Dragi Deda Mraze,<\/p>\n
Bila sam dobra cele godine.<\/p>\n
U oktobru, pored mene je pro\u0161la \u017eenska moto banda na trotinetima.<\/p>\n
U pono\u0107, na miholjsko leto.<\/p>\n
Pro\u0161le su pored mene, njih tri, na trotinetima, odguruju\u0107i se stopalima o tlo.<\/p>\n
To nisu bili elektri\u010dni trotineti a opet, bile su brze.<\/p>\n
Toliko da sam par minuta mislila da haluciniram, jer otkud pobogu tri devojke na trotinetima se voze kroz pregra\u0111e Beograda u to doba no\u0107i?<\/p>\n
Nisam halucinirala (mada ne mogu to nau\u010dno dokazati jer sam bila sama).<\/p>\n
A nisam stigla ni da ih upitam: kako ste tako jebeno kul?!<\/i><\/p>\n
Ni da vidim gde se popunjava pristupnica pa da i ja vozim tricikl u pono\u0107 u oktobru.<\/p>\n
Njih tri, kao na lete\u0107im \u0107ilimima.<\/p>\n
Bila sam dobra Deda, \u0161etala sam u proseku \u010ditavih 4,7 km dnevno u oktobru.<\/p>\n
To je moja dobrota broj deset pro\u0161le godine.<\/p>\n
Vidi\u0161 od januara, ja koristim taj app za brojanje koraka. Silazim par stanica ranije i onda se od mojih pokreta na telefonu napravi neki broj. Ka\u017eu da treba da bude deset hiljada koraka, ali meni je lak\u0161e u kilometrima. Ako pita\u0161 ko ka\u017ee; pa ka\u017eu svi oni \u010dlanci na internetu, a onda to postane neko op\u0161te pravilo koga se svi slepo dr\u017ee.<\/p>\n
Ja ne.<\/p>\n
Moj cilj je \u010detiri km, \u0161to je oko \u0161est hiljada.<\/p>\n
Ve\u0107 ti je jasno da \u017eivim na ivici.<\/p>\n
A ako treba da se pravdam Deda, mislim da je to solidno. Bar \u010detiri ispe\u0161a\u010dena kilometra.<\/p>\n
Dakle moja dobrota broj jedan bila je \u0161to sam instalirala app. Ono, new years resolutions & shit. A u oktobru sam se i dalje dr\u017eala svog plana.<\/p>\n
Koja sam ja carica!<\/p>\n
Ne znam da li zna\u0161, ali u maju sam napunila tridesetsedam (i brojkama 37). Do\u010dekala sam trinaesthiljadapetstopet svitanja Deda. Na planeti koja se vrti u krug i lebdi u vaduhu. I to ka\u017eu na internetu, al\u2019 ja to iskreno ne ose\u0107am… Niti se se\u0107am svih svitanja. Dodu\u0161e posmatram ponekad zalazak pa\u017eljivo \u2013 ali ne znam ko je napravio da taj zalazak bude ba\u0161 tu svako ve\u010de.<\/p>\n
Taj dan su mi i javili da mi ne\u0107e platiti za tekst na kome sam radila mesec dana.<\/p>\n
Jer ga ne\u0107e iskoristiti.<\/p>\n
Ne treba im.<\/p>\n
Oni<\/i> su u Americi a ja sam ovde.<\/p>\n
Ne\u0107u da ti ka\u017eem ko, ne bih nikoga da eksponiram.<\/p>\n
Na ro\u0111endan sam se zato zapitala: imaju li ljudi slobodnu volju? Ili svemir o svemu odlu\u010duje?<\/p>\n
A onda sam pojela dva par\u010deta torte.<\/p>\n
Mojom li\u010dnom odlukom.<\/p>\n
Ba\u0161 \u010dudno<\/i>, za\u010dula sam tad glas mog brata. Ali mi nije smetalo.<\/p>\n
Za svojih tridesetsedam, odli\u010dno se dr\u017eim pravo da ti ka\u017eem.<\/p>\n
I uostalom, moj verni app podse\u0107a me da moram da hodam.<\/p>\n
Hodaj, hodaj, hodaj.<\/i><\/p>\n
I ja hodam.<\/p>\n
Mo\u017eda svemir mora da izglasa koncenzus sa bogom da bi ti se ne\u0161to lepo dogodilo… A ti Deda, jesi i ti u glasa\u010dkom odboru?<\/p>\n
U svakom slu\u010daju, zalazak je za moj ro\u0111endan bio neverovatan.<\/p>\n
Hvala vam na tome, \u010dlanovi kosmi\u010dke predsedavaju\u0107e grupe.<\/p>\n
Zato sutradan nisam napisala besni mail.<\/p>\n
Nisam bila ljuta na njih<\/i> Deda.<\/p>\n
Takav je \u017eivot kad ne tra\u017ei\u0161 da te plate unapred.<\/p>\n
Uostalom, u\u0161tedela sam vreme koje bih potro\u0161ila za pisanje maila… Zar ne?<\/p>\n
Moja dobrota broj pet, bila je u saznanju da ne\u0161to radi\u0161 za vi\u0161e dobro. Jer ne mo\u017ee uvek za pare.<\/p>\n
To mi pisci najbolje znamo.<\/p>\n
U avgustu, bila sam na ro\u0111endanu drugarice iz gimazije, u jednoj lepoj vinariji.<\/p>\n
Pre nego \u0161to sam u\u0161la unutra, ugledala sam kola u kojima su bile moje druge dve drugarice.<\/p>\n
Ja sam do\u0161la autobusom.<\/p>\n
Ja – nemam kola.<\/p>\n
Prodali smo ih kad su nam bile potrebne neke pare a i vi\u0161e nismo mogli da ih izdr\u017eavamo.<\/p>\n
To je bila odluka mojih roditelja.<\/p>\n
Po\u0161tena. Oni su ih kupili, oni imaju pravo i da ih prodaju. Ja sam ih vozila. I izdr\u017eavala svaki hir tog slatkog auta. Finansijski naravno. No, tata je odlu\u010dilo da ih proda. Brat se o\u017eenio; on ima svoja kola koja je \u017eena kupila. Pa su ih mama i tata prodali.<\/p>\n
Bah, bilo je to ionako pre dve godine Deda, sad nije vi\u0161e ni va\u017eno.<\/p>\n
Ovde uvek ima mesta za parkiranje<\/i> dobacim im kroz prozor.<\/p>\n
Jer znam da ga ima.<\/p>\n
Nekada sam tu dolazila kolima. Mislim i da sam pevala usput.<\/p>\n
Dok \u010dekam da se one parkiraju, lice mi miluje kasni, topli avgustovski vetar. Zatvaram o\u010di.<\/p>\n
Deda, u trenutku sam osetila kako je to doprineti \u017eivotu planete i bila sam sre\u0107na. Valjda je i to neko dobro delo.<\/p>\n
Ina\u010de, ta drugarica-slavljenica je ista ona moja drugarica koja nam je u istoj toj vinariji u aprilu rekla da se udaje. Vidi\u0161, ona je na\u0161la prekrasnog de\u010dka advokata. Mo\u017eda ti ta re\u010d prekrasno<\/i> bode o\u010di, ali on je zaista skroz po pe-esu.<\/p>\n
Druga drugarica iz srednje nam je saop\u0161tila da je kona\u010dno trudna. Ona je sa ovim svojim ve\u0107 sto godina. I vreme joj je bilo<\/i>, prokomentarisao je moj brat. Tre\u0107a i \u010detvrta koje su i tada do\u0161le kolima, nemaju de\u010dka, ali imaju novca. One su se tada upravo vratile sa Balija. Ne ka\u017eem da novac mo\u017ee da ti zameni emotivnu prazninu, ali sigurna sam da je na Baliju sekiracija manja nego u Beogradu.<\/p>\n
Pogotovo kada ostane\u0161 tri nedelje.<\/p>\n
Ni u aprilu ni avgustu se ne ose\u0107am kao da pripadam tu.<\/p>\n
Ne zbog njih, zbog mene.<\/p>\n
– Ti i dalje pi\u0161e\u0161? – pita me moja, sada trudna, drugarica broj dva iz srednje \u0161kole.<\/p>\n
– Da.<\/p>\n
I ne znam \u0161ta da dodam na to. A stvarno volim moju trudnu drugaricu, zato i mislim da je to mene. Pa \u010dekam da se ve\u010de zavr\u0161i i da krenem ku\u0107i.<\/p>\n
Na izlazu, u ulici Kralja Petra, jedan gospodin predla\u017ee da nacrta na\u0161e portrete. Dobro, vi\u0161e li\u010di na nekakvog \u010di\u010du nego na gospodina ako \u0107emo iskreno. Drugarice koje su do\u0161le kolima odbijaju, ali ja pristajem.<\/p>\n
– U tvojim godinama jo\u0161 sam sanjao da \u0107u postati veliki i poznat umetnik!<\/p>\n
Hm, nije ne\u0161to taj crte\u017e Deda, ali \u010dikica je sre\u0107an \u0161to sam pristala i ja sam sre\u0107na \u0161to sam mu dala neki dinar.<\/p>\n
A onda sam krenula na stanicu da sa\u010dekam prevoz.<\/p>\n
Deda eto je moja dobrota broj osam.<\/p>\n
Nisam zavidela Deda.<\/p>\n
Moje mi je pisanje milion puta dra\u017ee od bilo kakvih trudno\u0107a i kola.<\/p>\n
U martu je izmi\u0161ljen bombona ples Deda.<\/p>\n
Ah, kakav legendarni ples! Postoji tek nekoliko meseci, ali je neverovatan. Vidi\u0161, bratanica mi je dala da joj otvorim bombonu, ali sam joj rekla da moramo prvo da ple\u0161emo kako bi dobila bombonu.<\/p>\n
Jasno ti je da je ona dosta svitanja mla\u0111a od mene.<\/p>\n
Deda \u010dove\u010de, kakav ples! Male nogice (znam da je pleonazam, ne prekidaj me!) i moja stopala, ne ba\u0161 tiho udaraju o parket i pomeramo se u nekom neshvatljivom ritmu.<\/p>\n
To je taj bombona ples, bombona ples…<\/i> – pevala sam iz sveg grla, a ona se smejala i plesala.<\/p>\n
Dobrota broj tri Deda bila je istovremeno i \u017eivotna lekcija: nau\u010diti pokolenja bombona plesu.<\/p>\n
Malo ranije, u februaru, dogodilo se ne\u0161to jednako magi\u010dno kao bombona ples.<\/p>\n
Bilo je to jedne maglovite ve\u010deri kada sam krenula na jedan dobrotvorni koncert.<\/p>\n
Devojko mala, pesmo moga grada…<\/i> – na tramvajskoj stanici zapo\u010delo je prvo tiho a onda sasvim glasno pevanje. Raspevani \u010dovek se klatio u ritmu pesme. Ni on nije ba\u0161 delovao kao gospodin Deda, pa bolje da ka\u017eem da je \u010dovek nego da je malo \u0107aknut… Mada, \u0161ta ima lo\u0161e u veselom pevanju iz sveg grla? Uglavnom, ljudi su vadili telefone da ga snime – a mo\u017eda bih i ja da mi se nije istro\u0161ila baterija.<\/p>\n
Pevao je kao da ne postoji sutra i onda je nastavio svoju pesmu i u tramvaju. Putnici su se sme\u0161ili, a ja sam onda ispred sebe ugledala jednu perjanu jaknu… Ta\u010dnije njenog vlasnika.<\/p>\n
Ba\u0161 je lep<\/i>, pomislila sam.<\/p>\n
No, kad sam si\u0161la na pustoj, mra\u010dnoj stanici, pomalo sam ustuknula. Iz tramvaja smo iza\u0161li samo \u010dovek koji peva i ja. I priznajem, on mi je sa mrakom i potro\u0161enom baterijom mo\u017eda ipak postao lud.<\/p>\n
Odjednom, kao zec iz \u0161e\u0161ira, vlasnik perjane jakne mi je pri\u0161ao:<\/p>\n
Ne boj se, to je samo Kale Kosmos. \u017divim ovde blizu, znam ga ceo \u017eivot, ne\u0107e on nikome ni\u0161ta…<\/i><\/p>\n
Nasme\u0161ila sam se. Bila sam sre\u0107na \u0161to mi je lepi de\u010dko pri\u0161ao.<\/p>\n
Ponudila sam mu da ide sa mnom. Da je u pitanju koncert, u dobrotvorne svrhe.<\/p>\n
Rekao je da ujutru radi, ali da \u0107e me rado ispratiti do ulaza u Sava Centar.<\/p>\n
Na kraju, pru\u017eio mi je ruku i izgovorio Marko.<\/p>\n
Marko, Deda.<\/p>\n
Lep stisak.<\/p>\n
Lep mladi\u0107.<\/p>\n
Lep susret.<\/p>\n
Ok, po\u017eelela sam da bude moj \u2013 pa \u0161ta? Da ono dosadno ja<\/i> pretvorim u mi<\/i>. Da pripadam… Ve\u0107 mi je dosadilo da pripadam samo sebi! Jer ba\u0161 mi se dopada da pripadam Deda.<\/p>\n
Ovom planetarnom sistemu.<\/p>\n
Zemlji.<\/p>\n
Srbiji.<\/p>\n
Beogradu.<\/p>\n
Dor\u0107olu.<\/p>\n
Mami. Tati.<\/p>\n
I sada Marku.<\/p>\n
Dopada mi se ta ne\u010dijost. Dopada mi se da me vole. Prija mi to, greje me.<\/p>\n
Zar je to glupo?<\/p>\n
Nije mi tra\u017eio broj. Nisam ni ja njemu.<\/p>\n
E to je ve\u0107 bilo glupo Deda.<\/p>\n
A ako ho\u0107e\u0161 dobrotu, evo, platila sam ulaz na koncert i doprinela da bude manje gladi u svetu. I to je ne\u0161to.<\/p>\n
Deda Mraze, u junu sam videla Madrid.<\/p>\n
\u017divot me je voleo! Me\u0111usobno smo se voleli. Po \u010ditave dane vodili ljubav, \u017eivot i ja. On meni Dalijevu \u017denu na prozoru<\/i>, ja njemu orgazam… I to kakav!<\/p>\n
I da ti ka\u017eem, du\u0161a ne putuje istom brzinom kao avion. Moje putno bi\u0107e nije izbalansiralo svoje postojanje u Beogradu sve do avgusta.<\/p>\n
Ok, la\u017eem Deda, la\u017eem i to ba\u0161. Jo\u0161 uvek nije ba\u0161 cela du\u0161a ovde sa mnom.<\/p>\n
Jedan deo je ostao tamo da lebdi nad \u0161panskim krovovima i da me pose\u0107uje no\u0107u kad ne mogu da zaspim. Da me podseti da negde tamo postoji \u017eivot koji se druga\u010dije \u017eivi.<\/p>\n
Onaj orgazmi\u010dni.<\/p>\n
Ali moja dobrota broj \u0161est, Deda, oh mo\u017eda je najbolja od svih dobrota pro\u0161le godine.<\/p>\n
Po prvi put sam osetila da sam na kugli koja se vrti u vazduhu… Primetila sam \u010ditav jedan svet kakav nikada pre nije bio i kakav nikada vi\u0161e ne\u0107e biti.<\/p>\n
I volela sam Deda.<\/p>\n
Svim srcem sam volela \u0161to sam \u017eiva.<\/p>\n
U julu, dok sam ga u\u010dila kako da po\u0161alje sliku preko Vibera (po ko zna koji put), tata me je preko nao\u010dara podsetio da se nisam ostvarila kao majka. Po\u0161to se jedino majke ostvaruju. Nama koje jo\u0161 nismo rodile, ostaje jo\u0161 samo karijera.<\/p>\n
Karijeru nemam, da se razumemo.<\/p>\n
Jer ja (ve\u0107 zna\u0161) pi\u0161em.<\/p>\n
I volim to na \u017ealost.<\/p>\n
Toliko volim, da me ponekad srce zaboli od toga. I onda se sla\u017eem sa onim da ljubav boli.<\/p>\n
Dodu\u0161e, ne sla\u017eem se sa tom re\u010dju ostvariti<\/i>. U Klajnovom re\u010dniku, proverila sam, ta re\u010d se defini\u0161e kao ne\u0161to ispuniti. Nisam to umela da ispunim<\/i>.<\/p>\n
Vidi\u0161 Deda, iako nemam stalnog partnera, imam povremene nestalne, ali niko se jo\u0161 nije na\u0161ao da \u017eeli da isprepletemo na\u0161 DNK. Za vi\u0161e detalja za\u0161to se nisam ispunila (i metafori\u010dki i stvarno), pogledaj bilo koju ljubavnu sapunicu.<\/p>\n
Ali i dalje verujem u \u010daroliju.<\/p>\n
Jer Deda, sve sam smislila.<\/p>\n
Mesecima sam smi\u0161ljala sva pitanja za njega.<\/p>\n
Pitala bih ga: zna\u0161 li ti Marko \u0161ta je ljubav? I ako zna\u0161, ho\u0107e\u0161 da mi poka\u017ee\u0161? A ako ne zna\u0161, ho\u0107e\u0161 da nau\u010dimo zajedno?<\/p>\n
Reci da.<\/p>\n
Reci \u2013 da.<\/p>\n
Rekla bih mu: Hajde da se volimo. Jer jedino tako \u0107emo pobediti smrt.<\/p>\n
Jebi ga.<\/p>\n
Verovatno mi fali magi\u010dni \u0161tapi\u0107 jer se nismo jo\u0161 sreli.<\/p>\n
A ako me pita\u0161 za dobrotu Deda, evo i nakon ovoga volim svog tatu. Ako to nije dobrota, ja ne znam \u0161ta je.<\/p>\n
U novembru mi se drugarica iz gimnazije po\u017ealila.<\/p>\n
Ona koja ima savr\u0161enog de\u010dka (pardon, verenika) misli da je de\u010dko trudne drugarice broj dva savr\u0161eniji.<\/p>\n
U trenutku kad se to de\u0161ava – ja ne verujem. Ne verujem da ba\u0161 ona od svih ljudi na planeti to izgovara.<\/p>\n
Ali ona to izgovara.<\/p>\n
Njen de\u010dkoverenik je (zna\u0161 ve\u0107) uspe\u0161an, zgodan advokat koji je \u017eiveo sam u svom stanu i koji je nakon dve nedelje molio da se useli kod njega, a ona se ne\u0107kala.<\/p>\n
Lepo sam ti ve\u0107 rekla: pre-kra-san.<\/p>\n
Taj de\u010dkoverenik ima savr\u0161ene morsko-plave o\u010di koje gledaju samo u nju, i anakondu ispod \u0161lica, koji nju dr\u017ei zadovoljno budnom celu no\u0107. Oni vikendima skoknu do slovenskih banja da odmore vijuge a uve\u010de slu\u0161aju d\u017eez uz \u010da\u0161u vina. On se uvek seti da kupi cve\u0107e, on nikada ne zaboravi ni na jednu godi\u0161njicu, priliku, nijedan put nije prevrnuo o\u010dima kad idu po peti put ove nedelje kod njene majke na kafu.<\/p>\n
No ona ipak veli da je de\u010dko na\u0161e drugarice dva bolji i finiji i da se ophodi prema njoj sa vi\u0161e po\u0161tovanja nego njen advokat prema njoj.<\/p>\n
I ja se mislim: da li uvek tu\u0111i \u017eivoti izgledaju bolje? Da li tu\u0111i mu\u017eevi zvu\u010de ne\u017enije?<\/p>\n
Da, pa priznajem. Njen je advokat u mojoj glavi bio ispunjenje svih onih razmi\u0161ljanja a za\u0161to ja nemam nekog takvog<\/i>. A tada, dok sam slu\u0161ala kako je de\u010dko trudne drugarice bolji, tada sam Deda shvatila da ja nemam tri blage veze sa \u017eivotom. Svi \u017eele ono \u0161to im zvu\u010di kul, pa i ja. A posle ovoga, meni je ba\u0161 dobro \u0161to sam sama.<\/p>\n
Ne \u017eelim d\u017eez niti veliku batinu i titulu princa. \u017delim da se dobro ose\u0107am.<\/p>\n
Dobrota broj jedanaest?<\/p>\n
Nisam joj spustila slu\u0161alicu Deda. Niti rekla ono: te\u0161ko\u2019e<\/i>. Ne, sa razumevanjem sam je saslu\u0161ala i rekla da ne treba da upore\u0111uje ljude. Da svi imaju svoje lo\u0161e i dobre strane. I da ne znamo nikad \u0161ta je iza zatvorenih vrata.<\/p>\n
A i jedan vikend u banji \u0107e je smiriti.<\/p>\n
U septembru, na porodi\u010dnom ru\u010dku, snajka je sa mnom podelila slede\u0107i citat:<\/p>\n
Potreba za materijalnim je poku\u0161aj neinteligentnog \u010doveka da da svom \u017eivotu svrhu.<\/i> – O\u0161o.<\/p>\n
Rekla sam naglas da izgleda da taj O\u0161o nije nosio ga\u0107e. Niti pla\u0107ao ra\u010dun za struju. Niti mu je bilo bitno da ima za povremena putovanja.<\/p>\n
Ili sam ja neinteligentna?<\/p>\n
Brat je naravno rekao da ni\u0161ta ne radim na tome kako bih promenila svoj \u017eivot. Imao je u stvari, \u010ditav govor.<\/p>\n
I istina je Deda, nemam stalni finansijski balans, ali zato imam hrpu radnog iskustva. I sad znam kako ne treba.<\/p>\n
To je bar neki izlizani kli\u0161e koji drugima ponavljam. Jo\u0161 kad bi znala gde se mogu da se prodaju ta moja iskustva pa i da u\u0107arim neki dinar.<\/p>\n
A onda je Deda moj, do\u0161ala bratanica pa mi je pru\u017eila da joj otvorim jednu \u010dokoladnu bombonu.<\/p>\n
Deda, moja dobrota broj devet?<\/p>\n
Shvatanje da nije sve u novcu.<\/p>\n
I u tome da mogu da otvorim bombone za oni koji to jo\u0161 ne umeju sami.<\/p>\n
U decembru, poklonila sam sigurno vi\u0161e od polovine ode\u0107e iz mog ormana svojim mla\u0111im drugaricama.<\/p>\n
Jer stvarno ne nosim ve\u0107inu.<\/p>\n
Donirala sam organe.<\/p>\n
Iako ve\u0107inu koristim.<\/p>\n
Isklju\u010divala vodu dok sam prala zube.<\/p>\n
Zarad dece u Africi koja nemaju vodu.<\/p>\n
I uklju\u010divala bojler samo po jeftinoj struji.<\/p>\n
Zarad ra\u010duna za struju.<\/p>\n
Svakako Deda, bila sam dobra.<\/p>\n
Oti\u0161la sam na razgovor za posao.<\/p>\n
Pravi posao.<\/p>\n
Ne ovaj moj, pi\u0161ljivi hobi.<\/p>\n
Bila sam na milion razgovora za posao da se razumemo.<\/p>\n
Nego, nikako nisu originalni ti razgovori.<\/p>\n
Rekao je: moram da ti postavim ova pitanja, to je samo formalnost, razume\u0161?<\/i><\/p>\n
Nisam razumela.<\/p>\n
Ali on je igrao svoju ulogu ozbiljnog poslodavca. A ja one koja silno \u017eeli posao.<\/p>\n
Gde vidi\u0161 sebe za pet godina?<\/i><\/p>\n
Na pustom ostrvu sa koktelom u kokosovoj ljusci uz slam\u010dicu sa suncobranom.<\/p>\n
Za\u0161to ba\u0161 treba tebe da zaposlimo?<\/i><\/p>\n
Zato \u0161to mi pisci jedva \u010dekamo da radimo u kompaniji kao \u0161to je Va\u0161a.<\/p>\n
Koja su tvoja o\u010dekivanja od plate?<\/i><\/p>\n
Da je imam.<\/p>\n
\u017deli\u0161 li mo\u017eda ne\u0161to da me pita\u0161?<\/i><\/p>\n
Mogu li da idem ku\u0107i, pi\u0161ki mi se?<\/p>\n
U redu, javi\u0107emo ti se posle Nove godine. <\/i><\/p>\n
Rukovali smo se.<\/p>\n
Napolju su me do\u010dekala blje\u0161tava, prazni\u010dna svetla. I neki \u010dovek koji je nosio tvoje odelo Deda i slikao se sa prolaznicima, ho-ho-ho<\/i>. Brat me je zvao da vidi kako je pro\u0161lo. Bio je takore\u0107i ponosan na mene.<\/p>\n
Mo\u017eda ti ovaj posao do\u0111e kao novogodi\u0161nji poklon? <\/i><\/p>\n
Da, bilo bi super.<\/i><\/p>\n
Poslednja dobrota za ovu godinu? Laganje zarad ve\u0107eg dobra.<\/p>\n
Jer nisam smela da mu ka\u017eem Deda.<\/p>\n
Ja ne\u0107u posao.<\/p>\n
Ja ho\u0107u trotinet.<\/p>\n