Digitalni Gutenberg 6 - Elektronske Publikacije

(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

Danas ćemo se baviti pojedinim vrstama elektronskih publikacija kao što su elektronski časopisi i novine jer se pokazalo da je prelaz sa štampanih izdanja na elektronska bio najbrži u izdavaštvu stručnih časopisa i da sva štampana izdanja novina, bilo dnevnih bilo nedeljnih, danas imaju svoj pandan u elektronskom obliku. U drugom delu teksta tema je blog kao forma elektronskog izdavaštva. Za nas su naročito interesantni književni blog i blogerska književnost – pod književnim blogom smatra se blog na kojem autor objavljuje originalnu poeziju i prozu, ali i eseje, recenzije pročitanih knjiga, odlomke omiljenih dela i tome slično, dok je blogerska književnost sve prisutnija originalna književnost. Šta su prednosti ove nove forme i da li predstavljaju gubitak ili dobitak za izdavačku industriju?

Polovinom 19. veka pojavljuju prvi komercijalni izdavači naučnih publikacija i sa porastom broja naučnika i radova koje je trebalo objaviti, naučna društva su taj posao sve više prepuštala komercijalnim izdavačima. Danas većinu vodećih svetskih časopisa izdaju komercijalni izdavači i to je postao veliki biznis koji donosi i veliki profit – prema nekim istraživanjima i preko 40% od njihove ukupne zarade. Preko polovine tržišta časopisa iz oblasti prirodnih nauka, medicine i tehnike pokrivaju samo četiri izdavačke kuće – Elzevije (Elsevier), Špringer (Springer), Vajli (Wiley) i Tejlor i Frensis (Taylor and Francis). Udeo komercijalnih časopisa najveći je u biomedicinskim naukama – preko 80%, a najmanji u društvenim – oko 20%.

Ukoliko se nude i štampana i digitalna verzija naučnih publikacija, veliki deo troškova koji nastaju pri izradi digitalne verzije mogu biti pokriveni ukoliko se poveća broj pretplatnika za štampanu verziju. Osnovni troškovi proizvoda koji su isključivo digitalni veoma su visoki i moraju biti pokriveni preko digitalnih licenci a neke od ovih izdavačkih kuća trenutno ostvaruju više od 50% ukupne prodaje časopisa preko licenci. Ipak, velike naučne institucije kao što su NIH (National Institutes for Health – Međunarodni instituti zdravlja) ili Max-Planck-Gesellschaft u Nemačkoj zahtevaju slobodan pristup za publikacije nastale na osnovu projekata koje one finansiraju u periodu od najmanje šest meseci nakon izlaska štampane verzije.

S druge strane, dnevni listovi ne mogu da računaju na to da će im njihova štampana izdanja sačuvati solventnost i moramo da prihvatimo činjenicu da su stari mediji ustanovili svoje prisustvo u okviru novih medija. Tako su novine, radio i TV stanice razvile svoje onlajn ekvivalente, koji su podjednako bitni kao i njihovi oflajn pandani. Prednost elektronskih novina je u tome što štampano izdanje novina iziskuje velike troškove, repromaterijal i angažovanje velikog broja stručnjaka raznih profila, dok je za elektronsko izdanje dovoljan jedan računar i može ga uraditi samo jedan čovek. Moderne novine se ionako pripremaju na računaru i celokupna priprema je digitalna.

U Srbiji se može uočiti trend koji je prisutan u svetu, a to je da čitanost štampanih izdanja opada dok čitanost onlajn izdanja publikacija raste. Čak 42% korisnika Interneta u Srbiji čita onlajn novine, a tu su i brojni časopisi koji daju elektronske verzije svojih ranijih brojeva. Neki od stručnih časopisa koji se mogu pronaći u onlajn formi su: Zbornik Matice srpske za društvene nauke, Filozofija i društvo, Sociološki pregled, Reč, Mostovi, Istočnik, Ekonomski anali, E- magazin…

Kad smo kod elektronskih publikacija moramo spomenuti i blogove. Blogovi, ali i forumi, promenili svet novinara i novina, a krajem 2000. godine, blogovi (skraćeno od veblogovi) postali su Internet fenomen širom sveta. Danas čak i novine imaju blogove koji su povezani sa njihovim internet-izdanjima.

Aleksandra Molnar smatra da je blog elektronski dnevnik koji autoru dozvoljava svu slobodu za kojom je čeznula boemska generacija 50-ih. Ovu “sivu” književnost karakterišu nesputanost i neposrednost izražavanja i odsustvo svake cenzure koja nije samonametnuta. Prema ovoj autorki, blog je verovatno najznačajnija promena na globalnoj književnoj sceni; blog ne samo da dozvoljava autoru neograničenu slobodu izražavanja, sirovu autentičnost i doslednost sopstvenoj misli, već on, takođe, potkrepljuje neinhibirano pisanje, pronalaženje ličnog glasa koji se bez straha obraća publici na najdirektniji način, zaobilazeći pri tom izdavače, literarne agente i druge prepreke i potencijalna osujećenja. Barijera između čitaoca i autora potpuno je uklonjena i izvesno će dovesti do uspostavljanja novih standarda i renesanse spontanog stvaranja.

Novina se sastoji, zapravo, u tome što mehanizam bloga omogućava samoafirmaciju i sticanje široke čitalačke publike i potpuno anonimnom piscu. Na blogovima se mogu čitati kolumne novinara amatera, eseji neafirmisanih filozofa, političke analize zainteresovanih entuzijasta, književne recenzije običnih čitalaca i poezija i proza pisaca ili onih koji to žele da budu: u svom izvornom obliku, netaknuta, nepročišćena, ona koja je svedočanstvo o jednom toku svesti i, često, o procesu pisanja i umetnosti u nastajanju. Blogerska književnost, tako, zapravo predstavlja novi vid društvenog aktivizma i sastavni deo jedne kontrakulture u kojoj pojedinac trijumfuje nad institucijama koje su do nedavno držale monopol na odabir pisane reči dostupne javnosti. U blogosferi svako je svoj cenzor, lektor, izdavač i šef.

Cela stvar izazivala je mnogo entuzijazma među autorima i čitaocima blogova, ali nije značajno ustalasala zvaničnu književnu scenu. Međutim, kada je dobitnica Nobelove nagrade za književnost Elfrida Jelinek na svojoj Internet stranici, u formi bloga, počela da objavljuje poglavlje za poglavljem svoje još neobjavljene knjige Zavist, autori književnih blogova dobili su konačnu potvrdu vrednosti ovog medija, a zvanični književni krugovi su se uznemirili. Ako poznati pisci počnu besplatno da dele svoju književnost na blogovima, šta će to značiti za tradicionalni format knjige? Ko će kupiti štampano izdanje dela koje je čitao u trenutku nastajanja?

Aleksandra Molnar smatra da odgovor uopšte nije tako nepovoljan za izdavačku industriju kao što na prvi pogled deluje, jer pravi poklonici književnosti uvek će biti zavedeni šuškanjem papira i neka preliminarna istraživanja su pokazala da prodaja knjiga koje su objavljivane na Internetu besplatno nadilazi planiranu prodaju. Iako se čini potpuno nelogičnim da je u današnjem svetu iko voljan da plati za nešto što može imati za džabe, odgovor na pitanje kako je ovo moguće treba tražiti u lojalnosti koju pisac razvija preko direktnog kontakta sa publikom, kao što to omogućava blog. Publiku, naime, ne treba potceniti: ona razume da pisci moraju živeti od svog pisanja da bi nastavili da pišu. Čitalac će rado platiti cenu štampane knjige, jer time trostruko profitira: pisac nastavlja da piše jer ima od čega da živi, ostaje dostupan na blogu jer se time ne odriče zarade, a kupcu ostaje opipljiva uspomena na polici za knjige.

Beskrajno preduzimljivi, izdavači i literarni agenti su veoma brzo i sami uvideli potencijalnu isplativost neafirmisane blogerske književnosti. U svetu, uključujući i nama susedne zemlje, mnogi blogeri su već dobili šansu da svoje tekstove pretoče u roman ili zbirku priča. Naravno, ovakav poduhvat nije bez mana. Ako pođemo od očiglednih problema, prvi se javlja već zbog same činjenice da svoje ideje iznosimo u javnost, a nemamo adekvatan način da ih zaštitimo. Zakon o autorskom pravu prilično je jasan u domenu intelektualne svojine, ali praksa nam govori da u suštini vrlo malo možemo učiniti ako neko reši da prisvoji našu ideju. Drugi problem javlja se u vidu neumerenog prilagođavanja sadržaja i narativnog stila ukusima stalne čitalačke publike. Formiranje uskog kruga stalnih čitalaca bloga je neminovnost, i svakako ne negativna, ali, ako upadnemo u zamku predumišljaja sa ciljem da se odabranim čitaocima neizostavno dopadne ono što smo napisali, gubimo autentičnost, a to u potpunosti podriva smisao bloga. Na blogu čitaoci imaju priliku da komentarišu, a neretko se razvije i diskusija na datu temu.

Koristi od pisanja na blogu ipak su brojne. Za svakog ko voli da piše ali se ne bavi mišlju da se tome u potpunosti posveti, osećaj postignuća koji pružaju momentalno objavljivanje napisanog i praćenje reakcija čitaoca, sasvim je dovoljan izvor zadovoljstva. Na taj način, potencijalni pisac stvara lojalne poštovaoce koji će ga pratiti ako jednog dana pređe na štampano izdavaštvo. Za sasvim nepoznatog pisca to može biti od presudnog značaja, a već afirmisanom sigurno ne može da šteti.

Na Njujorkerovom festivalu literature, Salman Ruždi je podsetio da knjiga, nažalost, više nema ulogu vesnika istine iz udaljenih i nepoznatih krajeva sveta, kao što je to bio slučaj u 19. veku, jer je do momenta štampanja svaka vest u eri brze komunikacije odavno zastarela. Aleksandra Molnar dodaje da zato književni blog objedinjuje prosvetiteljski potencijal pisane reči i presudnu dimenziju uvremenjenosti. U blogosferi ceo svet obitava na istom mestu, u isto vreme, i sve je dostupno svima, upravo u trenutku u kom se dešava. Ako se uzme u obzir i stav mnogih čitalaca da na blogovima ponekad čitaju književnost kvalitetniju od mnogo čega što se prodaje u knjižarama, razloga je više nego dovoljno da se svako ko misli da ima šta da kaže priključi revoluciji koju donosi blog generacija.

Upravo zahvaljujući ovim tekstovima autorka Sonja Ocić odlazi da bude predavač na 2. Industrijskom Forumu u Poljsku! Ukoliko ste propustili, I deo se nalazi ovde, a svi ostali između se mogu pronaći na blogu. Do kraja serijala Digitalni Gutenberg ostalo je samo još par epizoda, a sledeći put, Sonja se bavi pitanjem digitalnih biblioteka. Inače, Sonja Ocić radi u izdavačkoj kuči Clio kao sekretar redakcije i menadžer za prava, drži master iz filologije, kulturologije, i trenutno završava doktorske studije na smeru kulture i medija na Fakultetu političkih nauka.