(guest post autorke Nađe Budimirović)

Šta kažete?! Odlučili ste konačno da napišete knjigu?

Samo imate jedan problem – od silnih svakodnevnih obaveza nemate vremena da zaista sednete i počnete sa pisanjem. Mislite i maštate: ah, kada bih samo mogao otići negde u neku osamu međ’ zverke, bube, travke i konačno napisati koje slovo…

Ali, avaj od toga nema ništa!

Stvarnost je neumoljiva i često gricka vreme kao crkveni miš komad sira. A kada pogledate ono: prošla nedelja, prošao mesec, prošla godina… prošao život, a od vaše knjige ostala samo pusta želja!

Sad ste sigurno zapali u tešku depru i razmišljate kako je bolje odmah odustati neg’ se iole nadati da jednorozi zaista postoje.

No, ne očajavajte! Za sve ima leka pa čak i za savremenu boljku zvanu nemanjitis vremenitis. Pitate se kako znam? Nekada sam i ja bila na istom mestu gde se trenutno vi nalazite, eto tako znam!

vreme za pisanje

I ja sam maštala na prozoru kako ću jednoga dana uteći negde u neku kolibu kraj mirnog i nimalo horor jezera i tamo se učauriti poput larve da bih na kraju izašla kao pisac ovenčan slavom za svoje remek delo.

Kao što možete da pretpostavite, to se nikada nije desilo. Ne kucam vam ove redove iz kolibe sa očaravajućim pogledom na mirno jezero, već iz mog stana usred urbane vreve i halabuke. Međutim, iako nisam našla svoju mirnu luku, uspela sam da pronađem ono važnije: vreme za pisanje! A uskoro ćete i vi doznati (moj) magični recept. Tačnije čak 5 magičnih recepata, stoga – vežite se! Polećemo 🙂

1. Vreme je moj najbolji drug i uvek je na mojoj strani

Prvo što treba da uradite jeste da postanete najbolji drugar sa vremenom. Da, dobro ste pročitali. Odlučite koliko već sada da ste vreme i vi najbolji prijatelji. Odnosite se prema njemu sa poštovanjem. Gledajte na vreme kao na nešto čega uvek imate i to na pretek.

Ako imate poteškoće sa ovom idejom predlažem vam vežbicu: kada se nađete u situaciji da počinjete sa negativnim razmišljanjem kako nemate vremena za nešto, ili vam kreću žmarci nervoze i nemira jer nećete stići da nešto završite, počnite da pevušite sledeće reči: Tiiiiimeeee, is on my side… Yes it is! (sigurno ste čuli pesmu Roling Stonsa bar jednom u životu?! Ne? Evo je ovde 😉 ) Inače za ovu vežbicu dovoljna vam je samo ova jedna jedina rečenica.

Piece of cake, zar ne?!

Već vas vidim kako se češete po glavi sa zbunjenim pogledom i razmišljate: kako će mi ovo koji moj pomoći?!

Prvo, nije lepo psovati, a drugo pomoći će vam tako što ćete na pojam vremena početi da gledate drugačije. Ovo je psihološka igra i dokazano deluje, a ja sam je probala na sebi i zaista radi!

S vremenom (koje vam je od sad BFF), postaćete sve bolji i bolji, a pomoću ovih stihova, sati će vam se početi prelivati iz džepova kao deci šećerleme.

2. Napravite veliko spremanje iliti postavite životne prioritete

Da vas pitam nešto iskreno?

Koliko vremena ste proveli danas, juče, prekjuče i svih ostalih dana gledajući TV ili viseći na fejsu ili nekoj drugoj društvenoj mreži? Koliko vremena ste utrošili na stvari od kojih ama baš nemate nikakve koristi?!

To vam je isto k’o i sa kolačima: jedan je OK da se zasladite, ali od pet će vam biti muka (i postatćete zavisni od slatkog i nabacićete prekomerne kilograme).

Budite jaki i raščistite svoj dan od stvari koje vam u životu nisu nimalo potrebne. Znam, znam, lakše je reći nego uraditi, no da biste ostali jaki, morate imati jasnu sliku šta su vam životni prioriteti. Blejada na kompu, pred TV-om ili napisana knjiga?! Kada se iskreno isćaskate sami sa sobom (i predsobljem), znaćete šta treba da radite.

Moj savet vam je da ne budete prestrogi prema sebi, ali ni popustljivi. Ostavite sat i po do dva za blejadu. Ali ostatak vremena sedite i radite. Probajte ovo samo 3 dana za redom, i gle čuda, višak vremena da se rade neke druge pametnije stvari se stvorio. Pa čak i za pisanje. Zar to nije divno 🙂

vreme za pisanje

3. Odredite kada pišete

Ako želite da budete pisac ili da se bavite pisanjem, zaista morate da odredite neko doba dana (ili noći) kada sedite i pišete i niko vas ne ometa. Koliko god se opirali toj činjenici, pisanje je posao, naravno lep i zanimljiv posao, ali činjenica ostaje da ako nešto želite da bude urađeno morate se latiti rada, iliti u ovom slučaju tastarure (ili olovke, kako vam milo i drago).

Dakle, razmislite kada bi bilo najbolje za vas da sednete i pišete i koliko dana nedeljno možete pisanju da se posvetite. Ono što treba da imate na umu jeste to da vam je za ovu vrstu posla potreban pre svega mir. Ako vam rano ustajanje ne predstavlja problem, onda udesite da se probudite ranije, pre dnevnih obaveza (i svih ostalih ukućana) i posvetite jutro pisanju. Kod mene ovo ne pali jer ne volim da rano ustajem, ali sam zato izabrala za sebe noćne sate. Kao Pepeljuga, od ponoći se pretvaram u spisateljicu i čukam po tastaturi – nekada pola sata a nekada i celih četiri sata. Pošto želim svaki dan da pišem, nije mi bitno koliko ću pisati, al’ to je vreme kojeg se pridržavam i kada zaista pišem.

Naravno, biće dana da vam se zaista desi da iskrsne nešto neočekivano: prehlada, rodbina, posao itd. Život je dinamičan i nepredviđene stvari se uvek dešavaju. Ovde je trik da budete fleksibilni ali i dosledni. Ako znate da ćete u to vreme raditi nešto drugo, onda lepo učačkajte pisanje u deo dana kada imate slobodnog vremena. Verujte mi, ko traži taj i nađe – setite se svojih prioriteta.

4. Dvadesetpet minuta dnevno čini čuda

Da, dobro ste pročitali. Ako svaki dan pišete 25 minuta, za 356 dana vrlo je moguće da ćete završiti jedan roman. No, ako vam i 25 minuta izgleda strašno probajte u početku sa 5. Čisto da naviknete um na ideju o pisanju.

Fora je u tome da kada vidite da imate neko određeno vreme na raspolaganju, uključite štopericu i počnete sa pisanjem. Da, just like that – uključite i pišete. Možete sat podesiti na telefonu ili na internetu, recimo na 25-30 minuta i odmah krenuti sa pisanjem. Ne razmišljajte o prepravljanju, već kucajte i kucajte i kucajte. Bitno je da krenete i da vas ponese momentum. Kada se tajmer oglasi, možete prestati sa pisanjem ali uvidećete često da želite da nastavite, pa ako imate vremena ni ne prestajte.

Biće naravno dana kada će vam tih 25 minuta delovati kao okrutno srednjevekovno mučenje. Tada je najbitnije da sebe ne kinjite i ne spuštate – dešava se i najboljim piscima a kamoli početnicima. Važno je da poštujte i te trenutke, a čak postoji mini-lek i za to. Smanjite sat i namestite neko „ludačko“ vreme kao što je npr. 14 min i 23 sekunde – izgledaće vam kao da jurite novi svetski rekord, a to vas može dodatno motivisati.

Lično, ja ovaj problem rešavam tako što uzmem pa napravim kostur ako je tema nova ili zapišem sve ideje koje mi prođu kroz glavu u vezi likova, scena i tome slično. Najbitnije je da vreme za pisanje utrošite pametno – ako ne na pisanje, onda na brejnstorming u vezi sa pisanjem ili lektorisanje.

vreme za pisanje

5. Magično X

Ne, ne, istina možda jeste negde tamo, ali ovo nije Molderovo X. Ovo je spisateljsko X.

Elem, uzmite jedan papirni kalendar, onaj gde su svi meseci zajedno, i svaki dan kada završite sa pisanjem, preko tog datuma napišite X. Dakle, svakoga dana lupajte X-eve (ili O-eve ako vam se to čini lepše) i uskoro ćete imati jedan divan đerdan. Prosto, greota će vam biti da razbijete taj čudesni niz. Držite ovaj kalendar na vidnom mestu tako da vam je uvek pred očima i neće više biti poteškoća sa stvaranjem vremena za pisanje.

Sigurna sam da vam je ovih 5 saveta dovoljno za početak, a kada savladate samo jedan od njih, uvidećete da vam neke stvari postaju rutina i da o njima više ne morate da razmišljate. Najvažnije od svega jesu istrajnost i upornost, ali samo ako im prilazite sa razumevanjem i fleksibilnošću. Ubrzo, videćete da svaki dan sedate za tastaturu ne zato što „morate“, već zato što osećate da vam dan nije ispunjen ako niste zapisali svoje misli i ideje. I konačno ćete ispred sebe držati knjigu koja je toliko dugo čekala da bude napisana! Neverovatan osećaj, zar ne?

Nađa Budimirović rođena je u Novom Sadu, gde je završila istoriju na Filozofskom fakultetu jer su je oduvek zanimale teme ljudskog društva i civilizacija. ja 2Put ju je vodio ka istraživanju spiritualnog razvoja čovečanstva a zahvaljujući usvajanju učenja raznih  mentora, misli su joj postale jasnije a život lakši i lepši. Na tom putu, Nađa je pronašla svoju životnu misiju i posvetila se pisanju i inspirisanju drugih koji žele da stupe na stazu pozitivne promene. Uskoro na Amazonu izlazi njena prva knjiga na temu zakona privlačenja koja je namenjena tinejdžerima a u njoj je na što jednostavniji i sažetiji način objašnjeno kako to naše misli kreiraju stvrnost i kako postati promišljen tvorac. Nađa takođe pruža usluge pisanja tekstova i motivacione konsultacije a možete je pronaći i na FB. Naravno, ukoliko vam se tekst dopao, slobodno lajkujte, šerujte ili ostavite komentar 😉

PozZ!

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

2 Comments

Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.