Postala sam lju\u0161tura.<\/p>\n
Pretvorila sam se u kosu, ten, nokte, pedikir, u sve ono \u0161to nije imalo 3 blage veze s mozgom; u velike grudi, zategnuto dupe, u dan za danom i dan za danom i dan za danom\u2026<\/p>\n
Nije imalo smisla. \u0160ta je smisao? Poenta? Razlog? Puko pre\u017eivljavanje; dozvolila sam svom telu da preuzme kontrolu (opet!) i samo zadovoljavala nagone: \u017ee\u0111, glad, fiziolo\u0161ke potrebe, seks, seks, seks\u2026 Jebeni seks! Uvek seks! Nikad vi\u0161e, nikad manje, samo seks\u2026 Seksualna privla\u010dnost, hormoni, \u017eelja, strast, feremoni, miris, ko\u017ea, \u017eudnja! Ruke su mislile umesto mozga, one su svla\u010dile i obla\u010dile, trpale hranu, brisale usta, gurale u sebe, prljale se i stalno prale da nikada savest ne o\u010diste! \u0160ta sam tra\u017eila i gde sam to tra\u017eila, za\u0161to sam tra\u017eila, a sve opet bez ikavog reda, kao da mi red i treba! Telo je pojelo mozak iz \u010diste obesti, iz gladnih o\u010diju, beskrupulozno i bez stida. Bez ikakve kontrole (i tog reda koji mi ne treba) telo je nastavilo da radi sta mu je volja i \u017eelja. Stra\u0161no!<\/p>\n
Na\u0161la sam se sama sa sobom i rekla da tako vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i, a telo je samo nehajno odmahnulo onim rukama, u fazonu: Pih! Ti \u0107e\u0161 da mi ka\u017ee\u0161!<\/em> Pojela sam sebi\u00a0mozak, on se spustio u dno utrobe koja sada razmi\u0161lja umesto glave. I nastavila sam… Sve, sa tim telom da radim, bez razmi\u0161ljanja, bez svrhe (ako je dakle, uop\u0161te i ima). Kome je to \u0161tetilo uop\u0161te?!<\/p>\n Ose\u0107aj je bio \u010dudan. U po\u010detku, to su bile moje sopstvene ruke koje su me davile, te se nisam branila, mada mi je bilo neprijatno. Bolelo je. Ostajale su mi modrice i useci od noktiju. Ali misli nije bilo. I to je bilo tako lako. Okov oko vrata bio je lak\u0161i za poneti od bilo kojih misli. I ako bi krenule da popu\u0161taju, kona\u010dno, ja bih ih vra\u0107ala sebi na vrat jer je tako bilo podno\u0161ljivije, nego se truditi da razmi\u0161ljam. I ose\u0107aj se popravio. Bol vi\u0161e nisam ose\u0107ala jer sam se navikla na njega i jer sam ga, uostalom, sama sebi pravila.<\/p>\n Ali bih\u00a0se \u010desto i rastu\u017eila. De\u0161avalo mi se da u\u0111em u diskoteku i za pola sata se pozdravim sa vi\u0161e od pola ljudi tamo (u milionskom gradu!) i znam da \u0107e biti isti shit all over again. Ipak nikako mi se nije davalo da tada odem ku\u0107i, nego sam namerno forsirala ne bi li se stvari popravile. To, naravno nikada nije uspevalo i ku\u0107i sam se vra\u0107ala prazna i ljuta na sebe.<\/p>\n Izgubila sam svaki pojam o realnosti i \u017eivela u nekom snu. Milijarde godina su pro\u0161le, eoni vremena, gle\u010deri su se topili i kontinenti nestajali, a ja sam stajala sa telom, istim, koje razmi\u0161lja samo za sebe. Uvek su se iste stvari ponavljale, so\u010dan obrok, dobar restoran, jaka kafa, miri\u0161ljavi dlan, vena koja pulsira, obru\u010d koji ste\u017ee, ali neka! Tako i treba. Moglo je da potraje zauvek. Moglo je da ostane i nestane sa mnom i da se javi u nekoj drugoj meni, uvek, iznova da se pojavljuje i bude samo telo, \u017eivot bez \u017eivljenja, bitisanje bez potrebe, nebo bez vazduha. Moglo je i po\u010delo, ukorenilo se, zapu\u0161ilo mi pore i udavilo svojim u\u0161e\u0107erenim sokom, lepilo se, nije htelo da se otkine od mene, i na kraju – prijalo mi, ah, da prijalo. Mozak nije bio tu, a koga nema bez njega se uvek moglo i \u0161ta vi\u0161e bilo je divno, sjajno! U\u017eivalo je telo da bude ma\u017eeno, mazano, kupano, prskano, \u0161ti\u0107eno, lako i zavodljivo! Previjalo se u no\u0107ima dok su ga potresali orgazmi, znoj sladak kao med dok se slivao niz butine, \u00a0i zenice velike kao mesec od euforije. Eeeee prijalo je i vi\u0161e nego \u0161to mo\u017ee da se zamisli, kao banja, more, veliki odmor od razmi\u0161ljanja.<\/p>\n Pomirila sam se sa sudbinom.<\/p>\n Kuc-kuc.<\/p>\n Hm…<\/p>\n Kuc-kuc.<\/p>\n Ko je sad to?<\/p>\n Khm, khm – kuc-kuc, ka\u017eem.<\/p>\n Zaboga nemam pojima \u0161ta je sad ovo?! Neko kuca? Neko dolazi?<\/p>\n Glupa\u010dooo! Kuc-kuc.<\/p>\n ???<\/p>\n K-U-C–K-U-C.<\/p>\n Ni\u0161ta nisam kapirala, logi\u010dno, po\u010de\u0161ala sam se po glavi i stavila mali prst u usta ne bi li mi gri\u017eenje zanoktica pomoglo u odgonetanju ovog \u010duda. A onda sam ga osetila pod laktom.<\/p>\n Kuc-kuc.<\/p>\n Levim.<\/p>\n Kuc-kuc i opet kuc-kuc, sa 60 do 80 takvih kuc-kuc u minuti. Pumpa krv. Komore i predkomore. Dosadni mi\u0161i\u0107 koji zadrhti kad ne treba. Kontrakcije koje odr\u017eavaju u \u017eivotu.<\/p>\n Srce, pa otkud ti?! (la\u017eni osmeh) Nisam znala da si tu! Zaboravila da te imam uop\u0161te.<\/p>\n Aha, ka\u017ee kuc-kuc, tuj sam, nemam kud, mo\u017eda bi i mene da proguta\u0161?!<\/p>\n Usta su zaista bila gladna, kao i uvek uostalom, ali utroba nije mogla da ga svari. Prete\u0161ko! Ako je stomak razmi\u0161ljao mozgom, srcem nije mogao. Ono je bilo solo. I prazno. I \u010dekalo. Na mene.<\/p>\n Ali, srce \u017eurim! Stvarno \u017eurim, moram da, ovaj, malo se poka\u017eem na splavu, malo nama\u017eem nokte, malo se jebem jer sam gladna, malo ne razmi\u0161ljam jer me glava tako boli ovih dana.<\/p>\n Kuc-kuc-kuc.<\/p>\n Jebiga, mojne to da mi radi\u0161!!! Pa nisam ja… Mislim, jesam, ali…<\/p>\n Ne znam ni \u0161ta nisam. I dalje mi bije u grudima.<\/p>\n Aaaaa jebote… jo\u0161 samo malo!!! Samo da danas odem do prodavnice, sutra radim pa nemam vremena, a evo slede\u0107e nedelje, kad budem zavr\u0161ila sa svim tim \u0161to nemam da obavim, odma’ \u0107u ja.<\/p>\n Svejedno. Tu sam, \u010dekam. Tik-tak.<\/p>\n Muka mi je.<\/p>\n Neka neka, ravnodu\u0161no \u0107e srce.<\/p>\n Muka mi je, stvarno, u ustima mi je neki kiselo-slatki ukus.<\/p>\n Aha, nastavlja.<\/p>\n Molim te, nemoj.<\/p>\n Ni\u0161ta ti ja ne radim.<\/p>\n Uh, kako mi je lo\u0161e! Ceo \u017eeludac mi se prevr\u0107e.<\/p>\n Osmeh u jednu stranu. Ako ako.<\/p>\n Ve\u0107 mi kre\u0107e na grlo. Ne vredi ni\u0161ta. Po\u010dinjem da povra\u0107am.<\/p>\n Ispada sve. I mozak i polusvareno srce koje su usne ipak poku\u0161ale da progutaju. Bljujem dok mi se otrovna pljuva\u010dka cedi niz bradu. I jo\u0161. Odvratno!!! Mozak je nagri\u017een od kiseline i ne znam da l’ \u0107e mo\u0107i da funkcioni\u0161e uop\u0161te.<\/p>\n Koji u\u017eas! Povra\u0107am sve dok mi usne ne poplave, dok ne iza\u0111e gnoj i sve ono o \u010demu nisam htela da mislim, dok mi se ne vrate sve stvari koje sam tako slatko odlagala. Pozelenim od naprezanja, i znoj postaje onaj smrdljivi i hladan, gramzivi prsti mi se tresu, a misli ubadaju kao \u0161ilo ravno u potiljak i jo\u0161! I jo\u0161! I jo\u0161! Ruke vratite se na vrat! Ste\u017eite me! Ho\u0107u da umrem ili pri\u017eeljkujem smrt jer tu \u0107u opet biti na svom, bez mozga i misli, bez potrebe da se nesto u\u010dini.<\/p>\n Groznica. Prljava sam i nesre\u0107na. O\u010dajna i nesretna.<\/p>\n A srce veselo skaku\u0107e u prsima, zeva i ka\u017ee: Ah, kakvo bu\u0111enje!<\/em><\/p>\n Ne \u017eelim da mislim. Zatvaram o\u010di, ali ne vredi. Ne poma\u017ee ni\u0161ta.<\/p>\n Koje sranje…<\/p>\n