Na krajevima šarene marame zveckaju
zlatni novčići
u ritmu mojih bokova
i plešu na zapovest mračnih bogova

Oko zglobova zvone
narukvice
Dok pete lupaju po pesku
A mesec umočen u ludilo koji se spušta
iza oblaka,
naređuje mi da nastavim

Sanjam

Događaje koji se nikad nisu dogodili
Knjige koje se nikad nisu napisale

Sanjam a
dlanovi
lupaju jedan o drugi,
klap, klap, klap
Grlo ispušta zvukove
Dok kukovi se njišu levo-desno
levo, desno
levo, desno
levo… pa desno

Ja sam tama koja me sakriva
Kapi znoja
po slepoočnicama
stisak prstiju na rukama
Ja plešem na mesečini
A znoj lepi kosu na moje vrelo čelo

Kako da se oslobodim sebe
Kako da oslobodim sebe
Kako da
Stopala gaze vode
Duša prati drumove koji ne znaju kuda vode

I još sanjam a milo srce
puca po šavovima
Na znak muzike koja bubnja u ušima
Igraju senke
Naježene kože uprkos plamenu koji tinja iz
mog stomaka

Plamen

Božansko i užasno prepliću se u meni
I u mojim zidovima
nazirem svetlost

Ja sam slobodna
Ja sam
Sama usred gomile
Koja se jednako kreće na zvuk zlatnih novčića
Ja sam svaka boja
Koja se rastapa pred zatvorenim očima
Ja sam crvena i crvena i crvena
Ja

Ja sanjam

Egzotično voće koje se cedi u slapovima
Zemlju koja čeka ispod mojih koraka
Na kojoj stoje
milioni duhova
Ja sanjam da idu gde požele
Kosti stare
godinama

Ponovljena priča
Nikad ispričana do kraja

Kako krstarim morem,
sa nogom prebačenom preko palube
dok gledam u pučinu, u horizont i nebo,
u sveukupno plavo
Kako jedem ono što volim,
dok mi se milina ukusa sliva niz nepce

Ja sam univerzum
Ja sam
Moji bokovi koji idu
Levo, desno
desno levo

Sanjam

I – evo je sloboda,
Dolazi u mlazovima
Njena pena mi izlazi na usta
Obavija me kao tkanina
Evo je sloboda
U svim njenim zanosima
A mesec iza oblaka,
naređuje mi da nastavim

Author

If you're too tired to go out tonight, just think how you'll feel at seventy two!