U sred večernje dokolice, on se iznenada pojavio na vratima, prodro u bezličnu masu ljudi, i stao kao da samo on postoji, već odavno pomiren sa svojom lepotom. S druge strane prostorije, ona je zastala u pola rečenice, gromom iz vedra neba pogođena njegovom nestvarnom pojavom, dok se Selma odmah dala u napad, zabacujući glavu u pokušaju da ga omami kestenom svoje kose. Gledala ga je još neko vreme, potvrđujući sebi da da, zaista jeste baš toliko lep, i u inat svemu i svima, prišla mu, tražila telefon i otišla kući.
