(ili 9 saveta koji ne pomažu prilikom kreiranja bloga)

Da sam pratila sva pravila, još uvek bih pratila sva pravila. To sam negde pročitala skoro. Dobar citat (obožavam citate). Poučan. Nisam preterani ljubitelj „opštih pravila“. Ništa se, zaboga, ne mora. I svako je pravilo podjednako primenjivo ili neprimenjivo. Sve zavisi od vaše ličnosti. Upravo zato, odlučila sam da napravim listu saveta koja sve pravila možda ne treba da uzimate doslovno na početku kreiranja  bloga. Pre nego što sam otvorila blog, štreberski sam pročitala sve što se ima pročitati na temu započinjanja bloga. S-V-E. Odličan 5. Đak generacije. Diploma za istaknut rad i trud. I kao svako lepo vaspitano i poslušno dete, odlučila sam da ispratim svaki XY savet na koji sam naišla. I na engleskom i na srpskom. S-V-E! I ovde sam da vam kažem ljudi – neeeeeemojte to da radite! Neki saveti za početnike su u redu, ali neki i ne moraju da vam odgovaraju. Naravno, to ne znači da nisu dobri saveti, ali možda jednostavno nisu upotrebljivi za vas (ili makar ne odmah, pri samom otvaranju bloga). Dakle, ukoliko ste u fazi ideje o blogovanju ili imate maleni embrion bloga, evo liste pravila na koje sam nailazila a koji mi nisu nimalo pomogli (već naprotiv odmogli) i koji su se (makar u mom slučaju) pokazali ne tako dobro.

1. Počnite sa platformama kao što su Blogger ili Blogspot.

Ove dve platforme su dobre za korisnike koji nisu preterano zahtevni i ukoliko ste jedan od takvih, slobodno preskočite ovu tačku. Međutim, meni se lično ne dopadaju iz dva razloga.

  • Otvorila sam i sama Blogspot u martu (kao odlična sa svim peticama). I krenula da čačkam “izuzetno lagana” podešavanja kako bih otvorila svoj blog. Do sredine maja (!) podešavanja su bila relativno podešena… Ali ja i dalje nisam bila zadovoljna. Te slika nije mogla da stoji ovako, te tekst nije mogao da se namesti kako treba, te svaki put nešto ispravljaj, dodaj… I mogu samo da vam kažem, ako ste perfekcionista (ili makar žensko) Blogger ili Blogspot nisu za vas.
  • Kada budete želeli da pređete na WordPress (a želećete), moraćete da sve ono što imate na Bloggeru prebacite na WordPress (ili gde god). Ovo je užasni dupli posao, a verujte mi – been there, done that i nije zabavno ni malo. Učinite sebi uslugu i počnite odmah sa WordPress-om. Jer ćete u svakom slučaju nešto novo morate da naučite, a da li ćete učiti o Blogger-u ili WordPress-u vam dođe na isto. Naravno, ukoliko ste zadovoljni na Blogeru ili Blogspotu, to je sasvim u redu, dosta poznatih blogera koristi ove platforme i ispunjava njihove potrebe u potpunosti. Meni prosto odgovara da imam više opcija.

poceti blog

2. Odaberite nišu (oblast ili temu) svog bloga.

Dotično pravilo je mene mesecima ubijalo u pojam. Legla bih uveče samo tačno određenom određenom idejom o niši… A onda bih se probudila i rekla, ne, ne nije dobro, to mora biti samo i isključivo blog o… Potpuno različitoj temi! I danima sam očajavala, jedna oblast, jedna… Kako samo jedna?! Zanima me toliko stvari! Toliko toga želim da kažem! I čini mi se da mi je skoro 5 meseci trebalo da shvatim da mogu da pišem o svim stvarima koje me zanimaju. Jer poenta je da ukoliko želite da krenete – samo pišite. Moj blog je započet kao lifestyle blog i otud i najpopularniji tekst na mom blogu i nije kako izdati e-knjigu već kako preživeti noć na štiklama (šta ću, volim i cipele i pisanje). Zato ne brinite, vaša tema će se vremenom sama iskristalisati – ili čak i više njih. I potpuno je u redu ako su one dijametralno suprotne: na internetu postoji čitav niz prelepih blogova-svaštara koji govore o raznim stvarima. Vremenom, moj blog postao je poznat kao blog o pisanju… Ali kao što vidite i dalje se bavim sa različitim temama koje me zanimaju 🙂

3. Ne pričajte o svom blogu dok ne napišete bar 20 postova (ili 3 meseca u kontinuitetu).

Ovo je naravno itekako dobronameran savet jer ljudi uglavnom počnu blog prepuni entuzijazma i posle svega mesec, dva – prestanu. Nemaju vremena. Izgube volju. Ne sviđa im se. Međutim, kada nešto počinješ, podrška je i više nego dobrodošla. Pošto sam ranije radila poslove koji nisu vezani za pisanje, sećam se da me je (relativno blizak) prijatelj na početku blogovanja upitao: A ti si sad neki pisac a? Zbunila sam se. Meni se pisanje oduvek samo po sebi podrazumevalo i to je uvek bila najvažnija stvar u mom životu. Ali sam onda shvatila da sam samo ja upoznata sa onim što radim. Bilo je itekako potrebno da kažem da pišem i da sam pisac. Od tada, kada god bih upoznala nekog novog, prvo bih mu govorila da pišem, a zatim sve drugo čime se bavim. Prijateljima sam govorila da pišem blog i koje teme obrađujem. Kada bih pričala o onome što radim, ljudi bi se zainteresovali, podržavali, raspitivali se kako ide i to mi je davalo podstrek da nastavim (i još uvek mi daje).

4. Ne očekujte da se vaš prvi post svima dopadne ili nemojte napisati (prvi) post (tekst) bez poente.

Let’s be real here. Vaš prvi tekst će u 99% slučajeva pročitati (samo) vaši prijatelji (a možda čak ni oni), tako da će se on svima dopasti (to su vaši prijatelji, mora da im se sviđa). Ako im se ne dopadne, nađite nove prijatelje (ne, stvarno, nađite neke koji vas podržavaju). I šta ima veze ako vaš post nema poente (ili je ne vidite)? Kasnije to možete veoma lako ispraviti (ili ne morate). Blog pišete isključivo zbog sebe (i za sebe), i da čak i da niko ne pročita, vi ste napisali tekst! Vaš prvi tekst na vašem blogu – čestitam! Da li će se neko pronaći u njemu, na početku bloga nije bitno. A na ovo se nadovezuje i sledeći savet koji možda ne treba da ispratite:poceti blog

5. Budite zanimljivi ili izgradite prepoznatljiv stil tj. brend.

A, ne! Ne, ne, ne sinko! Na ovaj savet sam naišla milion puta a samo ću da vam kažem – vi ste već originalni i zanimljivi po tome što ste vi – vi (i niko drugi). I pritom morate shvatiti da je pojam zanimljivosti veoma relativna stvar. Da li volite stripove? Narodnjake? Kvantnu mehaniku? Svako ima neka svoja interesovanja. Sličan savet glasi: izgradite prepoznatljiv brend. Ali kako zaboga može biti prepoznatljiv ako ste tek počeli?! O tome možete razmišljati malo kasnije (malo mnogo kasnije) kad uočite neke tačke preseka, shvatite šta vam se dopada i odlučite koja odlika treba da se prepozna kod vas. Kada počinjete, pišite o stvarima koje su vama zanimljive, jer ako pišete da bi zadovoljili tuđi ukus (ili još gore, da biste bili interesantni!), može izgledati kao da se previše trudite. Pored toga, vama će se nešto činiti užasno gotivno, dok će drugi smatrati da je skroz bezveze. Isto važi i za autentičnost: sigurna sam da nećete izmisliti toplu vodu, a čak i da se to desi, u prvi mah neće izgledati da je tako. Ukoliko ljudima date vaše mišljenje – eto vam originalnosti!

6. Proučite konkurenciju.

O ovome sam pisala i u tekstu o spisateljskoj blokadi. Mene je lično ovo obeshrabrilo i što sam ih više „proučavala“ to sam više očajavala (eto i rime). Naime, provodila sam bespotrebno dugo vremena na tuđim sajtovima diveći se njihovom umeću, umesto da radim na svom. Na ovaj način, vaš fokus ide na druge blogove za koje vi mislite da su bolji i sebi pravite magareću uslugu. Opet ponavljam, ne možete sebe i svoj prvi korak porediti sa nekim ko radi duže od vas i potpuno je drugačiji – svi smo mi jedinstveni (ah, opet ta neiscrpna strast ka citatima). Na kraju krajeva, da je Pepsi razmišljao kako to radi Coca- Cola, nikada se ne bi usudili da započnu biznis.

7. Pazite na nove tehnologije, socijalne platforme i razmišljajte nekoliko godina unapred.

Ovaj savet nisam videla mnogo puta, ali mene je poprilično zbunilo. Pratite nove platforme, prijavljujte se na njih i budite aktivni jer nikada ne znate šta će biti novi Fejzbuk. Pa na šta ja ličim, na baba Vangu? Ovo me podsetilo na situaciju kad me na intervjuu za posao pitaju gde vidite sebe za 5 godina a ja se grizem za usnu da ne kažem na Bahamima pod palmom. Naravno da treba pratiti trendove (mada je i to diskutabilno), ali ne morate biti neka Kleopatra koja će sve tačno predskazati. Ne možete ispratiti sve socijalne platforme niti znati koja je prava, to zavisi od milion faktora. Opet, otvaranje više socijalnih mreža može biti iscrpljujuće jer treba da budete aktivni. Uostalom, o tome se ne razmišlja na početku. Na početku se razmišlja o tome kako da počnete i kako da pišete, a ne šta će se (možda) desiti.

poceti blog

8. Vodite računa o čemu pišete ili zamislite da vaš sadržaj čitaju vaša mama, deka ili deca.

Na ovaj savet sam nailazila na više mesta kod personalnih blogova (jer ovaj savet naravno itekako važi kada pišete za korporativne blogove), ali kada pišete svoj blog, to (po meni) potpuno nema smisla. Za početak, najbolji tviteraši ovo opovrgavaju jednim tvitom. Naravno da treba stremiti ka kvalitetu, ali ukoliko brinete o mišljenju drugih ljudi, vaš blog nikada neće biti ništa više od sićušnog bloga na koji će vaši prijatelji klimati glavom. Glupo zvuči razbijte stereotipe, ali vi imate pravo na svoje mišljenje. I svoje psovke ako ih želite. To je vaš blog. Vaš prostor. Možda vaša porodica to neće odobravati, vašim prijateljima se neće svideti (opet, dajte nađite nove prijatelje), ali najbitnije je da se vama dopada. Kada nešto radite iz ljubavi, lako ćete naići na pravu publiku. Na kraju krajeva shvatićete da ionako ne možete birati svoje pratioce. I iznenadićete se kada ih upoznate, jer će biti potpuno drugačiji nego što ste ih zamišljali.

9. Nemojte davati otkaz dok ne počnete da zarađujte.

Ne, realno ne savetujem vam da budete oprezni. Mislim da je život jedan i da ga trebate živeti u potpunosti (p.s. da li ste ikada videli vest s naslovom: Dao je otkaz i umro od gladi?). Ali vam ni ne savetujem da date otkaz ukoliko smatrate da tako ne treba. Možda je najbolje da ovo objasnim na sopstvenom primeru. Radila sam posao koji ne volim i sedela za kompjuterom po ceo dan. A kako sam želela da pišem, vraćala bih se kući i odmah pisala, istraživala o blogovanju i sedela pred ekranom do kasno u noć. Vikendom sam radila drugi posao i još istraživala (kao što već rekoh, bila sam đak generacije u čitanju svega što se tiče bloginga). I to trajalo oko godinu dana. Meni je sve to bilo prenaporno. Bila sam bezvoljna, nisam zarađivala dovoljno i nisam se bavila onim što volim. Sve dok nisam sama sebi rekla dosta. I otišla i dala otkaz. Ovo ponavljam, ne znači da vi treba da date otkaz. Moguće je i da sam imala sreće jer sam dugo radila neprijavljena za malu platu. Prosto, nisam mogla da se pomirim sa tim da život tako treba da izgleda i ispunjenje duše mi je uvek bilo važnije od ispunjenja džepa. Ako ništa, sada makar radim ono šta volim, uživam u tome i imam vremena za nove ponude koje mi često donose fenomenalnu saradnju sa zanimljivim ljudima 😉

Na kraju, kao što rekoh, opšta pravila ne postoje i samo je na vama da odlučite šta vam odgovara, pa slobodno možete da zanemarite sve ovo što sam (mukotrpno) pisala. Ukoliko vas je tema zainteresovala, možete pronaći moj tekst koji vam govori o osnovama blogovanja ili tekst na temu zašto je vaša Fejsbuk strana očajna. Naravno, itekako korisne savete možete pronaći kod onih koji se blogom bave duže nego ja: na blogu Jelene Radulović, u knjizi Hane Kazazović ili u dosta tekstova Dragana Varagića.

Sledeće nedelje očekujte nastavak serijala Digitalni Gutenberg koji potpisuje Sonja Ocić, a u međuvremenu suskrajbujte se na blog (u gornjem desnom uglu), kliknite lajk, kupite moju knjigu ili ponudite neki neviđeni vid saradnje gde bismo svi profitirali 🙂 

PozZ!

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

6 Comments

Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.