(post o dešavanjima u Beogradu začinjen šarmom Milice Ristović)

Davno nije bilo reči o stvarima koje su zanimljive u Beogradu, a davno planiram i to da promenim, pa evo posta o Beogradu i u 2016 🙂 Ko nije upućen, serijal Beograd 1, 2, 3 govori o 3 interesantne stvari koje se u Beogradu dešavaju, a ovaj put tu je za vas jedna izložba, jedan festival i jedan kafić koji preporučuje Milica 🙂 Pa – da krenemo 😉

  1. Pupin – Od fizičke ka duhovnoj realnosti

Šta znate o Pupinu? Nemate pojima – kao i ja što nisam znala, tako da smo zajedno blamare. A čak i da vas apsolutno ne zanima da saznate nešto, izložba o Pupinu u istorijskom muzeju Srbije je najgenijalnija izložba kojoj sam ikada prisustvovala (a generalno sam u narodu poznata kao osoba koja voli izložbe i desi mi se da zalutam na neku). Pupinizacija prikazuje najvećeg srpskog dobrotvora kako iskače kao hologram ispred vas na skoro svakom koraku, ima telefon koji vaš glas pretvara u reči, čarobno zvezdano nebo, kameru-rengen a pored ovih zezancija obuhvata i dosta zanimljivosti iz života našeg naučnika. Inače, izložba o čoveku koji je bio Teslin najbolji ortak je pogodna i za decu školskog uzrasta, cena je tričavih 250 dinara a ukoliko odete i vikendom (što je moja topla preporuka), uz pomoć kustosa saznaćete sve što niste znali pa nećete više biti blamare. Ipak požurite do Muzeja jer je do kraja izložbe ostalo još 2 nedelje, tako da imate još samo 2 vikenda da se super zabavite i nešto naučite. Savet: skinite Pupin aplikaciju pre odlaska na izložbu i uživajte u još boljem interaktivnom doživljaju.

  1. Festival Autorskog Filma

Možda vam činjenica da televiziju, serije i filmove ne gledam neće mnogo značiti, ali kredibilitet mojih nerava koji nemaju strpljenja za gluposti ćete možda samo tako razumeti (kao ilustracija, poslednju seriju koju sam gledala je My so-called life). Umesto sedme umetnosti, radije gledam crtaće a filmove isključivo pratim na Slobodnoj zoni, Festu i FAF-u (dakle, sveukupno pogledam možda oko 20 filmova godišnje). Stoga se ne pravim da se u filmove imalo razumem, ali odgovorno potvrđujem da ćete nešto zanimljivo pogledati za koji god se od filmova na ovom festivalu odlučite.  Savet: karte kupite odmah iako festival počinje tek za desetak dana.

  1.  Sweet n Čili – preporuka Milice Ristović

– Zašto jednostavno ne prihvatiš činjenicu da tursku kafu kuvaju još samo u turskim kafićima? Počni da piješ neku instant kafu i olakšaj muke i nama i sebi.

– Ma naći ćemo! Ako i ne nađemo, šta, evo, šetamo i pričamo…

– Da, a kafu ćemo piti svaka svojoj kući na kraju dana!

– Bolje i tako nego da sedimo na sterilnim stolicama, ispijamo nes na slamku sve u strahu da ne napravimo balončić, jer će nas fensi svet zgađeno gledati, a izlog atmosfera osuditi na neprijatnost.

– Onda definitivno bežm’o odavde jer smo u pogrešnoj ulici.

Već smo bile na kraju Strahinjića Bana. Istražile smo ceo Dorćol, odbacile već posećene i neka-hvala-nikad posećene kafiće, spremne da veče provedemo bez kofeina & nikotina u simbiozi prijatnog ambijenta & razgovora, kada smo skrenule u Dositejevu. Odnosno, taman što smo htele da skrenemo, a na samom ćošku šarenilo boja nas je privuklo da stanemo. Napolju su bila tri, četiri stola sa mušemama na tufne, baštenske stolice, sa raznobojnim jastucima i mnogo saksijskog cveća.

– Aj,idem da pitam je l’ kuvaju tursku.

peda-vukovic

Na vratima kafića Sweet ‘n’ čili nije mi bilo jasno da li sam u kafiću ili u nekoj od onih malih radnji u kojima provedete sate samo razgledajući sve što se u njoj nalazi, no ipak se obratih gospođi u haljini od belog platna koja je sedela u niskoj udobnoj fotelji između pregršt jastuka.

– Da, naravno. Kakvu kafu pijete?

– Dve slatke, ako može.

Od te večeri smo batalile naše pravilo: „svaki put novi kafić“ i evo nas četvrti put zaredom u istom. Pored već poznate dobre turske kafe poslužene sa ratlukom, vodom u staklenoj flaši i čašama u boji, pored fiskalnog računa dostavljenog u drvenoj štipaljci na cvetiće, ovaj put smo otkrile i: mali bicikl iznad naših glava, gusle, crvene čizme, retro radio, pepeljaru u obliku sladoleda, fenjer, drvene rekete, mašinu za šivenje pretvorenu u stočić, ram od kovanog gvožđa koji je uokvirio neobičnu sliku nage devojke koja je zauzela centralno mesto jedinog slobodnog zida kafića. Ceo prostor na dva nivoa, u kombinaciji je drveta i kovanog gvožđa, a lampe, prekrivači od jambolije, taburići i stočići sa fiokama i pregradama za novine čine utisak da smo u sred nečije dnevne sobe. U duhu sa nazivom kafića, kolebamo se između želje da na ovakvo mesto dovedemo svakog i ne dovedemo nikog, sebično čuvajući dragoceni kutak samo za nas. No, ipak, prevagnula je slatka želja da u ove hladne dane, ušuškamo i druge u ovaj topli i neobični kutak.

Inače, Milica Ristović je rođena u Beogradu 1990. godine, i student je Srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

fb_img_1476917088027

A kako vi provodite ove jesenje dane? I da li vam se sviđaju naši predlozi ili imate da dodate neke svoje kutke? 

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

4 Comments

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.