Wow, peta godina za redom u Rimu! Ko bi rekao… U Rim sam otišla u martu 2020, par dana pred početak korone i imala ceo grad za sebe, totalni VIP, prazne ulice, nikoga kod fontane Di Trevi, Španske stepenice bez ikoga na njima! Da li je to bio razlog mog zaljubljivanja u ovaj grad – nedostatak (dosadnih) turista i gužve? Ili zato što smo poslednji dan 6h Kristina i ja provele u kafiću sa zgodnim Italijanima koji su se trudili da nas impresioniraju? Ili zbog sladoleda, kafe, umetnosti? Noćne vožnje kroz prazan grad? Možda i lockdowna koji je nastupio samo 5 dana kasnije, pa je nostalgija obojila Rim jače od ostalih mesta koje sam posetila… Nisam sigurna. Ali Rim je postao mesto koje obiđem svake godine, uz još jedan italijanski grad – ove godine je to bila (pre, pre, predivna) Firenca. Ako ste za jedan putopis izvolite na uvid moje doživljaje od 28. marta do 2. aprila, a ako želite preporuke, skrolujte na dno teksta. Andiamo!
28. mart: When in Rome, do as Romans do… Wait, does anybody know what they do?!
Dan u Rimu, pre nego što uhvatimo voz za Firencu. U večnom gradu je oblačno, zagađeno i bučno, puno turista koji se svako malo sudaraju sa mnom, ali i sama gledam u telefon non stop da vidim gde mi je najbliža La Romana, sladoledžinica koju sanjam 360 dana u godini pre nego što se moje nepce sretne s njihovim sladoledom, ponovo.
Mama, sa kojom putujem, po prvi je put u Rimu i ja joj pokazujem standardni krug: Koloseum, Palatin, stop u La Romani, pjaca Navona, Karavađo u crkvi, Panteon, stanka u Tazza d’Oro na kafu, fontana di Trevi, pauza za ručak i na kraju pjaca Popolo – ako niste do sad bili u Rimu, ovo nije loše hodočašće za jedan dan uz predložene pauze, a ako jeste, zatvorite oči i neka vam svako od ovih mesta prođe ispred očiju, uz miris espresa i đelato na usnama.
U 18h hvatamo voz za Firencu gde stižemo oko 20h – voz ide preko 200km/h i oseća se pritisak u ušima (pa se pitam kako li je ovima što voze formulu). Firenca je tiha skroz i mi odlazimo da se okupamo nakon celog dana pešačenja. Smeštaj nas je razočarao, znate ono kad izgleda okej na slikama a u stvari je mračna soba bez ičega, no ionako ne planiramo da budemo unutra. Svakako, uhvati nas lažni polet snage i hoćemo da prošetamo, ali nakon 15ak minuta shvatimo da jedva imamo snage da obrnemo krug po komšiluku.
29. mart: Dan kad sam prvi put videla Davida
Firenca je… Malo je reči magična. Ipak, sunce se ne vidi jer je veliko zagađenje i vazduh izgleda prljavo (kao i u Beogradu). Idemo preko njihovog najpoznatijeg mosta Ponte Vecchio, koji je neobičan jer deluje kao ulica puna zlatara a u stvari je most. Ovo je najstariji most od ukupno 6 koji omogućuju prelaz preko reke Arno (a do 1218 je bio i jedini) – kažu da je izgrađen u vreme Antičkog Rima, iako se u dokumentima prvi put pojavljuje 996. godine. 1345. godine most je poplavljen posle čega je renoviran ali je ipak jedini most koji nije srušen u Drugom svetskom ratu. Inače, 1593. godine, Ferdinand I je odlučio kako će na ovom mostu radnje moći da imaju samo zlatari i juveliri (nisam saznala zašto). Inače, veruje se da odavde potiče tradicija kačenja katanaca na most, što je naravno štetilo konstrukciji mosta kao i budžetu vlade koji je vadio katance iz vode, pa su pre nekoliko decenija italijanske vlasti uvele kaznu od 160€ za kačenje katanaca na most. Na mostu se nalazi i poznata bista Čelinija, italijanskog juvelira, skulptora, muzičara, slikara i vojnika XVI veka, a ovde je i uvek gužva za slikanje.
Dan počinjemo na Piazza della Signoria, trgu koji je smešten u centru, iza galerije Ufici. Sam trg je uređen i pun turista, a 1330-ih ova pjaca je bila središte za sastajanje gradskog veća, dok je danas tu Palazzo Vecchio (u prevodu stara palata), koja služi kao mesto sastanka vladinih zvaničnika. Trg takođe deluje kao muzej na otvorenom koji prikazuje mnoge originalne statue iz italijanske renesanse – između ostalog i “lažnog” Davida na otvorenom a imate i druge skulpture.
Zatim dolazimo do Santa Maria del Fiore, njihove glavne katedrale koja izgleda kao fotošop uživo – potpuno je nestvarna i izgleda kao pravljena od čipke. Duomo se u Firenci gradio 142 godine, a ideja o izgradnji velike katedrale začeta je sredinom 13. veka, a započeta je 1293. godine. Planirano je da crkva u gotičkom stilu ima ogromnu kupolu iznad svog centra, iako u to vreme nije postojala tehnologija za stvaranje kupole sa takvom kupolom.
Zatim smo se odlučile da napravimo pauzu za sladoled i kafu. Kafu smo popile u Ditta Artigianale, jednom lepom lokalu gde ipak kafa nije naš najsjajnija. S druge strane, probale smo sladoled u đelateriji Perche No, i bio je vrhunski. Jedno upozorenje kada posećujete prestonicu sladoleda (a i Italiju u globalu): morate da guglate da vidite koja mesta se preporučuju za sladoled, kafu ili bilo šta drugo (inače mogu biti skroz bzvz).
Onda se prošetamo kroz Mercato Centrale Firenze – kao i svaka druga pijaca u većim turističkim gradovima, i ovo je jedno gastronomski uzbudljivo mesto, gde osim tezgi sa različitom hranom imate i gomilu restorančića gde možete da nagradite svoju dušu različitom finom hranom. Svakako, uvek tražite te pijace kada putujete, meni su fascinantne a jedan od najboljih ručkova u mom životu bio je upravo na pijaci u La Ramble, u Barseloni, gde su morske plodove vadili iz akvarijuma i pripremali ih pred nama. Koncept sedenja zajedno je takođe interesantan (kao i svuda), gde sedite na pijaci i ručate zajedno sa drugim, nepoznatim ljudima. Za ručak smo se odlučile da se vratimo na Piazza della Signoria jer je bilo lepo vreme pa nismo htele da sedimo unutra, gde su cene bile možda jače ali je ugođaj bio potpun dok smo upijale kako diše Firenca i gledale na lažnog Davida. Na žalost, moja kratka poseta nema dovoljno sati za galeriju Ufići, pa se nadam da ću je obići sledećom prilikom. A sada je vreme za…
Il David di Michelangelo
Pre svega, Mikelanđelov David se nalazi u Galeriji Akademija, Galleria dell’Accademia di Firenze, što je jedna manja galerija gde osim Davida, nema bog zna šta za videti there, I said it). Karte morate da uzmete bar 3 nedelje unapred, ili kao ja, da platite cenu što niste razmišljali unapred. Svakako, na samom ulazu nalazi se ono što još (kao) vredi videti ovde: Silovanje Sabinjanke flamanskog vajara Žana de Bulonja, poznatog kao Đambolonja. Zašto kažem kao, pa jer ova statua je pripremni model u glini koju je umetnik napravio pre finalne mermerne verzije koja se danas može videti ispod Loggia dei Lanzi na Piazza della Signoria u Firenci. Rad iz 1582. visok je preko četiri metra, a tema iz mitologije Rima prikazuje rimskog vojnika u činu otmice Sabinjanke, a starac koji je na zemlji je otac koji bespomoćno posmatra šta se dešava. Tehnička izvrsnost i pravac spiralnih pokreta čine ga remek-delom kasne renesanse.
David je – kao i Firenca – nestvaran i ne možete da ostanete ravnodušni (bar ja ne mogu na umetnost koja je toliko duboko prodrla u sve pore ove zemaljske kugle). Inače, David je visok pet metara i tezak pet tona i nekada je stajao napolju pa su ga zbog nanete štete uveli unutar galerije. Meni najzanimljivije – David u zenicama ima srce 🙂 Što se tiče drugih stvari, golotinja predstavlja i prevlast duhovne sile nad grubom silom, prevagu idealne forme nad sirovim materijalom, slavljenje racionalnosti nad strastima. Umetnik naglašava svoju nameru modulacijom proporcija: ako pogledate i glavu i desnu ruku skulpture, one su nešto veće od ostatka tela, sa namerom da se naglasi značaj uma, sedište racionalnog misao, i ruku, aludirajući na umetničko, književno i filozofsko stvaralaštvo.
E sad, malo pipavo ali šta da radim, mene je zanimalo – pitanje Davidovog falusa. Jedan od razloga zašto su istoričari sugerisali da su mali falusi više kulturno cenjeni je taj što su veliki penisi bili povezani sa vrlo specifičnim karakteristikama: glupost, požuda i ružnoća. S druge strane, idealni Grk je bio racionalan, intelektualan i autoritativan. Možda je još uvek imao mnogo seksa, ali to nije bilo povezano sa veličinom njegovog penisa, a njegov mali penis mu je omogućio da ostane hladno logičan. Nakon višečasovne šetnje, vino smo popile na Piazza Santo Spirito, gde ima više kafiča i vrvi od ljudi, pa može da bude zanimljivo mesto za nešto pojesti i popiti.
30. mart: Raj na zemlji – postoji!
Jutro započinjemo sa maženjem vepra, da dobro ste pročitali. U pitanju je statua Porcellino, i verovatno nije prvi vepar koga sam pomazila ali svaki putnik koji se želi vratiti u Firencu ili imati sreće u životu treba da mu protrlja njušku i ubaci novčić u usta. Zatim smo otišle na čuvene sendviče All Antico Vinaio – sendvičaru gde vam na licu mesta od svežeg, toplog hleba prave đakonijice i ne štede šta god da strpaju unutra. Uzela sam jedan sa pastom od pistaća, straćatela sirom i mortadelom i drugi sa pršutom, rukolom, paradajzom i buratom. Ima više ovakvih sendvičara u gradu, a sendviči su brutalni i ogromni, tako da je cena od 8-12e i više nego okej. Onda sam otišla na sladoled br 1 tog dana u Sorbetteria, nema šta, sladoled kida, ali mi je iskreno preskup (6e za 2 kugle i nema biranja porcija) i mislim da možete da nađete bolje opcije.
Onda smo odlučile da čekamo 1,5h da uđemo u Duomo, mada mi nije iskreno vredelo tog vremena – kapiram da sam možda malo istražila o tome da bi mi bilo zanimljivije, ovako zaista ništa spec a pregužva. Ipak, kupola izgleda spektakularno a kako u katedrali, tako i u muzeju i tornju, mogu se videti renesansni radovi Mikelanđela, Đota, Donatela itd (ja ne znam šta je šta jer kažem, nisam se pripremila).
Onda smo se odlučile da popijemo kafu, i naravno usput ćapimo sladoledić. Put do Gelateria de’ Medici (onaj u Piazza Cesare Beccaria) vodi u jedan mirniji deo Firence, bez turista, bez gužve, sa restorančićima gde sede lokalci i ovaj deo grada mi se baš dopao. Sladoled je bio vantelesno iskustvo, piše da je najbolji u gradu i zaista jeste – a cena je 3e za 3 ogromne kugle. Zatim smo otišle do kafića Mantra, koji vam je usput do sladoleda, i kafa je bila super, kao i osoblje kafića koje je preljubazno, a sam kafić presladak. Uvek mi je zanimljivo kako Italijani piju kafu brzo, s nogu, i nemaju naš trip ostajanja u kafiću dok cevče kafu po 2h. Jednom sam tako vodila jednog Italijana (jednog od onih sa početka priče) u Pržionicu na kafu, on je popio kafu s nogu i hteo da krenemo, a kad sam ja zbunjeno rekla da posedimo još malo, on nije znao šta će sa sobom.
Zatim smo krenule da se penjemo na Giardino delle Rosse, gde se nalazi vidikovac koji gleda na celu Firencu, bukvalno ostanete bez daha (ne toliko od penjanja). Ima i livada gde leže parovi ali i obični smrtnici i upijaju Firencu uz zvukove ptičica, mislim ljudi, ono je ludilo. Kako je grad bio zagađen (što vidite na naslovnoj slici ovog teksta), nismo videli zalazak (a ni sunce bogami) za koji kažu da je spektakularan ali to nije oduzelo od lepote prizora. Ovde je takođe još jedan Mikelanđelov Trh gde se opet nalazi lažni David. Na vrhu brda ovde, pronaćićete i Santa Miniato Al Monte, slatku katedralu čija mi se unutrašnjost svidela više nego od Duoma, a ispred crkve je možda i najupečatljiviji pogled na grad.
Onda smo sišle do Piazza Santa Croce, trg na kome je tog dana bio sajam, kako da kažem, nekoliko tezgi sa domaćim prozivodima (uzele smo neke ludilo kobasice) a ovde smo probale i neki slatki toskanski čips sa ukusom anisa koji podseća na sirup za kašalj i nije baš najsjajniji. Zatim smo ušle u samu crkvu Santa Croce, ulaz je 8e i zaista je spektakularno unutra. Ovde su sahranjeni Mikelanđelo, Galilej, Makijaveli, Dante, Roselini ali i mnogi drugi i nalaze se dva remek dela Donatela. Crkva je autentična, i žao mi je što nisam još više istražila o ovom mestu. Prošle smo pored poznatih grobnica, ej pa stajala sam ispred Danteove grobnice i Mikelanđelove, a onda došle i do Donatela. Njegovo Raspeće je napravljeno od jednog komada drveta i Donatelo se ovde fokusira na ljudskost figure sa njenim realističnim crtama. Na drugoj skulpturi, Donatelo hvata veoma ljudska osećanja kod device koja, uznemirena neočekivanim javljanjem anđela, reaguje plašljivo. Svakako, mesto koje treba da vidite ako ste u Firenci. Nakon 11h šetanja i 17km, vreme je za predah. Veče smo provele u jednoj divnoj vinariji koja gleda na Arno i Ponte Vecchio, Signorvino – ovo mesto definitivno vredi posetiti i uživati u lepoti ovog grada.
31. mart: (povratak u) Rome, sweet Rome
Duša me boli što se rastajem sa Firencom a ona odlučuje da me isprati u velikom stilu. Naime, danas je katolički Uskrs, a na Uskrs svake godine, Firenca slavi verski praznik na veoma poseban način. Vidimo neku čudnu napravu koju vuku (pravi) volovi što će se ispostaviti da je Scoppio del Carro, ili „Eksplozija kolica“, običaj koji traje preko 350 godina. Složeni vagon izgrađen 1622. godine i visok dva do tri sprata vuče par volova ukrašenih vencima kroz ulice Firence do trga između krstionice i katedrale. Kolica, propisno opremljena odgovarajućim arsenalom vatrometa, zatim čekaju ispred katedrale. Iz oltara katedrale, oko 11 časova, kada se u crkvi peva „Glorija“, Arhiepiskop vatru zapali raketu u obliku goluba (koja se zove „Kolombina“ i simbolizuje Svetog Duha), a ona zauzvrat leti niz žicu ka spoljašnjoj strani crkve i sudara se sa kolicima na trgu, izazivajući spektakularan vatromet uz klicanje svih, dolazi do eksplozije kolica! Na moju veliku žalost, nismo ovo videle, ali smo bar uhvatile kolica koja prolaze.
Vraćamo se za Rim. Smeštaj je ovde, hvala bogu, bolji ali i dalje za ovih 5 godina nisam našla smeštaj kome bih se vratila, pa ako neko ima preporuku, do tell. Idemo preko ostrva na reci Tibar sve do Giardino degli Aranci, ja inače baš volim ovaj park pomorandži koji gleda na Rim, ali ono lepše, možda i najlepše što nam se desilo, jeste da smo upali na probu koncerta za mir u svetu u crkvi povodom Uskrsa. Malo je reći da je bilo predivno: jedna operska diva, orkestar i arije, i ja koja sam se malo rasplakala na sve ovo. Zatim smo otišle na Trastevere, koji je Uskršnje veče pun, ne samo turista, i ovde smo u jednom super kafiću Almalu Trastevere popile super vino i uživale. Svakako, šetnja po Trastevereu ne može da bude dosadna 🙂
1. april: putujem li samo da bih se vratila?
Dan započinjemo u Vatikanu, tj u bazilici Sv. Petra, gde napravimo krug. Kada se šetam bazilikom, nestvarno mi je da smo postali kultura TikToka, i pitam se da li će sav trud naših predaka netragom nestati zbog nekih razmaženih tinejdžera. Na to se nadovezuje i Mikelanđelova Pijeta koja je godinama stajala izložena dok je neki ludak nije napao skoro i 15x udario čekićem uz izjave da je on Isus koji je ustao iz mrtvih, pa su morali da je stave iza neprobojnog stakla. Svakako, ostaje mi da se nadam da ćemo (bar nešto) sačuvati. Ispred nas čekaju švajcarski vojnike koji dobrovoljno čuvaju Vatikan. Oni su svi u celibatu, iz dobrih, katoličkih porodica, i kao najveću počast smatraju svoju stražu – u kojoj provedu i po 20 godina.
Zatim idemo ka Panteonu – nakon naravno pauze za La Romanu. Upad u Panteon nema šanse da se uradi onlajn ali i naplaćuje se, prošle godine 3 a ove 5e, znači skoro 90% skuplje, stvarno nema razloga za to kad je do skoro bilo za dž, ali kapiram da im je tolika gužva i nalet ljudi da su morali. Svakako, i dalje sam ubeđena da ovo mesto nisu napravili ljudi već vanzemaljci jer ko je bre ovo gradio pre 2000g a izgleda ovako?!
Za ručak opet odemo na Trastevere, u Nannarelu, gde prave domaću pastu i gde je gužva da se uđe i više je nego pristojno. E sad, fino je ali nisam nešto baš raspamećena, i dalje ne mogu da nađem da padnem na dupe restoran u Rimu, pa eto dajte i predloge za to. Onda nam je na žalost, pala kiša, iako smo silno želele da mama stavi ruku u usta istine, pljuštalo je, pokisle smo kao mačići i odlučile da se utešimo sa vinom na Campi de Fiori i ovaj je dan zbog lošeg vremena prekratko trajao, ali opet, kao što stara latinska poslovica kaže: bolje kiša u Rimu nego kiša u Beogradu (jasno vam je da sam ja autor te poslovice).
2. maj: ciao Roma, vidimo se dogodine
Danas imamo još malo sati da iskoristimo do leta nazad za Bg, pa ih iskorišćavamo najbolje što umemo. Osim, zna se, La Romane, odemo do Koloseuma i fontane Di Trevi, a zatim imamo najsjajniji završetak ovog divnog puta: vince u kafiću na trgu Santa Maria na Trastevereu, znači vino je 8e, ali dobijete i sendviče i masline i vredi tog sunca i pogleda i atmosfere, oh itekako vredi! A sada, može i neke preporuke za moje mace 🙂
Moje preporuke ako idete u Firencu:
Slede preporuke za Firencu, a za Rim, skrolujte još dole 🙂
Šta da vidite od istorije (za pare):
- Davida u Galleria dell’Accademia di Firenze
- uđite u katedralu Santa Croce, upad vam je 8e a ovde su sahranjeni Mikelanđelo, Galilej, Makijaveli, Dante, Roselini ali i mnogi drugi i nalaze se dva remek dela Donatela.
- posetite galeriju Ufići, ja ne stigoh ovaj put
Šta da vidite (za dž):
- Ponte Vecchio, predivni stari most pa idete ka
- Piazza della Signoria, Trgu gde se nalazi lažni David
- onda ka Duomo Santa Maria del Fiore, veličanstvenoj katedrali (ulaz je za dž, ali ne bih čekala na vašem mestu, nije mi nešto)
- svratite i u Mercato Centrale Firenze, ako je loše vreme, jedite ovde na pijaci
- idite na trg Piazza Santa Croce (uđite u crkvu ako imate vr)
- obavezno se popnite na vidikovac Giardino delle Rosse, tamo je sve prelepo
Gastro:
- obavezno bih otišla u Signorvino
- probajte sendviče All Antico Vinaio (ili bilo koje gde vidite da je red)
Sladoled (po redosledu valjanja):
- Gelateria de’ Medici
- Perche No
- Sorbetteria (treći jer je cena previsoka ali je bolji od Perche No)
Kafa
- kafić Mantra i ceo taj kraj mi je divan
Izlet:
- možete na Amalfi (ja nisam ali kapiram da je super)
- Rim
Moje preporuke ako idete u Rim:
Evo da vam kažem šta to da obiđete u Rimu 
Šta da vidite od istorije (za pare):
- idite u Vatikan sa vođenom turom, po mogućstvu što ranije ujutru radnim danom
- idite u Koloseum i Palatin sa vođenom turom u toku dana kada ste odmorni za šetanje (ako idete prvi put u Rim, možete i da preskočite)
- uđite u Panteon (plaća se od prošle godine 5e, možete da kupite na ulazu)
Šta da vidite (za dž):
- uđite u crkvu San Luigi i gledajte Karavađa
- bacite novčić u Fontanu di Trevi kako biste se vratili u Rim (rano ujutru ili posle ponoći zbog gužve)
- idite da stavite ruku u Usta istine (Bocca della Verita)
- idite kod Španskih stepenica rano ujutru da izbegnete gužvu
- popnite se na Kapitol pa razgledajte sve šta tu ima
- prošetajte kroz park Giardino degli Aranci i tu blizu gvirnite kroz ključaonicu da vidite baziliku Svetog Petra (fora je, mada je gužva ove godine)
- prošetajte kroz hipsterski kraj Trastevere
Šta da radite zabavno:
- iznajmite bajs i vozite pored Tibra
Gastro:
- najbolju picu sam jela u Pizzeria Er Panonto
- najbolje sve ikad sam jela u Ai Piani (mislim da je to bio najbolji restoran u kome sam bila u životu)
- fensi zalogaji i vino Fafiuchè (rade od 18h)
- ošterija: Osteria di Fortunata gde ženice u izlogu na licu mesta prave pastu – popularna zbog Instagrama, ali nije sad kao wow ludilo – može i Nannarela
Sladoled (po redosledu valjanja):
- La Romana
- Giolitti (najstariji u Rimu)
- Come il Latte
- Venchi (obnovljena ljubav ove godine)
- aj može i Grom ali izbegavajte ako baš ne morate
Kafa:
- Tazza d’Oro kod Panteona (NEMOJTE da idete u Sant’ Eustachio Il Caffè) – kupila sam i onu njihovu za kod kuće, 250gr je 6,5e a meni je bolja zelena od crvene
- sedite na terasu Hotel De La Ville Rome (kafa nije nešto ali je ugođaj spektakularan)
Barovi (provod):
- tajni klub sa koktelima Derriere
- koktel bar Drink Kong
- bar/ restoran Coffee Pot
- bar Almalu Trastevere
- upijajte sunce na Santa Maria trgu (Santa Maria bar)
Izlet:
- Orvijeto (oko satić od Rima)
- ili ako imate vremena, Napulj
- ili Firenca – oba grada su na 2h vozom od Rima
I za kraj – korisne info:
*Disklejmer: ovo pišem u maju 2024.
Ne morate ovo da čitate ako ne idete baš sutra u Italiju, ali je korisno znati:
- Let do Rima traje 70 min, avio karte možete da nađete baš jeftino preko WIzz-a – ili AirSerbie (možda je bolje sleteti na manji aerodrom preko Wizza (bliži je gradu) mada mi se AirSerbia čini pouzdanijim prevoznikom jer me je Wizz jedne god ostavio u Rimu dan duže). Od Rima možete vozom za Firencu (tako mi se čini najlakše) ili Napulj, ako se odlučite.
- Karte za muzeje i galerije: UZMITE UNAPRED ali ono mesec dana unapred, jer je stvarno pregužva svuda i karte se teško nalaze i brzo odlaze.
- Što se tiče smeštaja, rezervišite što ranije – mesecima ranije – ako hoćete da prođete povoljnije, mada ni to nije garancija uspeha u nalaženju dobrog smeštaja u Italiji. Lično mi se više dopada da budem smeštena u centru grada – u Rimu konkretno deo grada Monti, Termini ne volim – ali vi kako hoćete. Smeštaj sam nalazila i na bookingu i na airbnbu i to je najskuplji deo putovanja u Italiju.
- Da li je Italija skupa – mislim da je Italija više nego priuštiva, cene su kao kod nas, negde i manje – u Napulju je još povoljnije nego u Firenci i Rimu
Sve u svemu, jedva čekam Italiju i sledeće godine – neki okvrini plan je da to sledeći put budu Sicilija ili Sardinija u predsezoni
pozZ
