(ili Influenseri & Millennials-i na dve digitalne konferencije – Spark.me + Digital Day)

Da li možete prisustvovati digitalnoj konferenciji ukoliko niste tech-geek? Možete. Da li možete da se zabavite? Naravno. Nešto naučite? Itekako. Možete li nešto od naučenog da primenite? Hm. I još jednom – hm.

U roku od nedelju dana, imala sam privilegiju da uđem za dž budem pozvana na čak 2 digitalne konferencije: Digital Day i Spark.me. Digital Day je konferencija posvećena digitalnom marketingu dok je Spark.me više usmerena ka digitalnom poslovanju i sajber inovacijama. Ono što je spojilo obe konferencije bila su dva (goruća) termina o kojima se najviše diskutovalo: Influencers & Millenials.

Ukoliko niste upoznati sa ovim rečima, millennials (ili generacija Y) označava populaciju rođenu između 1980 i 2000, usredsređenu na život u sajber prostoru, dok su influenseri ljudi – poznati ili društveno-mrežno prepoznati – koje markentiške agencije angažuju da promovišu određeni proizvod. Otprilike, influenseri tj. osobe koje su uticajne u svom okruženju i koje drugi prate i čije savete prihvataju, preporuče proizvod millennials-ima koji će taj proizvod kupiti.

U marketingu danas, influenseri su potrebni jer obična reklama nije dovoljna – millennials-i su potpuno drugačiji konzumenti nego što su bili njihovi roditelji. Za njih, imati telefon znači imati pre svega internet (da ne pominjem da se sa telefonom više slika nego razgovara) a biti online jednako je biti živ. I dok je roditeljima trebalo čitavih 75 godina da prihvate telefon kao napravu, generaciji Y je samo 4 godine bilo potrebno da prihvati Fejzbuk, dok je Instagram postao neophodnost za tričavih godinu dana.

influenser

Postoji još razloga za postojanje influensera. Kada traži određeni pojam na internetu, skoro 90% millennials-a nema određeni brend u glavi. U globalnom istraživanju o portošačkim navikama, većina ispitanih logično daje primat ceni. Osim millennials-a. Čak 63% daju prednost drugim razlozima: millenials-i pre kupuju zbog naklonosti ka brendu, zbog ocena i preporuka koje su ostavili drugi kupci i zbog sajta koji je jednostavan za korišćenje. Tako jedan millennials nikada u Gugl neće ukucati neverovatna ponuda XY agencije za leto, već najbolje letovalište za odmor sa decom, biće spreman da za isti plati i verovaće nekome ko je ovu dragocenu informaciju podelio sa njim.

U praksi to izgleda ovako: reklame su u medijima predstavljene milionima ljudi, dok influenseri predstavljaju svoj sadržaj hiljadama pratioca. Međutim, ne dozvolite da vas velika brojka zavara – to što je neki sadržaj video veliki broj ljudi ne znači da su ga oni zaista i zapamtili, a prepoznavanje proizvoda ne znači nužno i uticaj. Prošle godine, čak 20 miliona eura uloženo je u digitalni marketing, s tim što je skoro polovina ovih ulaganja propalo zbog lošeg sadržaja.

Tu nastupaju influenseri. Influenseri sa svojim fanovima ostvaruju odnos zasnovan na poverenju, i sa pratiocima se sklapa prijateljstvo i bliskost, a svaki je influenser (na jedan ili drugi način) pomalo i rijaliti zvezda koja sa faloverima deli informacije iz svog privatnog života. Kao što sam već spomenula, kod millennials-a akcenat je na pojedincu – on u influenseru prepoznaje slična interesovanja pa je tako sam sebi najveća vest i traži stvari koje su važne za njega; na Spark.me ovaj sindrom je nazvan egosistem. Zato je i logično da jedan millennials ima više poverenja u reči svog najdražeg influensera nego u (dobro) plaćenu reklamu.

Dakle, millennials-i su generacija koja prihvata inovacije i, dok je introvertnost nekada bila opšte neprepoznata i nerazumljiva, danas je zbog previše kliktanja sve više onih koji postaju digitalno introvertni. Usled svega ovoga, sve je više influensera koje nove stvari žele da probaju na sopstvenoj koži. Influenseri prihvataju opasnost kao priliku za rast, nisu robovi navika a konformitet doživljavaju kao najveći neprijatelj inovacije.

influenser

Zato se na Digital Day-u govorilo o tome da treba uzeti u obzir neke vidove marketinga koje nikada nismo ni razmatrali, npr. promovisanje preko aplikacija kao što su (sad već bivši) Vine, Snapchat, Periscope itd. dok se na Spark.me govorilo kako ne bi trebalo da se ograničavamo na opšte poznate stvari. Samo – za čije babe zdravlje? Ukoliko se osvrnemo, još uvek živimo u Srbiji (ili ex Jugoslaviji, kako god hoćete). U Crnoj Gori, gde se najveća konferencija u regionu održavala, ispred kluba sam dobila flajer koji me je obaveštavao o klupskim dešavanjima te sezone, a sa druge strane je bila odštampana reklama za prodavnicu za mobilne telefone (sa prigodnim sloganom Sve na jednom mestu). Na Digital Day-u delili su promo materijal gde je između ostalog bio i držač imena za sto na kome je stajalo ime sponzora konferencije – koji (potpisujem) čak ni dotični sponzor u napadu ludila ne bi držao na stolu (toliko o marketingu).

Da se razumemo, obe konferencije su bile sjajno organizovane. I za obe konferencije bih dala novac i da nisam dobila karte jer sam želela da idem i nešto naučim. Međutim, priznajem da sam se zapitala sledeće: ako su predavači (iako fenomenalni) došli isključivo sa drugačijeg govornog područja i daju primere iz svoje sredine, kako ćemo zapravo mi ovo primeniti na sopstvenoj koži (čitaj – na našim prostorima)? I dok se na Digital Day-u i provuklo neko domaće ime, naši su samo iznosili (beskrajno dosadnu) statistiku i hvalospeve o svojoj kompaniji (da ne pominjem iznošenje privatnih detalja koji me apsolutno ne zanimaju jer nisu primenjivi nimalo za moj biznis). Tako je, i ja sam (žešći) millennial-ac i treba mi konkretna informacija kako da isplivam u moru informacija gde se samo na YouTube-u aplouduje 720K sati sadržaja dnevno.

Ono što hoću da kažem je, sve je to lepo, ali šta se zapravo postiže i ko ima koristi od influensovanja kod nas? Većini ljudi koji su internetno-pismeni na pamet pada Zorannah. I da, Zorana jeste (fešn) influenser, usmerena uglavnom na mlađu publiku (dakle, ona se ne obraća millennials-ima, ili bar oni nisu njena primarna publika). Međutim, pored Zorane, da li možete da se setite još nekog influensera? Najveća internet senzacija u poslednjih par meseci, čuvena (kraljica) Sandra koja se predstavlja pod pseudonimom Dinja (obavezno kliknuti na link!), izjavila je da dinara videla nije od promovisanja bilo kog prozivoda na svom kanalu. Hana koja stoji iza bloga Sajber Bosanka godinama izjavljuje da joj blog nije doneo mnogo novčane koristi, a fešn blogerka Brana je nakon par godina svoje karijere zamolila da joj ne poklanjaju više odeću jer istom ne može da plati račune. Ok, bilo ko sa malo većim brojem falovera može biti plaćen da dođe na žurku za 30-50e. Ali svi oni zapravo žele (nepristojan) novac za mnogobrojnu publiku za koju su se izborili, koja im veruje dok marketari pokušavaju da im uvale da besplatno predstave njihov prozivod. Kao što je rekla Veronica Belmont poslednjeg dana konferencije: fuck you – pay me.

A onda mi je sinulo (spark!). Nije poenta u influensovanju. Niti je fora u animiranju millennials-a. Sve počinje jednom idejom. Jednom rečenicom. Jednim čovekom. Jednim delom (act!). Zapravo, mi smo ti koji stvaramo promenu. A da bi se nešto promenilo, mi moramo nešto da promenimo. Bilo šta. Mi treba da siđemo sa prestola rutine i okanemo se ustaljenog ponašanja i osrednjih ambicija. Kako kaže onaj citat (opet ja i citati!), možda vaša akcija izgleda kao kap u okeanu, ali okean je sastavljen od kapi. Putem bilo kakve promene postajemo deo grudvice koja prerasta u lavinu i koja pravi snowball effect koji sve brže dovodi do željenog rezultata.

Poslednje pitanje za svakog govornika na Spark.me konferenciji bilo je: what lights your spark? Moj odgovor je: energija. Energija svih nas koji smo došli tamo da bismo nešto promenili. Influenseri će proći i millennials-i će odrasti, a pametan čovek će čak i na lošoj konferenciji nešto da nauči. Zato ne pristajte na standardna rešenja. Dobro naplatite znanje koje ste stekli. I ako nešto izgleda neprimenjivo, ne mora da znači da nije od koristi. Onako Gandijevski, budite promena koju želite da vidite.

Sada.

Upravo ove sekunde dok čitate tekst, treba da uhvatite trenutak i da uradite nešto drugačije. Jer i iskra je samo jedna čestica. Koja spajanjim mnogih stvara vatromet.

Zato – dokle ćete čekati na promenu? Act… Or die acting.

influenser

Ukoliko vas je ovaj tekst zainteresovao, jedno zanimljivo predavanje sa Digital Day-a možete pogledati ovde. Ako vam se tekst dopao, slobodno ga lajkujte i šerujte, a u komentarima možete ostaviti i predlog o čemu biste želeli da pišem. Naravno, moju knjigu možete nabaviti ovde, a ukoliko vas zanimaju konsultacije 1 na 1 sa mnom, kontaktirajte me na mail info@anagord.com ili putem formulara na ovoj strani

PozZ!

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!

X

Pin It on Pinterest

X