(ili elektronsko izdavaštvo – izazovi i granice; guest post Sonje Ocić)

Tradicionalni modeli biblioteka, zasnovani na principima prikupljanja i čuvanja štampanih publikacija, postali su krajem dvadesetog veka relikti prošlosti, koji nisu mogli istom brzinom da odgovore tehnološkim promenama. Javila se potreba da se biblioteke sa izgradnje i bogaćenja svojih fondova više okrenu ka obezbeđivanju pristupa informacijama, koje više ne moraju biti locirane unutar fizičkih biblioteka, niti su obavezno deo njihovog fonda. Tu spadaju knjige koje se čuvaju u svetskim bibliotekama, svi tekući i raniji brojevi časopisa, dnevne novine, izvori s globalne mreže, izveštaji, leci, patenti, fotografije ili video zapisi, audio zapisi… Jedan od zadataka biblioteke je da osmisli taj univerzum za svoje korisnike, tako što će ga mapirati i šifrirati, i izabrati delove za koje će verovatno postojati interesovanje.