BIla sam umorna… Preumorna. Bio je kraj jula, radila sam 24/7 da bih završila pregled dva rukopisa pre mora i samo sam želela da se dočepam letnjeg vajba već jednom; Beograd je bio nesnosno topao, jurila sam od vrtića do kuće i zatim sedala za komp da revidiram i nisam imala vremena ni za šta. Onda sam uveče 6. avgusta sela u autobus da bih se sutradan pojavila na Cresu i sve je konačno počelo da ima smisla… Dok se nisam predozirala.
more je moja haljina, zaranjam u tu glatku tkaninu i čujem kako ribe taru svoje trbuhe o tlo njihove se srebrne krljušti lepe…
dok se bajsom vozim ka plaži more razmišlja naglas priča samo sa sobom šušti peva peni ne miruje oslikava se kao ogledalo na…
plivala sam razmišljala šta bih radila da sam znala da ću posednji put utonuti u tvoje usne zašto me nisi sprečio da odem…
sada bih ti napisala to što si ti meni jednom napisao pošto stojim na pozornici neću imam šatro pametnu ideju izbrisaću te s…
Svi oko mene su, u najmanju ruku, frikovi. S desne strane, stoje dve ribe, jedna opičena azijatkinja i njena drugarica u martinkama i…
Nisam mislila da ću se vratiti u Nicu nakog godinu dana, ali Formula 1 je zvala (ne mene lično naravno) u Monte Karlo,…
Wow, peta godina za redom u Rimu! Ko bi rekao… U Rim sam otišla u martu 2020, par dana pred početak korone i…
Bilo je luđački uzbudljivo – tako počinje knjiga Mi djeca s kolodvora Zoo (ja sam je čitala u hrvatskom prevodu), i možda ta…
