\u201cKakav povratak u realnost, a?\u201d upitali su me \u010dim sam sletela. Nisam odgovarala. Za mene je postojalo vi\u0161e realnosti, i dobro se\u0107am da su tamo ljudi isto sedeli ispred kompjutera i morali da kucaju (samo su pri\u010dali \u0161panski). I znala sam da neki se turista upravo u ovoj sekundi nepovratno zaljubljuje u prljavi ugao Beograda koji ja mo\u017eda nikada nisam ni pogledala.<\/p>\n
\u201c…dvori\u0161ta, podrume, \u0161upe i odnosimo nepotrebne stvari…\u201d \u010dulo se i dalje.<\/p>\n
Setila sam se i kako se na pla\u017ei u ponavljalo ne\u0161to sli\u010dno, a ponude su se smenjivale na manje od 5 sekundi:<\/p>\n
– Mohito, sangria, fre\u0161, kul mohito, sangria, sangria… \u2013 \u0160al, pareooo… \u0160al, \u0161al, pareooo \u2013 Masahe, masahe, masa\u017e \u2013 Serveca, bir! Serveca, kul bir!<\/em><\/p>\n Da biste razumeli ovo, morali biste (da makar poku\u0161ate) da odmorite na gradskoj pla\u017ei u Barseloni. Pakistanci, crnci i sitne kineskinje, \u0161etali su se uzdu\u017e i popreko, vrebaju\u0107i svakog ko ih pogleda makar i nezainteresovano, u nadi da \u0107e ne\u0161to prodati. Nudili su sve \u0161to su mislili da je jednom turisti potrebno za ugodan boravak na pla\u017ei \u2013 koktel (sa sve ledom i pored toplote), ogromnu prostirku na koju mo\u017eete da legnete (pareo<\/em>), masa\u017eu ili vodu i pivo, a tu i tamo bi se pojavio i neko sa nakitom. Bili su u\u017easno napadni i bilo ih je dosta, a svi do jednog su imali istu tehniku prodaje, kao da su zajedno poha\u0111ali ceo semestar o prodaji proizvoda na Barseloneti \u2013 ukoliko biste ih pitali po\u0161to je ne\u0161to, oni bi vam odgovarali pitanjem, i ulazili \u0161to je vi\u0161e u mogu\u0107e u razgovor s vama kako bi vam na kraju bilo neprijatno da ni\u0161ta ne kupite. I\u0161lo je dotle da me je na sred pla\u017ee Kineskinja probudila iz najsla\u0111eg dreme\u017ea tako \u0161to je krenula da me masira bez ikakvog upozorenja ali nju to nije diralo koliko i mene, i nastavila je da tra\u017ei \u017ertvu nakon \u0161to je videla da mene ipak vi\u0161e zanima spavanje i da nisam preterano odu\u0161evljena \u0161to mi neko ste\u017ee list eto tek tako.<\/p>\n Pre dve godine, kada sam prvi put posetila Barselonu, komunalna policija bi uspevala da rastera ovu gomilu druga\u010dije puti koja je tra\u017eila svoju sre\u0107u na drugom kraju planete na nekih pola sata. Ove godine me\u0111utim, crnci su celom du\u017einom ulicu do pla\u017ee napunili svojim torbama, dresovima i patikama, pakistanci su se skupljali u grupama, lenjo se smejali i slagali svoje ogromne \u0161arene \u0161alove, i \u010dinilo se kao da ne postoji nikakav red u ovom gradu. Ovo naravno, nije bilo nimalo ta\u010dno.<\/p>\n Ispod prozora, kamion koji odnosi stare stvari je nestao i preda mnom je ostao prizor prelepog, osun\u010danog, oktobarskog jutra a Beograd mi se umiljavao i dalje. Uprkos tome, razmi\u0161ljala sam kako bih ra\u0111e trenutno slu\u0161ala mohito, sangria, fre\u0161 kul mohito<\/em>.<\/p>\n Barselonu sam prvi put posetila u septembru 2015.<\/a> Nije mi se dopala. Svakome kome bih to rekla, moja izjava je zvu\u010dala kao bogohuljenje, pa su mi brzo govorili \u201c\u0161ta pri\u010da\u0161\u201d, okretali glavu da me neko ne \u010duje i odmah iznosili razloge za\u0161to nisam u pravu. Nisam umela dodu\u0161e da objasnim za\u0161to mi se ta\u010dno<\/em> ne dopada. Dobro, priznajem, imala sam prevelika o\u010dekivanja. Do tada bi se moglo re\u0107i da sam putovala vi\u0161e nego prose\u010dan stanovnik Srbije, ali ta \u0160panija (da ne ka\u017eem Katalonija), nije me preterano dojmila. O\u010dekivala sam da me sru\u0161i na kolena, da \u017eudno upijam svaki njen deo, ali ni\u0161ta se od toga nije desilo na prvi pogled. Toliko su mi napunili glavu o ovoj zemlji, a ono \u0161to je stajalo preda mnom bio je samo bledi odraz mojih vrelih nadanja. Me\u0111utim, ono \u0161to jadni, neuki turista u meni ipak nije znao, jeste da je zaista \u010dudno kako se percipira grad koji se prvi put vidi. Mnogo toga prosto zavisi od onoga sa \u010dim grad apsolutno nema veze \u2013 sa godi\u0161njim dobom, temperaturom, na\u0161im raspolo\u017eenjem, gra\u0111evinskim radovima na ulicama pa \u010dak i prodava\u010dicama i kelnerima.<\/p>\n Meni se tada zapravo \u010dinilo da je Barselona veoma sli\u010dna Beogradu gde sigurno ne o\u010dekujete da \u0107ete biti zadivljeni velelepnim gra\u0111evinama u prvi mah. Ok, izviri\u0107e vrh Sagrade Familije u nekom trenutku, ali ono \u0161to \u0107e vas osvojiti bi\u0107e u su\u0161tini njegov duh. \u010cak mi se dogodilo da sam tamo upoznala Peruanku koja nije znala gde je Srbija, i kada me je zapitala po \u010demu je na\u0161 glavni grad poznat, zbunila sam se i nisam znala \u0161ta da odgovorim. Sve je to u redu \u0107evapi, burek, spomenik Pobednik i Dunav, ali \u0161ta je stvarno znamenje Beograda? Novak \u0110okovi\u0107 je bio najbolji odgovor koliko god to sme\u0161no zvu\u010dalo, i ja sam \u017eelela da i mi imamo neku magi\u010dnu fontanu i galeriju recimo Paje Jovanovi\u0107a. Jer ono \u0161to Beograd sigurno ima jeste duh, vajb, \u0161mek, kako god ho\u0107ete, ali kako to ispri\u010dati? I bila sam ube\u0111ena da je to ono \u0161to ima i Barselona.<\/p>\n \u0160tavi\u0161e, bila sam pomalo i ljuta jer mi se \u010dinilo da bi moj<\/em> Beograd, uz samo malo truda, mogao biti isti takav. Samo par ure\u0111enih fasada, samo par \u010di\u0161enja parkova, samo par \u0161arenih fontana koje pevaju, samo par, par… Samo par voljenih ruku koje vole taj Beograd i brinu o njemu. Jer o Barseloni su njeni stanovnici – brinuli. Videlo se da je to itekako voljen grad, razma\u017eeno dete koje je imalo sve.<\/p>\n I eto, tra\u017eila sam taj \u0161panski duh te 2015. Gledala sam u njihova lica u potrazi za \u201cne\u010dim\u201d i slu\u0161ala kako pri\u010daju. A oni su govorili brzo, dizali jezik na nepce kad izgovaraju sva bockava i \u0161u\u0161kava slova kao \u0161to su c, s, f, h pa je Barselona pre zvu\u010dala kao Bartelona a Valensija – Valentija dok je Ibica – Ibita. Njihove o\u010di su uglavnom tu\u017eno spu\u0161tene kao u kakvog ku\u010deta, kose tamne, ali zenice mra\u010dne kao kod vulkana koji je toliko u\u017earen, da vi\u0161e u njemu ne postoji svetlost. Oni su tako\u0111e slepo ube\u0111eni u svoje ideale, zagri\u017eeni nekim iskonskim i onda se \u010dudim odakle izbija ta vatra, \u010dudim se, jer je u gradu – ne vidim.<\/p>\n Kasno sam prvi put stigla na placa Katalunja te 2015., bilo je ve\u0107 negde oko 2, 3 ujutru, ali na glavnom Trgu u centru grada nije bilo nikakve buke niti gu\u017eve. Nije bilo tre\u0161tanja splavova, nije bilo glasnih, pijanih ljudi, nesavesnih voza\u010da koji trube i voze kao sumanuti, prenatrpanih barova iz kojih izlaze preduboki dekoltei i iskompleksirane sirovine. Ne, rekli su mi prijatelji Katalonci (ni slu\u010dajno \u0160panci), zna se ku\u0107ni red. Diskoteke su zakopane duboko u zemlju, buka prosto nije dozvoljena u centru (bar u septembru) i narod koji je radio naporno cele nedelje \u017eeli da spava. I to je bilo to. Ljudska uljudnost, razmi\u0161ljanje o drugima, po\u0161tovanje tu\u0111ih \u017eivota i sopstvenog grada. Ukoliko su pijani Englezi \u017eeleli da se zabave, mogli su to slobodno u\u010diniti negde drugde, i nije im padalo na pamet da se priklanjaju drugima zarad njihovog mira i mira sopstvenog grada. Barselona mi se mo\u017eda nije (tada) dopadala, ali ova \u010dinjenica me je odu\u0161evila. Mogla sam da spavam sa otvorenim prozorom u srcu grada a da mi potmuli bas ne trese stomak, i bila sam zadivljena.<\/p>\n Sutradan – gle koincidencije \u2013 taj prvi dan moje posete 2017. i prvi dan 2015. u oba slu\u010daja je bio isti: na ulicama je bio veliki protest Katalonije koja \u017eeli nezavisnost. Onda je to bio mirna reka od 2 miliona ljudi koja je sa decom i starima \u0161etala po ulicama i blago mahala zastavama u znak podr\u0161ke. Ove godine ipak, katalonski pacifisti su bili ljuti pa su glasno uzvikivali protesto, protesto, Katalonia non e Spanja<\/em> i u zraku se ose\u0107alo malo druga\u010dije raspolo\u017eenje. To naravno ne zna\u010di ni\u0161ta \u2013 njihov protest je nalik sedeljci gde se ljudi zabavljaju malo bolje nego obi\u010dno. No, oni su ipak uznemireni i kao da se ose\u0107a kome\u0161anje u vazduhu. I koliko god se meni \u010dinilo da je ovo razma\u017eeno deri\u0161te od grada samo besno \u017eelelo jo\u0161, ja sam znala da oni imaju ne\u0161to dublje, ne\u0161to \u0161to ja ne razumem kao posmatra\u010d koji zaklju\u010duje na osnovu posete od nekoliko dana, i bila sam donekle i ponosna na njih. Jedno ve\u010de \u010dak, ta\u010dno u 22h, svi su slo\u017eno iza\u0161li na terase i lupali u \u0161erpe i lonce, i koliko god da je to budilo neka setna se\u0107anja u meni na neku svojevrsnu op\u0161tu solidarnost, toliko sam isto i ose\u0107ala jezu po celoj ki\u010dmi. Za\u0161to su svi protesti isti, za\u0161to se ljudi isto pona\u0161aju, vi\u010du i zvi\u017ede i lupaju kada ne\u0161to jako \u017eele a ne mogu to dobiti? Da li se istorija ponavlja svuda i uvek na isti na\u010din, i za\u0161to je nacionalna pripadnost i to korenje ljudskom bi\u0107u toliko bitno, pitala sam se ja, koja sam uvek isticala da sam \u010distokrvna Beogra\u0111anka kao kakav pi\u0161ljivi snob da ne bude zabune, kao da moramo da se ve\u017eemo za ne\u0161to i da doka\u017eemo da smo jedne a ne druge vrste, a na kraju \u0107e uvek i zauvek ionako i\u0107i zemlja zemlji, prah prahu, a pra\u0161ina pra\u0161ini… To ve\u010de, oni su uzvikivali glasnije svoje parole nego ranije, i slu\u0161ali \u017eenski glas koji ih je predvodio preko razglasa, a balkanska krv u meni podsme\u0161ljivo je pomislila kakva je to revolucija kada je predvodi \u017eena. Shvatila sam \u0161ta sam pomislila i stidela se svojih uskih, primitivnih shvatanja, ali sam isto tako zaklju\u010dila da je bolje da se dr\u017eim po strani, jer ova je gomila ve\u0107 razjarena \u0161to je niko ne slu\u0161a godinama.<\/p>\n Zato sam taj prvi dan pro\u0161etala po Barseloni podalje od protestanata \u010disto da je pozdravim jer sam ve\u0107 sutradan odlazila za Valensiju. Ipak, ve\u0107 me na po\u010detku La Ramble do\u010dekalo drugo tu\u017eno znamenje cve\u0107a i sve\u0107a za strahotu koja se desila pre par nedelja. Pored tog mesta, stoji policija sa mitraljezima u rukama i tek sad prime\u0107ujem da ih ima na svakom uglu, kao i helihoptera koji oble\u0107u grad. Ovaj prizor naravno ne dira turiste u glavnoj ulici, i meni se \u010dini da ih ima vi\u0161e nego za vreme moje pro\u0161le posete; oni su ispo\u0161tovali nekoliko minuta ovu tragediju, a onda nastavili da se dive gradu i kupuju suvenire jer, na kraju krajeva, \u017eivot ide dalje. Surovo ili ne, spu\u0161tam se i sama sa tom rekom ljudi La Ramblom, i dopu\u0161tam da me obuzme ono u \u0161ta se jesam zaljubila, a to je \u0161panska klima. Vazduh je ukusan, sve\u017e, prosto je milina ko\u017ei i prijatno je toplo kao da je najdivniji prole\u0107ni dan. Kao dete, dopu\u0161tam da me hvata smenjivanje boja i mirisa u glavnoj ulici gde se me\u0161aju najrazniji ljudi iz celog sveta i prolazim pored tezgi sa suvenirima, sladoledima i malih restorana, sve do (kako ih ja zovem) ljudi-lutaka na dnu La Ramble. Oni su uli\u010dni izvo\u0111a\u010di, ali ne bilo kakvi \u2013 za svaku masku potrebni su dani izrade i svakodnevno vi\u0161esatno \u0161minkanje. Ovi \u201cumetnici\u201d moraju imati posebnu dozvolu za svoj rad i smeju da rade samo pola dana i raspore\u0111eni su po smenama, pa ne\u0107ete zate\u0107i uvek iste performere u razli\u010dito vreme. Isto va\u017ei i za muzi\u010dare: da biste svirali na ulici, morate imate zavr\u0161enu \u0161kolu za vokalno izvo\u0111enje ili neki instrument i posebnu dozvolu za mesto i vreme kada smete da nastupate. Ovo me je posebno odu\u0161evilo, ali o tome malo kasnije.<\/p>\n Na kraju La Ramble \u010deka me verno statua Kolumba, visoka \u010ditavih 60 metara, u koju, kako sam saznala, mo\u017eete da se popne sve do vrha i baci pogled na grad. Negde kod njegovih nogu ispisano je Terra da se oda priznanje novoj zemlji i zemlji kao takvoj a Kristofer ina\u010de stoji ovde zbog toga \u0161to je nakon svog prvog putovanja do\u0161ao u Barsu, i pokazuje ka Novom Svetu ili ka moru, ne sla\u017eu se svi oko pravca njegovog prsta koji upire u daljinu. Meni je svejedno jer dobro znam put do Barselonete koja se nalazil na desetak minuta hoda odavde.<\/p>\n Pre gradske pla\u017ee, putem zvanim Rambla de Mar, prolazim polako kroz marinu i jedan lepi deo gde se nalaze tr\u017eni centar i gradski akvarijum, a pored koga se nalazi par romanti\u010dnih restorana koji gledaju na more. Marina Port Vell je ina\u010de najdrasti\u010dnija urbanisti\u010dka promena koja se desila nakon olimpijskih igara koje su zapravo o\u017eivele ovaj grad, i \u010desto se govori o Barsi pre i Barsi posle Olimpijade 1992. Marina je potpuno renovirana i pretvorena u upori\u0161te za jahte i kruzere a danas je celokupna luka u Barseloni jedna od \u0161est u svetu po broju ljudi koji se u nju izliju. Drveni pe\u0161a\u010dki most – i sam spektakularnog imena Maremagnum – povezuje deo gde se nalazi tr\u017eni centar sa marinom. Ovde sam videla \u201cvodenu izlo\u017ebu\u201d gde su bili izlo\u017eeni ljudi bove a ovde je i istaknuto upozorenje da se galebovi ne smeju hraniti kako se valjda ne bi ohrabrivali da jo\u0161 vi\u0161e nastane marinu.<\/p>\n Nekoliko stotina metara dalje kre\u0107e put za pla\u017eu gde, osim crnaca i pakistanaca sa po\u010detka moje pri\u010de, u kro\u0161njama palmi (je l\u2019 mo\u017ee da se ka\u017ee kro\u0161nja palme?!) stanuju i papagaji. Ovo neverovatno otkri\u0107e me je potpuno odu\u0161evilo \u2013 \u0161areni, glasni i ogrlicom obele\u017eeni papagaji su preletali sa jednog drveta na drugo, \u010davrljali i dru\u017eili se sa drugim pticama i ovo je bilo sasvim normalno. Papagaji na drve\u0107u i drvo mandarine kao uobi\u010dajno drvo na ulicama Valensije za mene je bila \u010dista egzotika. Me\u0111utim, setila sam se pri\u010de koju mi je ispri\u010dao prijatelj koji se zabavljao sa devojkom iz Trinidada: ona se u na\u0161em zoolo\u0161kom vrtu najvi\u0161e odu\u0161evila jelenom, i tada sam shvatila da je egzotika za svakoga razli\u010dita stvar: nekome jelen i vuk, nekome papagaji i mandarine.<\/p>\n Nakon hrpe malih restorana na\u010di\u010dkanih jedan pored drugog i Pakistanskih prodavnica (koji pritom dr\u017ee lobi nad manjim prodavnicama u celom gradu), sti\u017eem na pla\u017eu. Barseloneta je ina\u010de u mom se\u0107anju ostala upam\u0107ena kao najgore kupanje igde ikada, iz vi\u0161e razloga. Pla\u017ea kao takva je stvarno dobro ure\u0111ena i nebo je nekako prostrano da se izgubi\u0161 od lepote, ali iako ne znam kako je leti, u septembru postoji samo odre\u0111eni na\u010din izle\u017eavanja i ogromni talasi. Sun\u010danje se svodi dakle na (kako sam ga sama prozvala) sardina princip, jer traga nema le\u017ealjkama, beach barovima i suncobranima, dok se tela raznih nacija i puti izla\u017eu blagom \u0160panskom suncu. Sve bi ovo bilo u redu da moja preosetljiva ko\u017ea nije uspela da izgori bukvalno svaki dan te godine (\u010dak i na 20C bez sunca), dok su svi moji beloputi prijatelji dobijali ten. Dakle ljudi prosto le\u017ee na pesku jedni pored drugih i obr\u0107u se, suncobrana ima svega nekolicina i nisam dobila informaciju da uop\u0161te mogu da se iznajme, postoji jedan (ili dva) bara na po\u010detku ulaza na pla\u017eu (gde nema muzike), a le\u017ealjke nisam videla. Pesak je onaj krupniji (ja to zovem \u0161ljunak mada su mi rekli da nije pravilan termin), a voda je odmah duboka, \u010dim zakora\u010dite u more. U stvari, najve\u0107i problem za mene te godine predstavljali su talasi koji su izgledali sasvim naivno, ali koji su itekako ote\u017eavali plivanje, izla\u017eenje iz vode, a samim tim i u\u017eivanje u kupanju. Pesak (ili \u010dak neki mulj) bi se podizao sa dna od talasa, i \u010dim bih u\u0161la u vodu ne bih mogla da vidim svoja stopala a mogla bih da plivam samo ako bih se borila sa strujom. Pritom, sigurna sam da negde na YouTubu postoji vi\u0161e desetina mojih snimaka pod radnim nazivom \u201cnajurnebesniji poku\u0161aj izlaska iz mora ikada\u201d, jer ako se ne zaletite pod odre\u0111enim uglom i ne zamolite boga dovoljno dobro, nije postojala \u0161ansa da iza\u0111ete iz vode normalno, i to bi se uglavnom zavr\u0161avalo tako \u0161to bi me talasi kotrljali po \u201cpli\u0107aku\u201d kao kakvo nesre\u0107no pohovano meso, a zatim vra\u0107ali u more, \u010desto bez nekog dela kupa\u0107eg ili pune kose \u0161ljunka, da poku\u0161am ponovo. Ponesena ovim znanjem, ponela sam faktor 30 moli\u0107u lepo, a par dana kasnije Barseloneta je odlu\u010dila da se iskupi za ovakvo nehumano tretiranje moje malenkosti, ali o tome u drugom tekstu.<\/p>\n Ipak, ako se ja i\u0161ta pitam, Valensija i Barselona nisu nikakvi morski gradovi, niti pretenduju to da budu. Miris mora sam osetila mo\u017eda jednom, atmosfera nije lenja i morska i opu\u0161tena jer se ta\u010dno zna \u0161ta ko radi i po\u0161tuje se red, red, red. Taj red nije opet onaj ka\u017enjivi, ve\u0107 jedan uredan red, koji bi bilo lepo da se po\u0161tuje kako bi svima bilo super. Zato npr. bez majice ne mo\u017eete hodati \u010dim stanete na plato ispred pla\u017ee \u0161to je svega nekoliko metara od mora \u2013 komunalna policija \u0107e vas zaustaviti i ljubazno zamoliti da ne izigravate seljaka (bar ne u njihovom gradu). Ne znam me\u0111utim, za\u0161to su prema\u00a0Pakistancima, Crncima i Kineskinjama ove godine bili ne\u0161to bla\u017ei – iako su i oni dodavali odre\u0111eni \u0161mek \u017eivotu na pla\u017ei. Mo\u017eda je to bilo stoga \u0161to nije li\u010dilo da su \u017eeljni da ostanu tu gde jesu i neko tamo, ku\u0107i, prosto im je rekao da na leto mogu uzeti dobru kintu na brzaka.<\/p>\n S druge strane, prosjaci koji su sedeli po ulicama bili su (za moje pojmove) neuobi\u010dajeni i bilo ih je dve vrste: oni koji su neretko bili fenomenalno obu\u010deni i \u010disti, ili oni drugi koji su izgledali kao zdravi i jedri bekpekeri, \u010desto u dru\u0161tvu psa, ili \u010dak, na sred centra grada u Valensiji, sa dve sijamske ma\u010dke, koje su sasvim mirno sedele uprkos gunguli oko njih. Dete koje prosi izazvalo bi verovatno skandal na nivou nacije jer je socijalna pomo\u0107 u \u0160paniji pristojna i stanovnici su nam rekli da ovi sre\u0111eni ljudi vi\u0161e prose iz nekog bunta nego iz stvarne potrebe dok smo na\u010duli tra\u010d da je ovima sa \u017eivotinjama grad namerno dodelio \u017eivotinje o kojima moraju da se brinu. Dakle niste imali onu tugu i nesre\u0107u pred va\u0161im o\u010dima jer se grad brinuo za svoje i izgledalo je da ovi vi\u0161e prose iz fazona nego iz stvarne potrebe – koliko god to mo\u017eda glupo zvu\u010dalo. Ovo je tako\u0111e uticalo i na jo\u0161 jednu va\u017enu stvar, koju \u0107u sada objasniti.<\/p>\n Naime, ono \u0161to je mene naro\u010dito odu\u0161evilo bila je mogu\u0107nost prilaza za ljude u kolicima. Jedan poznanik brzopleto je zaklju\u010dio kako mnogo vi\u0161e invalida ima u \u0160paniji nego kod nas, ali sam mu strpljivo objasnila da to nije slu\u010daj. Prosto, pristupa\u010dnost prolaza u kolicima bio je apsolutno svuda u gradu i ovo je dozvoljavalo ne samo ljudima sa posebnim potrebama da se slobodno kre\u0107u po gradu, ve\u0107 i da ih njihovi stanovnici do\u017eive kao sebi jednake. Upravo to \u0161to nije bilo ljudi u kolicima koji prose, uticalo je na svest ostalih stanovika da su oni mi (i da smo mi oni), i uz mogu\u0107nost da se slobodno kre\u0107u svuda, da idu u kafi\u0107 (i u toalet kafi\u0107a), u bioskop i pozori\u0161te, na bazen, na pijacu, da voze kola i da, verovali ili ne, tr\u010de maraton kao jednaki (bez potrebe za para-olimpijadom) gde se za njih navijalo ne zato \u0161to su \u201csiroti oni\u201d ve\u0107 zato \u0161to su ljudske du\u0161e kao i svi.<\/p>\n![\"barselona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/IMG_2742.jpg?resize=770%2C1027\")
![\"barselona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/IMG_2011.jpg?resize=770%2C963\")
![\"barselona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/IMG_2545.jpg?resize=770%2C1027\")
<\/p>\n![\"Barselona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/IMG_2540.jpg?resize=770%2C1027\")
![\"barselona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/IMG-20150911-WA0004.jpg?resize=770%2C770\")
![\"barselona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/IMG_3137.jpg?resize=770%2C1174\")
![\"barselona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/IMG_3135.jpg?resize=770%2C1027\")
![\"barselona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/IMG_2010.jpg?resize=770%2C962\")
<\/a>![\"barselona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/IMG_2009.jpg?resize=770%2C962\")
![\"barselona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/DSC_0377.jpg?resize=770%2C511\")
![\"barselona](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2017\/10\/IMG_2586.jpg?resize=770%2C626\")