{"id":2517,"date":"2016-06-16T21:48:59","date_gmt":"2016-06-16T20:48:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.actnocturnal.com\/?p=2517"},"modified":"2022-02-12T20:24:04","modified_gmt":"2022-02-12T19:24:04","slug":"montenegro-bombona","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.anagord.com\/zh\/montenegro-bombona\/","title":{"rendered":"Montenegro Bombona"},"content":{"rendered":"

(ili travel scriptum: Crna Gora u predsezoni)<\/strong><\/h3>\n

Volim pokret. U bilo kom obliku. Volim hodanje. Volim da se vozim kolima. I obo\u017eavam da vozim. Bilo gde. Bilo kad. U vreme najve\u0107e gu\u017eve. Ne smeta mi. Naprotiv, opu\u0161ta me. Dok svi trube oko mene i psuju ne\u010diju nedu\u017enu majku, stanem i pomislim kako je lepo zastati. Jer koliko puta dnevno zaista ima\u0161 priliku da stane\u0161 i pogleda\u0161 oko sebe?<\/p>\n

<\/p>\n

\"\"Ne smeta mi \u010dak ni vo\u017enja u gradskom autobusu. Razmi\u0161ljam o svim tim \u017eivotima koji su nekuda krenuli i pitam se koje su njihove pri\u010de. Ne smeta mi ni \u010duveni miomiris putnika koji se u autobusu voze. Nije prijatan svakako. Ali to je ne\u010diji miris, koji ko zna iz kog razloga, nije uspeo da se savlada tog dana (ili tih dana). Svaki put kada se neko znojav nasloni na mene, setim se moje drugarice koju su nakon poro\u0111aja zadr\u017eali u bolnici jo\u0161 dve nedelje jer njena beba nije bila dobro. Rekla mi je tada: zna\u0161, gledam kroz prozor i sve mi nedostaje. Sve, sve je bolje od ove konstantne brige da li \u0107u se vratiti sa detetom ku\u0107i. Nedostaju mi glupe stvari, svakodnevne, kao \u0161to su odlazak u prodavnicu ili vo\u017enja autobusom. Gledam odavde reku automobila i autobusa i mislim: ti ljudi unutra, koji tako slobodno idu nekuda autobusom –\u00a0oni nisu ni svesni koliko su sre\u0107ni.<\/em><\/p>\n

Kako onda da se ne radujem putovanju. Pogotovo morskom. Sedela bih pored obale po ceo dan. Sanjarila, gledala u horizont i slu\u0161ala sveobuhvatno \u0161u\u0161tanje oko sebe; decu, galebove, vetar, smeh. Mirisala sunce. \u010cekala beznade\u017eno delfine da izlete iz vode i naprave par kolutova u vazduhu. Posmatrala ribarske \u010damce kako seku povr\u0161inu.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ipak, odlazak u Crnu Goru na more nije nikada bio moj primarni izbor. Priznajem, u Crnu Goru se i\u0161lo da se okupa \u201cna brzaka\u201d. Ili zato \u0161to nije moglo da se ide u Hrvatsku. Ili zato \u0161to se nije imalo para za Gr\u010dku. Ostalo je ono usa\u0111eno se\u0107anje o Crnogorcima kao lo\u0161im ugostiteljima i uvek je bilo primamljivije oti\u0107i negde drugde. Jeste, ja sam jedna od onih kojoj je na naru\u010denu limunadu, konobar rekao da je u \u0161anku limun, i da ga \u201cmo\u017ee\u0161 vala i sama cedit\u201d.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Me\u0111utim, Crna Gora nije vi\u0161e ono \u0161to je bila nekad. Pogotovo \u0161to se ti\u010de ugostiteljstva. U par godina, dosta se promenilo. \u010cini mi se da je dr\u017eava kona\u010dno shvatila svu lepotu prirode i istorije koju poseduje i odlu\u010dila da je besramno eksplati\u0161e. Uljudila se i upristojila, oberu\u010dke primila sve strance koji su do\u0161li i pretvorila se u mesto gde je letovati postalo privilegija.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Naravno, to je ona ista Crna Gora i jugoslovenski mentalitet na koji smo \u201cnavikli\u201d. I dalje je to dr\u017eava u kojoj mi je Kim-Kardashian-like devojka dobacila flajer za Rafaelo ili Trokadero. U kojoj u sred bela dana na taxi stanici iz vozila tre\u0161ti narodna muzika poja\u010dana na maksimum, dok voza\u010di \u010dekaju da nai\u0111e neki Rus. Gde ne postoji ta\u010dan raspored me\u0111ugradskih autobusa, ali postoji odre\u0111eni \u010dovek u lokalnom kafi\u0107u koji \u0107e izdeklamovati red vo\u017enje u minut dok popunjava tiket za kladionicu.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ipak, ne mali broj stranaca \u0161eta kroz crnogorski Dubaji, kako je Budva s pravom prozvana, i jedni smo od retkih koji pri\u010damo srpski. Jahte usidrene pored \u010duvenog zvona u Starom gradu, i dalje se takmi\u010de \u010diji je najve\u0107i, ali nas\u00a0to zabavlja i razmi\u0161ljamo da li se i oni prera\u010dunavaju dok sipaju gorivo. \u0160etamo i sti\u017eemo do Citadele, gradske tvr\u0111ave odakle se pru\u017ea najlep\u0161i pogled na grad i gde se nalazi \u010duvena plo\u010da sa dve ribe. \u201cStavite levu ruku i zamislite \u017eelju koja se sigurno ostvaruje\u201d, dobacuje plavooka devojka sa ulaza koja je uvidela da nas \u0161etnja po Ka\u0161telu u sumrak neizmerno zabavlja. Saznajemo jo\u0161 i da se\u00a0u predsezoni mo\u017ee popeti na bedeme grada, ali moramo da proverimo da li se mo\u017ee pro\u0107i.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kapija je naravno zaklju\u010dana, ali to nas ne spre\u010dava da po\u010dinimo krivi\u010dno delo preskakanja ograde, kako bi videli Budvu sa visine. Na pola puta ipak, presre\u0107e nas de\u010dko iz obezbe\u0111enja. On je visok i nabildovan, i govori nam da ne treba da se muvamo unaokolo jer je nedavno snajperista ustrelio nekoga odatle. Uhva\u0107eni u neprijatnosti, razgovaramo jo\u0161 koji minut na mestu zlo\u010dina kada zanimljiva ptica sleti na zid\u00a0blizu nas. Uz osmeh, veliki momak vadi mobilni i fotografi\u0161e:<\/p>\n

– Volim da slikam \u010dudne vrste ptica<\/em>, govori.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

I dalje, za nas koji mislimo da smo stra\u0161no urbani, Casper je najudobnije mesto u Budvi. Muzika je onako soft i d\u017eezi, a karta pi\u0107a takva da mo\u017ee\u0161 da izvoljeva\u0161 do mile volje. Naravno, svi oni poznanici iz Beograda koje \u017eeli\u0161 da sretne\u0161, upravo \u0107e ovde popiti kafu. Malo pre Caspera, na poslednjem ulazu u Stari grad, otkrivamo fast fud \u010dudo koje smo interno prozvali \u201cpita-pica\u201d \u2013 urolano testo punjeno crnogorskom pr\u0161utom, mocarelom i paprikom.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Naravno, nakon\u00a0par dana, uhvatio nas je neizdr\u017e pa smo odlu\u010dili da vidimo jo\u0161 od crnogorske lepote. Po\u0161to nismo kolima, auto stopom sti\u017eemo u Kotor. Crna Gora je bila i ostala jedina dr\u017eava gde u po bela dana i no\u0107i mo\u017ee\u0161 da stopira\u0161 bez ikakve brige. Staju svi; samo \u0161to sam podigla palac, pokupio nas je de\u010dko koji celu no\u0107 nije spavao, jer mu je \u201cdo\u0161a\u2019 neki drugar sa Cetinja\u201d pa su morali da nazdrave. Sad se vra\u0107a za Tivat, tamo smo dobrodo\u0161li kad god nai\u0111emo: \u201cSvratite da vidite Porto Montenegro\u201d. On to ne govori iz kurtoazije\u00a0i znam da bismo bili do\u010dekani kao da se poznajemo godinama, pa moramo da obe\u0107amo da \u0107emo jednom do\u0107i.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

U Kotoru nas do\u010dekuje neopisiva gu\u017eva u 10 ujutru i kruzer veli\u010dine nebodera \u2013 \u010ditav jedan mali grad izru\u010dio u Stari grad i razmileo po ulicama. \u0160etamo zajedno sa njima a onda\u00a0dolazimo na sjajnu ideju da se popnemo na tvr\u0111avu<\/a> jer je jo\u0161 uvek obla\u010dno za kupanje. \u201cOdakle ste?<\/em>\u201d pita nas \u010dovek na ulazu kada \u010duje da ga jedini pozdravimo na srpskom. \u201cE kona\u010dno neki na\u0161i!<\/em>\u201d – nasme\u0161i se i govori nam da u\u0111emo bez pla\u0107anja. Do gore nam treba sat vremena penjanja. Intenzivnog. Znojavi smo i zadihani. Negde blizu vrha, zastanem i posmatram nestvarni pogled koji se pru\u017ea na zaliv. Negde iz uglova Starog grada, \u010duje se zvuk harmonike na kojoj neko peva Yesterday<\/a><\/em>. Naje\u017eim se i zatvorim o\u010di da upijem trenutak.\"\"<\/p>\n

Nakon pentranja i sila\u017eenja, odmaramo uz more na molu. Neki momci se kupaju i zapo\u010dinjemo razgovor. Zavr\u0161ili su studije u Edinburgu i tu su u hostelu nakon Dubrovnika, pa sutra nastavljaju na rafting na Taru. Ni oni nisu puno spavali sino\u0107 (naravou\u010denije – alkohol izaziva nesanicu). Na moju konstataciju da je Edinburg mo\u017eda najlep\u0161i grad koji sam ikada posetila, jedan od njih me iskreno zapita:<\/p>\n

– More beautiful than Kotor?<\/em><\/p>\n

Zastanem. Zaista, da li je Edinburg lep\u0161i od Kotora? Da li je mogu\u0107e da sam sve ove godine Crnu Goru uzimala zdravo za gotovo?<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Stopiramo opet kako bismo se vratili u Budvu. Ovaj put nam staje Markus, nasmejani i svetli de\u010dko iz Austrije. Markus je dao otkaz, kupio kamper i krenuo iz Graca pre par dana da putuje Evropom. Jedan je \u017eivot. U kamperu je kao u udobnom stanu koji se kre\u0107e maksimalnih 80 na sat \u2013 tu je i krevet i sto i mini kuhinja i saksije sa cve\u0107em. \u201cPipni onu tamo<\/em>\u201d dobacuje mi stidljivo i pokazuje na naizgled, obi\u010dnu\u00a0zelenu biljku. Prelazim rukom po li\u0161\u0107u i isti tren me obavije slatkasti miris koka-kola Haribo bombonica.<\/p>\n

\u201cCoca-cola tree!\u201d<\/em> Govori mi ponosno \u201cI bought it in a botanic house in Graz. All other plants had Latin names, and this, this just said: Coca-cola tree!\u201d<\/em>\u00a0Markus naravno postaje na\u0161 verni sadrugar slede\u0107a dva dana. U Budvi, odu\u0161evi\u00a0se Casperom, pica-pitom i brojem teniskih terena. Voli tenis i obavezno je da\u00a0u blizini\u00a0kampa mora postojati\u00a0i neki teren.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sutradan, odlazimo do Svetog Stefana. \u201cNe mo\u017eete u\u0107, sezona jo\u0161 nije po\u010dela”. Ulaz je samo za goste ostrva, koji sobu pla\u0107aju i od 1500\u00a0eur za no\u0107. Ni suncobrani se ne mogu otvarati ni iznajmiti, iako na pla\u017ei ima ljudi. Me\u0111utim, dan je lep, voda je ugrejana i kao stvoreno je za kupanje. Markus i ja plivamo do malenog ostrva koje je, sigurna sam, jedna od najomiljenijih pti\u010dijih destinacija (kod Svetog Stefana je valjda i stena ekskluzivna, \u0161ta li).<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kamperom nastavljamo ka Petrovcu. Ru\u010damo i \u0161etamo tunelima do Drobnog Pijeska. Na obali, u toku je izgradnja jo\u0161 jednog od abnormno\u00a0velikih i skupih hotela. Plivamo jo\u0161 malo, a zatim provodimo sat vremena\u00a0slu\u0161aju\u0107i talase, u ti\u0161ini. Sedim na pla\u017ei sa tri momka i sva trojica mi se sme\u0161e. Realnost izgleda tako daleko.<\/p>\n

\"\"Nerado se rastajemo od Markusa. On obe\u0107ava da \u0107e do\u0107i u Beograd prvom prilikom. Opet putujem, ovaj put vozom; po mom mi\u0161ljenju, jedan od najboljih na\u010dina prevoza. \u017deleznica je stara i neodr\u017eavana ali uredna i posteljina miri\u0161e na asepsol. Skadarsko jezero, pa kanjon i Zeta. Samo \u0161to sam zatvorila o\u010di i eto nas u Beogradu. Obla\u010dno je i na stanici je gu\u017eva. More je ostalo na par sati iza nas; u nekoj drugoj vremenskoj zoni, jo\u0161 sam se kupala na Drobnom Pijesku i \u0107utala u sumrak. Stavljam nao\u010dare za sunce koje mi je Markus poklonio. Najbolji filter za u\u017eurbano i prljavo beogradsko jutro. Yesterday, all my troubles seemed so…<\/em> Da sam malo naivnija, sigurno bih patila \u0161to se nisam probudila na moru. Ovako, ponovo se setim pri\u010de moje drugarice i znam da verovatno nisam ni svesna koliko sam sre\u0107na.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

p.s. ukoliko vam se svidelo virtuelno putovanje sa mnom, opu\u0161teno me zovite da letujem kod vas (uz parolu: will travel for money) ili podelite i lajkujte ovaj post.\u00a0<\/em><\/p>\n

PozZ<\/p>\n

p.s. support my work (and my travel)<\/p>\n