grudni koš
ispod mog obraza
tvoj
dišem što tiše
čujem kako nam otkucava vreme
do povratka u zemlju
majčicu
stapaju se prolaznost
i stajanje u mestu
ne umem da ti kažem šta mi je
poezija jedina nosi moju raspuklost
jer uvek sve zvuči isto
i svede se na
ostani ostani ostani
nikako na sigurnom tlu
koje će nas ionako progutati
ili primiti, šta ja znam
tvoja prsa
moja ušna školjka
priljubljeni
uokvirene sekunde
varljive istinitosti
da li me zaista maziš po kosi i govoriš
obožavam te
ili mašta preuzima kormilo
da uteši realnost
sve što čuvam od nas je u slovima, rečima, stihovima
koje nudim drugima
(kad nas već ti nećeš)
prodajem turajući u zbirke
da imamo vrednost
vidite, držao me je za ruku i ljubio u čelo
kako ni iz čega napraviti nešto
doktorirala sam
naši usporeni pokreti
spojene usne i bokovi
telesni užitak sigurno je dokaz da se volimo
ili šta već
ostani ostani ostani
toliko sam prosta
klimaš glavom i stegneš me jače
oh,
da li je to kopno
