Devoj\u010dica na videu \u0161alje cmok u ekran, de\u010dak pali selfi kameru i snima kratki digitalni zapis naklonosti koji joj zatim \u0161alje, uz obavezne emotikone koji preplavljuju telefon. Sve to pratim \u0161atro nezainteresovano na autobuskoj stanici, i razmi\u0161ljam kako se ljubav pokazuje kod mladih tj. kod Snep\u010det, TikTok, d\u017een Zi ili kako god da se zove ta generacija.<\/p>\n
Nemam pravi odgovor, ali znam jedno: Milenijalci su usmrtili najva\u017eniju pismenu stvar na svetu, bar \u0161to se ti\u010de ljubavi. Kako smo se prebacili sa analognog u virtuelni svet, tako smo se prebacili i sa papira na ekran, \u0161to je rezultiralo nestankom (ljubavnih) pisama. Prvi klik na mobilnom telefonu, kad se volim te<\/i> jo\u0161 kucalo kao 888\/666\/555\/444\/6\/8\/33, ujedno je bio prvi (nesvesni) udarac. Palac, osamosamosam pauza \u0161est\u0161est\u0161est itd; i od tada, svaka je emotivna interakcija oti\u0161la nazadnim<\/span> drugim putem, jer od 2000ih ljubavna pisma vrtoglavom brzinom nestaju usled ne\u010deg br\u017eeg.<\/p>\n A i – \u0161ta \u0107e nam? \u010cemu slu\u017ee pisma u ova vremena?<\/p>\n Na ovo sve me je nagnalo nedavno tra\u017eenje ljubavnih pisama poznatih li\u010dnosti (koje imate ovde<\/a> i koja su wow ako mene pitate). Dakle, u ba\u0161 ovoj sekundi 21. veka, vi znate kako se ose\u0107ao Nabokov dok je pisao Veri, Frida dok je srce otvarala Dijegu itd. Se\u0107am se kako sam jednom na\u0161la kratko pismo mog oca koji je slao poruku majci u porodili\u0161te nakon poro\u0111aja sa mojim bratom. Kratki zapis tatinim prepoznatljivim slovima o tome kako mislimo na mamu i njega (on i ja), a na kraju ka\u017ee kako i ja \u0161aljem svoj pozdrav ispod, gde sam, sa godinu i po dana, hemijskom i\u0161arala pola cedulje. Ne\u017ene poruke od pre 44 godine nisu spre\u010dile razvod koji je usledio, ali je potvr\u0111ivao da je u tom trenutku, bilo ljubavi izme\u0111u njih. Da li je (i kome) va\u017eno \u0161ta je Nabokov rekao Veri, Bonaparta \u017dozefini… Tata mami?<\/p>\n Razmi\u0161ljala sam kako nekoj budu\u0107oj deci d\u017een Zi generacije (to bi valjda bila d\u017een Alfa) te\u0161ko \u0107e u amanet ostati mobilni telefoni sa prepiskom njihovih roditelja; ili bilo koje poznate li\u010dnosti. Proces u dana\u0161nje vreme ide otprilike ovako: ne\u0161to ose\u0107amo, neko nam nedostaje, za nekim patimo, nekoga volimo ili \u0161ta god, onda to otkucamo u par sekundi, po\u0161aljemo, i zaista stigne brzinom svetlosti: 0,1 sekunda nakon na\u0161eg palca na sent<\/i>, na ne\u010dijem telefonu zasija volim te<\/i>. I da, jeste neverovatno. Ali \u0161ta se dalje de\u0161ava? Ovo volim te<\/i> ostane u telefonu i ovaj zapis srca utapa se u moru virtuelne prepiske koja (najverovatnije) ne\u0107e biti sa\u010duvana (osim ako nije u Epstajnovim fajlovima). A i da se sa\u010duva, kako bi ova izjava ta\u010dno izgledala? Mama je imala ku\u010de\u0107e u\u0161i i nju\u0161ku, poslala je tati cmok, srca razli\u010ditih boja su se razlila po ekranu. a tata je odgovorio slikom svog patlid\u017eana? Nema prepoznavanja roditeljskog rukopisa, osu\u0161enih cvetova, razmrljanih slova od suza… Ali to je najmanje \u0161to nedostaje ovde.<\/p>\n Jer naravno da je problem moderne komunikacije mnogo dublji. Prebacili smo se na digitalnu korespondenciju zato \u0161to je br\u017ea i lak\u0161a, i do sutra mo\u017ee da se pri\u010da da pisanje (nau\u010dno dokazano<\/a>) poma\u017ee u obradi emocija i pobolj\u0161ava mentalno zdravlje a da rukopis aktivira vi\u0161e delova mozga od kucanja… Da li zevate dok vam pri\u010dam kako se fizi\u010dko pismo do\u017eivljava kao li\u010dnije i pove\u0107ava ose\u0107aj povezanosti izme\u0111u ljudi? Nije ni va\u017eno, jer sledi da je br\u017ee i lak\u0161e<\/i> moderna odrednica boljitka. Samo, kuda to vodi?<\/p>\n Ako pri\u010damo putem poruka, onda je su\u0161tinski neva\u017eno da li razgovaramo sa ljudskim bi\u0107ima ili ma\u0161inama. Ako razmislite, koliko puta ste koristili chatGPT za pitanje koje mo\u017eete da postavite nekome bliskom? Ako niste vi, sve je vi\u0161e i vi\u0161e ljudi koji AI koriste umesto terapeuta, da im ka\u017ee \u0161ta da jedu ili obuku ili da im nagovesti \u0161ta simpatija misli o njima. Iz ovoga mo\u017ee da proizilazi da, ako nam je potrebna fizi\u010dka bliskost, nebitno je da li je telo pored nas ljudsko ili nije. Svakako nam to pokazuje tr\u017ei\u0161te. Npr. prodaja seks lutki globalno raste svake godine pa se vi\u0161e od 2,5 miliona seks-lutki prodalo u 2025, uz stalno pove\u0107anje prihoda i online prodaje u poslednjih pet godina.<\/p>\n Me\u0111utim, jedna jo\u0161 vi\u0161e pora\u017eavaju\u0107a statistika (za mene) jeste da, prema sli\u010dnim tr\u017ei\u0161nim izve\u0161tajima, u poslednje vreme oko 50\u202fmiliona ljudi globalno koriste ej-aj aplikacije za dru\u017eenje, ta\u010dnije AI partnere. Oh da, ljudi itekako pla\u0107aju kako bi imali ej-aj “devojke” sa kojima mogu da razgovaraju putem poruka, glasa ili \u010dak i videa. Nestvarna partnerka se ne buni, ve\u0107 klima glavom i pravi personalizovane odgovore za svog Pretpostavljam da komunikacija koja poseduje slabost (jer poseduje bilo kakve emocije) postaje neprijatnost. Jedan od primera mi je da se na Instagramu glorifikuje brzinska teksutalna komunikacija a utiskuje anksiozni strah od telefonskih poziva. Opet dosadno ali – studije<\/a> pokazuju da ovo nema 3 blage veze s mozgom. Nau\u010dnici<\/a> uporno dokazuju da je telefonski poziv 70% bolji za razumevanje emocija i re\u0161avanje konflikta, kao i da 50% poruka bude pogre\u0161no interpretirano, \u0161to rezultita konfliktima. Ali ovo ne spre\u010dava ve\u0107inski broj ljudi da se gr\u010devito dr\u017ei kucanja (u \u010demu se ja iskreno slabo nalazim kao boomer koji je ostao na pozivima).<\/p>\n Uz privid da ne\u0161to radimo za ne\u010dije dobro, izgleda mi da smo po\u010deli od piva bez alkohola i kafe bez kofeina, a stigli do seksa bez penetracije (i ako dozvolite, po\u0161te bez pisama). To mogu da zaklju\u010dim jer se 50 miliona ljudi na planeti Zemlji odlu\u010dilo da ne pri\u010da sa ljudima ve\u0107 sa ma\u0161inama a drugih 2,5 miliona je odlu\u010dilo da kupi gumenu lutku jer nema s kim da se grli. I sve ovo kako bi se izbegla komunikacija sa drugim bi\u0107ima ljudske vrste, bez obzira na bljutavi ose\u0107aj koji ostaje nakon konzumacije navedenog.<\/p>\n Sve sam ovo ispri\u010dala prijatelju P. koji je shvatio da nije nikada napisao pismo svojoj devojci (sa kojom je u sre\u0107noj vezi). Ka\u017ee mi, ne bi ni znao \u0161ta da napi\u0161e. Rekla sam mu: \u0161ta god ti je ovog trenutka na srcu, du\u0161i, pameti<\/i>. I ako ti je va\u017eno (a mo\u017eda \u0107e biti i va\u0161oj deci). Jer postoje jedinstveni emocionalni, kognitivni i neurobiolo\u0161ki procesi koji se na ovaj na\u010din aktiviraju u pore\u0111enju sa digitalno posredovanim interakcijama (ako je i ovo uop\u0161te va\u017eno). Ali ne, ljubav ne\u0107e nestati jer nestaju ljubavna pisma, a pokazivanje naklonosti je dobilo prosto novi oblik… I ja mogu da samo uzdi\u0161em za nekim zastarelim oblicima komunikacije.<\/p>\n Oh ne brinite, ne\u0107u vam sad na kraju re\u0107i da napi\u0161ete pismo nekome koga volite. Ovo je individualna odluka, pojedinac mo\u017ee da odgovara samo za sebe. Da, naravno da je lako iskucati nekome volim te<\/i> na mobilnom telefonu. Da, naravno da je milion puta br\u017ee nego pisati rukom, paziti da ne pogre\u0161i\u0161, pitati se da li je dobro napisano, staviti na papir i odneti u po\u0161tu i zalepiti markicu i \u010dekati odgovor. Da, mo\u017eda \u0107e vas jednoga dana biti blam \u0161ta ste – i kome ste – napisali ne\u0161to (i to rukom). I da, mo\u017eda nije zaista ni va\u017eno da li su se mama i tata voleli. I mo\u017eda su samo meni u ovom svetu upitnih vrednosti, trenutne emocije bitne.<\/p>\n I mo\u017eda, samo mo\u017eda, neko \u0107e napisati pismo jer je pro\u010ditao ovo… I poslati ga. I to ljubavno pismo osta\u0107e u nasledstvo nekoj novoj devoj\u010dici kojoj \u0107e zna\u010diti.<\/p>\n Ba\u0161 zato \u0161to ja nisam bila spremna da pisma nestanu, stvorila sam ovu kolumnu pod nazivom Klikasto pismo<\/em>, a ko \u017eeli, mogu da mu po\u0161aljem razglednicu (pisanu rukom, bez pomo\u0107i AI). Moj mese\u010dni kapacitet je 5 razglednica kako bi bile kvalitetne. Popunite formular ispod i javljam vam se. Ovde obe\u0107avam da va\u0161e podatke ne\u0107u koristiti za druge potrebe osim za slanje razglednice<\/strong>. Razglednica mo\u017ee sti\u0107i sa razli\u010ditog dela sveta, u zavisnosti gde se trenutno nalazim. Razglednica tako\u0111e mo\u017ee i (mnogo) kasniti (do po\u0161te je, ne do mene).<\/p>\nkorisnika<\/del>, pardon de\u010dka. I ne, robotski partner nije samo hladna ma\u0161ina jer mo\u017ee da deli i savete, a usput nudi virtuelni seksualni sadr\u017eaj ili simulacije intimnosti. \u0160to bi se neko “mu\u010dio” da se udvara, \u0161alje cve\u0107e, izvodi na ve\u010dere, vra\u0107a ku\u0107i, pita kako si – kad je sve na dohvat prsta? Za\u0161to bi neko prolazio bilo koju vrstu ovakve “neprijatnosti” – a pogotovo komunikacije sa drugim \u017eivim bi\u0107em koje mo\u017ee da ga odbije, ponizi ili odbaci? I da li je nebitno \u0161to mo\u017ee i da ga prihvati, zagrli, poljubi, pomazi, ute\u0161i itd.<\/p>\n