balkanca da puca iz pištolja ili lomi čaše na svadbi, i zašto u tome uživa, i zašto mu se koža ježi na zvuk trube i harmonikeo. Da li je to prokletsvo ljudske ličnosti ili šta li, tek kao i ostala kontraverzna zadovoljstva, želela sam da znam kako je (iako verovatno ne bih smela ni da zakoračim unutra). Nije to bilo ni do koride koliko sam htela sam da uronim u kolektivno nesvesno, da zađem u španske pore i da vidim nesavršenstvo i da saznam od čega im ključa mozak, a potom i sama ubačena u ludilo, možda ih konačno razumem. Suočena sa toliko strahotom, valjda bih morala da se vežem sa njima jer krv nije voda, a njom bismo se spojili.

Gađanje paradajzom po celom gradu i paljenje lutaka po celom gradu

Ali da se ne bismo sveli samo i isključivo na koridu, evo više o festivalima u Valensiji, a dva su najpoznatija. Za prvi ste verovatno i čuli, to je čuveno gađanje paradajzom – Tomatina de bunol – koje se događa poslednje srede u avgustu kada ode više od 100 tona paradajza na čisto zezanje, tj gađanje paradajzom. Inače, festival traje svega sat-dva i sve se veoma brzo očisti pa popodne nemate predstavu da su se ljudi gađali i da se paradajziranje uopšte dogodilo.

Drugi i najpoznatiji festival u Valensiji je Las Fallas koji se događa u martu kada grad par dana potpuno poludi. Tada je korida, tada su obavezne žurke na ulicama, tada je maskembal i gužva u gradu a kruna svega su ogromne lutke koje se izrađuju godinu dana koje na kraju festivala budu spaljene. Fallas zapravo vodi poreklo od reči baklja i svakog 19 marta, uoči noći Svetog Josifa (Isusovog zemaljskog oca), događa se La Crema (šp. gorenje, paljenje) kada se ove lutke zapale na svakom od trgova u gradu.

Šta još videti osim Valensije

Najbolja stvar kod Valensije ako mene pitate jeste što se nalazi na pola puta između Barse i Madrida pa vam vozom treba oko 3h u jednom ili drugom pravcu (ja favorizujem Madrid). Osim toga, možete na izlet do El Castell de Guadalest što je jedno prelepo špansko selo odakle se pruža neverovatan pogled na slano jezero. Zatim do Callosa d’En Sarria, najlepše mesto koje sam u životu videla: jedan predivan izvor sa mnoštvom vodopada i netaknutom prirodom gde se možete kupati. I na kraju, ako vas put nanese do grada Benidorm koji inače zovu Ibica na kopnu; ovo je jedan primorski grad na obali Kosta Bjanke gde su plaže zaista za 5 klasa bolje od bilo kojih koje sam videla ovde (more je lepo i podseća na Grčku).

Šta morate da probate u Valensiji (ili Španiji generalno)

Definitivno probajte Bombon: autentičnu valensijsku kafu sa kondenzovanim mlekom (ne pavlakom, ne šlagom, već tim mlekom). Pravi se tako što se jedan šot espresa prekrije kondenzovanim zaslađenim mlekom, a kada se promeša, prebaci se preko leda. Ova kafa je jako slatka i ima specifičan ukus i ovo je takođe tipično Valensijska stvar koje nema na drugim mestima (u Barsi su nas gledali bledo kad smo probali da je tražimo).

Ovde svi preporučuju Aqua di Valencia, što je mešavina njihovog penušavog vina (zvanog cava), sveže ceđene pomorandže, votke i džina (gucnula jednom, not my thing). Cava je penušavo vino if you’re into that kind of stuff ili prosto možete piti njihova vina ili sangriu. Kava je inače katalonsko vino koje brzo udari u glavu (a koje po zakonu nije moglo biti prozvano španskim šampanjcem jer je Šampanj oblast u Francuskoj).

Probali smo još i orćatu, to je taj njihov čudni mlečni bezalkoholni napitak od orašastih plodova koji se služi uz slatko pecivo – mada je horcatta (kao i ćuros) poreklom iz Madrida. Ako mene pitate, nisam bila preterano oduševljena, ali ćurose volim, mada ne znam zašto jer churro je vrsta prženog uštipka koji se umače u toplu čokoladu (nije neka preterana filozofija).

Povratak na glavni program: I’ll take španska šetnja over ruska salata anytime

Ako ste pročitali sve ovo o Valensiji, e svaka vam čast 🙂 A i meni, koja sam otkucala ovoliki tekst za pitam se čije babe zdravlje 😀 Svakako, ja obožavam Valensiju jer je istovremeno moderna i rustična a ovaj spoj nije neprirodan, već daje osećaj slobode da možete uživati u čemu god poželite. Pritom, nema toliko turista i gužve, i nemate onaj osećaj prenatrpanosti kao u Barsi i Madridu. Stigoh u Valensiju dakle 30. decembra, kada je i San Silvestre trka kad svi trče obučeni kao Deda Mrazovi, što sam nažalost uspela da propustim ali evo vam informacije da vi upišete u kalendar.

Inače, za doček Nove godine glavni je običaj tzv. Dvanaest zrna grožđa, koje se jede jedno po jedno za svaki otkucaj sata u ponoć na prelasku iz stare u novu godinu. Veruje se da će nova godina biti srećna i uspešna za svakoga ko uspe da pojede svih dvanaest zrna u toku poslednjih 12 sekundi stare godine – samo pazite da se ne ugušite. Čula sam da sličan običaj ima negde i kod nas, a nagoveštava udaju i grožđe se mora jesti ispod stola.

Osvanuo je i 31. decembar, sunčan i blag i Španci piče odbojku na plaži, pa sam ja nakon celodnevne šetnje po Turiji, Gradu umetnosti i nauke, centra grada, i Malvarose, umorno prehlađena otišla da se sredim i vidim veličanstveni vatromet u 00:00 po kome su Valensijani poznati (dva godišnja vatrometa su za Las Fallas i danas). Ponoć sam dočekala prvi put sama ispred baš Gradu umetnosti i nauke, a zatim se nakon 20 min zaglušujuće buke nakon koje sam mislila da ću završiti kao moj gluvi otac, okrenula i otišla da spavam. Grožđice pojedoh nakon ponoći tešeći se da je negde tad ponoć (ne znam gde u  00:19, ali dobro), jer sam zaboravila na njih.

Sutradan, oh kako mi je 1. januar 2026 počeo: otvorila sam oči i prvo što sam videla na telefonu je da treba da se čekiram za moj put za Ibicu – ja stvarno bolji početak neke godine ne poznajem. Inače, Ibicu sam sanjala ceo život i to je mesto koje sam zaista imala životnu želju da posetim. Ne zbog žurki (ali i zbog žurki), koliko što sam zamišljala da tamo u sanset možete da đuskate na plaži uz neku super muziku i to mi je uvek delovalo neviđeno kul (ali i sve ono što ide uz to ostrvo). No, pre nego što pundravac premesti svoju nemirnu guzicu na ovo Balearsko ostrvo, šetam se još malo po Valensiji (a uskoro mi stiže i Ana). U međuvremenu, probala sam Borja specialty coffee, kao i Honest greens, zdravi fast food, i oba su mi se svidela. E, pa kad sam se ja išetala, hajmo sad na Ibicu.

Starting 2026 in Ibiza without Amnesia: Ibica 2 – 3 jan

Ranom zorom 2 januara zaputih se put Ibice, i dobih mesto u avionu 1a 🙂 Kad smo poleteli, taman sam htela da spustim zavesicu na prozoru da malo oddžonjam kad mi je stujardesa najavila sletanje, znači baš je brz let. Na Ibicu sam otišla jer moj prijatelj Vuk živi i radi tamo, pa kad je karta za Ryan 20e a smeštaj za džabe, što ne iskoristiti. Ibica je za Novu godinu ipak turistička destinacija jer određeni klubovi rade. Mi smo ipak, 2 dana malo šetali i Vuk mi je pokazao koliko nam je vreme dozvolilo. Prvo, on je na imanju koje gosti bogataše, na 20 min vožnje od bilo koje civilizacije. Celo imanje je uređeno i sobe su fenomenalne, pa je ovo bila jedinstvena prilika.  Otišli smo do Cala Comte, plaže koja mi stoji kao skrinsejver na kompu, ali je ipak bilo prehladno za kupanjac. Onda smo otišli na vidikovac da pogledamo čuvenu El Vedru, malo kamenito ostvro koje se izdiže iz mora kod jugozapadne obale, visoko 413m. El Vedri pripisuju svakakve magijske moći, između ostalog veruje se da je dom sirenama i morskim nimfama koje su pokušale da namame Odiseja sa broda u Homerovoj Odiseji a deo je prirodnog rezervata Kala d’Ort, i zaista izgleda prelepo. Nakon celodnevne šetnje nismo bili za party već za spavanje.

I didn’t take a pill in Ibiza and I was still cool

Ujutru smo se zaputili na doručak pored mora a onda se šetali i obilazili grad Ibiza old town. Šetnja je i više nego prijatna, Ibica je mirna i ulice su lepe, pa se popnemo na vidikovac na Ciudad y Castilo de Ibiza da bacimo pogled na zgrade ispod nas i prostranstvo mora. Onda opet sednemo na kafu, prošeamo po tezgicama u centru i vreme je da se opraštam od Ibice, bilo je slatko ali kratko. Svakako, skapirala sam da bi mi Ibica najbolje sela u pred i post sezoni, u manjim klubovima koje posećuju izabrani zajedno sa matineima. Nadam se da se vidimo uskoro opet 🙂 Preporuke vam ne bih ostavljala jer mi se čini da smisla nema nakon 2 nepuna dana ovde.

Da mi telo po inostranstvu hodi: Valensija 3 – 9 jan

Ana je već stigla u Valensiju dok sam ja šetkala po Ibici a za prvo veče ugovorila sam nam dabl dejt sa dva Španca, koji, kako se ispostavlja, su dva najdosadnija stvora na planeti iako su predložili kul mesto za sastajanje. La Fabrica de Hielo je bivša fabrika leda. To je prostor koji je sad pretvoren u halu sa kafićem i klopom ali i dens florom, i stvarno je super prostor, da nas ova dvojica toliko nisu smorila da smo pohrlile kući da spavamo. Sutradan nam vreme nije baš išlo na ruku ali smo videli najužu zgradu na svetu koja se nalazi negde u uskim ulicama u centru, popile kafu u Cult cafeu ali i probale ćurose u renomiranoj ćureriji Santa Catalina.

Onda je došla na red i proslava Tri kralja – praznika gde koji počinje dan ranije (5 januara) kada neobična povorka ide kroz ceo grad, baca slatkiše deci tj publici: povorka je sastavljena od različitih, čudnih vozila a u povorci su kompanije kao npr. vatrogasci, fudbalski tim ili gradska čistoća. Zanimljivo je i da se to veće mesi slatki kolač u koji se stavlja pasulj i figurica bebe Isusa ali i kralja, koji se sutradan lomi kao naša česnica a figurica donosi sreću tokom godine. Inače, taj dan se daju pokloni a ne za Novu godinu ili Božić.

Sutradan je i Anin rođendan, koji proslavljamo već treći put po inostranstvima: prvi put smo bile u Portugaliji, zatim na Tajlandu gde smo nakon infinity bazena koji gleda na Bangkok, videle komodo zmajeve pa jele crve i krokodila u Backpack districtu. Ove godine, lestvica ne sme mnogo da se spušta pa dan započinjemo spa ugođajem u hotelu WestIn pored FK Valensija. Nakon ugodnog banjanja, popile smo kafu u prelepoj bašti hotela a onda se uveče zaputile na rooftop u restoran Atenea Sky koji gleda na Placa Ajutamento ali i ostatak Valensije. Roftop je baš za pamćenje, hrana je odlična i kakva god da je usluga, svakako vredi otići ovde a mi smo bile zadovoljne kao Paris Hilton i Lindzi Lohan koje su na visokoj nozi i standardima provele Anin rođ još jedared.

Sutradan je osvanuo pravoslavni Božić, pa smo ga po starom dobrom praznoverju šta radiš danas, radićeš celu godinu iskoristile tako što smo malo vozile bajs kroz Turiju, a zatim otišle na kafu u The coffee specialty coffee – koji je okej, ali je kafa u kiosku odakle uzmeš kafu za poneti (a ja volim da sedim i posmatram ljude). Onda smo se nešto nameračile na paelju, iako obe nismo baš ljubiteljke i našle neki bircuz koji je imao ocenu 4,7 na Guglu, zove se Baobab, i zaista je paelja bila pristojna ali je i dalje lokal bio neugledan iako je ženica koja je sve to spremala bila fina. Onda smo na sve to opet popile kafu u Kofu specialty coffee pa na sve dodale i baskijski čizkejk čiji lanac imate po celoj Španiji (i valja da vam kažem). Htele smo da influensujemo i odemo u hangar sa hranom ali je Mercado de la imprenta bio poprilično prazan (a i mi smo došle oko 19h). Srećom, uspele smo da popijemo pićence u cafe Berlin, gde je na programu bila razmena jezika ali mi smo popile vince i otišle u san. Poslednji dan u Valensiji (8 jan) smo šetale po plaži i otišle na divan ručak u Torero y vino pa uveče odlučile da popijemo piće u lobiju hotela Only you gde jes većina žena bila poslovna pratnja, ali je lepo za popiti koktel i iskoristiti veče.

Valensija preporuke:

Za kraj ovog predugačkog dela o jednom od mojih omiljenih gradova, evo šta da obiđete u Valensiji

Kuda da šetate tj šta da vidite (za dž):

• Ako krećete šetnju kroz stari grad, uđite na Torres de Serranos (kula na ulazu u grad) pa dođite do Placa de la Virgen što je glavni trg, gde je i katedrala u kojoj se (možda) nalazi Sveti gral odakle možete da se šetate po gradu, a svakako idite da kad idete ka Plaza del Ayuntamiento, možda skrenete ka Mercado Cantral (pijace) ali svakako krećete se ka Placa del Toro deo kod železničke stanice (koja je lepa, uđite unutra). U starom gradu možete da se izgubite među uličicama, i pronađite najužu zgradu u Evropi La finca más estrecha
• kao što rekoh, kroz ceo grad protiče isušena reka Turija koja na jednu stranu vodi do Grada nauke i umetnosti Ciudad de las artes y las ciences (i eventually do gradske plaže)  a na drugu do jezera i bio Zoo vrta
• Iz Turije, lako možete da se spustite do Malvaraose, Valensijanske plaže (koja nije ništa spektakularano, ista kao u Barsi, ali je i dalje plaža sa morem)

Šta da vidite – kultura:

• u katedrali možete ili da se popnete na vrh da gledate na Valensiju ili da gledate Sveti gral
• od Ciudad de las artes y las ciences gledajte šta biste voleli (program je zaista raznovrstan), a ako biste u Oceanographic, preporuka je da ostavite ceo dan
• imate i muzej keramike (tu sam davno ulazila, bilo je fino)

Kafići, sladoled i ćurosi

• definitivno morate da probate ćurose (uštipke sa čokoladom), piće orćatu, i kafu bombon
• ćurose imate u renomiranoj ćureriji Santa Catalina ali i u Valoru
• sladoled (na moje iznenađenje) imate i La Romanu (moj omiljeni sladiš u životu iz Italije) La Romana (nije to baš to ali je top)
• kafe (specijalizovane) imate svako malo, a meni su bili simpa (redosledom sviđanja) Cult cafe, Mestizo (ima i branč). Borja specialty coffee, Kofu specialty coffee

Restorani, barovi:

• rooftop restoran Atenea Sky je must go, makar i na piće jer je prelep pogled
• La Fabrica de Hielo je bivša fabrika leda i ovo bih uvrstila u nešto što svakako vredi posetiti
• ako biste nešto zdravo i priuštivo, idite u Honest greens, zdravi fast food
• za neki food hall, probajte Mercado de la imprenta
• divan ručak smo imale i u Torero y vino
• uveče za piće preporuka je lobi hotela Only you
• caafe Berlin za simpa piće

Izleti:

• na 3h su vam ili i Barselona ili Madrid (ja favorizujem ovaj drugi) a baš blizu  El Castell de Guadalest što je jedno prelepo špansko selo odakle se pruža neverovatan pogled na slano jezero, ali i Callosa d’En Sarria, kao i grad Benidorm

Ponavljanje Madrida: 9 – 10 jan

Nakon Valensije, odlučile smo da jedan i po dan provedemo u Madridu 🙂 Čim smo stigle u Madrid, prošetale smo do Puerta de la Sol, pa onda otišle da jedemo u casa Macareno. Sutradan smo se našle sa Katarinom, i opet ponovile ručak u Taberna Laredo a zatim prošetale kroz Retiro. Svakako, Madrid je bio nasmejan i prijatan i -4 u Beogradu me nije obradovalo.

Madrid preporuke:

Za kraj, evo šta da obiđete u Madridu 

Kuda da šetate tj šta da vidite (za dž):

• Svuda je lepo i sve je lepo, pa onda standardno Trg Sol pa Trg Espana, pa park Retiro i Gran Via i sve vam je lepo

Šta da vidite kultura (za pare a navodim i besplatnu varijantu):

• Reina Sofia – najmanja i najlepša i najbolja za posetiti (ne treba mnogo vremena) – ponedeljkom slobodan ulaz od 19-21h, ali svakako morate buknuti unapred ovde – ovde je Pikasova Gernika i Dalijeva Devojka na prozoru
• Thyssen – dosta veći, besplatno je ponedeljkom 12–16h ALI bolje ići subotom kad je isto free 21 – 23h jer je tad i Vorhol i Polok free, doći ranije, gužva je – svašta ima ali npr Dalijev Veliki masturbator
• Prado – ne bih ulazila, prevelik je – ako ulazite, planirate šta da vidite, pa idite tamo – tamo je Hijeronimus Boš npr. Što se mene tiča, pre par godina sam ga obišla ali to je po mom mišljenju bio mega zajeb. Prado je veličanstven i oduzima dah i vi tek onda skapirate kolika je Španija sila jer su sva remek dela na svetu upravo tamo, ali je zaista neophodno mnogooo sati da bi se obišao samo jedan deo (ima preko 100 prostorija!). Savet vam je da preskočite osim ako ne ostajete u Madridu bar 7 dana (a po mom mišljenju i više).
• Egipatski hram Debod – danima unapred treba da se zakaže ovde (besplatna) poseta

Kafići/brančevi i ćurosi

• Natif Coffee & Kitchen kao i  Bucolico cafe – u oba se čeka red, pa probati rezervisati
• Jednako fino i u The Fix, Mision Cafe-u, Ambu – svuda ima da se doručne i dobra kafa
• Ćurosi: San Gines (bolji ćurosi a imaju i purose – tanke ćurose) kao i Los Artesanos 1902 ali i Valor (najbolja čokolada)

Restorani

• Casa Macareno – probati rezervisati unapred ili čekati red – ludilo od klope, bila 2x
• Taberna Laredo – nema rezervacije, bila sam 3x, ne pričaju baš engleski, sve im je fantastično
• Većina restorana ima pauzu za sijestu i ne radi od 15-19h pa treba obratiti pažnju. Takođe, ako je mesto dobro, uglavnom se čeka red
• Klasika imate i one pijacu u gradu sa hranom raznom, San Migel mislim

Izlet:

• Valensija je na 3h, a blizu su Toledo, Segovia, i Ávila su najbliži – za Segoviju kažu da je najbolja ali gledajte vremensku prognozu – nama je najavljivano loše vreme pa smo se odlučile za Toledo, ako ćete i vi, jedite u Taberna La Esencial

Šoping:

• Imate Primark i Flying Tiger (i sve ono što ima kod nas u Srbiji) – poštenom čoveku dosta čini mi se 🙂

Hvala mace na čitanju najdužeg putopisa na planeti 🙂 Vidimo se sledeći put za dan Z u Berlinu 🙂 cmokić i

pozZić