{"id":4603,"date":"2017-11-08T20:10:24","date_gmt":"2017-11-08T19:10:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.anagord.com\/?p=4603"},"modified":"2022-02-12T15:01:05","modified_gmt":"2022-02-12T14:01:05","slug":"otkucaji-u-ritmu-barselone","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.anagord.com\/zh\/otkucaji-u-ritmu-barselone\/","title":{"rendered":"Otkucaji U Ritmu Barselone"},"content":{"rendered":"

(Ako ste propustili neki deo, vtatite se ovde: Valensija Na Dlanu<\/a>)<\/em><\/p>\n

Tog 27. septembra stojim i gledam kako ofarbani 74godi\u0161njak tr\u010di, ska\u010de i ple\u0161e kao lud \u2013 i nimalo mi nije sme\u0161no ve\u0107 se naprotiv, divim. Njegova tri drugara istih godina, pleze se i podr\u017eavaju ga, usput se me\u0111usobno prozivaju\u0107i. U poslednjih godinu dana, ovaj 74godi\u0161nji de\u010dak je postao \u0107ale po osmi put (iako je ve\u0107 nekoliko godina pradeda), kao i ovde prisutni njegov mla\u0111i kolega koji je dobio bliznakinje za svoj 69. ro\u0111endan. Ipak, ove trivijalnosti nisu smanjile moju zadivljenost. Da, sva \u010detvorica su milioneri. Ali mogli su da se povuku jo\u0161 pre 30 godina. \u010cak i 40. Zaista nisu morali da se glupiraju na sceni vi\u0161e.<\/p>\n

Me\u0111utim, oni su Roling Stonsi. And the Stones just have to keep on rollin\u2019…<\/p>\n

No, da po\u010dnem ispo\u010detka.<\/p>\n

<\/p>\n

\"Born,
Born, \u0161mekerski kraj Barselone<\/figcaption><\/figure>\n
\"Barselona
Born je umetni\u010dki kvart Barselone – nemiran, pun mirisa i brbljiv<\/figcaption><\/figure>\n

Kako sam zakora\u010dila na tlo Barselone, odjednom sam znala gde se nalazim i taj ose\u0107aj je bio dosta \u010dudan. Valensija<\/a> me je toliko izgrlila i vrtela u krug po svojim lavirintima, da to \u0161to znam ta\u010dno gde sam bio je potpuno sulud ose\u0107aj povratka ku\u0107i, iako sam jo\u0161 bila na \u0161panskom tlu. Pogotovo \u0161to smo iz sun\u010dane Valensije stigli u ni manje ni vi\u0161e nego prljavi, hipsterski Born. Born je umetni\u010dki kvart Barselone – nemiran, pun mirisa i brbljiv, a istovremeno \u017eiv i topao i lucidan… kao i sve \u0161to se u njegovim uskim ulicama nalazi. Pravi \u0161mekerski kraj. D\u017euka\u010dki, mangupski i neverovatno \u0161armantan u isto vreme. Neposlu\u0161an. Stoji na sred Barse, ali ga ne zanimaju njena pravila. Ovde se pu\u0161i trava na ulici, non-stop. Ovde vas zovu u coffie-shopove otvoreno, da popu\u0161ite koji d\u017eoint s nogu. Ovde su stajali divlji, nerazumni grafiti po sred zgrada a umetnost je izbijala iz svake pore i svako malo bi se pojavila neka galerija ili prodavnica koja je po ne\u010demu bila druga\u010dija.<\/p>\n

\"Barselona
Ovde vas zovu u coffie-shopove otvoreno, da popu\u0161ite koji d\u017eoint s nogu<\/figcaption><\/figure>\n
\"Barselona
Umiljati cimer u iznajmljenom stanu<\/figcaption><\/figure>\n

U sme\u0161taju nas je na sve to do\u010dekala ne jedna, nego dve ma\u010dke. Jedan mu\u017ejak sa ogromnim plavim o\u010dima, neverovatnih \u0161ara i jedna \u017eenka sa zelenim pa su nas oboje radoznalo gledali s prozora. Gazdarica koja nam je iznajmila stan, osim \u0161to je imala 19 godina, zaboravila je da nam spomene da stan na petom spratu nema lift, nije znala re\u010d engleskog i sama je pu\u0161ila d\u017eoint kad smo stigli, kao da se to podrazumeva. U stvari, rekli su nam da se pu\u0161enje treve sve vi\u0161e toleri\u0161e, i da je to s neki na\u010din postalo normalno, kao u Amsterdamu. Na sve to, helihopteri iznad grada su i dalje pravili buku i preletali nebo a na ulicama su se, osim Katalonaca koji \u017eele svoju nezavisnost, pojavili i \u0160panci koji su bili protiv iste, pa niste bili sigurni \u0161ta smete da ka\u017eete i gde da se kre\u0107ete.<\/p>\n

No, sve je to davalo duhu \u0160panije jednu posebnu notu koju ranije nisam prime\u0107ivala, pa smo odahnuli nekih pola h, dobacili ma\u010dkama da smo kul a zatim krenuli do grada. Odlu\u010dili smo se za siguricu i krenuli put Plaza de Garcia. Ovo je ina\u010de jedna od glavnih ulica u Barsi gde su se nalazile \u010dak dve Gaudijeve zgrade i to je bilo ono \u0161to lako mo\u017eete obi\u0107i dok \u0161etate.<\/p>\n

Na samom po\u010detku ulice nalazi se velika Apple radnja koja je jedna vrsta okupljali\u0161ta za sve tech-geekove ali i ljude koji \u017eive ovde. Ova radnja je \u010dudno sastajali\u0161te gde je gomila ljudi… pa ne znam ba\u0161 \u0161ta ta\u010dno radila, ali je bilo bitno da se tu na\u0111ete. Ljudi su visili na wi-fiju, \u010dekali nekoga, pri\u010dali, i \u010dini mi se najmanje gledali ponudu. Bilo je nezamislivo da ovde ne u\u0111ete a da vas bog pita \u0161ta tu ta\u010dno radite ne biste znali \u0161ta da odgovorite. Ali morali ste da posetite Apple store. \u010cak nas je dosta ljudi pitalo, hej, jeste li bili u Apple store-u? \u0160to, za\u010dudila sam se, kad ne \u017eelim ni\u0161ta da kupim? Pa da vidite. I zaista, tamo nekako morate da u\u0111ete. Iz tog, nekog razloga. Pre\u0107utno nepoznatog. Sve je ipak dobilo neki vi\u0161i smisao jer se preko puta Apple-a nalazila Farggi<\/em>, jedna u lancu savr\u0161enih poslasti\u010darnica koja je imala nevi\u0111eni sladoled poslu\u017een u \u010dokoladnom kornetu pa smo sa sve sladoledom krenuli da pogledamo \u010duvene fasade koje je osmislio najve\u0107i \u0161panski arhitekta.<\/p>\n

\"Sladoled
Sladoled u \u010dokoladnom kornetu na Placa Katalunja<\/figcaption><\/figure>\n

Par minuta kasnije, nailazimo na zgradu koju lokalno zovu Ku\u0107a kostiju, jer je Gaudi bio fasciniran \u017eivotinjama pa je skelete upotrebio kao modele na samoj zgradi. Naravno, ispred Casa Batillo je uvek ogroman red a zanimljiva pri\u010da koju sam pro\u010ditala ovde<\/a>, glasila je da \u017eena koja prodaje karte na ulazu nikada sama nije u\u0161la unutra. Eto koliko je lako zaboraviti da ima\u0161 ne\u0161to zna\u010dajno pred nosem, a ponekad pre\u0111e\u0161 ceo svet da ga prona\u0111e\u0161 na drugom mestu. Ku\u0107a je ina\u010de restaurirana za gospodina Batilla koji je \u017eeleo da se njegova ku\u0107a po ne\u010demu razlikuje u kraju koji je u to vreme bio veoma trendi. I da, na prvi pogled, arhitektura je ta koja prikazuje lepotu ili ru\u017eno\u0107u jednog grada, a ovde se pitam da li odelo \u010dini \u010doveka, tj da li zgrade \u010dine jedan grad? Jer sve fasade u Barsi su donekle remek delo za sebe, pa ste mogli da u\u017eivate i ako ne posetite nijedan muzej, i lako zaklju\u010dite kakav je neki grad samo gledaju\u0107i gore dok se \u0161etate. Ako jeste tako, Barsa je ovde li\u010dila na miks duhovnog, prirodnog i mo\u0107nog u nesvakida\u0161njem \u0161arenom haosu (a upravo je mo\u0107 i obezbedila Gaudiju da stvori ono \u0161to je stvorio).<\/p>\n

\"barselona
Casa Batillo, lokalno je prozvana Ku\u0107a kostiju<\/figcaption><\/figure>\n

Jo\u0161 mi je zanimljivija pri\u010da o Casa Mila koja je napravljena za gospodina Pere Mila i njegovu \u017eenu. Ona se tako\u0111e nalazi u istoj ulici, par minuta hoda kasnije a ono \u0161to je interesantno jeste da je ova ku\u0107a u vreme kad je izgra\u0111ena, bila predmet op\u0161teg podsmeha. Naime zgrada nije odgovarala nijednom arhitektonskom pravilu tog vremena i ostala je poznata pod posprdnim imenom La Padrera<\/em>, \u0161to zapravo zna\u010di \u017ertva<\/em>. Ovako su zgradu prozvali zbog Gaudijeve opsednutosti duhovnim koji je planirao da ona bude spiritualni simbol i ubacio mnoge elemente koji su odavali njegovu po\u010dast svevi\u0161njem. Ipak zgrada danas izgleda druga\u010dije nego nekada jer je lokalna uprava naredila da se skinu elementi koji nisu bili po propisu (npr. religiozne statue). Skoro svi ljudi od ikakvog kredibiliteta u ono vreme su gospodinu Milau zamerali na ovoj \u201cru\u017enoj\u201d gra\u0111evini a kom\u0161ije su se nebrojeno puta \u017ealile da \u0107e Padrera smanjiti cenu svih okolnih zgrada u kraju! Ova neverovatna \u010dinjenica samo pokazuje koliko se ljudi opiru promenama i kako je uvek lako nagrditi ne\u0161to \u0161to ne razumemo umesto da se prona\u0111e vrednost (makar i u haosu kakav je bila jedna takva ku\u0107a). Gaudi je toliko bio pod pritiskom, da je \u017eeleo da napusti ceo projekat ali je na nagovor sve\u0161tenika zavr\u0161io i \u010dak dizajnirao i name\u0161taj za prvi sprat (kao i u Casa Batillo).<\/p>\n

\"Casa
Casa Mila posprdno je nazvana La Padrera – \u017ertva<\/figcaption><\/figure>\n

Pre 2 godine sam bila i u parku Guelj, koji je nekada bio slobodan za posete, a od pre nekog vremena je zbog navale turista ulaz po\u010deo da se napla\u0107uje. Nije mi se preterano dopao park, ta\u010dnije, nisam prona\u0161la ni\u0161ta specijalno u njemu. Bile su tu 2 ku\u0107ice, koje nije izgradio sam Gaudi, iako je u jednoj od njih \u017eiveo kako sam razumela, par da\u017edevnjaka ura\u0111enih u mozaiku, \u0161iroka terasa i lep pogled, ali to je bilo to. Od svega toga, meni se vi\u0161e dopao sam Carmel (brdo gde se park nalazi), gde ste mogli da se popnete do bunkera na vrhu i imate pogled na celu Barsu. Zadivljuju\u0107i pogled me je podsetio na Menhetn jer je Barsa bila gra\u0111ena dosta sli\u010dno \u2013 ravna plo\u010da i ulice u kvadratima koje su obezbe\u0111ivale veoma lako snala\u017eenje (princip vodoravno-horizontalno). I na samom kraju more, a s druge strane Tibidabo (\u0161to mu do\u0111e planinica koja gleda na grad, kao na\u0161a Avala otprilike). Kao i na svakom vidikovcu, kada se jedan grad pru\u017ea pred vama, mo\u017eete samo da ose\u0107ate divljenje i neku vrstu pobede \u0161to ste se popeli na odre\u0111enu visinu, sa koje se stvari lak\u0161e sagledaju.<\/p>\n

\"barselona
Park Guelj u jednom obi\u010dnom danu<\/figcaption><\/figure>\n
\"barselona
Gaudi je \u017eiveo nekoliko godina u jednoj od ovih ku\u0107a<\/figcaption><\/figure>\n
\"Carmel
Carmel bunkeri – na vrhu<\/figcaption><\/figure>\n

Par dana kasnije, obi\u0161li smo i Sagrada Familiu, to neverovatno zdanje koje mora na neki na\u010din da oduzime dah. \u010cudna spolja\u0161njost od sivog kamena i raznih oblika je pri\u010da za sebe a unutra nas je prvo do\u010dekala kaledioskopska svetlost \u0161arenih mozaika. Naravno, bilo je prepuno turista i nije izgledalo ni sli\u010dno nijednoj crkvi koju sam u mojim turisti\u010dkim pohodima pre toga obi\u0161la. U su\u0161tini ovo je vi\u0161e obilazak remek dela nego svetog mesta jer mozak prvo mora da upije nesvakida\u0161nje shvatanje duhovnosti. Za Gaudija, Sagrada Familia trebalo je da predstavlja Bibliju u kamenu, koja ce biti otvorena za sve ljude na svetu i pribli\u017eiti ljude bogu. Svaki detalj je inspirisan florom i faunom i onda shvatite da je religija (tj Bog) za svaku osobu na planeti ne\u0161to druga\u010dije. Gaudi je posvetio izgradnji crkve ceo svoj \u017eivot i iako se \u0160panci podgurljivo osmehuju kada pri\u010daju o “nemogu\u0107em kraju zidanja” ovog zdanja, ova gra\u0111evina raste i stvara se polako, zahtevaju\u0107i vreme i ljubav, kao i sve ostale fantasti\u010dne tvorevine na planeti.<\/p>\n

\"barselona
Sagrada Familia spolja…<\/figcaption><\/figure>\n
\"barselona
…i iznutra<\/figcaption><\/figure>\n

Sve ovo, kao i Gaudijeva smrt u bolnici za siroma\u0161ne nakon \u0161to ga je udario tramvaj i niko ga nije prepoznao, davale su pri\u010di bajkovit prizvuk. Meni je ipak bilo ne\u0161to drugo u glavi, iako \u0107u, mo\u017eda gre\u0161na, goreti u paklu zbog takvih misli. Gaudi je izgradio ovu crkvu \u2013 ali kako? Ve\u0107 sam spomenula mo\u0107, jer za svaku je njegovu tvorevinu bila itekako potrebna mo\u0107, a da li je onda ovaj projekat masonsko delo? Pranje novca? Otkud da je crkva te vrste uop\u0161te nastala tu i da li su sve takve gra\u0111evine (uklju\u010duju\u0107i i Grad umetnosti i nauke<\/em><\/a> u Valensiji) jedno svojevrsno pranje love? Da li je i u to vreme crkva bila osu\u0111ena kad je krenula sa izgradnjom? Zanima me to jako, da li je to \u0161to mi danas gledamo s divljenjem i zovemo umetno\u0161\u0107u nekada bilo osu\u0111ivano i odbacivano zbog raskala\u0161nosti (i nerazumevanja)? Da li umetnost menja svoju formu na ovaj na\u010din, preobra\u017eavaju\u0107i ne samo sebe ve\u0107 i one koji je posmatraju? I ako je zaista tako, ova igra izgleda mi kao na\u010din da umetnost uvek bude jedan korak ispred, ne dozvoljavaju\u0107i \u010doveku nikada da bude ravnodu\u0161an pred silinom nastajanja koje se obnavlja kao feniks.<\/p>\n

\"barselona
Barselona, luka<\/figcaption><\/figure>\n

No, da se vratim u sada\u0161njost. Od Borna, mi smo taj dan lagano pro\u0161etali do pla\u017ee i onda shvatili da je Barseloneta odlu\u010dila da se preda. Meki talasi, tek toliko blagi da za\u0161ume milovali su obalu, dok je more bilo providno. Moja najbolja drugarica koja \u017eivi u Barsi zadivljeno je izjavila da za ove dve godine more nije videla ovakvo i uskliknula od sre\u0107e kada je ispod nas pro\u0161la riba \u2013 jer smo je videli koliko je bilo bistro. Na pla\u017ei, svi snovi su izgledali kao da se ostvaruju, a jedna grupa devojaka i mladi\u0107a je pustila neku muziku na svojim zvu\u010dnicima i ugo\u0111aj je bio potpun… Jedno prostrano nebo i ceo \u017eivot pred nama.<\/p>\n

http:\/\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/IMG_3117.mp4<\/a><\/video><\/div>\n
\"barselona
Barseloneta jednog mirnog dana…<\/figcaption><\/figure>\n

Malo kasnije, oti\u0161li smo do La Boqueria<\/em> tj do glavne pijace u Barseloni koja se nalazi na La Rambli. Ova pijaca ve\u0107a je i \u201cprljavija\u201d od one u Valensiji pa imate ose\u0107aj kao da ste zaista na pijaci, a ne na ure\u0111enim tezgama. Naravno i ovo mesto dodiruje sva va\u0161a \u010dula a zbog gu\u017eve u glavnoj ulici i radoznalih turista, jo\u0161 je glasnija i \u017eivlja i ovde prodavci neretko vi\u010du dok nude svoj \u0161areni izbor: od pu\u017eeva, pr\u0161ute, morskih plodova do \u010dokolade i egzoti\u010dnog vo\u0107a. Na pijaci lako mo\u017eete na\u0107i odli\u010dan obrok za samo 5 EUR (obrok salata, vo\u0107na salata i ce\u0111eno vo\u0107e \u2013 sve po izboru) ili uzeti neki od fi\u0161eka koji su razli\u010diti od zavisnosti od tezge (pr\u0161uta, sir, gambori itd). Meni se dopalo \u0161to pored uobi\u010dajnih pija\u010dnih tezgi, ovde imate i \u0161tandove hrane tj. prave male brze-rastorane, gde mo\u017eete probati razli\u010dite specijalitete a opet u\u017eivati u pija\u010dnoj atmosferi. Cene su bogami kao i u gradu, ali vrede svaki cent \u2013 ovde sam probala najbolje lignje, dagnje i \u0161kampe u \u017eivotu. Mo\u017eda je to bilo i zato \u0161to sve ide iz mora pravo na ro\u0161tilj ili u tiganj, ali ukus je bio izvanredan.<\/p>\n

\"Barselona
La Boqueria je glavna pijaca u Barseloni koja se nalazi na La Rambli<\/figcaption><\/figure>\n
\"Barselona
Restorani na pijaci omogu\u0107avaju brzinu: iz mora pravo na tanjir<\/figcaption><\/figure>\n

Ina\u010de ako \u017eelite da jedete u Barsi, jedan od finih izbora jeste da uzmete \u010duveni menu del dio<\/em> (dnevni meni) koji se slu\u017ei u vreme ru\u010dka (dakle od nekih 13-17h) a u koji obi\u010dno ulazi predjelo, glavno jelo, slatki\u0161, pi\u0107e i hleb, i sve to za od 8-15 EUR (u zavisnosti od restorana). Ovaj meni je veoma obilan, i ako niste mnogo gladni (ili ako ste dve \u017eenske osobe), jedan vam je sasvim dovoljan. Ako ste za ne\u0161to autenti\u010dno slatko, probajte \u0107urose<\/em> kod katedrale, u poslasti\u010darnici Valor. Churro <\/em>je vrsta pr\u017eenog u\u0161tipka koji se uma\u010de u toplu \u010dokoladu, poreklom iz Madrida, no ako volite ovako ne\u0161to, ni\u0161ta mu ne\u0107e faliti ni u bilo kom drugom delu \u0160panije.<\/p>\n

\"\u0106urosi
\u0106urosi – tradicionalni slatki\u0161 sli\u010dan u\u0161tipku koji se uma\u010de u \u010dokoladu<\/figcaption><\/figure>\n

Nakon \u0161etnje, vratili smo se na\u0161im ma\u010dkama da se spremimo za glavni doga\u0111aj na\u0161eg odmora jer su uve\u010de nastupali Rolling Stonsi. Nakon \u0161to je sve i\u0161lo u prilog tome da uop\u0161te ne\u0107emo ni oti\u0107i u \u0160paniju a kamoli na ovaj koncert, kada smo stigli na stadion, zaista smo mislili da sanjamo. Poku\u0161avala sam da zapamtim sve i toliko sam se naprezala da upijem svaki sekund, da mislim da sam vi\u0161e zaboravila od naprezanja \ud83d\ude42 Pre nego \u0161to smo uop\u0161te stigli, taksi smo jedva uhvatili i nije bilo \u0161anse da neko stane jer vozila ne staju van stanice za zaustavljanje, a Katalonija je nastavljala da se bori za svoju nezavisnost. Ina\u010de, taxi u ovom gradu uvek je \u010dist i po\u0161ten a toliko je jeftin da su cene skoro pa iste kao u Beogradu.<\/p>\n

\"barselona
Legende u Barseloni<\/figcaption><\/figure>\n

Kada smo kona\u010dno stigli na Olimpik stadion, okrenula sam se oko sebe i videla da je sve bilo dupke puno. Da se razumemo, karte su bile skupe. Kao primer najjeftinija karta je bila 130 EUR (\u0161to je bilo za 10 EUR vi\u0161e nego povratna avionska karta do Barse). Ali su\u0161tina je da je svako ko je dolazio na taj koncert \u2013 zaista jako \u017eeleo da bude na tom koncertu. Niko nije do\u0161ao samo da bi do\u0161ao i jer zna 2, 3 pesme. Ne, 60 hiljada ljudi je pevalo iz dubine du\u0161e koja je obele\u017eena Stonsima na jedan ili drugi na\u010din pa nije smetalo ni kako koncert izgleda ni kako \u0161ta zvu\u010di.<\/p>\n

\"barselona
60 hiljada ljudi je pevalo iz dubine du\u0161e koja je obele\u017eena Stonsima<\/figcaption><\/figure>\n