{"id":8808,"date":"2019-06-03T22:02:37","date_gmt":"2019-06-03T21:02:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.anagord.com\/?p=8808"},"modified":"2024-02-01T20:38:20","modified_gmt":"2024-02-01T19:38:20","slug":"plagiranje-sta-ako-neko-ukrade-moj-tekst","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.anagord.com\/zh\/plagiranje-sta-ako-neko-ukrade-moj-tekst\/","title":{"rendered":"Plagiranje – \u0160ta Ako Neko Ukrade Moj Tekst?"},"content":{"rendered":"

\u010cesto mi ljudi postavljaju ovo pitanje, i pravo da vam ka\u017eem, malo mi je muka od obja\u0161njavanja, pa rekoh hajd\u2019 da napi\u0161em ceo tekst na ovu temu. Ne, ovo ne\u0107e biti nimalo zabavan \u0161alalala<\/em> tekst, ve\u0107 ozbiljan (na momente i pravni) pristup ovom problemu.<\/p>\n

No, da bih mogla da do\u0111em do su\u0161tine, moram da vas prvo upitam ne\u0161to: za\u0161to bi iko vama, do\u0111avola ukrao tekst<\/strong>?! Znate li koliko je vremena potrebno da se samo pro\u010dita neki tekst? Tako je, mnogooo vremena.<\/p>\n

<\/p>\n

Onda to delo mora biti fenomenalno a kako se to ta\u010dno odre\u0111uje – niko nikada ne\u0107e imati pravi odgovor… Jer da se zna da li neko delo valja na samom startu, onda bi se svi obogatili preko no\u0107i<\/strong>. Ma naravno, verujem da ste napisali bestseler. Ali to ne odre\u0111ujete vi, ve\u0107 publika. Na kraju krajeva, i Harija Potera su odbijali 12 puta.<\/p>\n

Ipak, ako vas prolongirano \u010ditanje dela i sumnja u kvalitet nije ubedilo da niko ne\u0107e ukrasti va\u0161 tekst, ne zaboravite da to delo mora da se i od\u0161tampa i promovi\u0161e (za \u0161ta su potrebni gvozdeno strpljenje i novac). I opet, za\u0161to bi to zaboga iko radio ko je nepoznat jednako kao i vi<\/strong>?! Dalje, jedina grupa ljudi koju bi moglo da interesuje da krade bilo \u010diji tekst jesu poznati pisci, koji verujte mi, nemaju vremena da se ovim glupostima zamajavaju jer ne\u0107e da rizikuju milionske tu\u017ebe. Ako bi i \u017eeleli da neko napi\u0161e knjigu umesto njih, pre bi unajmili ghostwritera koji bi im sve lepo napisao (kako oni \u017eele) a zatim i za vijeke vijekova prodao autorska prava na knjigu koja \u0107e potencijalno doneti novac (ali ne i garantovano).<\/p>\n

Dakle rukpis kao takav ni\u0161ta ne vredi jer se njegov kvalitet ne mo\u017ee nikako <\/strong>(ama ba\u0161 nikako) dokazati<\/strong>, pa sve i da maznete najnoviji roman Stivena Kinga. Izme\u0111u ostalog i zato \u0161to njega ve\u0107 ne prodaju knjige ve\u0107 ime, tako da taj rukpis pi\u0161ljiva boba vredeo ne bi.<\/p>\n

Kada onda jedan tekst dobija na vrednosti? Pa, sasvim logi\u010dno, tekst dobija na vrednosti nakon \u0161to je objavljen i publika ga zavoli<\/strong> \u2013 a ovo sad dobro utuvite u glavu jer je bitno za dalji razvoj pri\u010de.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Plagiranje a ne kra\u0111a<\/h2>\n

Iskrena da vam budem, do skoro kada bi me ljudi pitali ovo pitanje, svrstavala bih te osobe u odre\u0111eni tip ljudi. Pre svega mislila sam da su oni upravo neko koji bi nekome ukrali tekst. Jer kako nekome uop\u0161te mo\u017ee ovo da padne na pamet? Pored toga, mislila sam i da su paranoi\u010dni ili \u010dak, zaljubljeni preko u\u0161iju u svoje delo.<\/p>\n

Me\u0111utim, desilo mi se da neko ukrade ve\u0107 objavljen<\/strong> tekst: doti\u010dna osoba je prepri\u010dala ono \u0161to sam napisala uz izmenjeni red re\u010di, i ne, nisam bila preterano odu\u0161evljena time \u0161to se desilo. Ali, ovde je re\u010d o plagiranju, a ne o kra\u0111i<\/strong> – a nadam se da sam vam objasnila razliku. Dakle sam rukopis nema vrednost a objavljeno delo ve\u0107 ima. To tako\u0111e ne zna\u010di da \u0107e neko ukrasti ono \u0161to po\u0161aljete nekome na \u010ditanje \u2013 to jeste zavr\u0161en tekst ali ne i objavljen (i sa kvalitetom koju mu je dodelila publika).<\/p>\n

Sada kada ste razumeli da ne, niko ne\u0107e da krade va\u0161e rukopise, hajde da se ozbiljno pozabavimtemom plagiranja<\/strong> koja itekako postoji; kao i time kako da to spre\u010dimo ili zlu ne trebalo, podignemo tu\u017ebu.<\/p>\n

Napomena:<\/em><\/strong> Ovo je tako\u0111e dobar tekst za one koji nisu sigurni koliko je to prevo\u0111enje tu\u0111ih misli i tekstova u svoje dozvoljeno i sumnjaju za sebe da su plagijatori. <\/em><\/p>\n

Pre svega: \u0161ta je to plagiranje?<\/h2>\n

Plagiranje je plasiranje tu\u0111ih re\u010di ili otelotvorenih ideja (vide\u0107ete za\u0161to ka\u017eem otelotvorenih) kao da su na\u0161e.<\/p><\/blockquote>\n

Npr. ako neko kupi, pozajmi ili ukrade ne\u010diji seminarski rad i preda ga kao svoj, ta osoba je plagijator. Ako neko prepi\u0161e svaku re\u010d (i povremeno izmeni neku) i predstavi se kao autor, ta osoba je tako\u0111e plagijator.<\/p>\n

Ali plagiranje mo\u017ee biti mnogo komplikovanije od ovoga – pre svega u zavisnosti od namere.<\/p>\n

Najbolji primer je parafraziranje<\/strong>: ukoliko neko prepri\u010da ne\u010dije ideje svojim re\u010dima, ovo lako mo\u017ee dovesti do nenamernog plagiranja<\/em>. Tako\u0111e hvatanje bele\u0161ki i ideja iz razli\u010ditih izvora a zatim njihovo kori\u0161\u0107enje bez navo\u0111enja autora ili naslova, mo\u017ee dovesti do toga da neko napi\u0161e tekst koji je kombinacija razli\u010ditih misli, bez ijedne originalne ideje. Ipak, to \u0161to \u201cnije bilo namerno\u201d ne zna\u010di da nije zakonom ka\u017enjivo. Ako sam ja nazvala svoju e-knjigu Kako postati bolji pisac za 10 dana<\/em>, a neko drugi svoju nazove Kako postati bolji pisac za 7 dana<\/em>\u00a0ovo je itekako ka\u017enjivo zakonom <\/strong>(o tome vi\u0161e kasnije).<\/p>\n

Isto tako, neko mo\u017ee plagirati ako svoj rukopis preda nekome na \u010ditanje, a taj unese dobru ve\u0107inu izmena i ideja; zato se na kraju navode ljudi koji su pomogli u pisanju ili pripremi rukopisa. Ako niste sigurni koliko je to pomo\u0107i dozvoljeno pri pisanju, nekih 15% je prihvatljivo a za sve preko toga, treba navesti ko je pomogao pri ure\u0111ivanju. Ako imate osnovane sumnje da je neko preuzeo va\u0161 tekst ili izmenio redosled re\u010di, mo\u017eete to proveriti na ovom linku<\/a>.\u00a0Pa ako primetite da je neko preuzeo vi\u0161e od 15% va\u0161eg teksta, imate pravo da se bunite (a na kraju \u0107ete saznati i kako).<\/p>\n

Dakle, kada neko pi\u0161e, treba da ima ideju koliko koristi tu\u0111ih izvora za plasiranje svojih ideja. To zna\u010di da pisac mora da napravi \u010dastan izbor i razliku izme\u0111u sopstvenih ideja, tu\u0111ih ideja i onih op\u0161te prihva\u0107enih<\/strong>. Zato se, ponavljam, navode i izvori i autori koji su pomogli u tekstu. Kasnije \u0107emo na primeru videti i kako zvu\u010di parafraziranje a kako pak plagiranje.<\/p>\n

\"\"<\/h2>\n

Koja je moja a koja je tu\u0111a ideja?<\/h2>\n

Pre svega, volela bih da vam pojednostavljeno objasnim \u0161ta je to autorsko delo<\/strong> i za\u0161to je va\u017eno da znate \u0161ta je.<\/p>\n

Kako sam zakon Republike Srbije navodi:<\/p>\n

Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izra\u017eena u odre\u0111enoj formi bez obzira na njegovu vrednost. <\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ovo zna\u010di da je va\u0161a ideja preto\u010dena u ne\u0161to: pri\u010du, roman, sliku, kompoziciju, fotografiju i sl. Na prostom primeru, ako ste vi nacrtali \u010ci\u010da Gli\u0161u na listu papira, to je autorsko delo, bez obzira \u0161to mo\u017eda nema potencijalnu vrednost.<\/p>\n

A na po\u010detku teksta sam spomenula i otelotvorene ideje. Ovo zna\u010di ako ste vi imali ideju na ne\u0161to napi\u0161ete, nacrtate, iskomponujete, fotografi\u0161ete ali to niste u\u010dinili<\/em>, ta ideja nije autorsko delo<\/strong>. To je ideja kao takva i ona se ne mo\u017ee ukrasti i plagirati. Dakle, ako ste imali ideju da nacrtate \u010ci\u010da Gli\u0161u a niste, a neko drugi ga jeste nacrtao, vama niko ni\u0161ta nije ukrao jer ste imali samo ideju \u2013 ali ne i realizaciju.<\/p>\n

One milisekunde kada je neko delo nastalo, to delo po\u010dinje da u\u017eiva svoja prava \u2013 bez obzira da li je nedovr\u0161eno ili potpisano pseudonimom.<\/p>\n

Ipak, ovo tako\u0111e zna\u010di i da ideje nisu predmeti od materijalne vrednosti<\/strong>, kao npr. dijamanti koje neko mo\u017ee da ukrade iz sefa. Stoga i ne treba neko da tra\u017ei na koji na\u010din da izmisli potpuno novu ideju, jer to prosto nije mogu\u0107e: sve ideje poti\u010du od nekih drugih. Originalno pisanje podrazumeva razmi\u0161ljanje o raznim (op\u0161tim i tu\u0111im) idejama i njihovo prezentovanje na sopstveni (autenti\u010dni) na\u010din. Rezultat nikada nije glanc nova ideja (tj. napisan tekst), ali jeste va\u0161e vi\u0111enje stvari. Ali ukoliko neko poma\u017ee da do tih ideja do\u0111emo (preko \u0161tampe, Interneta, prijatelja, knjiga i sl), onda treba nekome i zahvaliti tj napisati i njegovo ime me\u0111u zaslugama koja je pomogla da stvorimo, uslovno re\u010deno, sopstvenu ideju.<\/p>\n

Jasno je nadam se iz ovoga i za\u0161to neki izdava\u010d ima prava na neku knjigu a drugi nema. Ukoliko neko potpi\u0161e ugovor sa piscem ili, za me\u0111unarodne pisce, otkupi prava na objavljivanje nekog dela, taj izdava\u010d ima prava na distribuciju i zaradu tog odre\u0111enog dela. Kako ne bi nastao op\u0161ti haos oko toga ko je \u0161ta napisao i ko je to objavio, nastalo je i autorsko pravo: pravo odre\u0111enog autora na njegovu tvorevinu sa kojom mo\u017ee da radi \u0161ta po\u017eeli.<\/strong><\/p>\n

Kad smo ve\u0107 kod toga, svako autorsko pravo ima i odre\u0111eni rok trajanja. Opet, kako sam zakon na\u0161e zemlje glasi:<\/p>\n

Autorsko pravo traje za \u017eivota autora i 70 godina nakon njegove smrti. <\/em><\/p>\n

Da vam pojasnim, to ne zna\u010di da neko mo\u017ee uzeti Don Kihota i potpisati kao da ga je on napisao. Autorsko pravo je ve\u010dno i pisac se zauvek mora potpisivati, ali ubiranje zarade va\u017ei 70 godina nakon smrti autora.<\/p>\n

Pored toga, autorska prava se i nasle\u0111uju, pa tu treba biti tako\u0111e obazriv (spominjala sam ne\u0161to o tome u postu kako napisati tekst po istinitom doga\u0111aju<\/a>).<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kako se kr\u0161i (autorsko) pravo \u2013 tj. koga tu\u017eiti<\/h2>\n

Razumeli smo dakle da je svaka li\u010dna tvorevina autorsko delo, pa tako u primeru na\u0161eg \u010ci\u010da Gli\u0161e, bilo ko ko bez na\u0161e dozvole upotrebi \u010ci\u010da Gli\u0161u (ili ne daj bo\u017ee od toga zara\u0111uje novac), kr\u0161i zakon.<\/p>\n

Zna\u010di ako bilo ko stavi taj crte\u017e bez na\u0161e dozvole ili navo\u0111enja nas kao autora na svoj sajt pa \u010dak i dru\u0161tvenu mre\u017eu, taj neko je su\u0161tinski plagijator. Ukoliko mu pored toga doda jo\u0161 neki detalj (npr. nacrta oblake i sunce), taj neko mo\u017ee da bude odgovoran i za menjanje crte\u017ea, \u010dime je naru\u0161io i integritet dela.<\/p>\n

Kako se to ka\u017enjava? Pa, na\u0161 zakon je ovde dosta strog:<\/p>\n

Ako se neko potpi\u0161e na \u010cika Gli\u0161u umesto vas, mo\u017ee i\u0107i u zatvor do 3 godine.<\/p>\n

Ako bez va\u0161e dozvole izmeni ne\u0161to na crte\u017eu, zatvor je do godinu dana.<\/p>\n

Ako se va\u0161 \u010ci\u010da Gli\u0161a stavlja u promet uz vre\u0111anje vas (npr. doda se kukasti krst), taj neko mo\u017ee biti ka\u017enjen zatvorom do 6 meseci.<\/p>\n

A ukoliko se va\u0161e delo koristi za pribavljanje imovinske koristi, taj neko mo\u017ee zavr\u0161iti u \u0107orki i do 5 godina<\/strong>!<\/p>\n

I kao najva\u017enija informacija: ovo sve va\u017ei i za elektonsko objavljivanje<\/strong>. Bilo ko ko va\u0161 tekst koristi za sopstvenu korist, lako \u0107e zavr\u0161iti u zatvoru do 3 godine.<\/p>\n

Bez obzira na nameru. Ili \u0161to mo\u017eda nije znao da povre\u0111uje bilo \u010dija prava.<\/strong> O tome vi\u0161e ubrzo.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Primeri plagiranja – i kako to izbe\u0107i<\/h2>\n

Plagiranje mo\u017ee biti doslovno i parafrazirano, pa evo par primera koji \u0107e objasniti razliku ime\u0111u nepo\u0161tene i valjane upotrebe izvora za pisanje teksta.<\/p>\n

Doslovno plagiranje<\/em><\/h4>\n

Izvorni tekst<\/strong><\/p>\n

Spisateljska blokada ili pouzdani dokazi da je kreativna blokada vezana za pisanje zapravo izmi\u0161ljotina <\/em><\/span><\/p>\n

Spisateljska blokada, poznata i kao kreativna blokada, nedostatak inspiracije ili kriza kreativnosti, specifi\u010dna je pojava: pisac (ili umetnik druge vrste) opsesivno je ube\u0111en da ne ume da stvara i zaglavljen je u fazi u kojoj jednostavno \u2013 ne radi.<\/span><\/p>\n

Ana Gord iz teksta Spisateljska Blokada \u2013 Gde Je Zapelo?!<\/em><\/span><\/p>\n

Plagiranje<\/strong><\/p>\n

Za\u0161to je spisateljska blokada najve\u0107a la\u017e kreativnog sveta? <\/em><\/span><\/p>\n

Spisateljska blokada, poznata i kao kreativna blokada, nedostatak inspiracije ili kriza kreativnosti, specifi\u010dna je pojava: pisac (ili umetnik druge vrste) opsesivno je ube\u0111en da ne ume da stvara i zaglavljen je u fazi u kojoj jednostavno \u2013 ne radi.<\/span><\/p>\n

Ovde je prva re\u010denica izmenjena a ostatak teksta potpuno isti kao i original dok autor nije potpisan. Navodnici izme\u0111u kopiranog teksta bi u ovom slu\u010daju izbegli plagiranje<\/strong>; iako, \u010dak da se i navodnici stave, \u010ditalac mo\u017ee da se zapita za\u0161to je tolika koli\u010dina teksta navedeno kao citat. Pored ovoga, \u010ditalac bi mogao da se zapita za\u0161to kopirani deo nije prosto parafraziran.<\/p>\n

Svakako, kori\u0161\u0107enje navodnika bi trebalo da bude rezervisano samo za situacije kada je autorov originalni tekst bolji od svakog parafraziranja. Jer ako je tekst ceo u citatima sa malo dodatnog pisanja, onda prosto postaje bezvredan.<\/p>\n

Plagiranje preko parafraziranja<\/em><\/h4>\n

U slede\u0107em slu\u010daju, iste ideje su prezentovane samo uz izmenjeni red re\u010di.<\/p>\n

Izvor<\/strong><\/p>\n

Spisateljska blokada je problem psiholo\u0161ke prirode, \u0161to zna\u010di da se mora prevazi\u0107i svesno, snagom volje. <\/span><\/p>\n

Parafraziranje tj plagiranje<\/strong><\/p>\n

Spisateljska blokada je psiholo\u0161ki problem koji se prevazilazi snagom volje. <\/span><\/p>\n

O\u010digledno je da su u drugom slu\u010daju ideje prezentovane druga\u010dijim re\u010dima bez navo\u0111enja autora. U ovom sli\u010daju, plagiranje bi se lako moglo izbe\u0107i uvo\u0111enjem navo\u0111enja autora i parafrazirane re\u010denice. To mo\u017ee izgledati ovako:<\/p>\n

Ana Gord navodi da je spisateljska blokada problem…<\/em> (+ navo\u0111enje izvora odakle je preuzeto)<\/p>\n

Dakle ukoliko se pravilno koristi, parafraziranje je va\u017ena retori\u010dka tehnika<\/strong> i kao takva se upotrebljava da se pojednostavi ili sumira ono \u0161to je autor \u017eeleo da ka\u017ee (uz navo\u0111enje izvora). Ali svakako, nikako ne treba koristiti parafraziranje kako bi se izbeglo citiranje autora.<\/p>\n

Plagiranje uz izmenu reda re\u010di<\/em><\/h4>\n

Ovo je da tako ka\u017eem, sofisticirani na\u010din plagiranja, kada se tu\u0111e ideje za\u010dine sopstvenim re\u010dima.<\/p>\n

Mo\u017ee zvu\u010dati npr. ovako:<\/p>\n

Spisateljska blokada je izmi\u0161ljena jer je kreativna blokada vezana za pisanje ne postoji. Spisateljska ili kreativna blokada, mo\u017ee biti nedostatak inspiracije ili kriza kreativnosti. Specifi\u010dna je po tome \u0161to pisac (ili drugi umetnik) misli da ne ume da pi\u0161e i zaglavljen je u fazi kada ne radi.<\/span><\/p>\n

Ovakav vid parafraziranja mo\u017ee biti prosto posledica hvatanja bele\u0161ki koje se kasnije stavljaju u tekst, iako ovaj \u010din ne umanjuje ja\u010dinu plagiranja.<\/strong> Ovde \u010dak ni citiranje ne bi pomoglo, jer bi se citirale fraze ili \u010dak re\u010di. Najbolje re\u0161enje bi bilo parafrazirati ceo tekst i kopirane delove, uz naravno navo\u0111enje autora i izvora.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kako izbe\u0107i plagiranje?<\/h2>\n

Kori\u0161\u0107enje navodnika mo\u017ee pomo\u0107i pri navo\u0111enju izvora<\/strong> ali ako se sa citatima pretera, sve mo\u017ee izgledati kao lo\u0161e skrpljeni tekst. Zato kada ve\u0107ina ideja dolazi iz jednog izvora, taj izvor treba navesti uz navodnike ili parafrazirati uz obavezno navo\u0111enje autora.<\/p>\n

U su\u0161tini, tajna kori\u0161\u0107enja izvora ideja jeste da potpomognu pri stvaranju novih, autenti\u010dnih ideja. Dobar trik je i pisati iz glave prema onome \u0161to ste zapamtili; na taj na\u010din \u0107ete stvoriti origianalan tekst i najbolje potkrepiti sopstvene ideje.<\/p>\n

Na koji na\u010din je tekst plagiran?<\/h2>\n

Po\u0161to smo razumeli \u0161ta je autorsko delo i videli kako izgleda plagiranje, \u017eelim da dodam da je svaki vid sadr\u017eaja koji je objavljen za\u0161ti\u0107en zakonom.<\/strong> To zna\u010di da je onaj na\u0161 gorepomenuti \u010ci\u010da Gli\u0161a za\u0161ti\u0107en onog trenutka kad je nastao kao autorsko delo (iako mo\u017eda nema vrednost).<\/p>\n

Oo va\u017ei i za bilo koju fotografiju sa letovanja, status na dru\u0161tvenim mre\u017eama, snimak nas kako pevamo i sl.<\/p>\n

Onog trenutka kada neko drugi to koristi (\u0161to se u vreme socijalnih mre\u017ea i brzine \u010desto de\u0161ava) to postaje kra\u0111a tj nedozvoljeno kori\u0161\u0107enje<\/strong> \u2013 naravno pod uslovom da mi nismo navedeni kao autori tog \u010ci\u010da Gli\u0161e i da nas niko nije pitao za dozvolu. Zna\u010di nije uop\u0161te bitno da li je ne\u0161to lepo ili umetni\u010dko delo (tj bez obzira da li je Pikasova slika ili va\u0161 crte\u017e \u010ci\u010da Gli\u0161e) \u2013 zakon jasno svakom nastalom delu dodeljuje autorsko pravo.<\/p>\n

Dakle, kada \u017eelite da skinete sliku sa Gugla (\u0161to je mo\u017eda naj\u010de\u0161\u0107a povreda ovog zakona) ili podelite ne\u010diji status bez navo\u0111enja izvora, vi ste po\u010dinili krivi\u010dno delo.<\/p><\/blockquote>\n

Slike se smeju skidati samo sa sajtova koji imaju licencu za op\u0161tu upotrebu bez kre\u0161enja autorskih prava (npr. Pixabay i sl).<\/p>\n

Ovo zna\u010di da ne, nije svaki tekst koji na\u0111ete na netu bilo kome bogom dan na kor\u0161\u0107enje.<\/strong><\/p>\n

Niti status na bilo kojoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei.<\/p>\n

Niti fotka sa pretra\u017eiva\u010da.<\/p>\n

Niti da \u201cniste znali da ne sme\u201d ili \u201cda je ne\u010dije\u201d jer zakon to ne zanima.<\/p>\n

To npr. zna\u010di da nijedna re\u010d sa mog bloga ne sme biti kopirana, stavljena u \u0161tampu ili navedena bez moje izri\u010dite dozvole ili navo\u0111enje mene kao autora. Kao \u0161to sam spomenula na po\u010detku, onog trenutka kada sam ja nazvala svoju e-knjigu Kako postati bolji pisac za 10 dana<\/em>, niko ne mo\u017ee nazvati svoju Kako postati bolji pisac za 7 dana<\/em>.<\/strong> Isto va\u017ei i za statuse, tvitove, citate i sl.<\/p>\n

Ovde moram da navedem jednu posebnu skaradnost gde se citati manje priznatih autora potpisuju imenima velikana (Andri\u0107, Crnjanski ili bilo koji drugi (doma\u0107i i strani) autor). Tako se ne mali broj pisaca na\u0161ao u situaciji da se njegove re\u010di pripisuju nekome drugom \u0161to osim kr\u0161enja zakona, i potpuno omalova\u017eava ne\u010diji rad.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u0160ta u\u010diniti ukoliko je neko plagirao va\u0161 rad?<\/h2>\n

Ukoliko se zaista desilo da je neko plagirao va\u0161 rad, imate apsolutno zakonsko pravo da se bunite i tu\u017eite osobu koja je to u\u010dinila<\/strong>. Ukratko, ovo zna\u010di da je neko vama naneo vrstu \u0161tete: materijalnu ako je od toga zaradio ne\u0161to ili nematerijalnu ako vam je naneo psihi\u010dki bol (a verujte mi na re\u010d, da jeste vam naneo bol).<\/p>\n

Zakon na\u0161e zemlje o ovome govori slede\u0107e:<\/p>\n

Krivica postoji kada je \u0161tetnik prouzrokovao \u0161tetu namerno ili nepa\u017enjom. <\/em><\/p><\/blockquote>\n

To zna\u010di da imate pravo da tra\u017eite naknadu i tu\u017eite nekoga bez obzira da li je neko to uradio svesno ili ne. Zna\u010di, ako je neko iskopirao va\u0161eg \u010ci\u010da Gli\u0161u a nije znao da ne sme, on \u0107e svejedno za to da odgovara<\/strong> \u2013 ili u dogovoru sa vama ili putem sudskog procesa.<\/p>\n

Ono \u0161to mo\u017eete u\u010diniti povodom ovoga jeste da se:<\/p>\n