Strah me je toliko obuzeo pred preglasnom prirodnom katastrofom da sam, izme\u0111u ostalog i pomislio: ,,Bo\u017ee, ne\u0107u vi\u0161e nikada varati Jelu, molim te, nemoj da me ka\u017enjava\u0161, evo kunem se svim svetim, nikada vi\u0161e!\u201d Nisam mogao da se setim ni\u010dega vi\u0161e \u0161to sam lo\u0161e uradio, bar ne ve\u010deras. Vrati\u0107u i pare kumu, dugujem ih preko godinu dana… A ako me pitate \u0161ta se desilo, evo.<\/p>\n
Pre dve ve\u010deri probudio me je jak prasak – samo \u0161to sam zaspao, kada sam za\u010duo kako je prslo staklo na (kako mi se \u010dinilo) svim prozorima u ku\u0107i. Otr\u010dao sam odmah do Aninog kreveca i podigao je u naru\u010dje; ona je bila bunovna i nije plakala. Jela je naprotiv, isto tako nasilno probu\u0111ena kao i ja, potr\u010dala za mnom razbaru\u0161ene kose, ve\u0107 u suzama. Tresle su police, ormani i kredenac, \u010da\u0161e i no\u017eevi su zve\u010dali, a tlo je podrhtavalo. Ne znaju\u0107i ni sam \u0161ta da radim, rekao sam joj hrabro:<\/p>\n
– ‘Ajmo napolje. Ja \u0107u nositi Anu.<\/p>\n
Jela se zbunila i uzela da se obla\u010di na brzinu, pa me pogledala tra\u017ee\u0107i neko odobrenje, a ja sam, iako sam se bojao toliko da su mi noge klecale, ipak smireno rekao:<\/p>\n
– Samo jaknu sre\u0107o. ‘Ajmo \u0161to br\u017ee napolje.<\/p>\n
Dok smo u \u017eurbi silazili na ulicu, Jela me \u010dvrsto stegla oko ruke i drhtavim prstima dr\u017eala moje rame, povremeno miluju\u0107i Anu po kosi, koja je i dalje bila uspavana.<\/p>\n
Ispred zgrade su ve\u0107 stajali svi iz kom\u0161iluka, no\u0107 je bila topla, razvuklo se miholjsko leto. Potresi su postajali slabiji. Ljudi unokolo su prenosili glasove kako se sva\u0161ta desilo, kako su jo\u0161 mogu\u0107a ja\u010da podrhtavanja, kako se neka ku\u0107a uru\u0161ila na jugu zemlje…<\/p>\n
Svakakve misli su mi prolazile kroz glavu; \u0161ta sve mo\u017ee da se sru\u0161i, nestane, koliko \u0107e to da ko\u0161ta posle ali ko da nastrada. Pomislio sam: ,,\u0160ta ako pukne zgrada na pola, \u0161ta \u0107emo da radimo?\u201d I jo\u0161 sam pomislio: ,,A \u0161ta ako se sru\u0161i plafon samo na na\u0161 stan?\u201d Video sam kameni blok koji je pao sa susedne zgrade i zabio se takvom silinom u neka kola, da su izgledala kao konzerva kad je savijem, prave\u0107i se va\u017ean pred Anom. I eto, tada sam pomislio da ne\u0107u nikada prevariti Jelu i da \u0107u Uro\u0161u vratiti pare.<\/p>\n
I zaista sam i zvao kuma sutradan, Jela mi je dala neke pare iako nije jo\u0161 primila platu, i malo me je \u010dudno pogledala \u0161to sam ba\u0161 to sad odlu\u010dio da uradim, ali mi je dala, Jela mnogo ne protivre\u010di. Vratio sam mu odmah sve, odjednom, jo\u0161 isto poslepodne, mada on nikada nije ni tra\u017eio te pare i skoro se naljutio \u0161to sam ih vra\u0107ao. Ali ne, ne i ne, ponavljao sam jer samo kad sam pomislio na svoj ju\u010dera\u0161nji strah, ja sam mu vra\u0107ao i vi\u0161e nego treba, ma sve mu otpla\u0107ivao! Kada bih mogao tako svaki greh u svom \u017eivotu da otplatim! Sve male milione grehova koji su mi pali na pamet. Recimo, onda kad sam pijan do\u0161ao na sahranu Jelinog oca, i kad sam upao sa malom I. iz 4\/2 u portu saborne crkve i istucao je na mrtvo ime, toliko da nam oboma nije bilo do vi\u0111enja slede\u0107ih par dana, i kada sam ukrao majcu u Gr\u010dkoj a znao sam da \u0107e odbiti od plate stare prodava\u010dice, i kad nisam zvao kevu pre operacije; sve sam to hteo da otplatim i da Uro\u0161u ka\u017eem kako sam mu muvao sestru od tetke, mada je on to ve\u0107 pomalo i znao, i sve na rate grehove ako mo\u017ee, sve \u0161to me nije jelo a trebalo je tokom godina, jer me nije mnogo bolelo dupe za takve sve stvari.<\/p>\n
Ispred na\u0161e zgrade je te ve\u010deri stajala i na\u0161a kom\u0161inica Maja, preko nje sam upoznao njenu sestru od tetke, isto Maju, na ro\u0111endanu, na koji sam oti\u0161ao preko volje. U stvari, setio sam se da Maja pravi vrhunske kola\u010de i to mi je bilo bitnije od nekog ro\u0111endana, ali ajde, Jela se dru\u017eila sa Majom, (kom\u0161inicom). Nije imala s kim bogzna kako i da se dru\u017ei otkad se porodila, nije ba\u0161 izlazila a stare drugarice su i dalje splavarile i \u017evalavile se i nosile uske majce u posetu kad do\u0111u.<\/p>\n
A Maja (iz kom\u0161iluka) je imala dete od tri godine ve\u0107, i bila je nesre\u0107no razvedena i nije htela ni sa kim vi\u0161e da bude, njen (biv\u0161i) mu\u017e je bio taj jedan i vi\u0161e bo\u017ee nikada nijedan drugi, iako je isti tukao, znam jer sam \u010duo toliko puta kako jau\u010de, i video je, toliko puta sa modricama, ali ne, ona ga nikad i ne bi ostavila, da on nije na\u0161ao neku sisatiju i mla\u0111u koja je to umela da izdr\u017ei bolje od nje, koja nije mo\u017eda ni plakala kad je ovaj grmalj sa rukama lopatama bije. I ta je Maja, (opet ka\u017eem kom\u0161inica) koja je kuvala i prala i bila doma\u0107ica i nije bila lo\u0161a, patila za njim i \u010desto se \u017ealila kako nikada dete ne pose\u0107uje, iako ih je tukao pri svakoj poseti, a ona je redovno i\u0161la kod njegovih jo\u0161 uvek i sa njegovom majkom bila u savr\u0161enim odnosima. Uvek je ponavljala, da mu ta, druga, dete nije rodila, kao da je to neka umetnost. Ali Maja nije bila lo\u0161a, ne, ona je za moju Jelu najbolje dru\u0161tvo bila koje sam mogao da zamislim, ta ti ne bi prevarila mu\u017ea (\u010dak i kad je biv\u0161i ve\u0107 dve godine) ni u snu, pri\u010dala je samo o receptima (i biv\u0161em i malom) i u svoje tridesetidve se obla\u010dila gore od moje majke… Ma \u0161ta majke, oca!<\/p>\n
Na njenom sam ro\u0111endanu (sa super kola\u010dima) upoznao dakle njenu sestru od tetke, isto Maju. Bo\u017ee kad je u\u0161la sa sve \u0161tiklom i dekolteom, ispeglana i nacifrana, isfenirana i naparfemisana, kako je dobra bila, sve sam pred Jelom to joj i rekao. Hm, dobro, ne ba\u0161 za dekolte, ali sam majicu napomenuo da bih voleo moja Jela da nosi takvu, i ona je gre\u0161nica i kupila sli\u010dnu naravno, ve\u0107 par dana kasnije, ali \u0161ta kad nije imala u nju \u0161ta da stavi, \u0161ta! Jesam onda ja kriv?! Jebe\u0161 \u017eensko bez sisa, vi kao to ne znate! Ma Jela je bila super, u stvari ona se zvala Jelena i niko je \u017eivi nije zvao Jela, osim mene, a meni je bila kao jela, vitka i mr\u0161ava i tanka, manekenski gra\u0111ena, sa nogama kao u najrasnije brazilske lepotice koja reklamira donji ve\u0161, i kosom kao u lava, ali d\u017eaba, d\u017eaba sve, ka\u017eem vam ja, sve bih to prodao, i njen glatki stomak i te savr\u0161ene stubove koje su u najlonkama izgledale bo\u017eanski, sve bih dao za jedan par dobrih sisa, samo jedan! Bo\u017ee, evo ne mora ni dobar, samo da imam za \u0161ta da je uhvatim dok je imam odpozadi, evo odri\u010dem se i te kru\u0161kaste, lepo zaobljene pozadine, isto tako glatke kao stomak, svega se odri\u010dem, za taj Majin dekolte (ovaj put ne kom\u0161inice, razumete ve\u0107).<\/p>\n
Eto, i zbog toga se kajem, bo\u017ee, kazni me kako \u017eeli\u0161 \u0161to mislim da su grudi moje \u017eene nepodno\u0161ljivo male poneki put (iako jesu da se ne la\u017eemo, jesu, \u0161ta da radim!), dakle i to mi oprosti bo\u017ee, ali stan mi sa\u010duvaj, nije ni do para, nije, ve\u0107 do pogleda kojim me gledaju ta ista Jela, moja i samo moja Jela, i Ana koja po\u010dinje da shvata da se ne\u0161to zbiva, samo zbog njihovih pogleda mi sa\u010duvaj dom. Taj pogled je govorio, mi smo upla\u0161ene tata, mi smo upla\u0161ene du\u0161o, ali znamo, mi znamo<\/em> da \u0107e\u0161 ti napraviti da bude sve u redu, ti \u0107e\u0161 nas spasiti, sada si ti gospodin bog otac, ti \u0107e\u0161 nas izvu\u0107i iz ove nevolje! Ti si sna\u017ean, ti si na\u0161 mu\u0161karac, jedini i sna\u017eni, ponekad nervozni, ali to sad nije ni va\u017eno, u ovom trenutku se sve opra\u0161ta i govori, sad, mo\u017eda je sad vreme da priznam Jeli sve, ali zaboga koji mi je mandrak, \u0161ta i da joj priznajem, samo bi joj onda pokazao da se istinski i stvarno bojim. A bojim se, bo\u017ee, usr’o sam se ako vas ba\u0161 zanima! I \u0161ta da joj priznam, da mi Maja tu i tamo ponekad sedne na uzburkalo me\u0111uno\u017eje, sedne jako dobro, ve\u0107 smo se tako uigrali da sedne jako dobro, \u0161ta i to zna\u010di. Ali ako bih priznao, \u0161ta da ka\u017eem kad nije bila samo Maja, ona je bila najnovija zanimacija, nego kako re\u0107i kad je Majina sestra od tetke bila novoste\u010dena najbolja prijateljica moje \u017eene, ah, moram da pre\u0107utim, dajte molim vas, pa de\u0161ava se.<\/p>\n Ali obe\u0107avao sam bogu i dalje, evo zaista, nikada ne\u0107u vi\u0161e stisnuti te Majine grudi, te uzavrele uspaljenice \u0161to je od skoro po\u010dela tako dobro sve da mi radi, jer je sve nau\u010dila i skontala \u0161ta ta\u010dno volim i \u0161ta Jela ne\u0107e ili vi\u0161e ne izvodi i koja te maju\u0161ne ga\u0107ice vi\u0161e ne nosi. Zaboga za\u0161to je prestala nikada ne\u0107u razumeti, nije prestala da me pali, ali je prestala da nosi te maju\u0161ne ga\u0107ice, imala je tako par dobrih komada, i da se depilira redovno, i to je prestala, ne razumem za\u0161to, dlake su mi oduvek smetale i jo\u0161 mi smetaju, sad mo\u017eda i vi\u0161e, kad Maja do\u0111e sa svojom ribicom glatkom kao Jelin stomak, miri\u0161ljava. I ja uvek miri\u0161em na nju i Jela to ose\u0107a, stalno mi ka\u017ee:<\/p>\n – Kako to \u010dudno miri\u0161e\u0161! – i onda se okrene da me ne gleda, i taj dan je ne\u0161to sva svoja, i samo \u010dita one svoje knjige, najnoviji roman od g\u0111e Bele Debele, kako uloviti savr\u0161enog mu\u0161karca i kako ga zavesti, kako biti seksi, i kako o\u017eiveti strast, kako joj dati ve\u0161ta\u010dko disanje. Pa \u0161to mu ga onda ne da\u0161, pitam se \u010desto tad, mada umoran od Majinih usana, i nije me ni briga onda, kad se setim kako sam se ja ispraznio, nije me briga za nju, nije. Ali ne bih voleo da umre, bo\u017ee, zaista ne bih voleo da umre (Jela, a ne Maja da se razumemo, mada ni Maji ne \u017eelim zlo, shvatate sve bre), stvarno ne bih voleo da umre. To je majka mog deteta i ona mi se ujutru nasmeje, bo\u017ee kako ume lepo da se nasmeje, jesam ve\u0107 spomenuo da je kao manekenka? E pa to vam je taj manekenski smeh, pravilan, sa reklame, koji vas oraspolo\u017ei kad ga vidite na teveu, koj momentalno se kopira na va\u0161e lice i vi se smejete a ne znate za\u0161to, e tako mi se moja Jela smejala. Bo\u017ee ne bih voleo da umre moja Jela, ne daj to!<\/p>\n Evo, zaista, ne pomerio se ako vi\u0161e ikada prevarim Jelu, pa zar nisam pre braka govorio da samo svoju \u017eenu ne\u0107u varati, samo da na\u0111em savr\u0161enu. I na\u0161ao sam je, bo\u017ee, tako je bila lepa i naivna i manekenka, sve mi je dala, sve mi spremala, ma sve je Jela bila, car, ne moja carica. Za\u0161to li sam je varao, ma te ga\u0107ice mi i nisu vi\u0161e toliko smetale, bo\u017ee mo\u017ee da nosi donji ve\u0161 koje ho\u0107e, ma nek se ne brije, \u0161ta me briga, to je moja Jela! Samo da ne umre, ona mi je moje \u010dedo dala, Anu, bo\u017ee a ta \u0161to je imala osmeh, e to nikad videli niste… Ma imate svoju decu, sve je u redu, ali Ana, pa to je ne\u0161to bilo nenormalno. Od Jele je uzela taj osmeh, ali \u0161arm koji je izbijao iz njega, on nije bio tako stereotipan i reklamski. On je bio paralizuju\u0107i, on vas je ko\u010dio, on vas je ubijao, on vas je razoru\u017eavao ma kakvo oru\u017eje da imate, e od nje, od nje me je bilo stid, vi\u0161e nego od Jele, kad miri\u0161em na Maju.<\/p>\n Se\u0107am se, da sam joj glavicu prao, kad je Maja jednom prilikom poljubila u kosu, kad je do\u0161la kod mene dok je Jela bila na selu, se\u0107am se da se ja nisam kupao od nje, ali malu sam izribao, nisam \u017eeleo da je prljam od nje, od tih sisa, i bo\u017ee takvog bo\u017eanstvenog dekoltea i sitnih ga\u0107ica, tangica, sve crnih i crvenih i providnih, Anu sam kupao, kad joj je ona bebi kosica na nju mirisala. Nisam ni \u017eeleo da je Maja vidi, ali nije bilo izbora kad je u\u0161la u ku\u0107u, i odu\u0161evila se koliko je mala porasla od ro\u0111endana, i poljubila je u kosu a Ana joj se nasmejala, a meni se malo zgr\u010dio stomak, jeste tad, priznajem, nije ni kad se Jela sa Majom na stanici prilikom susreta sita ispri\u010dala, ni kad je na\u0161la Majine min\u0111u\u0161e nakon toga u ku\u0107i i pitala me odakle mi to i \u0161ta je to, kao da ne zna, bo\u017ee pa to su min\u0111u\u0161e, \u0161ta sad, bio je Uro\u0161 ovde sa devojkom, pa \u0161ta ti je, ona ih je tu zaboravila, pored kreveta, tu na dnu kreveta, na podu, tad mi je bilo svejedno, ali za Aninu kosu nije. Jer ina\u010de tu padaju min\u0111u\u0161e i tu se skidaju, i Uro\u0161 je to potvrdio, ali Jela ni\u0161ta nije uradila ni kad ih je videla na Maji posle, na Majinoj (kom\u0161inicinoj) slavi, samo je rekla:<\/p>\n – Ba\u0161 su ti lepe min\u0111u\u0161e \u2013 i nije me ni pogledala, a Maja se sa njom sita ispri\u010dala i Jela je slu\u0161ala i sme\u0161ila se, bo\u017ee sme\u0161ila se, al’ ni\u0161ta mi nije rekla, evo dva meseca je pro\u0161lo odtad. Ona Maju spominje kao ba\u0161 divnu devojku i nije ona kriva \u0161to je naivna, pa i Jela je bila, pre braka, mnooogo naivna, nisam razumeo \u0161ta to zna\u010di, al’ sad kapiram, evo bo\u017ee nikada vi\u0161e ne\u0107u Jelu prevariti, ma ne samo s Majom, ni sa kim, ma ko mi i treba, samo mi njih dve trebaju na celom svetu, Jela i Ana, ja sam njihov za\u0161titnik!<\/p>\n Ana me je gledala krupnim o\u010dima, svog taticu je gledala i kao da je pitala \u0161ta je to, a ja sam joj rekao da smo malo do\u0161li ispred zgrade da se pro\u0161etamo, zeku da na\u0111emo nekog, a Maja je isto tu stajala. Plakala je kao \u010desma, pitala se da l’ joj je mu\u017e dobro (nikad biv\u0161i, uvek samo mu\u017e) i dr\u017eala je svoje dete za ruku. I ona me je malo gledala tim pogledom, tim: ma je l’ da Gorane da \u0107e sve u redu biti, a i ako ne bude, pa ti<\/em> si tu zaboga, ti \u0107e\u0161 sve srediti. I onda sam ih ja zasmejavao, nisam znao \u0161ta drugo da radim, smejao sam se svom strahu, glupom, i njih zasmejavao, a one su me sve tri gledale i nisu se vi\u0161e pla\u0161ile. A u sebi sam, u stvari, samo ponavljao:<\/p>\n – Bo\u017ee vi\u0161e nikada! Nikada vi\u0161e, samo da ovo pro\u0111e… Molim te, da ovo pro\u0111e!<\/p>\n I, pro\u0161lo je. Potresi su prestali, zgrada nam se nije prepolovila, ja sam Jelu ljubio kao nikad te ve\u010deri, i legao sam s njih dve u naru\u010dju. Nisam ni spavao, u stvari la\u017eem, \u010dekao sam da one zaspe i gledao ih dugo, ali me san savladao negde oko pola pet ujutru, i zaspao sam ipak.<\/p>\n Onda sam sanjao da se ceo svet sru\u0161io i da je kraj svemu, da me budi kataklizma ili ne znam ti ja \u0161ta ve\u0107, da se sve ru\u0161i, da umirem, i probudio sam se zadihan, pola \u0161est je bilo. Nisam mogao sebi da do\u0111em, ali sam odmah privio ja\u010de Anu uz sebe, ljubio je i pokrio.<\/p>\n Idu\u0107e jutro sam, kao \u0161to rekoh, odmah Uro\u0161u vratio pare, kao \u0161to sam obe\u0107ao, sve sam mu pare vratio, kad bih samo jo\u0161 mogao i one grehe da mu otplatim, sve da mu na rate platim, kako sam to \u017eeleo celo jutro, i to sam mu i rekao: Je l’ smem jo\u0161 ne\u0161to da ti platim?, ali me on nije razumeo.<\/p>\n Maja, kom\u0161inica, je do\u0161la kasnije na kafu, igrala se sa Anom i smejala razdragano, pa mi je rekla:<\/p>\n – Da tebe nije bilo, mi – ne znam \u0161ta bismo radile, ja i Jelena bismo na\u010disto poludele, u ludnicu bi nas vozili. Sanatorijum! Sva sre\u0107a pa me je i mu\u017e zvao danas da pita kako smo.<\/p>\n A Maja (moja, ma razumete ve\u0107 sve ve\u0107) mi je poruku pustila, eto kako se cela zemlje trese kad se mi vidimo (smajli koj namiguje) i sre\u0107om da nisam ostao kod nje, pola plafona joj se sru\u0161ilo i to na onu stranu kreveta gde ona nije le\u017eala (a gde obi\u010dno ja zavr\u0161im). Nisam odgovorio, bo\u017ee tako vam je to kad ne\u0161to obe\u0107ate, pa vam se ispuni, ne bih sad da izneverim obe\u0107anje, zaboga, zamislite da moja Jela umre!<\/p>\n A i, \u0161ta da joj odgovorim?<\/p>\n Jela se vratila iz prodavnice, ka\u017ee srela je Maju na stanici, i ona je isto godi\u0161te kao Jela, zvar\u0161ava medicinu, specijalizacija, ortorinolaringolog, ba\u0161 je upla\u0161ena od sino\u0107, ka\u017ee pola plafona joj je palo na krevet, sre\u0107om pa ne na nju. Ba\u0161 je bila uznemirena, rekla mi je da te pozdravim i Anu i tebe, uf to za Anu mi nije prijalo, ali mene…<\/p>\n Uve\u010de, Jela me zvala kod sebe i krenula je da se skida. Bila je obrijana i obu\u010dena u one ga\u0107ice koje toliko dugo nisam video. Obradovao sam se kao malo dete. Vodili smo ljubav (znate, to mo\u017eete samo sa \u017eenom svojom da radite) i zaspao kao kralj, za\u0161titnik svih slabih.<\/p>\n Ujutru sam pozvao Maju, jer ne\u0161to se mislim ipak, i ona se upla\u0161ila jadna, nisam mo\u017eda shvatio koliko. Da, da, pozvao sam je, jer se ne\u0161to desilo, ono, stra\u0161no. Nije svejedno kada je zemljotres, i da si sama jo\u0161, a onda i padne deo plafona na krevet pored tebe. A i hteo sam sve joj objasnim, da joj lepo i po\u0161teno ve\u0107 jednom ka\u017eem da ne treba vi\u0161e da se vi\u0111amo. Hteo sam da joj ka\u017eem, da nije u redu, eto vidi kako stvari stoje, kako je \u017eivot tako brzo nestane, treba da ona nastavi sa svojim \u017eivotom, a ja imam svoj, ja imam i \u017eenu i dete, i treba da se posvetim njima. Ona je lepa i mlada i pametna i ne treba njoj ovo, \u0161ta \u0107u joj ja. Da, to sam hteo da joj ka\u017eem, pa ja sam o\u017eenjen i shvati\u0107e ona kada bude imala svoje dete, pa Ana je mala i ne treba da se tako pona\u0161amo oboje, i ona za\u0161to je uop\u0161te pristala, ja ne znam, kad je znala da od toga nema ni\u0161ta.<\/p>\n – Slu\u0161aj Majo, hteo sam…<\/p>\n – Gorane ja moram da pri\u010dam sa tobom. Vidi\u0161 ovaj zemljotres i ovo sve, mene je to nateralo da razmislim malo o svom \u017eivotu. Ti si o\u017eenjen i…<\/p>\n Molim?! Nisam verovao \u0161ta \u010dujem – ona bi da prestane da se vi\u0111a sa mnom! Ona – sa mnom? Bo\u017ee, kakve gluposti! Ka\u017ee ona je mlada i pametna i njoj ne treba ovo u \u017eivotu i da ja treba da se uozbilji… Ja? Pa ja sam ozbiljniji sto puta nego ona, glupa\u010da! Ne\u0107e mo\u0107i to tako. Rekao sam joj da razmisli \u0161ta mi pri\u010da dobro, da bolje da razgovaramo u\u017eivo nego ovako preko telefona, jer ja ne znam \u0161ta ona misli. Ona ka\u017ee da zna da ja ne\u0107u ostaviti \u017eenu i dete i da na kraju krajeva ona to i ne \u017eeli. Molim bre? Kako ne \u017eeli? Njoj ne treba mu\u0161karac kao \u0161to sam ja…<\/p>\n Spustio sam slu\u0161alicu i oti\u0161ao do Anine sobe. Ona je spavala nevino dr\u017ee\u0107i malu ruku blzu poluotvorenih usta. Disala je duboko i prome\u0161koljila se po\u010de\u0161ala po oku i nastavila da spava. Gledao sam je i razmi\u0161ljao, u rukama nekog mu\u0161karca, malu odraslu Anu, koja se sme\u0161ila nestvarnim osmehom nekom la\u017enom komplimentu, koja je sedela na krilu, koja se njihala u naru\u010dju… Naje\u017eio sam se i stegao zube. To milo, \u010dedno bi\u0107e ne bi trebalo tako da zavr\u0161i.<\/p>\n Maja me je opet pozvala, pa sam brzo podigao slu\u0161alicu da ne bi zvono probudilo Anu.<\/p>\n – Ok, do\u0111i po svoje stvari.<\/p>\n – Koje stvari?<\/p>\n – Pa ima\u0161 ovde jednu majicu, i tako. Mislim do\u0111i ako ho\u0107e\u0161… Jo\u0161 jednom pre nego \u0161to se rastanemo zauvek.<\/p>\n Pogledao sam u Anu, ona se probudila samo malo, dovoljno da me pogleda, nasme\u0161i i vrati u san. Zaledio sam se.<\/p>\n -Halo, Gorane? Jesi tu?<\/p>\n \u0106utao sam. Jebale je te njene sise.<\/p>\n