(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)
(ovo je prvi u serijalu postova čiji je autor moja draga koleginica Sonja Ocić, koja radi u izdavačkoj kuči Clio kao sekretar redakcije i menadžer za prava.)
Nestanak knjige u štampanom obliku i ustupanje njenog mesta elektronskoj knjizi je poslednjih nekoliko decenija veoma prisutna tema u razvijenom svetu; najpre kao predmet predviđanja, potom kao tema knjiga, časopisa, sajtova i blogova, i kao predmet naučnih konferencija, okruglih stolova i drugih sličnih okupljanja. Ako uzmemo u obzir najnovije podatke, predviđanja pesimista su se manje-više obistinila. Klasična knjiga još nije nestala, ali je od polovine 2011 izgubila primat. Amazon, najveća knjižara na svetu, u svakoj sekundi proda deset elektronskih knjiga tj. preko 310 miliona na godišnjem nivou. Takođe, Američki nacionalni institut za standarde i tehnologiju predviđa da će do 2018. godine blizu 90% prodatih knjiga biti u elektronskom formatu. S druge strane, elektronsko izdavaštvo kod nas, i samo po sebi i kao tema, mnogo je manje zastupljeno.