Drugarice su je upozorile na njega.<\/p>\n
Da, ba\u0161 su je po\u0161teno upozorile. Kru\u017eile su pri\u010de, kovitlale se kao vetar, i skupljale usput pra\u0161in\u010dugu i neistinu, nose\u0107i ih sve br\u017ee, dok nije skotrljao \u010ditav buljuk stvari sve do njenih nogu, ostavljaju\u0107i ih na njenom pragu. I? \u0160ta sad?<\/p>\n
Upetljane i umr\u0161ene, le\u017eale su raznorazne gluposti i nastranosti o njemu, njegove veze sa kim god i gde god, koji nemaju\u0107i obzira ni prema majci prirodi ni prema svojoj sopstvenoj, upli\u0107e se u razna lizanja, gutanja, skretanja pogleda, razvla\u010denja sa devojkama najboljih drugara ili sestara, sa nastavnicama ili udatim gospo\u0111ama, sa kojekavim drugim vucebatinama i \u0161ta ti ja znam sve. U sred klupka, dok je poku\u0161avala da izvu\u010de neke naznake istine, dok su pucale tu\u0111e vlasi koje su se tu ko zna kako na\u0161le, stajala je jedna pri\u010da, jo\u0161 odavna ispri\u010dana. Za nju je i sama znala da je donekle verovatna, ali njoj je ve\u0107 toliko bilo dodato usled vremena koje je pro\u0161lo, da nikoga vi\u0161e nije ni bilo briga \u0161ta se dogodilo u stvari, ali se dogodilo ne\u0161to stra\u0161no<\/em>. I usled te stra\u0161ne pri\u010de<\/em> o njegovoj stra\u0161noj pro\u0161losti, usled neverstva, zverstva, poba\u010daja, utaja i mra\u010dnih sila, on je bio samo jo\u0161 privla\u010dniji jer je imao klupko uop\u0161te i sve je to samo guralo nju k njemu.<\/p>\n Nije je bilo briga. \u0160ta je ta\u010dno ba\u0161 i briga. Ona je imala sto osamdeset pet godina. Ta\u010dno toliko. Matora. Ili sto osamdeset \u0161est? Hm, mo\u017eda se zabrojala? Nebitno, bila je jako stara. O\u010dni kapci su bili spu\u0161teni, bore oko njih su se videle i bez smejanja i prejakog sunca, a na \u010delu se ocrtavalo vi\u0161e linija razli\u010ditog oblika koje su bile stalno prisutne. \u0160ta onda nju brine? Ta preterana briga tih takozvanih drugarica koje su sve umele da ka\u017eu, sve da prepri\u010daju! Drugarice koje su obo\u017eavale le\u0111a, koje su strpljivo \u010dekale gre\u0161ku, \u010dulile u\u0161i, pravile se da ne gledaju, koje su se raspravljale koja je \u0161pijunka bolja i kroz koju se jasnije vidi.<\/p>\n Tako da nju nije bilo briga. Bila je matora, a drugarice nisu to uistinu ni bile. A on je stajao mlad i \u010dvrst i pohotan ispred nje, isto tako brbljaju\u0107i neistine kako bi je nekako naterao da se uplete u klupko. Nije joj smetalo. Naprotiv, mislila je da je zlatan \u0161to matoru babu od sto osamdeset i pet, \u0161est poku\u0161ava da natera u le\u017ee\u0107i ili ku\u010de\u0107i polo\u017eaj, \u0161to uop\u0161te smatra da je ta ista telesina njena bapska vredna njegovog u\u017earenog pogleda i \u0161to je ose\u0107ala opekotine od njega. Nije izgubio ni interesovanje kad je oti\u0161la da korektorom zama\u017ee umorne podo\u010dnjake, krvavo ljubi\u010daste i nadute, ni kad je sklonila rupicu na \u010darapi (mre\u017eastoj, opa!) koja je slu\u010dajno provirila iz cipele na fenomenalnu \u0161tiklu koje je kupila pre sto godina, kada je jo\u0161 bila mla\u0111a baba u osamdesetim, ali koje nisu starile tako brzo kao ona.<\/p>\n Rekao joj je da sjajno miri\u0161e, sigurno ve\u017eba, duhovito pri\u010da, lepo je obu\u010dena, stabilno stoji (za svoje godine jel?), i \u010ditav niz nekih komplimenata koje matora baba nije \u010dula jo\u0161 odkad, pa joj je milelo niz u\u0161i i golicalo je, pa mu se nasmejala (naboranim osmehom), a on je pohvalio i osmeh i zube, te bisere koji se jo\u0161 odli\u010dno dr\u017ee i jo\u0161 nisu poispadali, ali evo, i oni \u0107e uskoro, ma trule kutnjake ima da pljuje, sigurna je, za dan ili dva.<\/p>\n Uzela je njegov dlan i polo\u017eila ga na svoje bedro, a toplota se ra\u0161irila od njegove znojave ruke ili njenog pre\u017eeljnog tela, i zrak sunca koji je izbijao sa njenog kuka i grejao sve manji prostor izme\u0111u njih, taj kasnije toliko puta raspar\u010dani momenat, bio je savr\u0161eno vreo i opojan. Klupko govorancija sa njegovim imenom, nestalo je. Njene bore i mlitavi udovi, njena poneka seda dlaka, njen uga\u0161eni sjaj u oku, njena ti\u0161ina i stalo\u017eeni glas, oti\u0161li su da se odmore na petnaestak minuta.<\/p>\n Pojavila se gr\u010devita \u017eelja da se izgrebe dugo tra\u017eena ravnodu\u0161nost ispod koje se \u010duvao oganj posut pra\u0161inom, ono \u0161to je trebalo ili ne da u\u010dini (kako be\u0161e, ruka na njegova le\u0111a, druga na prepone, a jezik na vratu ili…?), i telesina se pomerala, ljuljala, bacala u zasenak, dobijala izlizane komentare ali sa re\u010dima koje kre\u0161u stara \u017eari\u0161ta; tipa: ti to tako dobro radi\u0161<\/em>, nikada nisam<\/em>, i da li je mogu\u0107e<\/em>, kako to izvodi\u0161<\/em>, sa sve uh<\/em>, ah<\/em>, oh<\/em> izme\u0111u, sa sve duga\u010dkim otegnutim m<\/em>, sa uzdasima i klopkom sastavljenom od svega, u koju je ona namerno upala.<\/p>\n Namestila je bretelu nakon toga, vratila je na mrtvo izgri\u017eeno rame, spustila suknju ka kolenima, a njega pomazila po kosi. Zlatni de\u010dak ispunio je usahle snove. Rekao joj je da \u0107e je zvati, \u010dak joj je i broj prepisao u svoj telefon iz njoj nepoznatog razloga, i oti\u0161ao je, dugo je ljube\u0107i u nadute usne.<\/p>\n Ok, starici kao \u0161to je ona je to bilo i vi\u0161e nego dovoljno. Oganj je proradio na nekoliko minuta, drva je bilo premalo, ali njoj nije smetalo. Na \u0161ta su je uop\u0161te i upozoravali, osim na njegovu o\u010daravaju\u0107u lepotu? Ni\u0161ta nije tako spektakularno druga\u010dije napravio ovaj takozvani mangup vretenastih mi\u0161i\u0107a, sve to ukupno nije bilo ni\u0161ta specijalno. Oti\u0161la je da spava sama – kroz opu\u0161tene ruke jo\u0161 je strujala uzburkana krv i hladni krevet prijao je podgrejanom telu.<\/p>\n Sutradan se probudila bez misli i nije imala potrebu da se prise\u0107a bilo \u010dega. Ipak, neki su se detalji pomaljali iz otkucaja kazaljke, i prepri\u010davali \u0161ta je sve radila, a kraj usne joj se jednom u toku dana \u010dak i nakrivio. Ali u 18 \u010dasova i 23 minuta desilo se ono \u0161to nikako nije mogla ni da zamisli.<\/p>\n – Molim?! – promuklo je izgovorila – Koga ti to tra\u017ei\u0161 dete moje? \u0160ta?!? Gde ti je bilo lepo?! Aha…<\/p>\n Gizdavi torzo pozvao je da ugreje ponovo, a ona nije znala za\u0161to bi odbila – ipak se glasine nisu ticale njegovih performansi, ve\u0107 njegovog ugleda, koji nju nije zanimao. Ko zna, mo\u017eda \u0107e joj sasuti neki serum bo\u017eanstva niz grlo i podmladiti je, mo\u017eda \u0107e joj stomak napraviti da joj bude kao njegov, ravan i gladak, i ko\u017ea \u0107e joj se zategnuti ponovo. Ako ni\u0161ta drugo, ima\u0107e \u010dime da se pohvali drugaricama.<\/p>\n Poljubio je odmah, \u010dim se na\u0161ao sa njom, vla\u017eno i masno, po sred usana je poljubio, i na sred ulice, da zabezeknuti prolaznici pilje u njih, ne veruju\u0107i da jedan takav mladi komad mo\u017ee \u017evaliti jednu takvu matoru drtinu. Odveo je u renomirani bar, \u017eele\u0107i silno da je saslu\u0161a, a imao je i \u0161ta da joj ka\u017ee. U\u017easavaju\u0107e infantilan i zamorno ambiciozan, izgledao je kao poletni ratnik koji je hteo spasiti iz d\u017eungle nose\u0107i no\u017e me\u0111u zubima, usput mlataraju\u0107i rukama kao lud. Ali pored toga, bio je i ko\u010doperan, goropadan i dobro obu\u010den. Zato se njena zmijska ko\u017ea ipak prilagodila njegovoj toploti, i kretala u ritmu njegovih koraka, prave\u0107i se super, prave\u0107i se da svi njegovi trikovi uspevaju, da je mnogo sme\u0161an (a bio je pomalo i sme\u0161an). Haljina na njoj je uredno stajala, osim kad je on strgao sa klju\u010dne kosti da ponovo izbri\u0161e njenu starost, bila je ispeglana i u\u0161tirkana, kragna na mestu, osim kad je on drhtavo otkop\u010davao, a njoj nije bilo jasno za\u0161to, pa je i ona drhtala, da ne bude sam, i da mu bude lak\u0161e.<\/p>\n Bilo je tu vi\u0161e nego dovoljno materijala za prepri\u010davanje.<\/p>\n Dva dana kasnije, u bezmalo isto vreme, telefon je opet zazvonio. I ponovo je bio on. Misli su je ve\u0107 zbunjivale, taj kristalno blistavi de\u010dki\u0107, prvobitno okarakterisan kao najve\u0107a bitanga, \u017eeleo je samo<\/em> da joj \u010duje glas. Namr\u0161tila se. Budala. Klinac. Koj mu je? \u0160ta je stajalo iza staklenog osmeha? Nema \u0161anse da je tako fin, a toliko lep. Za\u0161to bi neko uop\u0161te bio fin prema njoj? Mora postojati neki razlog… Osim lepeza, \u0111in\u0111uva, perli, ve\u0161ta\u010dkih proteza, razmazanih re\u010di i \u017emirkavih pogleda, ona nije imala ni\u0161ta. I nije bila niko kome mo\u017ee\u0161 ne\u0161to da tra\u017ei\u0161. Samo odavno prestarela i zaboravljena baba-devojka, koja se naprezala da bude u centru pa\u017enje, kao i svako u njenim godinama.<\/p>\n Zato ovaj put nije tako olako pristala i odgodila je vi\u0111anje za drugi dan. Shvatila je da deran zahteva od nje jo\u0161, da je nare\u0111uje da mu preda vi\u0161e, a ona se pitala ko \u0107e sve to da plati. Pre nego \u0161to je krenula, karmin je birala dugo, lajner izvukla du\u017ee, a parfem stavila na obe ruke. Na njenom vratu nije bilo tu\u0111ih otisaka, ali je palacavi jezik sakrila pod zube, za svaki slu\u010daj. Klupko nije izbilo iza njega kada se pojavio, a ona nije znala dal’ ga krije tu negde, pa je obazrivo dizala pete visoko, da joj se potpetice ne upletu. Njegova mlada i nestrpljiva \u017eelja nagrnula je na nju odmah, kako je samo fantasti\u010dna, ruke su je halapljivo skidale, a ona je bila usporeno sumnji\u010dava i svaki \u010das je tra\u017eila da mu vidi o\u010di, koje su odavno izgorele.<\/p>\n Ali da, da, odjednom joj je sinulo! Pa da, pa njemu mo\u017ee da se svidi bilo ko! Svaki malo topliji pogled, golicaviji osmeh, miomirisne obline, mokro svilena kosa, umetni\u010dki izdu\u017eena stopala, manikirani nokti, na povr\u0161ini on u svakome<\/em> mo\u017ee da prona\u0111e zrno nade za koje mo\u017ee da se uhvati! On je svoju lagodnu fizi\u010dku potrebu opravdavao emocijama, kao pravi maloletnik. Ali, na \u0161ta su je onda upozoravali?<\/p>\n I ve\u0107 je htela da pomisli kako su sve to samo besmislice, kada je u panorami sladunjave ve\u010deri koju je videla sa njegovog prozora, stra\u0161na pri\u010da<\/em> izbila na povr\u0161inu. U zagrljaju nakon jedva smirenog disanja, stra\u0161na pri\u010da je odjednom bila tu, ispala iz njegovih usana. I nije bila ni toliko stra\u0161na doista, nije bila ni te\u0161ka i ona je videla sebe kako klima glavom i opravdava sve njegove postupke redom, kako im nalazi razloge i obja\u0161njenja. Da, pa da, sve je to tako logi\u010dno. Pa on je samo hteo da… Nije tako mislio, zar ne? On je \u010dvrsto ubedio da su to sve samo trice i ku\u010dine, nebitne stvari i izmi\u0161ljotine, name\u0161tene i priheftane njemu iz pakosti. To je bio \u010ditav niz spleta okolnosti koje su ga naterale na to, on nije to namerno uradio. Pa naravno. Nije se moglo druga\u010dije.<\/p>\n I tako se ona sama, pred kraj ve\u010deri, umrsila u klupko.<\/p>\n <\/p>\n Jednoga dana, probudila se i na\u0161la ga pored sebe kako spava u njenom naru\u010dju. Par puta se mesec obrnuo oko svoje ose, i ona je sad gledala jastuk posut njegovom kosom, pramenovi zlatnih zrakova, vatra koja spava, a i za\u0161to je uop\u0161te spavao kod nje? On se zaljubio, i tepao joj, i zanemarivao njene mane, gladio njene udove, i voleo je i kad je si\u0161la s pijadestala, niska i debelih nogu. On je \u017eeleo i mesec i sunce da joj pokloni, i sve su se zvezde ba\u0161 kod nje u zenicu slile, i njoj je bilo jednako muka od svega toga.<\/p>\n Shvatila je da izme\u0111u narukvica i prstenja ne mo\u017ee da raspozna svoje ruke, od suvoga zlata i mokroga srebra, ruke koje su kretale ka njegovom obrazu da ga mazi, njegovim usnama mangupskim (o \u010dijem je ukusu mogla predugo da razmi\u0161lja), njegovom stomaku, tako pravilno udubljenom… Svoje re\u010di nije nikada \u010dula, koje su mu pri\u010dale neke misli koje nije znala da ima, koje su mu se ispovedale, koje su bile pune nekog \u0161e\u0107ernog soka koji se lepio za kosu. Nije vi\u0161e uspevala da spere njegove mirise sa sebe, i on je bio tu stalno – u reklami, u pid\u017eami, ptici, oblaku, prolazniku, po\u010deo je da se pojavljuje kao utvara i prevelika \u017eelja, i drugarice su mogu\u0107e bile u pravu \u0161to su je upozorile.<\/p>\n Br\u017ee bolje je pozvala neku od njih na konsultaciju. Da, ko \u0161ta nju pita, kad su ostali znali bolje od nje. To razvratno derle? Da misli ne\u0161to ozbiljno? Zaboga, pa sva\u0161ta s njom! (Divne su joj ove \u0161oljice.) Pa ne\u0107e se valjda s nekim takvim, takvim, tako neozbiljnim zamla\u0107ivati?! Nije on za nju, i ta\u010dka! Zar nije \u010dula \u0161ta ka\u017eu za njega? A stra\u0161nu pri\u010du?! I pored toga je nastavila da se vi\u0111a s njim?! Iju iju, kakav skandal! Neka ga ostavi sad-br\u017ee-bolje! (Tap\u0161anje po kolenu u ritmu.) Ili neka, nek nastavi samo. Neka u\u017eiva dok mo\u017ee, starija gospo\u0111a (molim lepo!), u mladoj ko\u017ei koja je obo\u017eava dok ne na\u0111e neku mla\u0111u butinu! Kako \u0107e da se smeje kad je probude iz sna slinava deca ili jo\u0161 gore njegova majka, izme\u0111u knjiga koje je mrzi da pro\u010dita i stomaka koga ,,uporno ne mo\u017ee da skine\u201d! Neka u\u017eiva, tako porobljena, pet stotina godina sa jednim istim i uvek pogre\u0161nim, neka u\u017eiva dok neko u\u017eiva u njoj, ako mo\u017ee! Dok joj se sve mo\u017ee i sve je dozvoljeno! ALI… (zna\u010dajno coktanje jezikom) Dokle – ona – misli – tako?!<\/p>\n Bo\u017ee, bo\u017ee… Kako je ona slepa… On je ko\u017ea koja se skuplja nakon \u0161to ispuni sve \u017eelje i zarad koje izgubi\u0161 sebe. Kada bi kamen nosila, bilo bi joj te\u0161ko da ga ostavi, jeste on je kamen, samo prelepi kamen u d\u017eepu bez ikakve vrednosti, samo glupa navika trljanja. Nije baba za to! Shvatila je da joj je svaki uzdah zapetljavao misli i previ\u0161e, i odmah ga je oterala. Zvala ga je i rekla mu: klinac ajde pro\u0161etaj! Rekla mu je: idi na\u0111i nekog mla\u0111eg, idi zovi tvoje \u0161iparice i princezice, mamine mazice, idi umij se i obri\u0161i bale! Prerasla je ona gluposti!<\/p>\n A, nakon trideset i ne\u0161to minuta, glasno rumen je dotr\u010dao da joj ka\u017ee da ne radi to, da ne veruje da bi ona to htela. Sve su to glupe stvari, on se promenio, sve bi u\u010dinio, kako ne razume?! – opet je mlatarao rukama. Zna ona vrlo dobro, on je samo dete koje misli da poznaje svet, a toliko je toga pred njim. Bolje neka ide. I ona je morala da ga pusti… Pa \u0161ta \u0107e on zaboga raditi sa njom? Brisati je kad ostari pre njega? Sahraniti je? Baciti se na kov\u010deg?! I taman kad je demonstrativno odlu\u010dila da zatvori vrata, on je upitao kako mo\u017ee da pomisli uop\u0161te tako ne\u0161to. Nasmejao se lepljivim osmehom, polo\u017eio ruke na nju (i bilo je opet toplo) i ona odjednom nije znala \u0161ta da radi. Rekao je da \u017eeli da provodi vreme sa njom. Rekao je da \u017eeli da je poljubi. Da ne mo\u017ee da prestane da misli na nju. I ona je zinula od \u010duda kada je za\u010dula svoj sme\u0161ni, stara\u010dki glas:<\/p>\n – Nemoj da prestaje\u0161 da misli\u0161 na mene. Misli na mene.<\/p>\n <\/p>\n Bio je to po\u010detak dobro skrojenog ludila. \u010cim je mogla je da spusti glavu na njega bez straha da je nepo\u017eeljna, po\u010dela je da uvi\u0111a da ima \u0161ta da izgubi. Postala je neko s kim on mo\u017ee raditi \u0161ta ho\u0107e, dok trne i ose\u0107a insekte u stomaku koji mlataraju svojim krilima i onda ponavlja kretnje i radnje koje je ponovila sa toliko njih do sada i ube\u0111uje se da to nema smisla, i da je on isti i da je isto, ali… Durila bi se i \u0161utirala klupko, izvla\u010dila iz njega stra\u0161nu pri\u010du<\/em>, mlatarala mu njome ispred nosa, cepkala je na detalje i atome, sumnjivi su joj bili svi u\u010desnici, tra\u017eila je brojeve i dokaze, a on je samo odmahivao glavom. Ona bi sve nanovo preispitivala dok joj mozak ne poplavi od napora, a onda mu slomljena padala u naru\u010dje i vikala da joj oprosti \u0161to je takva, \u0161to je matora i ne zna \u0161ta pri\u010da, a on joj gladio pramen po pramen kose, ljube\u0107i svaku dlaku. Ose\u0107aj zaljubljenosti bio je stra\u0161no zamoran. I zaslepljuju\u0107i. Ruke koje su je davile, bile su njene. Provocirala ga je i namerno nervirala, pa se posle kajala. Bila je u\u017easnuta sobom, u\u017easnuta svojim pona\u0161anjem i groznom potrebom za njim, tim nerazumnim u sebi koje ga \u017eeli stalno. Nije znala… Nije znala kako je sve to… Misli\u0161 da se poznaje\u0161 a onda se sve \u010de\u0161\u0107e ne prepozna\u0161!<\/p>\n Upla\u0161ena, po\u017eelela da je povredi do kraja, da se istrese na nju, da je zaboli toliko da ne mo\u017ee da se osvesti i da je ostavi jer ona nije imala snage da ga pusti. \u017delela je ponovo samo trag usana koje jutro zbri\u0161e. A on je naprotiv davao sve od sebe, i sve vi\u0161e se opravdavao, samo dublje pokazuju\u0107i svoju naklonost. Nije vredelo, sve je bilo razmatrano i njoj se \u010dinilo da je ljubav te\u0161ka, te\u0161ka bolest od koje svako bar jednom padne u postelju, i ne ustaje mu se danima. Kada ga je na vrhuncu ludila oterala od sebe po milioniti put jer joj je bilo muka od same sebe, slinavo je shvatila da se koprca u \u017eivom blatu. Ne znaju\u0107i kud vi\u0161e, br\u017ee bolje je na\u0161la telefon nekog bogatijeg dekonje, nekog matorog koji je nosio mnogo skuplje stvari, \u0161etao maloletnice i \u0161epurio se sjajnijim perjem. Jer bez starca nema udarca a njoj je dolikovalo da bude vi\u0111ena s nekim njenog kalibra (\u0161ta god to zna\u010dilo).<\/p>\n Zevala je do besvesti se dosa\u0111uju\u0107i. Matoro jare\u0107e meso je smrdelo stra\u0161no, mirisalo je i na balegu u koju se namerno uvaljao pa se ose\u0107ao na kilometar. Pu\u0161io je skupe tompuse i vrteo dugme na sakou, izvadio buljuk nov\u010danica i blje\u0161tavih kovanica da je zaslepi, kako ne bi razmi\u0161ljala mnogo. Ruke su prelazile preko kolena, kvrgave i posute flekama i sedim dlakama, one su ispirale mladi miris sa nje, a ona ih nije sklonila. Njoj je prijalo da ose\u0107a ne\u0161to drugo, makar u\u017easno i gadno, njoj je prijalo ne\u0161to druga\u010dije od onog te\u0161ko-umaraju\u0107eg, grozni\u010davog ose\u0107aja zaljubljenosti. Sam dodir je bio ogavan, ali uzbu\u0111enje koje je on ose\u0107ao a ona ne, mlitavi udovi koji su se klatili ka njoj, njegov dah nepoznat, to \u0107e je spasiti iz \u010deljusti sre\u0107e kona\u010dno znala je. Pridr\u017eao joj je stolicu, otvorio vrata i urinirao nakon svega kako bi obele\u017eio svoju novo osvojenu teritoriju.<\/p>\n \u010cudan ose\u0107aj. Mislila je da \u0107e joj biti te\u0161ko i zatvorila je o\u010di dok je to radila, ali odjednom – nije to osetila godinama – teret pada iz njenih grudi, negde duboko dole, u dubinu. U isto vreme, rana po\u010dinje da krvari. Kamen koji je nosila je tako dugo le\u017eao tamo, da se napravila rana. Osetila je kako te\u010de krv. Olak\u0161anje i bol u jednom. Veoma \u010dudno.<\/p>\n I dok je odvratno skup parfem stajao u vazduhu, po\u010dela je da pla\u010de. Najvi\u0161e je u \u017eivotu je plakala. Celu no\u0107. Plakala je kao milion ki\u0161a, na milion na\u010dina. Grcala i jadikovala. Nil suza je ta sto osamdeset petogodi\u0161njakinja ispustila za svojim zlatnim de\u010dakom… Mislila je da ne \u017eeli da izgubi sebe zarad nekog derleta, ali sada joj nije bilo jasno koja je ta\u010dno korist bila od toga? \u0160ta \u0107e ona uop\u0161te sama sebi, d\u017eangrizava, nam\u0107orasta i dosadna?<\/p>\n Probudila se sutradan nabrekla od pla\u010da i pogledala u telefon. Nikome se nije javila kako bi sakrila ose\u0107anja od svih, svoju najve\u0107u sramotu svih vremena. Ustala je, umila se, o\u010distila nered oko \u017ertvenika i sve\u010dano se odrekla ljubavi (bez svedoka). Kona\u010dno je bilo gotovo. A ipak malo, samo malo maju\u0161no malecko malo je \u017eelela da ga dr\u017ei jo\u0161 pored sebe, samo malo da joj da, malo samo da spava pored njegovih re\u010di, topla u njegovoj posteljici, i da oseti glad njegovog dodira.<\/p>\n A da ga ipak pozove?<\/p>\n Otvorila je vrata, i stala uko\u010dena. Njegove \u0161tene\u0107e o\u010di, njegova mokra usta kao nju\u0161ka, njegova kosa kao dlaka, njegovo \u017eilavo, mi\u0161i\u0107avo, \u017eivotinjsko telo nisu bili tu. Nije je zagrlio ja\u010de nego ikada pre, nije se pribli\u017eio njoj, bestidnici i opet pao na kolena, da je moli za milost, da ga ne tera vi\u0161e nikad, samo neka ga ne tera od sebe. Bila je sabrana. Zatvorila je vrata i nije ga zvala. Vi\u0161e.<\/p>\n A drugarice su je lepo upozorile.<\/p>\n Da, ba\u0161 su je po\u0161teno upozorile.<\/p>\n