BIla sam umorna… Preumorna. Bio je kraj jula, radila sam 24/7 da bih završila pregled dva rukopisa pre mora i samo sam želela da se dočepam letnjeg vajba već jednom; Beograd je bio nesnosno topao, jurila sam od vrtića do kuće i zatim sedala za komp da revidiram i nisam imala vremena ni za šta. Onda sam uveče 6. avgusta sela u autobus da bih se sutradan pojavila na Cresu i sve je konačno počelo da ima smisla… Dok se nisam predozirala.
6-11 avgust: kako sam navrat nanos pobegla sa Cresa
Svake godine idem u Istru, i svake godine je moje letovanje slično: Rijeka i Cres a onda Rovinj kao poslastica na kraju. Ovaj put nisam imala šta da tražim u Rijeci jer mi Jana nije bila tu pa sam se ravno zaputila za Cres. Ipak, kako sam se iz autobusa iskrcala u Rijeci, ceo dan sam provela na plaži, tačnije na Pećinama, uživala, dugo plivala, sve slikala i govorila sebi oh konačno da je leto(vanje) za mene počelo i sve je izgledalo kako treba. Stigla sam na Cres katamaranom oko 18h, sastala se sa prijateljima, uveče je na Trgu bio bingo i sve je odisalo toplom, morskom idilicom – a onda se desilo ovo: prijateljica od moje drugarice ponudila THC uljem.
Ovo ulje nije za mene nepoznanica, i kao neko ko je patio od depresije i upornih, teških insomnija konzumirala sam ga i ranije kako bih možda konačno zaspala (nekad je i uspevalo). I taj prvi dan, kada sam znala da sam iscrpljena i osećala sam da me je depresija ponovo grli usled prethodnog napornog perioda, odlučila sam se da uzmem mrvu kako bih bolje spavala – i to je bila duplo manja mrva od žene koja mi ga je ponudila. Oh, kakva greška u koracima! Zaspala jesam, ali sam se probudila da piškim, videla da mi se malo vrti u glavi, zaspala malkice kad me probudilo ludilo u mozgu.
Nisam umela da pričam, i govorila sam rečenice u infinitivu, imala sam osećaj da ću umreti, devojka koja me je tešila u mom paničnom strahu od smrti u mojoj glavi je imala vanzemaljsku ruku i sve što sam uspevala u toj agoniji da tražim jeste da dođe hitna pomoć, iako su prijatelji pokušavali da me smire, ali srećom po moj mozak, hitna je na kraju stigla, ukapirala da sam ja jedna lujka koja se predozirala THCom i to mi je bio vrv jedan od blamantnijih momenata u životu. Srećom, roknuli su mi neku inekciju pa sam konačno zaspala, ali taj san se odužio do prekosutradan (spavala sam više od 24 h u cugu), kada sam, slomljena kao da me je neko tukao, konačno uspela da napustim krevet. Ukućani su me prozvali Uspavana lepotica, smejući se kako sam medicinskoj sestri govorila da neću u guzu (inekciju iz nekog razloga); ali mene je logično ovaj nemili doživljaj i više nego potresao i ja sam se danima pitala kako se ljudi drogiraju i kako devojci koja mi je ovo dala nije bilo ama baš ništa.
Na sve to, čujem se sa surferom koji oće piški, neće piški, ne može on kod mene u Rovinj, ja mu kažem ajde lepo da se ne čujemo, i tu završavamo komunikaciju za sledeća 2 meseca. Istog dana, stiže mi i informacija da mi je tata (sa kojim nisam u nekim odnosima) završio u bolnici (vrv zarad upale pluća) i to me dodatno potresa. Nit da se vratim, moj jadni odmor nakon 10 meseci je konačno počeo, nit da ostajem na Cresu koje je izolovan od civilizacije. Odlučim se da se pokupim i odem za Rovinj, jer tamo me čeka ako ništa kopno, Ana i poznata sredina.
12 – 18 avgust: neka prijateljstva su labilnija od drugih
Rovinj me je dočekao raširenih ruku. Brodić, zalasci, sladoled, kafa – ali anksioznost se pojavila, što je za mene bila gora situacija od depresije. Pre svega, Ana je morala da ide, a ja da ostanem, i nije mi se ostajalo sama. No, kad sam u Rovinju, jako volim da provodim vreme i sa Isidorom. Pre nego što nastavim da vam kažem – instant sam se zaljubila u većinu svojih prijatelja. Ne znam kako je kod vas, ja sam uvek u nekoj ljubavnoj euforiji, moji su mi prijatelji najlepši na svetu (bez seksualnih konotacija jer ih nema), i često uživam samo u tome ko su oni. Sa Isidorom imam jedno idilično letnje prijateljstvo: kad smo u Rovinju smo nerazdvojne, a inače se skoro ni ne čujemo jer ona živi u Švedskoj. Ne znam u čemu je fora, a mislim da ni ljubav ne može baš da se objasni, ali meni prosto prija da provodim vreme u njenom prisustvu.
Ovaj put ipak, Isidora je zaljubljena preko ušiju, vuče tu zaljubljenost kao kugu još od prošle godine, ništa u tom odnosu nema smisla ako mene pitate, ali ona je mlada i sve joj smeta što nema veze sa dotičnim gospodinom, pa i ja. Meni naravno smeta što joj smetam, i naše druženje se izobličava, kao kada prebajno krhka, ručno rađena keramička šolja lupi o patos pa ostane bez drške, lepa je i dalje, ali kao da nema formu (ni dršku). Uz sve to, tata je i dalje u bolnici, surfer počinje da mi ludački nedostaje, Ana nije tu, sama sam i celo letovanje dobija varijantu: preživi sopstvenu anksioznost – ali u raju. Naravno, don’t get me wrong, zaista jeste lakše patiti u zlatnoj palati, ili u mom slučaju, suncem okupanom Rovinju, gde vozim bicikl, pijem kafu, sunčam se, čitam knjigu i plivam po ceo dan, i viđam se sa Lenom, mojom prijateljicom iz Pule. Ipak, usamljenost i briga se svađaju koja će da me pre uguši, pa kao što naslov kaže, leto postaje: svarljivo.
19 – 25 avgust: Let it end, let it hurt, let it heal, let it go
20. avgusta, u Rovinju se pojavio PP, dečko napućenih usana koga mi je Ana nabacila još prošle godine. I gle zgode – PP nije imao gde da prenoći, a ja sam imala gde da ga ugostim na dve noći. PP je zgodan i inteligentan, ali ujedno i alkoholičar koji nema emocionalnu inteligenciju (opet, ako mene pitate). Probala sam da ga poljubim, taj poljubac je bio začudo lep, ali sam samo sebe zakopala dublje u anksioznost.
Jer – surfer me nije prolazio. Štaviše, počeo je nepodnošljivo da mi nedostaje, da me peče i grebe i samo sam se trudila da nedostajanje prekrijem morem (li ljubljenjem sa PP, što je pogoršavalo stvari). Tačnije, išlo je kako-tako; i dalje sam se (veštački) družila sa Isidorom, išla na Crveni i wine tasting kod Dobravca, i dalje sam pila kafu ujutru u Avgustu i jela sladoled, pila vino u Twin Figs, najlepšem baru na svetu, vozila se brodićem uveče, išla na klasičnu muziku i branč u Adiratiku, i dalje je sve kao imalo smisla a nije ga imalo jer mi je srce krvarilo. Kad se osvrnem, sve je to bilo prelepo, i onda se pitam, kako da magične trenutke ne ubije moja melanholija, nostalgija, patnja, kako da srećni trenuci ne ostanu u mom sećanju nesrećni jer sam bila jako loše emotivno, i – nemam odgovor. Da je lako naučiti da budeš u trenutku, svi bismo verovatno bili i krhotine ljubavi ne bi nam sekle organe. A PP? Ništa, otišao maltene bez pozdrava.
Nije mi bilo žao.
26 avg – 1 sept: od neizdrživog nedostajanja bežim u Pulu
Pošto sam i dalje sama, jer je čak i Isidora otišla za Švedsku, glava mi ne da mira i odlučujem da odem malo do Pule. Lena me je zvala da slušamo Bočelija ispred Arene, i provodimo produženi vikend zajedno. Lena je jedinstveno posebna, bavi se Bovenom i veruje (a i ja verujem) da ima specifične moći za isceljenje drugih ljudi i da je svetlosno biće. Ova svetlost naravno ponekad ne lako obitava na Zemlji, ali je svakako prezanimljiva za društvo. U subotu odemo na Rt Kamenjak, jedno od najwow mesta ovde, i uživamo u vrelom letu, prizorima prirode i druženju. Sveukupno, divan vikend i iz Pule se u Rovinj vraćam lakša, srca mrvicu ako ne zalečenog, ali manje osetljivog.
1 – 8 septembar: kako su nas povezale pijane ispovesti
Nasuprot jedne baš lenje nedelje iza mene, sledi jedna potpuno brza i luda. Prvih par dana je sve po starom: kafa, sladoled, plivanje, kupam se kod Loneta a onda odem da stavim nešto u kljun i jurim na sunset na Monteu gde se dugo nakon što sunce potone, kupam i dodirujem mahovinom obložene stene. Surfer rana peče, ne umem još da zaustavim bol, slana voda nagriza ranu. No, u sklopu jednog mog rutinskog dana sretnem Ž. koga sam upoznala još prošle godine, i on me uveče zove da se vidimo. E sad, znam da mu se sviđala Isidora i da se raspitivao za nju prošle godine, a znam i da je meni on bio baš sladak i da sam bila možda razočarana što mu se ona dopada. Ž. je uglavnom kovrdžav, sa morkski plavim očima i umiljavajućim osmehom, simpatičan.
Šetamo se kasno, po praznjikavom Rovinju, idemo od podnožja crkve do Montea, zanimljivo pričamo, iako mene i dalje trese anskioznost a na sve to se mislim kako počinjem da mrzim osećaj muvanja, grozno se osećam, jede me neizvesnost, jao šta će da se desi, sve mi dodatno diže anksioznost, ne zato što je Ž loš, naprotiv, smešan je i sladak, več zato što se ne znam po koji put u mom single životu nalazim u ovakvoj situaciji, i više mi je dosta. Ž i ja se poljubimo na kraju večeri, ali usled 2 čaše vina (ili njegovog karaktera koji nema dovoljno samopouzdanja), sve ispadne, pa, klimavo. Naravno, i ovaj poljubac me jednako stresira zbog surfera iako je veče bilo okej, jer kada sam pokušala da iskomuniciram šta mi odgovara, nisam naišla na odobravanje.
Razmišljam o Ž. narednih par dana, o odnosima uopšte, nisam sigurna šta je tu okej, ali u isto vreme se desi nekoliko stvari. Prvo, jedan kišni dan se upoznam sa nekom ekipom iz Beograda i s njima spontano provedem ceo dan. Sutradan mi dolazi Leana u posetu na jednu noć, odemo u Twin Figs, dolazi i B. iz iste ekipe iz Bga, nacirkamo se pošteno, i veče se završi tako što Leana zaspi na kauču dok B. i ja pričamo o doživljajima sa onkologije (koliko god morbidno, to nas spaja).
Leana se vraća svom (prinudnom) poslu, i sutradan sam sama, ali na plaži me muva postariji Italijan sa pitanjem da li studiram (moram priznati da je ulepšalo ovu neugodnu situaciju). Dan nakon toga, odmah stiže i Lena na jedan dan, koji opet provodimo u šetnji i druženju. Kada ona ode, počinje kiša koja će se u mahovima javljati sledećih par dana.
9 – 15 septembar: dosadno je kad je kiša (opet Pula)
Sledi nekoliko mirnih dana, tačnije 3 podnošljiva i onda dolazi četvrtak kada počinje kiša koja me ne pušta napolje. Kad ima prilike šetam, oblačim sve što imam od garderobe na sebe ali i već počinjem da radim, nazirem kraj leta i nisam preterano happy. I dalje noćima sanjam surfera, i dalje sam anksiozna i krajem nedelje se odlučujem da opet odem za Pulu.
U Puli je zabavno jer ima više da se radi kad je loše vreme, to je ipak grad, a i sa Lenom imam uvek svašta da ispričam na temu života, posla, smisla postojanja itd. Ovaj put ulazim da obiđem Pulsku arenu, i zaista je wow ovakva građevina iz 31gPNE. U nedelju se vraćam nazad za Rovinj, a vraća se i Ana, konačno! U isto vreme, vraća se i Isidora iz Švedske.
16 – 24 septembar: vratila mi se Ana i završile smo leto
Slede mirniji, još svarljiviji dani. U međuvremenu mi Ana sredi dejt sa nekim Italijanom koji dođe čak iz Italije do Rovinja, ali samim tim valjda očekuje i da bude nagrađen za svoj trud. Meni to nije neka opcija – ako si došao, došao si zbog sebe i ne treba ja da te nagrađujem (već da se nešto desi ako mi se svidiš). Svakako, tada mi je već i dosta pokušaja da izbrišem surfera sa nekim drugim jer ne ide a i generalno mi je preko glave muvanja. A i leto se bliži kraju, a mi čak nismo ni otišle na Weekend Media jer smo prespavale.
Poslednja dva dana bila su lepa. Sa Isidorom smo otišle na kajak turu sve do Crvenog, vozile smo kajak i bilo je baš lepo; Isidora i ja smo bile okej, more je bilo mirno i jesenje je sunce bilo toplo, i sve se nekako poklopilo u savršenoj oproštajnoj žurci. Rane su bile tu, ali zaceljivale su, anksioznost me nije tresla, jednino sam bila tužna što moram kući ali Rovinj je bio miran a ja sam se smirila i to je bilo najvažnije.
Suštinski, provela sam 49 dana bez patika šminke frizure brusa pa mi ništa nije falilo 🤷🏼♀️
Šta možete da radite u Rovinju:
- da se popnete na zvonik Svete Eufemije – upad je 3e, a najlepši je pogled na grad (ciljajte sunset)
- da odete u prodajnu galerijicu Nothing to Sea i nađete dela Ane Kolege (imate ih kod mene na blogu uvek), a usput imate svašta nešto kjut unutra
- možete da iznajmite bajk za 5eur dan kod parkinga (videćete gde je parking, ne mož’ pogrešiš) i onda se vozite skroz do hotela tamo pa još iza ima kamp i stvarno je prelepo (ima bogami nekih 2-3 vožnje). Tu na pola puta ima neki fancy kafić (mislim i rest), zove se Gril Lovor, jako lepo da se sedne
- možete da se vozite bilo kojim brodićem (ja se vozim Nemom) – idete kad je sunset i gledajte delfine 🙂 U Rovinju vam je inače fora da predveče nađete mesto gde ćete da odete i gledate zalaske, koji su najlepši na svetu i nađete gde da popijete vince
Plaže:
- verovatno najatraktivnije mesto za kupanje/skakanje, tj kako da kažem, kamen sa koga možeš da skačete/kupate se/blejite/ gledate zalazak je u samom centru Rovnja; lokalci to zovu stena Monte i nalazi se malo posle kafića Mediteraneo tj kod La Moure
- pored toga, tu je i deo koji lokalci zovu Ronilački (tu se nalazi ronilački klub); malo posle ima i simpa kafić koji se zove se Come back, to vam je kao malo van grada, mada realno je lepa šetnja od 20 ak min od centra tj vožnja bajkom, opet, lepo za zalazak, gleda na Rovinj
- uvek možete da se okupate kod hotela Maistre, ide skroz duž obale, pa npr odete na Mulini (svuda je lepo)
nakon hotela (tu biste već morali bajkom ili kolima, pa parkirate), peške se ulazi u jednu šumicu, to je pre kampa i meni je omiljeni deo, zove se Škaraba, tu su stene, i lep je zalazak i videla sam delfine 🙂 - na ostrvima pored: Crveni i odmah do njega Maškin npr
Vino:
- znate da uvek hvalim vinariju Dobravac, (jer znam vlasnike ali je prelepo), blizu je grada (10ak min peške). Imaju wine tasting večeri, ali van toga i prodaju njihova vina + masline (to die for), šalšu (paradajz umak, porno priča za nepce), i sveže voće i povrće iz njihove bašte, baš je ono njam. Lično volim njihovo belo vino Suitu, nije za pasionirane vinopije ali meni neiskusnoj je prelepo.
Kafa:
- mislim, meni je u Rovinju kafa svuda kvalitetna. Ako hoćete (a hoćete) specialty coffee shop, odete u Augusto
isto tako volim kafu i u Molo Grande, ali kažu mi da inače zavisi ko ti napravi
Sladoled:
opet svuda je dobar a ove godine sam najviše jela Ombre, a možda mi je favorit i Nonni gelateria jer im je sve handmade i realno ne zna se koji je bolji, u Rovinju je druga većinska grupa stanovnika Italijani, šta dalje reći
Kafići i barovi:
Ove godine otvorio se najlepši bar/ kafić/ snack restoran na svetu Twin Figs koji se tako zove jer iz zidina u bašti izlaze dve smokve. Naravno, definitivno estetski najslađi i najtraženiji je Mediterraneo; u centru je i nalazi se odmah pored vode. Nije sad usluga i piće da padneš na dupe, ali baš lepo za sedeti – ali da znate i da je skupo. Ako ste za slatko, najpoznatija poslastičarnica je Batana
Gastro:
- Moj omiljeni restoran bio bi Mali raj – od usluge preko klope i vina do ambijenta, sve je savršeno
- svako će vam reći da je najbolji restoran u Rovinju Scuba, ali ne radi van sezone. I da, skupo je ali vredi. Jela karpaćo od hobotnice, mešane školjke, tuna stejk u susamu, i sve je ma ono, lu-di-lo
- nedeljom prepodne u hotelu Adriatic imate klasičnu muziku i onada odete na branč i uživate u muzici – super je fora, odlična klopa (a i kafa). Tip: poručite istarski toranj.
- La Fondiaria je novotvoreno mesto i ozbiljna priča – mi smo jele tatar od tune i kanelone od tikvica punjene sirom, ali sve je bilo savršeno
- Primi Terreni je isto dobar, mada je fokus na mesu, a najviše mi se svidela plata sa 3 vrste tatara
- jako fina je i Konoba kod Jure; tražite bakalar na bijelo ako nikad niste jeli & thank me later. To je kao neki najfiniji namaz od baklara i baš je njam. Nije baš u centru ali guglajte.
- Tone vam je okej za stejkove, ali mene je s nogu oborio hrskavi patlidžan na humusu sa gljivama (inače ne jedem patlidžan)
- e sad, ima jedna tavernica u gradu, zove se La Vela, ona je, hm kako da objasnim, lokalna i svi idu tamo, ja je baš volim, hrana je meni super a cene su i više nego ok. Probajte riblju supu ako nikad niste jeli.
- pizza naravno kod Sergia ali pitanje je da li će raditi 2025 jer sam načula da zatvaraju
- ako ste za brzu klopu, probajte Fish House ili Tunaholic; meni se većina stvari dopada.
Mrvu van Rovinja
- jedan baš ono pre-pre-pre-lep restoran, ali hrana ume i da omane, jeste van Rovinja, zove se Tipico Green Garden. Probajte pljukance sa tartufima (pljukanci su njihova pasta) ili tunu karpaćo npr.
- Figurativo je vine & food bar sa akcentom na smokvama jer se smokovnik nalazi odmah iza prelepe bašte gde sedite – obavezno posetiti, 10ak min vožnje od grada
- fin restoran je i Maslina, isto nije baš u centru, i klopa je više nego pristojna.
Noćni život: diskoteka Steel, klasični veliki klub.
To sum up – u Rovinju ne propustiti:
Znam da sam dala dosta ideja, ali po meni je greh propustiti: zalzak sunca (bilo gde)
- restoran Mali raj
- Augusto kafu
- Sladoled i Nonni
- penjanje na zvonik Svete Eufemije
- kupanje ili blejanje na steni Monte
- Figurativo
- branč u hotelu Adriatic
- Dobravac wine tasting
Svarljivo leto 2024 – povratak u Bg
Vratiti se nije lako i često iz Rovinja namerno biram povratak busom ili kombijem, da bih imala utisak da se vraćam a ne avionom koji me nekako baci u Bg pa se praćkam kao riba na suvom. Mir koji sam imala u Rovinju me je smirio, iako je na prvi pogled delovao kao da me davi. Svakako, tata je bio dobro, surfera sam srela par dana nakon povratka i televisia presente mog života je krenula da se odvija kao i inače. O tome, neki drugi put 🙂
Do sledećeg susreta mace, ljubim vam njuškice i šape i šaljem
pozZ
