Glasno, glasnije
Smeju mi se mačke
Ispod prozora
Daleko stoje tvoje reči
Od mog uzdaha
Boli me silina tuđeg mirisa.
–
Hoću da sam sama kad nikog ne zanimam
Hoću da te uzimam iz staklenog okvira
U sebi zasadim otisak
Tvog ožiljka.
–
Smeje se, smešnije
Ona meka usna na mojima
Tragovi od dodira
Napuštaju samoću
U koju me uvlačiš.
–
Hoću da nikad ne ostanem sama
Kada tebe zanimam
Hoću da te ostavim
Prašnjavog i bosog
Među tuđim mislima.
–
Volim kada smeje se
Tišina mojim godinama
Mrzim glasno kad šušti mi
Voda u ušima.
–
Kako ovo dopuštam
Kada dala sam te vetru
Da odnese te od mene
Kada dala sam planini
Da ne čujem ti svrhu
Kada svaki moj pokušaj
Ostao je nehajan
Hrabrost da te prodam
Trese se u zaborav.
–
Nemoj sada pričati
Koliko mi opraštaš
Jer ne želim da osmislim
Kako ti to razmišljaš.
4 Comments
Zaista predivno ali i u istu ruku dirljivo ….pronasla sam se u tekstu….Svaka cast !! ♥
Hvala ti Anči :*
Potpuno predivno i zrelo!
Hvala Mici :* ko bi rekao, da 🙂