Gelentine U Berlinu

Pogrešno je pitanje da li Berlin ima šta da ponudi ako dolazite po četvrti put, jer naravno da da, Berlin je mesto mešanja, stapanja i prožimanja različitih kultura i ljudi (a verovatno i kolektivnog ludila). Pravo bi pitanje bilo šta (ne) propustiti dok ste ovde, a pošto je sam se već treći put našla ovde u februaru, odgovor bi između ostalog bio Berlinale i dan zaljubljenih u gradu u kome su svi solo. Svakako, pođite sa mnom ako vas zanima kako sam se provela od 13-18 februara na ovim svetkovinama plus jedna ludilo instalaciona izložba, i pokupite par preporuka od ove već iskusne Berlinerke wanna be na kraju teksta 🙂 Los geht’s!

Mačka koja nije mačka nije u Nemačka 😎

Kad sletim, jedna od scena koja me dočekuje u metrou koji vozi od aerodroma za grad jeste izbacivanje pijanog čoveka od strane komunalne policije napolje (i prilično brutalno ophođenje prema istom). Nisam sigurna kako da ovo sve posmatram, jer Berlin zaista ima dosta alkoholičara i narkomana po ulicama (problematično svuda gde pođete), a svima je sve dopušteno da budu dok god ne remete javni red i mir. Svakako, pošto je hladno, nisam se mnogo šetala preko dana već sam se uveče našla sa Ilijom koji me je odveo u veganski restoran Iro Izakaya Vegan, koji je bio baš fin.

Sutradan za 14. februar, Ana se vraća sa putovanja i plan je da proslavimo dan Z u ženskom društvu a ja pre toga skitam po gradu. Naravno, iako Berlin odaje utisak nepopravljivog neženje, bar 15 muškaraca po ulicama vidim sa cvećem i poklonima, što me razneži. Posle Tigera i Primarka, odlučujem da odem na preporučenu kafuTown mouse od 4.8 Gugla koja je ispostavlja da je sranje. U čemu je fora kod kafe koja ima visoku ocenu na Guglu u Berlinu? Pa, ispostavlja se da Berlineri traže račun ako ostaviš bad review a pošto većina neće time da se bakće. Berlineri brišu loše ocene, te su zvezdice na Guglu ovde potpuno nemerodavna ocena kvaliteta.

Zatim se penjem na 40 sprat hotela Park Inn by Radisson na Aleksandarplacu kako bih bacila pogled na Berlin s visoka – i na TV tower – ljudi se uglavnom penju na TV tower, ali sa njega se on ne vidi 🙂 Na vrhu hotela ima ljuljaška koja ide preko ivice, ali se ja ne bih baš usudila da se ljuljuškam ovde.

Zatim se ponovo nalazim sa Ilijom u jednoj predivnoj kafedžinici-knjižarici Fine Bagels koja ima i za jelo i za piće i za čitanje i ogromni prozor koji savršeno služi za people watching i baš je dobro i ovo je popravilo utisak gradskog miša, osim što su knjige preskupe (mada Ana i Ilija kažu da su kod nas prejeftine).

Zatim idemo u muzejo-crkvu Konig Galerie, tačnije u prostor koji je nekada bio crkva a sada je umetnički prostor koji može da se uđe za dž – program je usmeren ka mladima i karakterišu ga interdisciplinarni, konceptualno vođeni pristupi, od skulpture i slikarstva do videa, instalacija i performansa. Iskreno, previše neke moderne umetnosti koju nisam razumela sam našla unutra pa smo se brzo pokupili i krenuli dalje, u drugi umetnički prostor Urban nation, namenjen promociji kreativne razmene između umetnika i Berlinčana, kao i podršci integraciji i učešću kroz programe kulturnog obrazovanja u berlinskim naseljima. Ovde je takođe slobodan ulaz ali nije slobodno snimanje (iako na Insta imate 1000 reelsova ovog prostora). E sad, ovde je koncept zaista super zanimljiv i ima šta da se vidi (možda i zbog grafita i različitih umertničkih koncepta), a ja ću priložiti par slika koje sam krišom snimila. Onda smo se Ilija i ja rastali, a ja sam otišla da proslavim Galentines sa Anom, Laurom i Elenom – i bila sam naravno preumorna za izlazak nakon celog dana lumpovanja (KitKat će morati da me sačeka još koji dan ili mesec). Veče je bilo super sa devojkama, Ana nam je donela đakonije iz Azije, pa smo veče nazvale: Asian snacks, Italian wine, Balkan mentality.

Dark Matter pokid’o, Berlinale prop’o

15 je februar i danas imamo svašta u planu. Ipak, pošto je prehladno i temperatura je -3, nema bog zna šta da se radi, ali ja uspem da odem do moje omiljene specialty kafe u Five elephant (i dalje the best cheesecake ever). Zatim idemo na Dark matter, interaktivnu izložbu koja me je potpuno oduvala. Slike vam neće baš pomoći, jer je izložba svetlosti, zvuka i oseta, gde gledate lebdeće i svetleće instalacije i sve vam je wow (barem meni) – ima 7 prostorija i svaka ima instalaciju za sebe. Dodatno, ima deo koji se menja po godišnjim dobima, i tu je sada bilo klizalište, uz gomilu jelki i lampica i zaista je doživljaj i mislim da ću da idem opet jer mi se baš dopalo (makar u taj deo koji se sezonski menja). Dan je već bio dovoljno uzbudljiv i dobar, a onda smo za kraj otišle na Berlinale da gledamo CharlieXCX the moment, i okej, bio je najdosadniji film na planeti ali pametnom čoveku i više nego dovoljno da zna da ga univerzum favorizuje čak iako je -3 i loš film.

Sledećeg dana, Ana i ja smo išle u šoping, a između ostalog posetile i Kaiser-Wilhelm Memorijalnu crkvu koja se sastoji od ruševina crkve uništene u ratu i moderne crkvene zgrade. Naime, bombardovanje je teško uništilo crkvu 1943. godine, a kada su hteli da unište celo zdanje, narod se pobunio i kao kompromis, arhitekta Egon Ajerman je integrisao ruševine u svoju novu crkvenu zgradu. Stoga je ovo zanimljiv koncept ostataka stare crkve i jedne interesantne (moderne) postavke nove protestantske crkve i stvarno je zanimljivo ući unutra. Onda smo se častile ostrigama u Austernbar@KaDeWe, što može biti preporuka za one koji to gotive. Na kraju, prošle smo i pored stanice Zoo, jer mi je odavno bila želja da posetim zbog knjige Mi djeca s kolodvora Zoo – zaista nije ništa spektakulrano i trenutno je samo metro stanica gde se verovatno dešavaju slične stvari kao iz knjige (mada bez očiglednog naglaska na prostituciju maloletnika), ali ja sam svakako želela da vidim kako to izgleda. Na kraju dana smo se našle sa Ilijom u Noble Rot Weinbar i ovo može biti lepo mesto da jedete đakonije i pijete lepo vino.

I got this line online and not in Berghain

17 februar, vreme je za dobru kafu i idemo do 19 grams, potvrđeno dobre kafe nakon čega idemo u staru nacionalnu galeriju Alte Nationalgalerie, jer (moguće da sam to spominjala) želim da u Berlinu vidim više od Hitlerove zaoštavine i verujem da jeste mnogo više od toga. Stara nacionalna galerija je originalni dom Nacionalne galerije (Nationalgalerie), čije su kolekcije danas podeljene na nekoliko zgrada (delova). Nacionalna galerija je svečano otvorena 21. marta 1876. godine za rođendan kajzera Vilhelma I, postajući treći muzej na ostrvu u Špreji. Zgrada je nekoliko puta pretrpela direktne pogođene tokom vazdušnog bombardovanja u Drugom svetskom ratu, pretrpevši veliku štetu, posebno nakon 1944. godine. Sama kolekcija je postepeno evakuisana sa početkom rata. Nakon pada Berlinskog zida, rastuće kolekcije su objedinjene u svojoj originalnoj zgradi, sada nazvanoj Stara nacionalna galerija i jedna je od najopsežnijih kolekcija umetnosti iz perioda između Francuske revolucije i Prvog svetskog rata, od neoklasicizma i romantizma do impresionizma i secesije (19 i početak 20 veka). Ovde možete videti (između ostalog) remek-dela Eduara Manea, Kloda Monea, Ogista Renoara, Edgara Degaa i Pola Sezana, kao i skulpture Ogista Rodena.

Sutradan je već bilo vreme za pokret i kafu sam popila u Bonanza Coffe Mitte; svidelo mi se, ali je kafa kao i svuda jedan ruski rulet sa šoljama: ili ćete dobiti kofu kafe ili čašiću za rakiju pa ovo picajzlama kao što sam ja može predstavljati problem. Enivejz, vreme je za povratak nazad, u Berlin idem opet u junu a za sad se pozdravljamo a evo i preporuka od ovog puta.

Moje preporuke ako idete u Berlin:

Predlog plana razgledanja:

šetnja ili vožnja bajsa po Berlinu – sve glavne atrakcije su vam na pristojoj udaljenosti pešaka (a još pristojnijoj sa bajsem ako imate tu mogućnost): u jednom cugu možete od glavnog trga Alexanderplatz pa obiđite ostrvo muzeja, memorijalni centar ubijenim Jevrejima, Brandenburšku kapiju, Checkpoint Charlie itd. Onda možete do East side Galery i Holzmarkta (obavezno izblejite na reci ako je lepo vreme).

Šta obići (kultura):

za pogled na Berlin 40 sprat hotela Park Inn by Radisson na Aleksandarplacu
u Kaiser-Wilhelm Memorijalnu crkvu možete da uđete za dž
galerija Alte Nationalgalerie ako volite umetnost 19. veka
umetnički prostor Urban nation – ulaz dž
Dark matter, interaktivna izložba koja me je potpuno oduvala

Gde popiti kafu:

moj prvi izbor bi definitivno bio kafedžinica-knjižarica Fine Bagels koja ima i za jelo i za piće i za čitanje i ogromni prozor koji savršeno služi za people watching
kafa u Five Elephant i 19grams, Bonanza Coffe Mitte

Šta jesti i gde izaći:

food district Markthalle Neun
večera u Nigh Kitchen Berlin, pizza u Zola pizzeriji i gruzijski restoran Kin Za (probajte salatu sa cveklom)
ostrige u Austernbar@KaDeWe (u okviru tržnog centra)
veganski restoran Iro Izakaya Vegan
Banite u Holzmarkt i RAW-Gelände – oba su hipsterski kvartovi za bleju
Noble Rot Weinbar za vince i sir
Od klubova vidite gde možete da uđete ali svakako standardna preporuka: Berghajm, KitKat, Sizifus

I za kraj – korisne info:

*Disklejmer: ovo pišem u februaru 2026.

Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Berlin, ali je korisno znati:

Let do Berlina traje 1:15 h ili možda 1h i 30 min (zavisi od pilota).
Najbolje vreme za posetiti je definitivno u tolijim mesecima (mada meni februar nije smetao)
Avio karte možete da nađete baš jeftino preko WIzz-a i AirSerbia-e – proverite oba zbog vremena odlaska i dolaska. Sa aerodroma uhvatite metro koji vozi do centra oko 45 min – odmah je ispod i na automatu se kupuju karte – lako ćete se snaći
Što se tiče smeštaja, ja sam bila u privatnom, nisam sigurna koje su cene.
Da li je Berlin skup – pa :/ kafa je bila oko 4,5 eur, obrok može da se nađe za 15-20 eur ali u klubovima je baš priuštivo (osim ulaza koji je 20ak eur). Cene po prodavnicama odeće i marketima su možda i niže nego kod nas.

Nadam se da vam se dopao i ovaj putopiščić ljubim šapice do sledećih avantureau mom omiljenom Rimu i novoj destinaciji Palermu 🙂