Rim: Pasta, Gellato, Tiramisu & Amore

Svako ima različita očekivanja od putovanja i destinacija. Neko voli toplije krajeve, drugi moderne tehnologije, neistražena mesta ili neobične običaje. Moja pokojna baba je to slikovito objašnjavala: o ukusima ne treba raspravljati – reče đavo i sede s golom guzicom na vrelu ringlu. Za mene, Rim je najlepši grad koji sam videla. I mogu da pokušam da objasnim zašto mi se dopada, ali nisam sigurna umem. To je i razlog što sam sebi obećala da ću ići u Rim svake godine – i eto me po treći put ovde 🙂 A sada izvolite na uvid šta mi se dešavalo od 15 do 21 aprila 2022. Ako hoćete preporuke gde da jedete & šta da vidite, skrolnite na dno teksta 😉

1 dan: tri večere & tiramisugazm

Plan je bio da putujem sama, ali mi se u poslednjoj sekundi pridružila i moja prijateljica Leana (koja je, intrestly enough, obišla ceo svet ali ne i Rim). I već u prvoj sekundi koračanja po italijanskim tlu, desila se magija: kod fontane di Trevi prisustvovale smo prosidbi uz oduševljeni aplauz svih prisutnih kada je buduća mlada rekla DA. Zatim smo otišle da nađemo mesto za večericu i sele u restoran Terra di Siena, blizu Trga Navona. Mislim da ne možete mnogo da pogrešite gde god da sednete u centru, a ako imate gastronomska izvoljevanja, idite na neka fancy mesta kao što je Ai Piani.  Takođe, čini mi se da ne možete na mnogo mesta da pogrešite i kada naručite tiramisu i iskusite vantelesno iskustvo – pa je Leana u ovom restoranu ukrstila oči od tiramisugazama.

Nakon toga, pozvane smo na živu svirku u Jazz Cafe i – opet večerale. Italijani kao i Španci imaju (po meni lošu) osobinu da večeraju dosta kasno – i dosta obilno – i onda su nam naručili prvo jednu (tj našu drugu) večeru, a odmah zatim – o da – i treću. Long story short, dobro društvo, par čaša vina i raspoloženje na nivou dovelo nas je do kafe/bar/restorana Coffe Pot na Trastevereu, koji se uveče pretvara u klub. Jako mi je bilo zanimljivo da odem na italijansko mesto gde ne izlaze turisti, a bar je radio do 02h. Ovde smo plesale do zatvaranja, a onda i nastavile u istom ritmu kada je vlasnik za par nas nastavio party i nakon zatvaranja kafane i…

…i naravno, taj dan se desilo još milion fantastičnih stvari u najdivnijem gradu u univerzumu ali najbolja stvar na svetu (znam da to uvek kažem ali ova je baš najbolja) bila je vožnja noću kroz Rim jer su ulice prazne i Rim te grli jako. Svake godine mi se nekako desi da me neko provoza noću, i to uvek bude sa divnim ljudima, dobrom muzikom i večitim muzej-like okolišem i zato mislim da je to baš uživancija koju morate da osetite.

2 dan: amor vicnit omnia

Bio je dan pred katolički Uskrs. Grešno priznajem – kasno smo legle, a onda i kasno započele dan. Zato smo tek oko 14h sele u prvi restorančić na koji smo naišle, Sacro e Profano (Trevi) – opet kažem, klopa je svuda u centru više nego pristojna, pogotovo ako volite pastu i picu – ko ne voli? – a cene su 8-15e po porciji. Na sunčanih 25C odlučile smo da se besciljno izgubimo pa smo šetale od Panteona, Španskih stepenica do Trga Popolo, ulazeći u slatke radnjice. Taj dan sam odlučila i da Leanu odvedem na sladoled u La Romanu (na koji sam čekala 10 meseci). Za nervne završetke na mom jeziku prosto ne postoji bolji i lepši ukus sladoleda od ovog, a izvoljevanja tipa koju topljenu čokoladu želite na dnu korneta (kafa, lešnik, bela čokolada itd), ili šlaga sa ukusima na vrhu sladoleda su prosto my cup of tea.

Lagana večera u Grill & Wine, zatim pečeni kesten za 5e, violinista u nekoj od uskih uličica u centru, a onda i čaša vina i tiramisu sa pogledom na Panteon, samo su upotpunili doživljaj božanstvenog proleća u Rimu. Leana je izjavila jer je prvi put bila ovde, a ja ću se složiti: Rim je lako (za)voleti. Taj dan smo prepešačile 22 km, i pitale se da li je Rim muško ili žensko, čisto da znamo s kim se mazimo i kakve su nam sklonosti. Zaključila sam da jedan je život, tj bar ovaj jedan znamo da smo živi, a meni je taj dan srce puno Rima, prelivalo se sa slomljenih ivica, i vikalo (sebi i ostalima): volim te.

3 dan: šta je ljubav i kako izgleda orgazam?

Jbg, na neka pitanja stvarno ne postoji odgovor. Jer – znate one parove koji imaju zajednički profil, jedno drugom po 700x dnevno izjavljuju ljubav po društvenim mrežama i žvale se na očigled svih nas, kupajući se u svojoj bljutavosti?
E pa to sam ja sa Rimom 🤷🏼‍♀️ Samo bih pričala koliko i zašto ga volim, kao da nekoga baš zabole dupe što je meni ovde najlepše na svetu i što ne znam kako da me usvoji neka italijanska nona, da me hrani pizzom i kafom i vinom i đelatom.

Jutro katoličkog Uskrsa smo Leana i ja započele doručkom kod drugara Italijana koji ima gajbu od cca 80m2, uz terasu celom dužinom stana, na 2 min od Termini stanice. Lorenzo nas je nahranio, ja izvoljevala kao što samo umem; ovo istančano nepce samo želi da zatitra kako treba, i da uđe u zapisnik da je tog dana bilo ushićeno srećno. Lorenzo nas je zatim poslao na sladoled Come Il Late, ubeđujući me da nisu komercijalno prodali dušu kao La Romana, ali smo posle zaključili da je razlika u ukusima koje sam gore spominjala: on čovek ne voli toliko kremaste sladolede kao ja, pa samim tim ipak dajem prednost La Romani.

Leana i ja samo zatim otišle da se prošetamo do Koloseuma – kažu da dok stoji Koloseum, stoji i Rim, a dok stoji i Rim, stoji svet – i jbm li ga, ubeđena sam u ovo milijardu posto. Sele smo da ručamo na neki slatki trgić tu u blizini Koloseuma, mestašce se zove La Bottega del Caffe i iako je klopa bila pristojna (setimo se mog izvoljevačkog gena), svidelo mi se kao mesto da se sedne na kafu. Onda sam odvela Leanu u precenjenu kafiteriju Piazza Sant’Eustachio – kafa je bespotrebno skupa 4e (a svuda je 1,5e), i nije stvarno ništa spec osim ako niste čistokrvni kafeinski barista (kako god se to kaže) – a možda ni tad.

Uveče smo otišle na večeru u Restaurante 34, blizu Španskih stepenica, i ovde je nešto bolja klopa. Ipak, uspela sam da dobijem alergijsku reakciju na školjke u restoranu (u vidu ljubičastih fleka po licu), ali srećom i ne umrem iako nije radila nijedna apoteka zbog Uskrsa.

4 dan: Rimljani su pravili Vatikan, a nove generacije snimaju tiktokove

Veliki ponedeljak i Leana i ja odlučujemo da odemo do Vatikana pred njen let. Za doručak sedamo u Myrko carne & bistrot, a zatim odlazimo u drugu državu 🙂 Mene čudi gužva oko Vatikana jer prethodne dve godine nije bilo nigde nikoga zbog korone. Uspevamo da uđemo u baziliku Svetog Petra (ne znam da li i inače može da se uđe, ili smo imale sreću zbog Uskrsa; svakako se sećam da u prošloj Rimskoj avanturi nisam ušla).

Bazilika ostavlja bez daha (kao i uvek), i Leana zaključuje: Rimljani su pravili Vatikan, a nove generacije snimaju tiktokove. Prisustvujemo misi na veliki ponedeljak (u bazilici Svetog Petra!), ja zaključujem da je moj život baš ono wow, a onda se prišljamčimo nekoj vođenoj grupi i na kvarnjaka ulazimo u grobnicu papa koja deluje kao scenografija za Indijanu Džonsa. Leana odlazi za Beograd, a ja posle kratkog predaha nastavljam da istražujem Rim. Prvi put sam otkrila Mercato Centrale Roma kod Terminija: fancy pijacu gde se prodaju raznorazne đakonijice (isti fazon kao one koje sam posećivala u Španiji). Uveče me je Lorenzo vodio u Drink Kong, jedan od 10 najboljih koktel barova na svetu (stvarno su kokteli lu-di-lo, iako nisam ljubitelj), a zatim me vozao i vozao i vozao po Rimu da mi usliši želju grljenja Rima uz diskutabilne muzičke odabire.

5 dan: Koloseum & Palatin + sikret džem teras u sred Rima

Peta epizoda, sezone 3 mene u Rimu: junakinja posećuje Koloseum i Palatin, raspamećuje se, jede 2 pizze s nogu, pije 2 kafe – od kojih jednu na terasi koju su stvorili bogovi sa pogledom na ceo grad dok je u pozadini išlo neko glađenje ušiju od muzike – ali jede samo 1 sladoled, i – srce joj se slama što napušta Rim sutra. Ova heroina ipak, hrabro steže zube da istrpi ovu duševnu bol i okrutno joj nanetu nepravdu, te se check-inuje i ne pomišlja da se useli u špajz nekima od ljudi koje je ovde upoznala. Ne, ne, ne, stojički se drži i razmišlja kako da sabije sutra 2 sladoleda pred let, dok joj vetar sa aerodroma mrsi kosu a suza u uglu oka labavo kreće niz obraz.

Dakle, pošto do sad nisam ulazila u Koloseum, uplatila sam vođenu turu za Koloseum i Palatin (40e ukupno, sa ulaznicama i vodičem, grupa oko 20ak ljudi). Koloseum je unutra impozantan, neki bi rekli gomila kamenja, ali mene je svakako fascinirao. Ok, moguće da je na to uticalo i sve ono što nam je vodič objasnio o Koloseumu. Neću vas daviti istorijskim pojedinostima koje možete da nađete na netu, ali ću ipak ispričati šta sam naučila o gladijatorima.

Naime, čuvene borbe životinja nisu bile baš tako okrutne kako današnji svet zamišlja: životinjama su bacani samo najteži kriminalci, a oni malo manji mogli su da se izbore uz pomoć koplja za svoju slobodu (nije im to doduše često uspevalo). Gladijatori su bili cenjeni i kod robo-(gladio)-vlasnika i kod ljudi; ulagalo se u njihov trening i zato je njihov život bio dragocen. Ono što mi je još bilo zanimljivo jeste da se toliko životinja ubilo ovde da su par vrsta istrebili ili doveli na granicu istrebljenja. Posle Koloseuma se ide u Palatin, za koji sam mislila da će biti dosadan, a u stvari je prelepo. Izgleda kao neki veliki, najdivniji park iz raja i možete da kupite ulaznice i da se šetate ovde (meni je lepo i bez vodiča). Inače, tu su se nalazile carske rezidencije, a i smatra se da je mesto gde su nastale prve rimske naseobine.

Nakon celog dana šetnje, odlazim na terasu Hotel De La Ville Rome, odmah iznad Španskih stepenica. Pogled sa ovog sikret džema je daho-oduzimajući (u nedostatku boljeg prideva), zajedno sa muzikom i celom atmosferom. Ok, kafa je koštala 8eur, ali vredelo je svaki cent zarad pogleda i ugođaja. Uveče sam zakucala u sobi iako sam govorila sebi: ideš sutra, bar se prošetaj, biće ti žao, ali nije vredelo; telo je pokleklo i zaspala sam kao maleno mače.

6 dan: ja odo’ al’ Rim me ne pušta

Tog – kako sam naivno mislila – poslednjeg dana u Rimu, želela sam da odem na sladoled, kafu i na moje omiljeno mesto: Panteon. Sve je išlo po planu: ušla sam u Panteon bez ikakvog čekanja, uzela sebi kaficu u omiljenom mi mestu Tazza d’Oro, zatim se setila da mogu da bacim pogled na Karavađa u crkvi San Luigi, divila se Trgu Navona i čak uspela da odem do Area Archelogica del Vicus Caprarius – arheološko nalazište ispod fontane Di Trevi. Nije sad nešto mnogo spektakularno, ulaz je 4 eur, a dolazak mora da se najavi (samo mi nije jasno gde, jer to nisam našla na sajtu). Svakako, ako imate vremena obiđite, ali nećete mnogo propustiti i ako ne odete. Za samu završnicu izabrala sam La Romanu sa borovnicom, pistaćima, baccio di dama + topljena đanduja na dnu i zabajone šlag na vrhu (cure mi bale dok pišem ovaj tekst). Tužna zbog odlaska, dočepala sam se aerodroma u poslednji sekundi kada me je sačekalo wtf iznenađenje: let je odložen za sutra!

Ok, da se razumemo: povratna karta iz Beograda Wizzairom koštala me je tričavih 45 eur. Ipak, Wizz mi je bezbroj puta pred let promenio vreme i datum leta, a onda me na kraju me ostavio u Rimu (hvala mu, ali neka hvala mu). Niska cena avionske karte značila je i paletu putnika sa kojima se nikad u životu ne bih družila (setimo se mog snobovskog porekla), a kamoli slušala loše a la kursadžija viceve. Sve u svemu, završila ja u Meriotu – piće je na gospodina Wizzair sa šanka – i koliko god da je delovalo zabavno, kiselo sam se nasmejala jer bilo je iscrpljujuće.

7 dan: jazz & hobotinica na Navoni

Novi let je zakazan u 16:30, a autobus koji nas je vodio na aerodrom za 11h. Kako sam se probudila u 7h, nisam mogla da zamislim gori scenario od sedenja na aerodromu 6h. Tvrdoglavo, kupila sam kartu za autobus i sa torbekanjom se zaputila u centar Rima iz pizdinaca gde se nalazio Meriot za putnike koje Wizz ostavi da prespavaju u Rimu. Uhvatila sam jedan oblačni dan, šućmurast kao i moje raspoloženje. Na Navoni ipak, Rim me je bacio u sevdah. Trojica starijih pripadnika romske nacionalnosti svirala su jazz (ili nešto slično tome). Navona je blistala ispred mene, a stomak zadovoljno preo jer je upravo nagrađen hobotnicom, tiramisuom i kafom. Kako ovde ljudi žive i – to uzmu zdravo za gotovo? Došlo mi je da plačem: zato što idem, zato što ne živim ovde, zato što sam ostala dan duže, zato što – ma svaki razlog koji mi je pao na pamet u tom trenutku.

Da se odaljim od Rima i kažem šta mi je životno: kao nesnosnog pundravca po prirodi, kretanje me uvek obnavlja, punim se kao sat-automatik, kinetičkom energijom. Samo da idem, idem, često i bezglavo, ali da se mrdnem, da slučajno ne budem u mestu… Stajati je za mene jednako biti učmao, zadrt i jbg, dosadan. Naravno, nakon putovanja, rezerve mi se istroše i uhvati me zašto nemam love da obilazim ceo svet depra. I nisam okej. Onda se nižu misli. Pored nemanja love za obilaske destinacija i neumereni – čak i lascivni – hedonizam, nisam okej zato što me boli ožiljak. I zbog svega što je prethodilo tom ožiljku.

Nisam okej ni zato što mi je slomljeno srce. I zato što mi glupo nedostaje (ima li pametnog nedostajanja?). Kaže stručno lice da ću preživeti, ali treba preživljavati do življenja.

I nisam okej zato što mi fali pas. Stalno se mislim kako sam je ostavila na cedilu, pa bih da vratim vreme da mene uspavaju umesto nje #imnotcryingyourecrying
Nisam okej jer se osećam da ne zarađujem koliko treba i da nisam postigla dovoljno.
I skupi mi se još milion razloga za ne-okej.
Zato što još uvek ne znam špagu.
Ni stoj na rukama.
Ni da skačem na glavu.
Ni da pričam italijanski.
Nisam okej jer se osećam da razmaženo kukam, a ništa ti ne fali.
Onda se skupim sa više strana pa se vratim na to da:

•  sam car
•  idem u Rim i sledeće godine, odlučno, na mesec dana
• imam najbolje prijatelje ikad
• biće sunca a ja imam bajs, zvučnik i diskutabilni muzički ukus
• u poslednje vreme, rekla sam šta sam mislila i baš onako skroz slušala sebe

Pa budem taman toliko okej da preživim do sledećeg putovanja. A i slike pomažu.

Moje preporuke ako idete u Rim:

Da ne bi bilo da samo pišem o svojim avanturama i šta sam gde jela, hajde da vam kažem šta to da obiđete u Rimu 🙂

Šta da vidite od istorije (za pare):

• idite u Vatikan sa vođenom turom, po mogućstvu što ranije ujutru radnim danom
• idite u Koloseum i Palatin sa vođenom turom u toku dana kada ste odmorni za šetanje

Šta da vidite (za dž):

• uđite u Panteon
• uđite u crkvu San Luigi i gledajte Karavađa
• bacite novčić u Fontanu di Trevi kako biste se vratili u Rim (rano ujutru ili posle ponoći zbog gužve)
•  idite da stavite ruku u Usta istine (Bocca della Verita)
• idite kod Španskih stepenica rano ujutru da izbegnete gužvu
• popnite se na Kapitol pa razgledajte sve šta tu ima
• prošetajte kroz park Giardino degli Aranci i tu blizu gvirnite kroz ključaonicu da vidite baziliku Svetog Petra (fora je)
• prošetajte kroz hipsterski kraj Trastevere

Gastro:

• najbolju picu sam jela u Pizzeria Er Panonto
• najbolje sve ikad sam jela u Ai Piani (mislim da je to bio najbolji restoran u kome sam bila u životu)

Sladoled (po redosledu valjanja):

1. La Romana
2. Giolitti (najstariji u Rimu)
3. Come il Latte
4. Venchi
5. aj može i Grom

Kafa:

• Tazza d’Oro kod Panteona (iako svi hvale  Sant’ Eustachio Il Caffè)
• sedite na terasu Hotel De La Ville Rome (kafa nije nešto ali je ugođaj spektakularan)

Barovi (provod):

• tajni klub sa koktelima Derriere
• koktel bar Drink Kong
• bar/ restoran Coffee Pot

I za kraj  – korisne info:

*Disklejmer: ovo pišem u maju 2022.  

Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Rim, ali je korisno znati:

• Šta vam je potrebno za ulazak u Italiju (ili bilo gde drugde) uvek možete da proverite OVDE.
• Let do Rima traje 70 min, avio karte možete da nađete baš jeftino preko WIzz-a.
• Što se tiče smeštaja, rezervišite što ranije – mesecima ranije – ako hoćete da prođete povoljnije. Lično mi se više dopada da budem smeštena u centru nego dalje, ali vi kako hoćete. Smeštaj sam nalazila i na bookingu i na airbnbu.
• Kako ja toliko putujem – nemam pojima, zato što stalno gledam karte i sanjarim gde ću i baš ono jako mnogo unapred planiram (i po 8 meseci, pa onda prođem jeftinije i plaćam unapred) i nije mi glupo da se privaljujem ljudima na gajbe 🙂

Sve u svemu, jedva čekam Rim i sledeće godine 🙂 A do tada, spremam se za novo putovanje uskoro – o daaaa! U svakom slučaju, nadam se da vam se svideo putopis i šaljem vam srdačan

pozZ

p.s. support my work