{"id":25865,"date":"2025-12-04T22:13:54","date_gmt":"2025-12-04T21:13:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.anagord.com\/?p=25865"},"modified":"2026-02-25T22:43:24","modified_gmt":"2026-02-25T21:43:24","slug":"tri-dejta-u-madridu-plus-toledo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.anagord.com\/zh\/tri-dejta-u-madridu-plus-toledo\/","title":{"rendered":"Tri Dejta U Madridu + Toledo"},"content":{"rendered":"

Da li je mogu\u0107e spakovati anginu, 3 dejta i razgledanje Madrida i Toleda u 5 dana? Pa, ja sam, nekako, uspela \ud83d\ude42 Wizz air je uveo direkt liniju ka Madridu, a meni je malo trebalo da ka\u017eem DA \u0160paniji nakon 6 godina nevi\u0111anja<\/strong>; a \u010dim sam kro\u010dila na ovo strano tle, setih se: bo\u017ee Madridu, ba\u0161 si gotivan as always, sorry \u0161to se nismo dugo dru\u017eili, spremi mi neke \u0107urose!<\/em> No, ajmo polakice redom – moje avanture od 27. novembra do 2. decembra slede u nastavku, preporuke na kraju teksta (kao i uvek) i – vamos gatitos<\/em>!<\/p>\n

<\/p>\n

27. nov, uvodni deo:<\/strong> Ovde stariji ljudi \u0161etaju dr\u017ee\u0107i se za ruke. I ljube se, u usta.<\/h2>\n

Nisam bila u \u0160paniji od 2019. Mo\u017eda jer sam je se bila malo i zasitila, tamo sam ipak provela 4 leta zaredom, od \u010dega imate ba\u0161 fantasti\u010dne tekstove<\/strong> iz 2017 ovde gde pri\u010dam za\u0161to ne volim Barsu<\/a> a drugi sjajan serijal iz 2018 je ovde o strmoglavom zacopavanju u Madrid<\/a> – pro\u010ditajte ih, evo ja sam samu sebe odu\u0161evila kako sam ja to sve napisala, a ja sam te\u0161ka publika, ipak radim kao urednik i mentor pisanja.<\/p>\n

\"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Da ne be\u017eim od teme: prvi dan u Madridu, stigla sam popodne, i odmah sam se setila – svega, iako sam mislila da sam od silnih putovanja sve zaboravila. Prvo, setila sam se kako sam se zaljubila u Madrid na prvi pogled<\/strong>.<\/p>\n

Onda sam se setila kako mi se u \u0160paniji dopada \u0161to sve mo\u017ee ali se ta\u010dno zna \u0161ta se ne mo\u017ee.<\/p>\n

Jo\u0161 vi\u0161e mi se dopada \u0161to stariji ljudi \u0161etaju dr\u017ee\u0107i se za ruke. I ljube se, u usta. <\/strong>Na ulici \u0107ete \u010desto videti starije ljude od 30 godina da razmenjuju ne\u017enosti, poljupce, grljenja i dr\u017ee se za ruke \u0161to je jedan izuzetno divan prizor i \u017eao mi je \u0161to se kod nas ispoljavanje ne\u017enosti od strane bilo koga ko ima npr 60 godina pre\u0107utno smatra za sramotu. Pored toga, ovde izlaze i stariji i sasvim je normalno da vidite nekoga ko je godi\u0161te va\u0161ih roditelja da se sjajno zabavlja u diskoteci. Ne zaboravimo, nismo mrtvi sa 60.<\/p>\n

I dopada mi se \u0161to su na semaforima za pe\u0161a\u010dki prelaz prikazane zelene i crvene figurice kao devoj\u010dice (a ne samo kao de\u010daci).<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

\u0160to devojke prilaze devojkama da se s njima upoznaju i daju im komplimente, a prenagla\u0161ene \u0161tikle, obrve i usta nisu in. Pod jedan, \u017eene \u0107e upoznati nepoznate \u017eene bez problema<\/strong>, i pri\u0107i \u0107e vam same da vas pozdrave i popri\u010daju sa vama bez ikakve zadnje namere. Ovo mi je oduvek smetalo kod nas, kada bih prilazila nekoj devojci samo zato \u0161to mi je bila simpati\u010dna, one bi se uvek povla\u010dile (ili mislile da sam gej) a ovde je to bilo sasvim merodavno, udeljen kompliment radi komplimenta ili dru\u017eenja. Pod dva, \u0160pankinje se uop\u0161te ne sre\u0111uju u odnosu na nas. Kod njih izlivanje noktiju nije ne\u0161to \u0161to se radi redovno, retko je ko u \u0161tiklama dok je konturisanje pojam za koji verovatno nisu ni \u010dule. Ova neoptere\u0107enost je meni bila osve\u017eavaju\u0107a i \u010dini da se ose\u0107ate lepo bez obzira kako ste obu\u010deni i kako ste (ne)na\u0161minkani.<\/p>\n

Isto tako mi se dopada \u0161to mu\u0161karci ple\u0161u jednako kao i devojke<\/strong>! \u0160panci ple\u0161u, i to ple\u0161u svi bez obzira da li umeju da ple\u0161u ili ne. Nema klimanja u mestu, ve\u0107 svi opuste celo svoje telo u ritmu koje god muzike i veselo \u0111uskaju.<\/p>\n

Tako\u0111e volim \u0161to kanarinci stanuju u kro\u0161njama palmi<\/strong> (je l\u2019 mo\u017ee da se ka\u017ee kro\u0161nja palme?!). Ovo neverovatno otkri\u0107e me je potpuno odu\u0161evilo \u2013 \u0161areni, glasni i ogrlicom obele\u017eeni papagaji su preletali sa jednog drveta na drugo, \u010davrljali i dru\u017eili se sa drugim pticama i ovo je to sasvim normalno. Papagaji na drve\u0107u i drvo mandarine kao uobi\u010dajno drvo na ulicama Valensije za mene je bila \u010dista egzotika. Me\u0111utim, setila sam se pri\u010de koju mi je ispri\u010dao prijatelj koji se zabavljao sa devojkom iz Trinidada: ona se u na\u0161em zoolo\u0161kom vrtu najvi\u0161e odu\u0161evila jelenom, i tada sam shvatila da je egzotika za svakoga razli\u010dita stvar: nekome jelen i vuk, nekome papagaji i mandarine.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

A ono \u0161to je mene najvi\u0161e odu\u0161evilo<\/strong> bila je mogu\u0107nost kretanja za ljude u kolicima. Jedan poznanik brzopleto je zaklju\u010dio kako mnogo vi\u0161e invalida ima u \u0160paniji nego kod nas, ali sam mu strpljivo objasnila da to nije slu\u010daj. Prosto, pristupa\u010dnost prolaza u kolicima bio je apsolutno svuda u gradu<\/strong> i ovo je dozvoljavalo ne samo ljudima sa ovim potrebama da se slobodno kre\u0107u po gradu, ve\u0107 i da ih njihovi stanovnici do\u017eive kao sebi jednake. Svest ostalih stanovika pokazivao je da su oni mi (i da smo mi oni), i davao im mogu\u0107nost da se slobodno kre\u0107u svuda, da idu u kafi\u0107 (i u toalet kafi\u0107a), u bioskop i pozori\u0161te, na bazen, na pijacu, da voze kola i da, verovali ili ne, tr\u010de maraton kao jednaki (bez potrebe za para-olimpijadom) gde se za njih navijalo ne zato \u0161to su \u201csiroti oni\u201d ve\u0107 zato \u0161to su jednaki kao i svi mi.<\/p>\n

Volela sam i \u0161to \u0160panci po\u0161tuju sijestu i dalje kao da je svetinja<\/strong>. Vreme za odmor je vreme za odmor i nikakav turizam to ne\u0107e pokvariti, oni pre 11 prepodne ne rade ni\u0161ta a posle 14h zatvaraju i \u0161ta treba i \u0161ta ne. A isto va\u017ei i za ve\u010de. Buka prosto nije dozvoljena u centru grada i narod koji je radio naporno cele nedelje \u017eeli da spava. I to je bilo to; ljudska uljudnost, razmi\u0161ljanje o drugima, po\u0161tovanje tu\u0111ih \u017eivota i sopstvenog grada. Ukoliko su pijani Englezi \u017eeleli da se zabave, mogli su to slobodno u\u010diniti negde drugde, i nije im padalo na pamet da se priklanjaju drugima zarad njihovog mira i mira sopstvenog grada.<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

Ina\u010de, \u0160paniju sam posetila prvi put 2016, i logi\u010dno sam oti\u0161la u Barselonu. Nije mi se dopala (i dalje mi se ne dopada). Svakome kome bih to rekla, moja izjava je zvu\u010dala kao bogohuljenje<\/strong>, pa su mi brzo govorili \u201c\u0161ta pri\u010da\u0161\u201d, okretali glavu da me neko ne \u010duje i odmah iznosili razloge za\u0161to nisam u pravu. Dobro, priznajem, imala sam prevelika o\u010dekivanja – o\u010dekivala sam da me sru\u0161i na kolena, da \u017eudno upijam svaki njen deo, ali ni\u0161ta se od toga nije desilo. Toliko su mi napunili glavu o Gaudiju i Barsi, a ono \u0161to je stajalo preda mnom bio je samo bledi odraz mojih vrelih nadanja.<\/p>\n

S druge strane, kada sam kro\u010dila nogom na madridski asfalt, u isto vreme sam izgubila i tlo pod nogama. Kao i u svaki glavni grad, zaljubila sam se iste sekunde, bezglavo<\/strong>. Jer ja sam taj tip. Onaj koji se zaljubi u peva\u010da na koncertu dok ovaj ska\u010de po pozornici nesvestan publike. Naravno, Madrid voli svoju ulogu. Ljubomorno \u010duva svoje poreklo, ali dopu\u0161ta i sva uplivavanja koja mu dobro stoje; picka i licka sve ono \u0161to ga je dovelo do ovog izgleda, ne zaboravljuju\u0107i ko je.<\/p>\n

Sad kad sam vam sve ovo ispri\u010dala, hajde da vam ka\u017eem kako sam provela taj prvi dan. Su\u0161tinski, malo sam se pro\u0161etala, videla da je ceo grad oki\u0107en i ba\u0161 je sve bilo u\u017eurbano i svetlucavo i grozni\u010davo. Izme\u0111u ostalog, bila je tu uli\u010dna rasveta u obliku de\u010djih crte\u017ea i to mi se ba\u0161 svidelo. Gledala sam uli\u010dne umetnike koji su se okretali na glav<\/strong>i na betonu, a zatim kupila CBD lizalicu u Kanabis shopu i oti\u0161la u sme\u0161taj. Lizalicu sre\u0107om nisam skroz pojela, jer je bogami lepo radila \ud83d\ude42 Po\u0161to sam u Madrid do\u0161la ve\u0107 rovita, odlu\u010dila sam se za san, a nisam znala da \u0107u prehladu vu\u0107i slede\u0107a 2 meseca, ali moj imunitet je ba\u0161 po\u0161teno sjeban.<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

\n

28. nov<\/strong>: Petak crni & dejt prvi (Jugoslav)<\/h2>\n

Danas imam samo jedno da izjavim za \u0161tampu: jebo me crni petak u Madridu da me jebo, i onaj ko ga izmisli – hvala na pa\u017enji i laku no\u0107!<\/em> – to je bila moja izjava pred spavanje, ali \u0161to se putopisa ti\u010de, ispri\u010da\u0107u vam sve \u0161to se desilo tog\u00a0dana.<\/p>\n

Jutro po\u010dinjem na Plaza Major, mada sam o\u010digledno poranila. Nikoga nema u 11h, osim ljudi obu\u010denih u lutke Spajdermena, Miki Mausa i King Konga, ali je sun\u010dano i ja idem da se odvedem na kafu. Po\u010dinjem u Bucolico Cafe<\/a> – i prime\u0107ujem novi koncept specialty kafi\u0107a u Madridu. Naime, kako \u0107u saznati narednih dana, sada je fora da svi ovakvi kafi\u0107i imaju i neku vrstu doru\u010dka\/bran\u010da, lokalne namirnice i avokado koji je rastao na Amazonskoj ki\u0161i<\/em> fazon. Isto tako, ako je kafi\u0107 ove vrste dobar, ispred \u0107e biti red i moracete \u010dekati neko vreme, verovatno i odlepiti od \u010dekanja, pa da li \u0107e vam ugo\u0111aj biti potpun kada kona\u010dno stignete na red, pitanje je. Ali, danas, ja imam svo vreme ovoga sveta, prehladu u povoju ali i madridsko sunce na ramenu da me okura\u017ei<\/strong>, i \u010dekam, ali prime\u0107ujem da jedna do zuba trudnica isto \u010deka na kraju reda, niko je ne \u0161ljivi jer nemaju \u0160panci tu kluturu (e to mi se ne svi\u0111a), kod njih se uop\u0161te ne ustaje u prevozu straijima i trudnima, pa je pozovem da do\u0111e sa mnom na po\u010detak reda. U\u0111emo ti nas dve u kafi\u0107, ispostavi se da je ona nutricionistkinja, i predlo\u017ei mi, kako \u0107u saznati, top 3 restorana u \u017eivotu, a o tome \u0107u re\u0107i vi\u0161e i kasnije. Bucolico generalno pristojan, dobra kafa i okej doru\u010dak mada nije ba\u0161 najbolji od svih u koje \u0107u oti\u0107i ovih dana.<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

Ina\u010de, crni je petak i ja sam, naprasno i kompulsivno, odlu\u010dila da potro\u0161im sve ono \u0161to sam ponela u jednom danu<\/strong>, na najve\u0107e gluposti koje mogu da na\u0111em. Obi\u0161la sam Primark i Zaru i H&M i Flying Tiger, naravno kupila bratancima sve a sebi ni\u0161ta, i onda onako ve\u0107 smla\u0107ena od \u0161opinga koji generalno ne volim, odlu\u010dila da odmorim u prvom kafi\u0107o-restoranu koji mi je moja (zavoljena) nutricionistkinja preporu\u010dila. Natif Coffee & Kitchen<\/a> nudi i ru\u010dak i kola\u0107e a ne samo kafu, i sve je bilo ba\u0161 njam njam, i imala sam neku luda\u010dku sre\u0107u da nisam toliko \u010dekala (\u0161to ina\u010de nije slu\u010daj, saznala sam kasnije – the hard way).<\/p>\n

Btw, ova je singl osoba odlu\u010dila da se uklju\u010di na dejting aplikaciju ali u \u0160paniji, tako je mojoj anksioznosti lak\u0161e bilo da prebrodi ovaj comeback nakon 2 god u muljave vode<\/strong> dejtinga. Matchnula sam se sa par njih, odmah im predlo\u017eila pi\u0107e tj dru\u017eenje jer: aj \u0161to interneta nemam, ja em ne volim em nemam ni \u017eivaca ni vremena da tro\u0161im na dopisivku, i dogovorih jedan sastanak sa de\u010dkom koga \u0107emo nazvati Jugoslav, jer se ispostavilo da je sa teritorije biv\u0161e Jugoslavije iako trenutly \u017eivi u Madridu.<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

Moja pozadinska pri\u010da (ako vas zanima, mo\u017ee se i presko\u010diti)<\/h3>\n

O da, surfer me je boleo i dalje, i provela sam mesece u ledenom kraljevstvu, gde su svi poku\u0161aji bilo kog udvaranja stavljeni na led: niko mi nije zanimao i nisam imala snage za (besmislene) razgovore. Na dejting apove sam se vratila nakon skoro 2 godine, lako nije bilo ni to odlu\u010diti a kamoli sprovesti. Kao \u0161to rekoh, ne volim da se dopisujem, ja volim u\u017eivo susrete i telefonske pozive. Drugo, donekle sam slutila \u0161ta me \u010deka, i to je bio ring za koji je trebalo pripreme, ali udarci su stizali sa razli\u010ditih strana, i izgledalo je besmislenije i beznadne\u017enije nego ranije (a i ikad). Tre\u0107e, koliko god ne volim da generalizujem, mu\u0161karci su se uglavnom svodili na seksting u prve 3 sekudne razgovora, slanje patlid\u017eana u inboks, ja sam samo za zezanje, pupupu veza daleko bilo<\/em> momke od 45 leta, nezainteresovanu konverzaciju bez truda, beskona\u010dna dopisivanja bez predloga da se vidimo, ghosting, dogovor za vi\u0111anje pa ispaljivanje itd. Nije mi iskreno bilo jasno; ve\u0107ina njih mi se \u017ealila kako se retko matchnu sa bilo kim, pa mi je ovo sve bila jedna misterija kako da se 90% ovako pona\u0161alo, ali valjda su takva vremena i ja sam jedna staromodna osoba koja je jo\u0161 verovala u prvo ljubav i romantiku a dalje i u ljubaznost i komunikaciju \u0161ta \u017eelim ili ne.<\/p>\n

Kasnije, kad sam se vratila pa smogla kahones da se priklju\u010dim na appve i u Bgu, uvidela sam da su na na\u0161im prostorima mu\u0161karci bili primetno vi\u0161e agresivni i neotesani (da li zbog ekonomije ili nametnutog patriotizma ili Balkana, ne znam, ali je bilo lo\u0161ije nego u \u0160paniji), pa bi mi Petar Panovi od 50 god prebacivali da sam starica a zbog mojih postavljanja granica na lascivne predloge nazvana bih ku\u010dkom, vre\u0111ena ali i uho\u0111ena, od \u010dega me je sveukupno boleo mozak i nisam ni\u0161ta razumela. Samim tim, izudarana, istraumirana i isfrustrirana, i sama sam se pretvarala u ne tako ljubaznu i dragu osobu koja bi se brecala i siktala na (mo\u017eda i u\u010ditanu) naznaku bezobrazluka i bahatosti. Dejting mi je radio isto \u0161to i zdravstveni sistem u kome sam na\u017ealost provela predugo vremena: stalno udaranje me je navodilo da budem konstatno u pripravnosti za fajt, da razmi\u0161ljam kako da vratim udarac, samo je virtuelnost uspevala da me ostavi nemo\u0107nu u digitalnom maltretiranju jer nisi imao kome da se po\u017eali\u0161 kad te neko seksualno uznemirava (za \u0161ta npr smatram seksting ili apsolutno nikad tra\u017eenu sliku patlid\u017eana koja je uletala u inboks nakon \u0107ao, kako si<\/em> re\u010denice). Anywho, i dalje sam (naivno) verovala u dobrotu i plemenitost mu\u0161karaca, iako je moj (te\u0161kom mukom podignuti) entuzijazam da \u0107u ikada upoznati nekoga sa kim \u0107u podeliti \u010dokoladnu bananicu brzinom svetlosti spla\u0161njavao.\u00a0 Ali, da ne du\u017eim, hajde da vidimo kako je pro\u0161lo sa mojim prvim dejtom.<\/p>\n

\"\"
Jugoslav<\/figcaption><\/figure>\n

Povratak na glavni program: dejt sa Jugoslavom<\/h3>\n

Tehnikalije o Jugoslavu: ovo mu nije pravo ime, slika je AI generisana, njegov raspon godina je 25-30, preko Erazmus programa zavr\u0161ava vi\u0161e studije u Madridu i nada se da \u0107e ovde i ostati. Na\u0161li smo se u kafi\u0107u koji je on predlo\u017eio, svidelo mi se \u0161to ima inicijativu i \u0161to je sam predlo\u017eio mesto bez da se ja i\u0161ta pitam. Jugoslav je bio plavu\u0161kast (\u0161to ja gotivim), verbalno ume\u0161an i simpati\u010dan, mada mislim da je duhom ipak bio premlad za mene (nema veze sa godinama) jer jo\u0161 uvek nije znao \u0161ta bi ta\u010dno sa \u017eivotom i kuda ide. Shodno tome, nekako se odmah svi\u010dovali u prijateljski mod<\/strong>. Ina\u010de, i sam pi\u0161e poeziju u prozi (kako sam razumela, nisam \u010ditala) i voli da izlazi i za raspuste se vra\u0107a ku\u0107i i neguje porodi\u010dne vrednosti. Po\u0161to je mla\u0111i, dejting iskustva uglavnom poti\u010du sa dejting aplikacija, \u0161to je meni kao bumeru zanimljivo kako se menja koncept upoznavanja. Zapri\u010dali smo se o razli\u010ditim stvarima i smejali, i meni za prvi dejt nakon odluke da se vratim na bilo kakvo muvanje (iako ga ovde nije bilo uop\u0161te) ba\u0161 odgovaralo \u0161to je ovako ispalo. Rastali smo se drugarski, ni\u0161ta nije ni izgledalo da \u0107e se desiti, niti se desilo i idem na spavanje (sama, jo\u0161 jednom da ponovim za svaki slu\u010daj), ali mi celodnevno pe\u0161a\u010denje nije prijalo i jo\u0161 sam na pi\u0107u ose\u0107ala kako me grlo ozbiljno zate\u017ee, a tokom no\u0107i dobila gadnu temperaturu, i tresla me je groznica.<\/p>\n

\"\" \"\" \"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n<\/div>\n

\n
\n

29. nov<\/strong>: Angina kuca na vrat(a)<\/h2>\n

U 7 ujutru sam ve\u0107 toliko izmu\u010dena temperaturom, groznicom i grlom koje se skroz zatvorilo, da guglam online doctors in Madrid<\/em> jer mi je savr\u0161eno jasno da sam dobila upalu grla a verovatnije anginu i da mi pod hitno treba antibiotik<\/strong>. Side note: anginu imam svako malo i znam je napamet, podmukla je i odvratna i najva\u017enije je stati joj na trag rano \u0161to sam ovaj put uspela da uradim, pa ve\u0107 u 9h imam amoksicilin u rukama, i do 13h kunjam u sobi, nadaju\u0107i se da \u0107u o\u017eiveti.\u00a0 Jer eto, \u017eivot je nekad crni petak, nekad angina i amoksicilin, but hey, makar nisam u Bgu gde trenutno pada sneg, fuj, winning. Amoksicilin brzo pro\u0161ljaka i ja idem u HanSo cafe na kafu i bzvz kola\u010d i ova mi se kafe\u010did\u017einica nije ba\u0161 tolko svidela, iako kafa jeste bila okej.<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Amoksicilin me dr\u017ei pa sam entuzijasti\u010dno oti\u0161la do parka Retiro, ina\u010de to vam je onaj Kalemegdan na steroidy aka kul park sa jezerom i \u010damcima na sred parka ako ne znate. Ako biste istoriju, ure\u0111en je u 17 veku isklju\u010divo za \u010dlanove kraljevske porodice, a tek u 19. otvoren za javnost. Istorijski spomenici i kraljevski vrtovi ovde \u017eive zajedno sa uli\u010dnim svira\u010dima, zabavlja\u010dima ali i \u0161ibicarima i \u0161tandovima sa hranom i rekreativcima svih vrsta, iako \u0160panci najvi\u0161e vole da tr\u010de, ne znam koja im je to fora. Od 2021 god park El Retiro je zajedno sa Paseo del Prado uvr\u0161en na UNESCO-v popis svetske ba\u0161tine a njen najvoljeniji deo upravo je spomenuto ve\u0161ta\u010dko jezero Estanque,<\/strong> na kome mo\u017eete zaveslati na (besplatno) iznajmljenom \u010damcu.<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u0160etnja mi nije ba\u0161 trebala, pa da danem du\u0161om, oti\u0161la sam u San Gines<\/em><\/a> \u0107ureriju, da umo\u010dim jedan debeli \u0107uros i dva mr\u0161ava purosa u istopljenu \u010dokoladu za 6.5e – \u0107uros je ina\u010de upr\u017eeni u\u0161tipak koji se uma\u010de u \u010dokoladu i originalno poti\u010de iz Madrida. Ina\u010de, postoji i Los Artesanos 1902<\/em>, s kojim San Gines ima tajno rivalstvo za originalno poreklo \u0107urosa u Madridu – ne znam da li je starija koko\u0161ka ili jaje, ali znam da u 1902 nemaju purose ali imaju bolju \u010dokoladu. Onda me angina opet oborila pa sam malo spavala pa popila amoksicilin drugi koji je uradio \u0161ta treba i onda uve\u010de oti\u0161la da se na\u0111em sa mojom najdra\u017eom prijateljicom Ka\u0107om koja se preselila u Madrid. No, prvo sam pro\u0161etala do pijace San Migel, videla nekog nevi\u0111enog frajera aka \u010doveka svog \u017eivota, pa ga malo pratila (in a non-creepy 5 min way) i stidljivo mu rekla da je prekul pa pobegla glavom bez obzira<\/strong>, ni to se ne bih usudila, nego sam i\u0161la logikom nikad ga vi\u0161e ne\u0107e\u0161 videti jer je u Madridu a on se samo zahvalio i time potvrdio da ipak nije \u010dovek mog \u017eivota ina\u010de bi mi uzvratio. Onda sam gledala pun Mesec kroz teleskop na trgu Sol, to je bilo ba\u0161 super, Mesec je veliki i prelep i magi\u010dan, pa se kona\u010dno na\u0161la sa najboljom osobom koju poznajem u \u017eivotu Katarinom i u\u017eivale smo u ve\u010deri, a za sutra dogovorile izleti\u0107 u Toledo.<\/p>\n

\"\" \"\" \"\"<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

30. nov:<\/strong> Idem u Toledo & na dejt drugi Pedro<\/h2>\n

Oh, da, ovo je bio jedan savr\u0161eni dan sa najboljom osobom koju poznajem \u2764\ufe0f Prvo sam doru\u010dkovala u Mision Cafe-u<\/a>, malom i udobnom, sa ukusnom kafom, pa sam se zaputila na metro da se na\u0111em sa Ka\u0107om. Pre toga sam propustila 4 (i slovima, \u010detiri) voza jer sam gledala broj vagona a ne metroa (u moju odbranu, redovno se vozim Beogradskim metroom, i nije svuda u \u0160paniji ovo slu\u010daj).<\/p>\n

\"\" \"\" \"\"<\/p>\n

No, stigosmo kona\u010dno u Toledo, nekada\u0161nju prestonicu \u0160panije do 1560 god<\/strong>, a sada jedan jedan romanti\u010dni grad pod za\u0161titom UNESCO-a, gde smo uzele besplatnu turu i saznale sva\u0161ta. Prvo, ovde se nalazi druga po redu najve\u0107a katedrala u \u0160paniji (posle Sevilje), gde se nalazi zvono koje se polomilo posle prvog gonga (o, daaa), a od korone ne mo\u017ee da se vidi – zna\u010di em ne\u010dujno, em nevidljivo \ud83d\ude42 Toledo ima ina\u010de oko 85 hiljada stanovnika, ali samo 10ak u centru grada u \u010dijim ulicama je garantovano da \u0107ete se izgubiti. Toledu je poznat jer su se ovde spajale islamska, jevrejska i hri\u0161\u0107anska kultura, i pro\u0161etale smo se kroz biv\u0161u Jevrejsku \u010detvrt koja je jasno obele\u017eena (a primeti\u0107ete da hri\u0161\u0107anska ili muslimanska i ne postoje). Ina\u010de, Toledu se pripisuju i templari koji nikada nisu kro\u010dili ovde i je ina\u010de poznat po marcipanu, prozivodnji \u010delika pa se \u0161titovi i ma\u010devi prodaju na svakom koraku, i naveden je kao mesto odakle Don Kihot zapo\u010dinje svoj put.<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

Onda smo na\u0161le jednu fantaziju od restorana pod imenom Taberna La Esencial<\/a>, jele svakakve \u0111akonije pa se zaputile da vidimo El Greka, jer se u Toledu nalazi njegova najpoznatija slika Sahrana grofa od Orgaza<\/em><\/strong>. Lokalne pri\u010de o grofu od Orgaza kru\u017eile su u 14. veku, uklju\u010duju\u0107i i \u010dudesnu pri\u010du o okolnostima njegove sahrane; da su ga nakon njegove smrti Sveti Avgustin i Stefan spustili u njegovu grobnicu da bi mu odali po\u010dast zbog njegovih dobrih dela. Ova pri\u010da je nastavila da bude popularna u Toledu, slu\u017ee\u0107i kao izvor inspiracije za jednu od najpoznatijih slika u gradu. Slika se nalazi na ulazu u crkvu Svetog Tome i zaista izgleda spektakularno.\u00a0Na kraju smo popile kaficu u napu\u0161tenoj crkvi koja je pretvorena u umetni\u010dki prostor (to ve\u010de je npr bio stand up) a onda uhvatile najdivniji sunset na jednom vidikovcu odakle se video ceo grad i time stavili tre\u0161njicu na vrh celom ugo\u0111aju od dana.<\/p>\n

\"\" \"\" \"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Dejt sa Pedrom<\/h3>\n

No, dan nije bio gotov. Sledio je dejt sa novim udvara\u010dem, Pedrom.\u00a0Tehnikalije o Pedru: ovo mu nije pravo ime, slika je AI generisana, njegov raspon godina je 45-50, a Pedro se nakon 10 godina \u017eivota u Amsterdamu vratio u Madrid, pa je oti\u0161ao (neobja\u0161njivo) u penziju. Ina\u010de je radio kao kuvar, sada u\u017eiva u slobodnim danima i svom psu, koga je poveo na dejt i o kome je govorio kao da mu je dete (pse volim, ali nisam sigurna koliko treba preterivati u tome da se nose kao bebe i da im se ba\u0161 sve pu\u0161ta). Ina\u010de, Pedro je odli\u010dno izgledao i jo\u0161 bolje bio obu\u010den, ali Pedro usta nije zatvorio od kad smo se na\u0161li<\/strong>, i nije me jedno pitanje upitao o meni, pa je sve delovalo kao jedan monolog. Sad naravno da sledi pa mo\u017eda se upla\u0161io<\/em> izgovor, ali svaki \u010dovek koji ima preko 45 godina ipak bi morao da ima neku osnovnu kulturu kad je u pitanju drugi sagovornik. Uprkos tome, bio je zanimljiv, a restoran u koji me je odveo fantasti\u010dan i zove se Casa Macareno<\/a>, i ja nisam napustila dejt, u\u017eivaju\u0107i u hrani ako ve\u0107 nisam morala<\/del> mogla da govorim. Ina\u010de ne preferiram da me mu\u0161karci vode na ve\u010dere na dejtove ali on je bio uporan, i na moju sre\u0107u, zbog poznanstva sa gazdom nije morao da plati ve\u010deru (ose\u0107am se bzvz iskreno, iako znam da ne treba da se ose\u0107am). Zanimljivost: Pedro mi je tako\u0111e pokazao zlatne plo\u010de na ulazima u restorane koje obele\u017eavaju ugostitelje koji posluju du\u017ee od 100 godina. Nakon ve\u010dere, Pedro je uvideo da ipak angina lomi i dalje i rastali smo se (bez i\u010dega, ja nisam \u017eelela ali, spojler alert, ispostavi\u0107e se kasnije da on jeste).<\/p>\n

\"\"
Pedro<\/figcaption><\/figure>\n

\"\" \"\" \"\" \"\"<\/p>\n

1. dec:<\/strong> Savr\u0161eni ru\u010dak, \u010dak 2 muzeja & tre\u0107a sre\u0107a (kind of) Pjer<\/h2>\n

Danas sam pojela najbolji ru\u010dak u mom \u017eivotu + oti\u0161la u \u010dak 2 muzeja pa najela i du\u0161u; kako i valja provesti dan na planeti Zemlji a pogotovo u Madridu. Dan po\u010dinjem u lagano Madridsko jutro gde su sve ba\u0161te kafi\u0107a napolju jer je tu sunce pa se lagano sedi i u\u017eiva. Jo\u0161 jedan specialty kafi\u0107 naravno, sa doru\u010dkom jer tako pravila nala\u017eu – <\/strong>The Fix<\/strong><\/a>, kafa je bila toliko savr\u0161ena da sam kupila i kesu nesamlevene kafe (a kasnije sam videla da se distribuira i po drugim cafe shopovima), a doru\u010dak zanimljiv: vafle od sira koji se razvla\u010di kao da je od ka\u010dkavalja sa doma\u0107im d\u017eemom od jagode.<\/p>\n

\"\" \"\" \"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Onda sam oti\u0161la u muzej Thyssen<\/strong> – i da vam ka\u017eem, ja se ne se\u0107am da sam ovde bila a izgleda da jesam, uglavnom besplatno<\/a>: je ponedeljkom 12\u201316h ALI bolje i\u0107i subotom kad je isto free 21 – 23h jer je tad i Vorhol i Polok free, do\u0107i ranije, gu\u017eva je. Unutra \u0161ta ho\u0107e\u0161. du\u0161a ti pla\u010de \u0161to ne mo\u017ee\u0161 da \u017eivi\u0161 unutra jer sva\u0161ta ima ali npr Dalijev Veliki masturbator i Pikasov Harlekin, a mene recimo odu\u0161evio Kanaleto i \u0161ta sve ne – evo ovde lista top 10 slika<\/a>.<\/p>\n

\"\" \"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Onda je usledio najbolji ru\u010dak u mom \u017eivotu, sve mi se svidelo toliko da sam oti\u0161la i sutradan. Uglavnom, plejs se zove Taberna Laredo<\/strong><\/a> –<\/strong> nema rezervacije, bila sam 3x, ne pri\u010daju ba\u0161 engleski, sve im je fantasti\u010dno i tipi\u010dno je \u0161panski. Prvi put sam probala Jakobove kapice na tempura hlebu<\/strong>, pa zatim paradajz sa arti\u010dokama i sirom, i na kraju crni baoban sa \u0161kampi\u0107em + vino iz Madridske regije i sve je bilo savr\u0161eno. Nisam posle toga izdr\u017eala iako sam imala zakazanu ve\u010deru sa Pjerom pa sam zabola i \u0107urose u Los Artesanos 1902,\u00a0<\/em><\/strong>da vidim \u010demu sva\u0111a sa Ginesom, i sve je upr\u017eeno i sa \u010dokoladom, i ko sam ja da sudim \u0161ta je bolje. Uve\u010de sam oti\u0161la u muzej\u00a0Reina Sofia<\/strong> – po meni najmanja i najlep\u0161a i najbolja za posetiti (ne treba mnogo vremena) – ponedeljkom slobodan ulaz od 19-21h, ali svakako morate buknuti unapred ovde<\/a> – a ovde je Pikasova Gernika i Dalijeva Devojka na prozoru i ja sam to oti\u0161la da opet vidim i da se divim. Fun fact: Gernika (niti bilo koja druga slika) kada sam bila ovde pre 6 godina nije smela da se fotografi\u0161e a sada sme, samo bez blica. Na kraju umetni\u010dko-gastronomskog dragulja od dana, bilo je vreme za tre\u0107i dejt.<\/p>\n

\"\"
Pjer<\/figcaption><\/figure>\n

Dejt sa Pjerom<\/h3>\n

Tehnikalije o Pjeru: ovo mu nije pravo ime, slika je AI generisana, njegov raspon godina je 30-35, a Pjer je to ve\u0107e doleteo iz Amsterdama, ina\u010de je polu Francuz polu Holan\u0111anin, a odlu\u010dio se da \u017eivi u Madridu; bavi se e-komercom nakita. Slajdnula sam na Pjera iako je bio miljama daleko, i imao je neki bio koji mi se dopao, a Pjer se ispostavilo da ba\u0161 v\u010drs dolazi iz Amsa za Madrid, i na\u0161li smo se u restoranu blizu njegove ku\u0107e. Kad je stigao, sru\u0161ila bih se da nisam sedela, toliko je dobro izgledao<\/strong>, tamna kosa, plavkaste o\u010di, zategnuta ko\u0161ulja preko zategnutog tela, maniri i neodoljiv osmeh – a kada smo po\u010deli da pri\u010damo, jo\u0161 mi se vi\u0161e dopao; konverzacija je bila zabavna, playful, intelektualna, sexy i ogoljena. Pjer jeste bio malo umoran, ja tako\u0111e, ceo dan sam vitlala sa – setimo se – anginom koja jenjava, plus sam se pre\u017edrala, ni\u0161ta nisam pojela za ve\u010deru. Na sve to, veoma mladi par za stolom pored nas se da li verio, da li dao neki promise ring, imali su 20 godina vrv, ali scena gde mi sedimo pored njih a oni se obe\u0107avaju je svakako bila u najmanju ruku (pun intended) zanimljiva. \u0160ta se de\u0161ava zatim? Nailazi nedoumica da li Pjera zavesti i oti\u0107i kod njega i voditi strasno ljubav do zore (u mojoj glavi) ili ni\u0161ta od toga. Vidim da mu se svi\u0111am, ali nisam sigurna koliko \u017eelim sve to, ose\u0107anja su pome\u0161ana a Pjer meni prepu\u0161ta izbor (\u0161to cenim). Koja ose\u0107anja su pome\u0161ana? Pa, prema surferu najmanje, a vi\u0161e prema tome da znam da bi mi se ovaj tip svideo i da ne \u017eelim da konstrui\u0161em filmove u glavi – rastanemo se nekako nespretno, blagi cmok bez jezika u usta, neodre\u0111ena izjava da \u0107emo biti u kontaktu i ja koja le\u017eim u krevetu misle\u0107i na njega, iako ne mislim da sam donela pogre\u0161nu odluku, ipak sam u nadi da \u0107u ga nekad opet sresti.<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

2. dec:<\/strong> Selim se u Madrid<\/h2>\n

Danas idem ku\u0107i, ali pre toga \u0107u pro\u0161etati \ud83d\ude42 Ina\u010de, i dalje se dr\u017eim svog misljenja da je Barsa Kim Karda\u0161ijan, a Madrid Monika Belu\u010di pa ko \u0161ta voli. Iako, dobro, nije za pore\u0111enje ali Madrid je predivan i hvala mu i nakon 6 god \ud83e\udd70\u00a0 Dan po\u010dinjem u kafi\u0107u Ambu<\/a>, ali ne lezi vra\u017ee – dok sedim i u\u017eivam u \u017eivotu i Madridu, pojavljuje se niko drugi nego Pedro – rekla sam mu da \u0107u mo\u017eda i\u0107i u Ambu a on se (sasvim slu\u010dajno?!) obreo ovde sa ku\u010detom, i ja znam da imam nepro\u010ditane poruke na telefonu od njega. Pri\u010damo sasvim okej, ta\u010dnije Pedro pri\u010da a meni ne smeta, on se pozdravi i ode, a kada pogledam poruke koje mi je poslao, vidim da je bio neki neumesni predlog za segz naravno da se neprijatno iznenadim, i nije mi ni\u0161ta jasno. No \u0161to ka\u017ee TBF, ni\u0161ta mi ne\u0107e ovaj dan pokvarit’<\/strong> i ja idem da se \u0161etam po Madridu jo\u0161 malo, i idem da se popnem na vrh katedrale Almudena, da bacim pogled na Madrid sa vrha (lep je svakako).<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

Uspem da u\u0111em i u Egipatski hram Debod<\/strong> iako danima unapred treba da se zaka\u017ee<\/a> ovde (besplatna) poseta – na kraju svakog sata pu\u0161taju ako nema dovoljno posetioca (nemojte da ka\u017eete nadrkanom \u010duvaru da sam vam ja otkrila ovu tajnu). Hram Debod poti\u010de iz drugog veka pre nove ere, a Egip\u0107ani su ga posvetili Izidi. Njegova prvobitna lokacija je bila na egipatskom ostrvu Filaja, na reci Nil ali tokom izgradnje Asuan brane 60tih, nastalo je jezero Nasser koje je potopilo mnoge drevne zgrade. Egip\u0107ani da bi spasili neke od drevnih remek dela, odlu\u0107ili su ih rastaviti i premestiti na druge lokacije. U XX veku, zahvaljujuc\u0301i izgradnji brane koju su radili madridski in\u017einjeri, egipatska vlada poklonila je hram gradu Madridu i smestili ga u gradski park Cuartel de la Montana. Kapela je mala, mo\u017ee da stane do 15ak ljudi, a sadr\u017ei podrum i dve sobe i stepenice koje vode ka krovu dok se na zidovima se nalaze reljefi koji pri\u010daju pri\u010du o bogovima. Unutra mi nije bilo ba\u0161 preterano zabavno pa mi je \u010duvar rekao da sam formula uno u obilasku \ud83d\ude42 Onda sam se vratila na mesto zlo\u010dina u Tabernu Loredo i jela tradicionalna ze\u010dja rebarca mada nisam to ba\u0161 ja ali svakako bih sve njihovo probala. Naravno da sam oti\u0161la i u Valor na \u0107urose a onda je bilo vreme da se krene i – hvala Madridu, obo\u017eavam te \ud83d\ude42<\/p>\n

\"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Madrid preporuke:<\/h2>\n

Za kraj, evo \u0161ta da obi\u0111ete u Madridu \"\ud83d\ude42\"<\/p>\n

Kuda da \u0161etate tj \u0161ta da vidite (za d\u017e):<\/h3>\n