Odlu\u010dila sam da umrem. Nego kako, da ga kaznim za sve ono \u0161to mi je priredio! On \u0107e meni da sam ja koko\u0161ka! Ako sam ja koko\u0161ka, onda je on, onda je on jedan, jedan, jedan… Jedan pevac! Tako je! Pevac! Vide\u0107e on! Odlu\u010dila sam, samoubistvo u dva laka poteza! Ve\u0107 vidim, ima da pla\u010de i da kuka i da ga sram bude \u0161to mi je sva\u0161ta rekao! Krelac! Nije pevac nego krelac!<\/p>\n
Ljuta sam i \u010dvrsto dr\u017eim \u0161ipku u autobusu. Nismo se \u010duli par dana i meni kulja u stomaku jer sam krenula da pokupim sve svoje stvari dok on nije kod ku\u0107e. Ostavi\u0107u mu klju\u010d ispod otira\u010da, razbacati svu ode\u0107u po stanu, mo\u017eda \u010dak umo\u010diti \u010detkicu za zube u wc \u0161olju, ostaviti opro\u0161tajno pismo i onda bam! Policija, hitna pomo\u0107, ma cela bulumenta ima da se skupi.\u00a0Gospodine, mi smo je prona\u0161li… Znate, ona je…<\/em>\u00a0Masni, debeli detektiv kao u filmovima i njegov izbezumljen pogled. Ima da mu bude toliko krivo da \u0107e da dolazi do kraja \u017eivota na moj grob za moj ro\u0111endan! Jer \u0107e znati da je on kriv! Samo je on kriv!!! \u010cak i ako se preuda, pardon, preo\u017eeni ili kako se ve\u0107 ka\u017ee, mada mi nismo ven\u010dani, ali \u010dak i ako se ven\u010da ima toliko da mu bude \u017eao da \u0107e da dolazi za moj ro\u0111endan svake godine i da mi ostavlja omiljeni cvet na grobu… Jo\u0161 kad bi krelac znao koji je moj omiljeni cvet! Dodu\u0161e, ni sama nisam sigurna koji mi je ba\u0161 omiljeni, ali ne\u0161to pogre\u0161no \u0107e da ostavi, ma taj \u0107e da zabrlja i na mom ro\u0111enom grobu (je l\u2019 mo\u017ee da se ka\u017ee ro\u0111eni grob?!) U\u0107i \u0107e u cve\u0107aru pored groblja jer ga mrzi da vucara cve\u0107e \u010dak od ku\u0107e, pa \u0107e uzeti ne\u0161to za 300 dinara, znam ga ja! Jo\u0161 ako ga i pogleda neka cve\u0107arica (cve\u0107arka?), one su sve ljupke i ne\u017ene i sve li\u010de upravo na neko nedu\u017eno cve\u0107e koje samo stoji i lepo je i miri\u0161e. Da, ima i da ga pita za koga mu je cvet, pa kad sazna da nije za u\u017eu familiju ve\u0107 za biv\u0161u dragu, jo\u0161 \u0107e da pomisli kako je silno romanti\u010dan i da razmene telefone! E pa ne\u0107e mo\u0107i!<\/p>\n Eto, a autobus upravo prolazi pored Novog groblja, kakva zgodna simbolika! Ko zna na koji plac \u0107e da me uvale; neka, nek\u2019 se nape\u0161a\u010di… Mada on kakav je, on \u0107e da do\u0111e prve dve godine za moj ro\u0111endan, i to samo ako bude podno\u0161ljivo hladno (jer mi je ro\u0111endan u sred zime). Slede\u0107e godine ima da se prehladi, pa \u0107e ga mrzeti da ide. One tamo slede\u0107e, \u017eena \u0107e ga pitati kuda je krenuo a njemu \u0107e biti nezgodno da la\u017ee jer je napolju minus a ona hrani njihovog devetomese\u010dnog sina. Naravno sin, sve po gospodinovoj \u017eelji, uvek mora da mu se ostvari \u0161ta god zamisli. Krelac, ka\u017eem ja lepo, krelac! I onda vi\u0161e ne\u0107e ni dolaziti, toliko o njegovoj du\u0161ebri\u017enosti.<\/p>\n Mrmljam sebi u bradu koliko se nerviram i vidim kroz prozor autobusa kako prolazi neki Reno Klio, crn, isti kao njegov… dodu\u0161e bez onih belih felni, ili ratkapni ili kako god. Ta kola su u stvari kriva za sve. Optere\u0107en svojim zanimanjem za automobile, pre nego \u0161to me je poljubio, doti\u010dni me zvao na neki prastari film a usput i da me provoza svojim nabud\u017eenim Kliom. Meni ni\u0161ta nije bilo jasno, kako on uop\u0161te o\u010dekuje da se ja u njega zaljubim dok buljimo u praistorijski film i \u0107utimo ili se vozamo nekakvim kolima?! Zamislite samo \u2013 da odvede prvi put devojku u bioskop a posle da nastavimo da \u0107utimo usled preglasnog brujanja auspuha! Kao da mene briga koliko konja razvijaju ta kola, ili kako se ve\u0107 ka\u017ee. A nije me \u010dak ni provozao. Ne, taj je samo umeo da me odmah nakon filma prisloni uz vrata tog \u010duvenog Klia i poljubi… Ni o \u010demu nije mislio.<\/p>\n Toliko sam bila zbunjena njegovim pona\u0161anjem da, se\u0107am se, da sam do\u0161la ku\u0107i nakon tog poljupca uglavnom i zapalila d\u017eoint. \u0160ta? Niko nije rekao da sam fina. To \u0161to imam dugu plavi\u010dastu kosu i \u0161tene\u0107e o\u010di i zavr\u0161ila sam fakultet na vreme ne zna\u010di da sam ne\u0161to kao po\u0161tena. I mi, studenti koji su dali sve ispite u roku, imamo du\u0161u. Nemojte da mi sad tu ma\u0161ete glavama. Ne drogiram se, i \u0161ta vi\u0161e ni ne pu\u0161im. Svesna sam svega: iako neki ka\u017eu da marihuana nije droga, ja znam da jeste. Prosto, pu\u0161ilo mi se te ve\u010deri. U\u0161la sam u stan, skinula jaknu, izula se, otvorila fijoku da ubacim klju\u010deve i na\u0161la savijen d\u017eoint (sestrin, \u010disto da se zna). U prvo vreme, savijen cigar mi je stajao u rukama i samo sam ga gledala. Onda sam ga pomirisala i odjednom odlu\u010dila da budem cool, kao u muzi\u010dkim spotovima. Da zapalim, udahnem duboko, zadr\u017eim, i lagano pufff – ispustim gust, beli dim i u\u017eivam. Kao, smuvala sam se sa nekim, a onda sedim na terasi, sagorevam i nikotin i braon smolu u plu\u0107a. Uvla\u010dila sam dim, ka\u0161ljala, nisam se ose\u0107ala preterano cool i razmi\u0161ljala da li kom\u0161ije vide \u017ear cigarete na terasi. I mislila kako su zvezde u stvari milioni upaljenih d\u017eointova slu\u0111enih devojaka koje sede po kosmi\u010dkim soliterima i ne znaju kako da se pona\u0161aju nakon prvog poljupca.<\/p>\n Ho\u0107e li vi\u0161e ovaj autobus? Koliko mi samo treba da do\u0111em do stana kad ne idem kolima… Do mene seda neki mladi\u0107 koji o\u010digledno ide iz tertane. Visok je i nabildovan i ja sam razo\u010darana u sebe kako se ranije nisam toga setila. Trebalo je da lepo pozovem najnagruvanijeg lika koga poznajem (ili \u010dak dvojicu!) da do\u0111u i uzmu stvari iz njegovog stana, pa tek onda da se ubijem! Da prvo bude malo ljubomoran a onda jo\u0161 dodatno da se nasekira kad samoinicijativno okon\u010dam svoj (relativno) mlad \u017eivot. Mada, onda mo\u017eda mo\u017ee da pomisli da nije on kriv, ne, ne ovako je idealno; da, ovako \u0107e da\u00a0zna<\/em>\u00a0da je on kriv! I on i njegova glupa kola, kao i uvek! Oko njih smo se i posva\u0111ali: gospodin Anton Sena u poku\u0161aju se nadurio kada sam rekla da moj drug S. vozi dobro kola… Kakve veze ima ko kako vozi kola?! Da ga ne poznajem, jo\u0161 bih rekla i da je ljubomoran! Ali valjda su svi mu\u0161karci tako osetljivi za vo\u017enju: kada skinu ga\u0107e ili sednu za volan uvek misle da sve najbolje rade. A moj drug zaista pa\u017eljivo vozi… Na sve mi je jo\u0161 rekao i da je S. zaljubljen u mene, pa kakva glupost! Otkud njemu samo to sve u glavi meni nije jasno. Krelac, lepo ka\u017eem ja.<\/p>\n Krenulo je uglavnom od te glupave vo\u017enje, da bih mu ja prebacila kako mi se nije javio \u010ditav dan dok je bio na poslu i kako vikende provodi u radionici umesto sa mnom a onda je on rekao da nije znao da mora da se \u010dekira na svakih sat vremena i da bolje da se petlja sa tu\u0111im kolima nego sa tu\u0111im \u017eenama i onda smo se toliko posva\u0111ali da mi je rekao da sam koko\u0161ka i da mogu \u2018ladno da odem kod S. i njegovih kola ako mi je volja i da njega boli uvo. E pa mene boli, da prostite, vi\u0161e od uveta. Krelac jedan. Nije to, nego njemu smeta \u0161to S. ima nekog BMW-a a on se \u0161epuri sa tim polu-trka\u010dkim prcvoljkom od automobila… I onda ja koko\u0161ka, kako ga nije sramota!<\/p>\n Kona\u010dno se pribli\u017eava na\u0161a stanica. Pardon, nije vi\u0161e na\u0161a, nego njegova od ovog trenutka! Tako je, samo njegova moli\u0107u lepo! Jo\u0161 da smislim kako da se ubijem, znam da sam rekla u dva laka poteza, ali to ba\u0161 i nije istina. Kad bi samo postojao neki na\u010din da se ja ubijem a da u isto vreme vidim krelca kako \u0107e da pati za mnom i kako \u0107e da mu bude \u017eao za sve \u0161to mi je rekao; da li \u0107e zaplakati, e to da mi je znati…<\/p>\n Otklju\u010dala sam stan kad me je s vrata prenuo poznati glas:<\/p>\n – Izvolite?<\/p>\n Krelac je sedeo na mojoj omiljenoj fotelji i podsme\u0161ljivo me gledao. \u010cim sam ga videla, bilo mi je, priznajem, sve pomalo sme\u0161no a njegova frizura izuzetno simpati\u010dna. Jo\u0161 kad mi se nasmejao, ose\u0107ala sam neopisivu \u017eelju da ga opalim da se uozbilji jer smo imali da razgovaramo o ozbiljnim stvarima u na\u0161oj vezi… Biv\u0161oj vezi ta\u010dnije!<\/p>\n – Koji mi je omiljeni cvet?!<\/p>\n On se, naravno, zacenio od smeha, kao da sam rekla ne\u0161to mnogo sme\u0161no. Kad je video da sam pocrvenela i da sam besno krenula da vadim stvari iz ormara i da ih sla\u017eem u kofer, po\u010deo je da me prati po stanu, uozbiljio se i zbunjeno rekao:<\/p>\n – Ej, pa ej… Otkud ja znam… Kala?!<\/p>\n – E pa nije kala! \u2013 rekla sam i poturila mu jednu majicu pod nos \u2013 Ni\u0161ta ti ne zna\u0161! Grozne su kale, izgledaju kao, kao… kao neke izbe\u010dene vagine!<\/p>\n Onda sam odlu\u010dila da tu istu majicu demonstrativno bacim na pod, tik pored kofera.<\/p>\n – A \u0161to baca\u0161 stvari tako? \u2013 rekao je dok je podizao nedu\u017eni komad ode\u0107e sa poda \u2013 Hajde smiri se i reci mi koji ti je omiljeni cvet?<\/p>\n – Ru\u017ea! – odgovorila sam kao iz topa. – Obi\u010dna, najobi\u010dnija crvena ru\u017ea!<\/p>\n – Koja nikako ne podse\u0107a na polni organ? – dodao je uz osmeh dok je lagano vadio i slagao ode\u0107u koju sam uporno gurala u kofer.<\/p>\n – Ti si jedan krelac! – rekla sam nadureno, prekrstila ruke i sela na krevet.<\/p>\n – A ti si jedna slatka koko\u0161ka koja laprda bez mnogo potrebe.<\/p>\n Do\u0161lo mi je da se smejem, ali nisam htela da popustim. Na kraju krajeva, on, krelac par ekselans, meni je rekao da sam koko\u0161ka!<\/p>\n – Pu\u0161ila sam d\u017eoint da zna\u0161! \u2013 rekla sam glasno, sa i dalje prekr\u0161tenim rukama, i gledala na drugu stranu.<\/p>\n Vadio je moje stvari iz kofera a onda pogledao ozbiljno u mene.<\/p>\n – Kada bre?<\/p>\n – One ve\u010deri kad smo se smuvali!<\/p>\n – Duvala si narkotike pre nego \u0161to si se poljubila\u00a0sa mnom?! – rekao je zabezeknuto i prestao da sla\u017ee moje stvari.<\/p>\n – Ma neeee… posle. \u2013 pogledala sam kona\u010dno u njega. – D\u017eoint je bio deo mog sazve\u017e\u0111a.<\/p>\n Nasmejao se i ga\u0111ao me majicom u glavu: – \u0160ta pri\u010da\u0161 ti luda koko\u0161ija glavo?<\/p>\n Uhvatila sam majicu i slo\u017eila je uredno pored sebe.<\/p>\n – Ho\u0107u da ka\u017eem da me od samog po\u010detka ove veze tera\u0161 na ludilo. A dodatno si me iznervirao danas jer koketira\u0161 sa prodava\u010dicom cve\u0107a i neko ti drugi ra\u0111a sina.<\/p>\n – \u0160ta sam ja propustio… \u2013 po\u010de\u0161ao se iza uha – Za\u0161to druga da mi ra\u0111a? I za\u0161to ne \u0107erku?<\/p>\n – Voleo bi \u0107erku? \u2013 gledala sam u pod i mazila uglove ode\u0107e koja je stajala slo\u017eena pored mene na krevetu.<\/p>\n – Pa, pre nego \u0161to si bila koko\u0161ka, bila si jedno umilno pile. A valjda na\u0161a \u0107erka ne\u0107e porasti u takvu laprdaru.<\/p>\n – Ko mi ka\u017ee! \u2013 ustala sam sa kreveta, zaklopila kofer i ponela ga sa sobom. \u2013 Ti si jedan najobi\u010dniji krelac!<\/p>\n Iza\u0161la sam na terasu i pogledala u nebo. Mesec se ve\u0107 video, iako je bio dan. Koliko li \u0107e no\u0107as da se pojavi dalekih, kosmi\u010dkih vatri koje ne znaju \u0161ta \u0107e nakon prvog poljupca… Ne zavidim im nimalo. Pu\u0161e drogu zbog ljubavi a onda jo\u0161 ispadnu koko\u0161ke.<\/p>\n – Ostavi te stvari! \u2013 za\u010dula sam kako mi dovikuje iz sobe.<\/p>\n Napu\u0107ila sam usne i sa\u010dekala jo\u0161 koji trenutak. Krelac je to ipak.<\/p>\n – I do\u0111i da me poljubi\u0161 vi\u0161e.<\/p>\n