Ukradu meni jaknu u teretani.
Jeste, ovu lepu sa slike.
Izlazim iz tuša, gledam u čiviluk – gleda i on mene. Prazan.
Pet minuta stojim i gledam, i naravno ne verujem.
„Što si prazan?!“ pitam iznervirano. Čiviluk ćuti. I dalje ne verujem. Srećom pa nije bio onaj zapekli minus, nego se temperatura podigla do nultog podeoka pa dok stojim i čekam taxi da me odveze u džemperu kući, šanse za meningitis se smanjuju. Valjda.
(ovo je putopis u više delova, a prethodni deo je: Otkucaji U Ritmu Barselone) Protesti su i dalje u toku na ulicama Barselone.…
(Ako ste propustili neki deo, vtatite se ovde: Valensija Na Dlanu) Tog 27. septembra stojim i gledam kako ofarbani 74godišnjak trči, skače i…
(Ukoliko ste propustili početak ovog putovanja, vratite se na: Izgubljena u Valensiji) “Trebate pomoč?” Upitale su jedne tople oči taman kada smo konačno…
(Ukoliko ste propustili prvi deo ovog putovanja, pročitajte: Kako se nisam zaljubila u Barselonu baš na prvi pogled) “Nećete valjda da idete autobusom…
„Skupljamo staro gvožđe, akumulatore, veš mašine, stare šporete, i ostale sekundarne sirovine. Čistimo dvorišta, podrume, šupe i odnosimo nepotrebne stvari…” I nakon par…
(preporuka: lagana knjiga, film za razmišljanje & joga za kod kuće) Ležim na plaži i pod kapcima vidim svetlost sunca. Ispod mene je pesak.…
Šta radiš šta radiš šta radiš Je l’ misliš na mene Ne Pa to je normalno I ne treba
Sinoć sam sedela na stanici čekajući prevoz, i naravno po (glupoj) navici uključila telefon besciljno tražeći “nešto”. Jer kao nemam šta da radim…
