Ali baš nikako 🙂 Ima more, kulturu, sunce više od 300 dana godišnje i uticaj italijanske kuhinje – šta mačijoj predsednici više treba? Ah da, i jeftine karte preko Wizz-a, tako da sam se zaputila put Malte od 8 do 12 maja, pa evo izvolite putopis sa milion slika, jer manje od toga ne možete da ne slikate, uz naravno moje preporuke na kraju teksta 🙂
8. maj – MaltaR nikako lošaR
Odmah da razjasnim tajnu naslova: Ana i ja imamo foru da na kraju reči dodajemo slovo R, i tako je nastala i ova krilatica – jer Malta je baš kjutić pajić, jedna bombona za uživanje u proleće ili jesen, koju valja obići i nećete se mnogo kajati i ako ponovite putovanje, jer ima šta da se vidi. Pored toga, Malta je i najmanja zemlja Evropske unije, smeštena između Sicilije i severne Afrike (sa akcentom na Italiju), puna istorije i kulture – od vitezova malteškog reda, Karavađovih dela do strateškog značaja u Drugom svetskom ratu. Glavni grad Valeta je čitav pod UNESCO zaštitom, i naravno da je ovde snimana i Igra prestola. Prvog dana nije bilo mnogo prostora za razgledanje jer sam stigla popodne, našla se sa Vojkanom, prijateljem koji se pre par godina preselio na Maltu pa smo seli na i na čašu vina i na čašicu razgovora i dogovorili se da idemo sutra na Gozo.
9. maj – (pre) lepote Gozoa
Za Gozo kažu da je skriveni dragulj Malte, ali ne verujte pričama jer nije baš takva tajna da je drugo po veličini ostrvo Malte jedna božanstvenost, pa ga turistička stopala jednako gaze kao i ostatak ostrva. Legenda kaže da je upravo ovde živela nimfa Kalipso koja je zadržala Odiseja a ja kažem da je sigurno da je Penelopa imala razloga za brigu, jer Odisej jedino ako je bio robot mogao je da ostane ravnodušan na ove lepote. Vojkan i ja krećemo od glavnog Trga gde zabodemo kaficu i kolač, pa onda odemo na kupanjac u Ramla zaliv, plažu sa crvenkastim peskom, a iako je početak maja, Malta je dovoljno vrela, ali more nije, pa je više za umakanje nego za pošteno kupanje.
Samo jedna napomena za mace: nisam se fokusirala na obilaženje Malte, ali evo šta mi je rečeno da je na Gozou fino za obići: Džagntija (Ġgantija) hramove gde se nalaze praistorijski megaliti stariji od piramida, citadela u Viktoriji što je tvrđava sa panoramskim pogledom, Ramla Bay (checked), Kalipsinu pećinu i Dwejra zaliv – mesto nekadašnjeg Azurnog prozora, sjajno za ronjenje. Od svega ponuđenog, mene je naravno zanimala plaža i – logično – hrana pa smo otišli u autentični sicilijanski restoran Il Panzier. Iz hodnika restorana ulazi se u skrivenu baštu, i vodi ga 80godišnji dekica i njegova – barem 40 godina mlađa – žena sa kojom ima dvoje dece (od kojih jedno ima 6 godina, i da, i ja se pitam kako opšte). Sicilijasnku hranu kuva žena, dekica uslužuje i probali smo salatu sa srcem od palminog drveta, filet ribe u aćeto sirćetu, pastu sa kremastim sosom od pistaća, kao i kolače: smokve sa pistaćima, šljive kuvane u vinu i čoko kuglice sa bademovim brašnom i puterom uz, ofc, kućno vino. Ceo ugođaj je jako fin, samo je dekici verovatno muka od turista pa je primio samo 2 stola i bio nestrpljiv da nam vidi leđa. Nakon toga, dan smo završili na spomenutoj citadeli odakle se pruža spektakularan panoramski pogled.
10. maj – dan kad sam shvatila da je pisanje disanje + Silema, Valeta i Tri grada
Deo Paceville je neka vrsta Ibice za siromašne na Malti, a Vojkan me ostavlja baš tu na plaži gde umorni partijaneri kunjaju (i verovatno proklinju mamurluk). Plaža je sa pogledom na dizalice i nedovršene zgrade pa je ceo ugođaj kupanja apstraktan. Brzo se ja bućnem u hladnom moru i uputim put Sileme da je obiđem, što lagano može peške uz more i šetnja je prijatna. Na svom putu vidim jedan konopac od restorana do obale, i tu jedan mladić hoda sa suncobranom po žici i na taj način zarađuje novac. Usput stanem da probam La Crema kanole, i iako (začudo) nisam neki fan kanolija, ovi imaju moj amin. Dok sedim u kafiću, uživam u pogledu i razmišljam da li bolji pistać ili čoko kanoli, ugledam ženu koja za susednim stolom (rukom) piše i ispunjava svesku, kao da joj život zavisi od toga. Oh, setila sam se tad, pisanje je disanje, i tako je bilo osvežavajuće to videti uživo. Stoga, malo skretanje sa puta koje će vam (nadam se) biti zanimljivo.
Za rođendan sam nedelju dana kasnije, dobila penkalo, jarko narandžasto, oduševila sam se ali unutra je bila samo jedna patrona, plave boje. Fun fact about me: do 18te godine pisala sam dnevnik, zelenim penkalom, a kasnije sam se kao rani tehnološki upijač prebacila na pisanje na kompu i nikada mi ono rukom nije nedostajalo; u Americu su još odavno ukinuli pisana slova a u Finskoj ne moraš uopšte da učiš da pišeš – već samo da kucaš. Ovim sam se činjenicama samouvereno branila od zastarelog metoda pisanja, sve do baš tog trenutka kada sam na Malti ugledala ženu kako piše rukom, žudno piše li piše- epifanija, kao u fimovima, oblak pa kroz njega zrak sunca direkt na taj ispunjeni papir. Pisanje je disanje pomislila sam, i uvek je za mene to bilo, odmah sam se setila sveske u kojoj ću pisati pa sam se bacila u potragu za patronama. I kod Kineza, i u 2 knjižare, gledali su me bledo i poražena, otišla sam kući da bih na jed usled nestašice patrona pročitala najtužniju vest na svetu: Danska prestaje da šalje pisma. Da, da, nakon 400 godina, danska je vlast odlučila da prekine poštanski servis, tačnije: …svu dostavu pisama krajem 2025. godine, navodeći pad obima pisama od 90% od početka veka. Danskih 1.500 poštanskih sandučića počeće da nestaje od početka juna… Zbogom razglednice, zbogom sandučići, zbogom pisma ako ih se iko više seća, ako ih je neko ikada pisao, ja jesam. Kako sam bila ohola mislila sam, odbacila sam taj čin pisanja tako lako, naravno, ne jedina. I sada, 4 veka pisanja, nestaje, ne isplati se, ne isplati se više pisati, nema patrona, nema pošte, nema
čekanja, nema usporenosti, svi smo brzi i sve je funkcionalnije. Sve mi je bilo pregaženo vremenom i pitala sam se da li ljudi plakali za glinenim tablicama i pergamentom kada su prestali, šta li je to odnelo, ne znam, ali znam da, eto – imam šansu, neku korist od ove naše nazadnosti. A to je da poštu neće ugasiti baš odmah pa mogu da pošaljem razglednicu, još uvek, ručno pisanu, sa plavim penkalom doduše, pa onda sledeći put kad budem imala loš dan u Beogradu, setiću se da Kopenhagen nije rešenje (a Malta me je na to podsetila).
No, da se vratim – u Silemi, umesto planiranog obilaska, naivno uđem u Merlin Library (knjižaru), gde izgubim skoro sat vremena na dve police knjiga, i već je vreme da krenem za Valetu. Nije mi baš žao što sam propustila Silemu, jer sam razumela da je više za kafiće i šoping. Iz Sileme se do Valete ide ferijem, za 2 minuta a ono što je bilo zanimljivo jeste da Maltežani ne prodaju karte za feri do 5 minuta pre polaska broda, već pecaju na keju iza kućice za prodavanje karata. U Valeti želim da pogledam Karavađa, tačnije jedinu sliku koju je ikada potpisao u katedrali St. John, ali dođem u 16h kada je već prekasno za ulazak. Inače, Karavađo je pobegao je na Maltu 1607. da izbegne pogubljenje u Rimu, pošto je ubio čoveka a slika koja se nalazi u katedrali Sv. Jovana Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja nosi simboliku jer se njegov potpis nalazi u mlazu krvi koji izlazi iz vrata svetitelja. Krv kao mastilo naglašava dramatičnost scene i povezuje umetnikov identitet sa činom nasilja i mučeništva.
Nakon promašenog Karavađa, pronađem makar nešto drugo italijansko da valja a to je kabonara u tratoriji Zero sei, ali još važnije, specialty coffee u Lot 61 Coffee roasters. Kafa je pristojna, nisam se baš saživela sa mestom, a još mi golub sruši nepopojenu kafu pa mi nije bilo žao što sam u Orvijetu jela njegovog rođaka goluba (nije ni inače lažem, fin je golub). Nakon šetnje po (prelepoj) Valeti, idemo do Tri grada, što su u stvari 3 utvrđena gradića koji se nalaze preko puta Valete, Vittoriosa (Birgu), Senglea (Isla) i Cospicua (Bormla). Ovde možete da sednete bilo gde uz more i biće vam lepo a nakon celodnevne šetnje, idem na spavanjac.
11. maj – Mdina je wow a i Golden bay je wow (ali ajkule nisu)
Golden bay je verovatno najlepša plaža na Malti, ne mogu da tvrdim sa sigurnošću, ali i samo joj ime kaže, zlatni zaliv, sitni zlatni pesak, restoran i kafić i, iako vetar duva i maj je i predsezona je, ima turista i može da se okupa. Nakon plaže, Vojkan me voda po gradićima da upijem Maltu jo malo. Idemo prvo do Melije . Mellieħa je gradić na severu Malte, sa pogledom na ostrva Gozo i Komino, i jako je malo i simpatično (ne nužno da morate videti), pa može da se popije kafa.
Sledi Mdina, stari, utvrđeni grad u središtu Malte, tzv. Tihi grad, koji je bio prestonica Malte do 16. veka. Mirno, bajkovito, uz uske ulice, srednjovekovne i barokne građevine i zidine sa pogledom na ostrvo, Mdina je božanstvenost za šetnju. Ako biste negde da sednete, greške nema u Fontanella Tea Garden, rooftop kafiću (terasi) sa pogledom na Mdinu i pristojonom hranom i vinom. Kao što vidite iz mog šturog putopisa, nisam se preterano fokusirala na instoriju i kulturu Malte već više na šetnju, kupanje i uživanje, ali Malta ima bogatu istoriju pa ako vam je to nešto što volite, svakako imate dosta stvari da vidite. Pred spavanje sam saznala da su se pojavile čak dve ajkule blizu Sileme, pa nisam bila oduševljena idejom da se kupam sutradan.
12. maj – propušteni Karavađo ali ne i sladoled
Poslednji dan se ipak nisam okupala – talasi su bili preveliki, a činjenica da se dve ajkulice motaju negde blizu plićaka nije pomogla. Na moju veliku žalost, ni Karavađa nisam videla jer je bio vikend a karte su se za danas rasprodale, tako da se nisam usrećila. Ono što je popravilo raspoloženje, bio je Cafe circus Lisboa, naravno specialty kafa a zatim i sladoled u Valeti, pa sam procunjala po bunkerima koji mogu da se obiđu za dž. Onda je došlo vreme za suvenire i pakovanje, kupila sam sireve (odlični) i neke tradicionalne slatkiše nalik štrudlama i vreme je bilo da pakujem pinkle – svidela mi se Malta i ako se razmišljate, vredi da se poseti.
Moje preporuke ako idete (na produženi vikend) na Maltu:
Šta videti:
- Valeta, Tri grada, Gozo, Mdina – Malta je mala, za sat vr ste sa jednog dela ostrva na drugom i taxi je povoljan, pa može dosta da se obiđe – gradski prevoz dobro radi ali ja bih ili uzela kola (uz napomenu da se vozi levom stranom) ili sela u taxi (kao gospođa). Kao što iz putopisa vidite, nisam se fokusirala na kulturu, ali Karavađa bih svakako posetila u Valeti samo računajte da zakažete posetu par dana unapred.
Šta jesti i popiti:
- kafa u Lot61 i Circus Lisboa – kad već nemam pametnije preporuke
- hrana može ta karbonara u Zero sei, ali pizze su im svuda dobre da znate
- večera tj ručak može kod dekice na Gozu u autentičnom sicilijanskom restoranu Il Panzier
I za kraj – korisne info:
*Disklejmer: ovo pišem u maju 2025.
Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra na Maltu, ali je korisno znati:
- Let do Malte traje oko 2h.
- Najbolje vreme za posetiti je definitivno proleće i jesen (maj i oktobar) jer broj turista na Malti premaši i broj stanovnika. Malta je one-time deal što se mene tiče, posetiti je jednom je dovoljno.
- Avio karte možete da nađete povoljno preko WIzz-a i AirSerbia-e – proverite oba zbog vremena odlaska i dolaska.
- Što se tiče smeštaja, ja sam bila u privatnom, nisam sigurna koje su cene a bila sam smeštena u delu St. Paul koje je dobro strateški smešteno da se obiđe sve.
- Da li je Malta skupa – pa, onako :/ kafa je bila oko 4,5 eur, obrok može da se nađe za 15-20 eur. Cene po prodavnicama odeće i marketima su slične kao kod nas.
Ovaj putopis je više foto-pis, a dalje idem u Istru pa mislim da će biti slična priča i šta da vam radim
osim da ljubim šapice i njuškice do sledeće avanture 
pozZ
