Bilo je i nije bilo da je jednom jedna Devojka krenula na posao. Na autobuskoj stanici, dok je strpljivo \u010dekala, ugledala je jednu Vilu. Bila je to sigurno magija jer je blago lebdela iznad tla uz pomo\u0107 maju\u0161nih krila dok je na sebi nosila krlju\u0161t-roze haljinu, a u ruci dr\u017eala pravi, pravcati \u010darobni \u0161tapi\u0107. Kako je primetila da Devojka bulji u njih, Vila joj se obratila:<\/p>\n
“Draga Devojko, ima\u0161 sre\u0107e \u0161to si me danas srela, jer sam dobre volje i ispuni\u0107u ti jednu \u017eelju.”<\/p>\n
<\/p>\n
Devojka i nije ba\u0161 bila zadovoljna \u0161to \u010de dobiti samo jednu \u017eelju (a ne tri kako to ve\u0107 ide), ali je ipak odu\u0161evljeno po\u017eelela – Princa. Vila je zamahnula \u0161tapi\u0107em, pojavilo se par iskrica i rekla joj da \u0107e Princ sti\u0107i u roku od nekoliko sati koliko joj je potrebno da ga isporu\u010di. Pre toga, posla\u0107e svoju pticu pomo\u0107nicu da je obavesti o ta\u010dnom vremenu dostave. Devojka je bila u\u017easno nestrpljiva i jedva je \u010dekala da vidi svog Princa! Oti\u0161la je na posao, i zaista, nakon par minuta za\u010dula je \u0161u\u0161kanje nalik hodanju ptice po simsu:<\/p>\n
“Pssst! Je l’ \u010dujete to?”, u\u0107utkala je svoje kolege. Oni su za\u0107utali, ali niko nije ni\u0161ta pod milim bogom \u010duo i upitali su se da li je Devojka poludela.<\/p>\n
“Eno ga!” odu\u0161evljeno je uskliknula a kolege su sad uvidele da su bile u pravu i da je Devojka zaista \u0161enula. “Pogledajte, ispred prozora je Roda pomo\u0107nica donela pismo za mene!”<\/p>\n
I zaista, kada je Devojka oti\u0161la do prozora, tamo je stajalo sve\u017ee potpisano ljubavno pismo od samoga Princa! Devojka se u bradu zahvalila Vili, i otvorila pismo u kojem je Princ obave\u0161tava kako se jako raduje njenoj \u017eelji i kako jedva \u010deka da do\u0111e, \u0161to \u0107e se naravno, uskoro desiti.<\/p>\n
Par sati kasnije, Devojka je bila na prozoru svog solitera, kada je za\u010dula neku buku odozdole. Pogledala je na ulicu, a tamo je stajao sve\u017ee isporu\u010den njen sopstveni Princ. Devojka se mnogo obradovala i sve u papu\u010dama hitro str\u010dala da ga do\u010deka. Princ je stajao pomalo smeten na sred pe\u0161a\u010dkog prelaza, ali ipak je delovao veoma umiljato i simpati\u010dno.
\nNaravno, \u010dim je ugledao Devojku, on joj je br\u017ee-bolje pojurio u zagrljaj, i tada su se desile dve nepredvi\u0111ene stvari. Prvo, Princ je u onakvom trku i ne gledaju\u0107i lepo kuda ide, upao ravno u otvoreni \u0161aht! Drugo, Devojka se stra\u0161no upla\u0161ila i sama potr\u010dala da ga spase kada se, jo\u0161 uvek u papu\u010dama, okliznula i saplela o jednu \u017dabu, skoro joj sasvim zgnje\u010div\u0161i no\u017eicu! Sre\u0107om, Princ je vikao da je neozle\u0111en i da \u0107e brzo da se izvu\u010de. Ali, Devojka se sada prepirala sa \u017dabom – koliko god se trudila da joj objasni da nije bilo namerno, \u017daba je ostajala pri svome, da je Devojka surovo i namerno prignje\u010dila, pri tom jau\u010du\u0107i od bola i dr\u017ee\u0107i svoju ljigavu no\u017eicu.<\/p>\n
“Ajaoj trapavu\u0161o, kuda si gledala?! \u0160ta si se zatr\u010dala kao vilin konjica da si videla?”<\/p>\n
“Izvinite, gospa \u017dabo”, pravdala se Devojka, “Ali moj slatki Princ je upao u rupu i ja sam \u017eelela da ga izbavim iz nevolje!”<\/p>\n
“Slatki Princ, ha!” ironi\u010dno \u0107e \u017daba, “Da\u0107u ti ja pravog slatkog Princa pa \u0107e\u0161 videti svoga boga!”<\/p>\n
I po\u0161to se naravno, ispostavilo da je baba \u017daba bila uistinu jedna Ve\u0161tica a ne zemaljska \u017eaba u potrazi za muvama, ona se okrete i baci kletvu na Princa:<\/p>\n
“\u0106iribu, \u0107iriba – od sada \u0107e sve biti zaista slatko u vezi sa Princem!”, rekla je i sko\u010dila u \u0161aht iz koga se Princ jedva iskobeljao.<\/p>\n
“Draga Devojko, da li si dobro?”, upitao je Princ ali dok je pritr\u010davao da je podigne sa zemlje, iz usta su mu izletele tri bombone, jedna lizalica i dve karamele!<\/p>\n
“\u0160ta se ovo de\u0161ava?” zapitao je, a dok je to izgovarao iz usta su nastavili da mu kuljaju raznorazni slatki\u0161i, medenjaci i gumene mede. U tom istom trenutku, podigao je i Devoj\u010dinu papu\u010du koja joj je spala sa stopala, ali ona se pretvorila u \u010dokoladnu papu\u010du! Devojka i Princ su se o\u010dajno pogledali kada su shvatili da sve \u0161to Princ dodirne se pretvori u \u010dokoladu, a svaki put kad ne\u0161to izgovori ispadaju bombone.<\/p>\n
I tako, Princ i Devojka nisu nikako mogli da \u017eive sre\u0107no i veselo do kraja \u017eivota, jer Princ za po\u010detak nije mogao ni da zagrli Devojku, a kamoli da je poljubi. Ali Devojka je volela Princa i on je voleo nju, i hteli su, ako ni\u0161ta, da bar ostanu zajedno do kraja \u017eivota. Princ je stanovao tako u \u010dokoladnoj ku\u0107i i prakti\u010dno nije imao ni\u0161ta jer se krevet pretvorio u \u010dokoladni krevet, orman u \u010dokoladni orman, a i sva vrata koja je hteo da mahinalno otvori, postajala bi naravno, \u010dokoladna.
\nJo\u0161 je \u0161a\u0161avije bilo kada je poku\u0161avao da pri\u010da, jer bi pod brzo bio prepun raznoraznih vrsta slatki\u0161a. Princ i Devojka su uzalud tra\u017eili neko re\u0161enje. \u010cak su poku\u0161avali da dozovu i Vilu, ali od nje nije bilo ni traga ni glasa ni poruke. Tako je Princ samo tu\u017eno gledao Devojku, i ako vas ba\u0161 zanima, plakao \u010dokoladne suze. Dugo su smi\u0161ljali \u0161ta da rade, smi\u0161ljali i smi\u0161ljali i na kraju smislili.<\/p>\n
Princ i Devojka odlu\u010dilili su da prirede – Salon slatki\u0161a! Tako \u0107e makar ljudi i deca mo\u0107i da u\u017eivaju u Prin\u010devim slatkim mukama a i oni \u0107e mo\u0107i da zarade dovoljno da probaju da na\u0111u neki na\u010din da skinu kletvu.
\nI zasita, Salon je tekao vrlo dobro. Princ je stajao uokviren debelim zidom \u010dokolade kako nikoga ne bi dodirnuo. Krevet su raspar\u010dali na kockice i delili posetiocima, suze su postale jedna od glavnih atrakcija, a bombone su deca \u017eeljno gutala teraju\u0107i Princa da im pri\u010da Slatke Pri\u010de. Salon je bio pun svih vrsta \u010dokolade, bombona, sladoleda, lizalica, raznoraznih keksa, zatim torti i kola\u010da, a jo\u0161 su im se pridru\u017eile i poslasti\u010darnice u \u010dijim su izlozima stajali bezbrojni kremovi i kupovi, u\u0161e\u0107ereno vo\u0107e, medeni orasi i bademi itd. Ali Princ je i dalje bio tu\u017ean, jer nije smeo ni sa kim da se pozdravi, nikome da pru\u017ei ruku.<\/p>\n
I tako sve do poslednjeg \u010dasa, kada se opet desilo par totalno neo\u010dekivanih doga\u0111aja. Negde tik pred zatvaranje, na Salonu se u glavnom bakstejd\u017eu, pojavila i \u017daba! Hramljala je na svojoj povre\u0111enoj no\u017eici i smejala se Devojci i Princu. \u010cim je ugledala, Devojka je zamolila je da se smiluje i vrati Princa u pre\u0111a\u0161nje stanje, ali \u017daba nije htela ni da \u010duje:<\/p>\n
“Hi-hi-hi-ha-ha, eto ti zauvek takvog Slatkog Princa, jo\u0161 sam ti i u\u010dinila uslugu jer \u0107e\u0161 biti sre\u0107na i debela do kraja \u017eivota!”<\/p>\n
Me\u0111utim, u tom trenutku se pojavila i dugo tra\u017eena Vila koja je saznala za ovaj u\u0161e\u0107ereni Salon i bila logi\u010dno njime odu\u0161evljena. Ali kad je \u010dula Devojku i njenu tu\u017enu pri\u010du, po\u017eelela je da joj pomogne.
\n“Brzo”, zapomagala je Devojka, “morate mi ispuniti jo\u0161 jednu \u017eelju”.
\n“To na \u017ealost nije mogu\u0107e draga” odgovorila joj je Vila, sa ustima punim \u010dokolade i u rukama dr\u017ee\u0107i \u0161arene lu\u0161e i medenjake “Svaka osoba ima pravo na samo jednu \u017eelju, a Princu ne mogu skinem kletvu ve\u0107 samo da ispunim \u017eelju…”
\nIpak, Vila je bila voljna da im pomogne i odmah se bacila u let da na\u0111e ne\u0161to \u010dime bi mogla da spr\u017ei \u017dabu i od nje napravi ukusne batake. Odjednom joj je sinulo – pozva\u0107e Rodu koja je donela Prin\u010devo pismo! I zaista, u samo par minuta Roda je doletela i tako brzo \u0107apila \u017dabu da Devojka i Princ nisu mogli da poveruju \u0161ta se desilo. Ali, stizalo je jo\u0161 iznena\u0111enja! Sve bi tada bilo lepo bilo zavr\u0161eno da se preslatki i predobri Princ nije ume\u0161ao. Pri\u0161ao je Vili i rekao:<\/p>\n
“\u017delim da se odmah oslobodi \u017daba! Ipak, i to je du\u0161a!”<\/p>\n
Svi su bili zabezeknuti, a Roda ponajvi\u0161e, koja je, te\u0161ko se zaka\u0161lju\u0107i, ispljunula zlu \u017dabu. Princ se usled \u010distote svog srca, sa\u017ealio na groznu Ve\u0161ticu, iako ga je proklela.
\nA onda se tek desilo ne\u0161to neverovatno – \u017daba je plakala! Pogo\u0111ena Prin\u010devom dobrotom, \u017daba se gorko pokajala i brzo skinula kletvu sa sirotog Princa, koji je kona\u010dno smeo da zagrli i poljubi svoju voljenu Devojku. I poga\u0111ate, \u017eiveli su sre\u0107no i zadovoljno do kraja \u017eivota! Ali to nije sve, jer je Salon Slati\u0161a nastavio da postoji jo\u0161 dugo, dugo posle toga, a na Prin\u010devom i Devoj\u010dinom krovu nastanila se ona ista Roda… A svi znamo \u0161ta to zna\u010di \ud83d\ude42<\/p>\n