– \u0160ta si zinuo mali? Ja \u0107u to da radim s tobom ili bez tebe, a ovako mo\u017eemo oboje da zaradimo neki dinar.<\/p>\n
Bila je ru\u017ena. Ne, bila je toliko odvratna da nisam verovao da se bavi poslom kojim se bavi, ili sam naivno zami\u0161ljao da su sve no\u0107ne dame barem lepu\u0161kaste.<\/p>\n
– Sigurno \u0107e ti neko tra\u017eiti, veruj mi – nastavila je da me ube\u0111uje – radila sam ve\u0107 sa drugim portirom pre tebe, onim \u0107opavim, \u0161to je oti\u0161ao u penziju… Ako te interesuje lova, ja uzimam osamdeset, ti naplati koliko ho\u0107e\u0161… Mo\u017ee\u0161 i hiljadu evra \u0161to se mene ti\u010de, samo da ja uzmem svojih osamdeset.<\/p>\n
I dalje sam je samo gledao, bez re\u010di. Bio je ovo moj tre\u0107i dan na poslu. Uzdahnula je prevrnuv\u0161i o\u010dima.<\/p>\n
– Evo ti moj broj, reci samo da zove\u0161 iz hotela Palas. – ve\u0107 je imala spreman papiri\u0107. – Pi\u0161i ili zovi u koje god doba, radimo nas dve pa smo ti koleginica ili ja uvek spremne. Za sat vremena smo tu… Nama je uglavnom vikendom gu\u017eva.<\/p>\n
U \u017eeli da gospo\u0111a \u0161to pre ode i da neko ne vidi da razgovarmo, uzeo sam nespretno broj telefona sa njenim imenom i stavio ga u d\u017eep. Ona se okrenula na peti i oti\u0161la – a ja sam, eto, imao papiri\u0107 u d\u017eepu.<\/p>\n
Taj broj mi je zatrebao ve\u0107 par dana kasnije. Gost me je upitao na sme\u0161nom engleskom da li mu mogu na\u0107i neku: Nice lady for tonight?<\/p>\n
Mogao sam da odbijem naravno. Mogao sam da ka\u017eem da to nije praksa uglednog hotela kao \u0161to je Palas. Ili da se naljutim i pitam ga na \u0161ta mu ja li\u010dim. Ali – imao sam taj broj, nadre\u0111eni mi nije bio tu, bio mi je potreban novac i, izvadio sam ga iz d\u017eepa.<\/p>\n
Bio je to papir sa uredno napisanim brojem telefona, bez imena. Nisam mogao da ga dr\u017eim u ruci predugo \u2014 kao kad mi neko poka\u017ee sliku na kojoj nisam ba\u0161 dobro ispao, pa ne \u017eelim da je gledam. Ipak, nazvao sam, \u0161aputao u slu\u0161alicu bez potrebe i nadao se da sam valjda re\u0161io i gosta i pratilju i svoju monetarnu neda\u0107u. Vratio sam broj u d\u017eep, a sa njim ostavio jo\u0161 ne\u0161to.<\/p>\n
Moju skvr\u010denu du\u0161u.<\/p>\n
Nije da mi je mnogo koristila ovih godina. Mama i tata su mi je podarili, \u010dak je i negovali i silno verovali u nju a mene je na mahove \u017euljala. Delovala je nepotrebno, kao slepo crevo, jer – \u0161ta \u0107e ti? \u017divi\u0161 normalno i bez njega. Kao slepa ulica – jer nema izlaza, samo se bezveze zavla\u010di\u0161. Slepo crevo, slepa ulica, pa evo slep i ja.<\/p>\n
Nije do\u0161la ona, ve\u0107 pomenuta koleginica, zaista za pedeset i pet minuta. Isto toliko ne-lepa, ali ne\u0161to mla\u0111a i mr\u0161avija. Pitala me je koji je broj sobe gospodina sa lo\u0161im engleskim i ja sam je uputio kuda da ide. Onda me je upitala koju sam mu cenu rekao. Promucao sam: sssto peeedededeset. Koleginica je samo klimnula glavom, rekla da \u0107e do\u0107i posle po pare i krenula ka sobi.<\/p>\n
– Hvala!<\/p>\n
– Thank you!<\/p>\n
Zahvaljivali su mi i on i ona samo pola sata kasnije. Prvo je do\u0161la koleginica po svoje pare, pozvala taksi i oti\u0161la, a on kao da je \u010dekao da ona nestane, pojavio se koji minut kasnije i kezio se od uva od uva. Nisam bio siguran za\u0161to.<\/p>\n
Da li sam u\u010dinio neko… Dobro delo?<\/p>\n
Odmahnuo sam rukom i nastavio da radim, me\u0111utim, mozak je krenuo da ra\u010duna. Nije da sam to \u017eeleo, ali i\u0161lo je nekako samo od sebe.<\/p>\n
Osamdeset evra za manje od pola sata. Pa nije to ba\u0161 tako lo\u0161e. Neka legne sa \u010detiri \u010doveka dnevno, to je ve\u0107 320 evra… Dnevno! Za dva sata posla; bez \u0161efa, bez uniforme, bez sanitarne, bez mnogo pri\u010de dok sam ja stajao u holu u neudobnim cipelama, i morao da se kezim svima koji nai\u0111u. Hm, ja sam mogao samo da sanjam o toj lovi. Na nedeljnom nivou, ako ne radi jedan dan, neka bude minumum 1920 evra! Plus, sigiurno dobije bak\u0161i\u0161, zar ne?<\/p>\n
\u010cove\u010de!<\/p>\n
Nije da sam ikad preterano razmi\u0161ljao o najstarijem zanatu na svetu, ali sad sam se bogami bacio u mozganje. Li\u010dno, nisam koristio doti\u010dne usluge jer su me mama i tata koji su verovali da imam du\u0161u, tako vaspitali. Po\u0161ten svet to ne radi. Ali, ko mene \u0161ta i pita? Zar je va\u017eno da l’ sam ih koristio ili ne, neko \u0107e ih uvek koristiti. Nema tu pomo\u0107i; ponuda i potra\u017enja su takve da se ovakve usluge nikada ne\u0107e iskoreniti.<\/p>\n
I tako, vijuge su radile i dalje.<\/p>\n
Ove, ove, da ih tako lai\u010dki nazovem, kurtizane, one su bile osobe, da, od krvi i mesa, i one imaju tu istu du\u0161u ali su nekako to po\u010dele da rade… Da li ih je neko terao? Da li su sve one sirotice koje izdr\u017eavaju decu sa autizmom ili terminalnom bole\u0161\u0107u i nemaju drugog izbora? Pa jebi ga, nemogu\u0107e je da su ba\u0161 sve u tolikim neprilikama da nemaju \u010dega drugog da se late. A oni koji tra\u017ee njihove usluge uop\u0161te ne deluju kao zlikovci.<\/p>\n
I zar je i bitno za\u0161to to rade – ako nisu prestale? Ali razmi\u0161ljao sam (sve dalje i dalje) do love je! Kad bi ikada zaradile tu lovu?! Prosto la\u017eu sebe… Mo\u017eda ni ne moraju. A i – \u0161ta \u0107e ti du\u0161a ako ne mo\u017ee\u0161 da plati\u0161 ra\u010dune?<\/p>\n
A mo\u017eda (epifanija): to im je samo posao.<\/p>\n
Kao \u0161to ja imam moj posao.<\/p>\n
Zna\u010di, nije te niko prislio, sama si pristala na to. Jer jebote mogle su i da odu u Nema\u010dku (ili bilo koju drugu zemlju), uzmu lovu i vrate se sa pri\u010dama kako su se tamo obogatile preko no\u0107i i kako su uspe\u0161ne, poslovne \u017eene. I postoji mogu\u0107nost da one donekle to vole, ne da u\u017eivaju, ve\u0107 da, ako su pristale na to, to im je bilo dra\u017ee od pranja prozora ili wc \u0161olja ili na kraju krajeva, prosja\u010denja na ulici. Svakako se pla\u0107a deset puta bolje nego ve\u0107ina poslova koje ja znam – pogotovo tih govnjivih.<\/p>\n
Da, i to sam imao.<\/p>\n
Obja\u0161njenje u d\u017eepu.<\/p>\n
Opravdanje za postupke… I njene i moje.<\/p>\n
Ona bi to radila i onako i ovako, a meni je taj novac zaista dobro do\u0161ao. Plata mi je mizerna, nije ni upola kao njena, niti \u0107e ikada biti.<\/p>\n
I naravno da sam nastavio da papiri\u0107 vadim iz d\u017eepa po potrebi, jer niko se nikada nije \u017ealio – ni gosti, ni one.<\/p>\n
Ponekad bi dolazile i druge; gosti bi ve\u0107 na\u0161li na\u010din da ih pozovu. Znao sam da ih prepoznam jer bi morale da se upi\u0161u za kratku posetu u sobi; nekad su bile i lepe, zgode, skuplje, bolje obu\u010dene. Nekad i jeftinije, \u010desto pod gasom, mada nisu pravile probleme. I uvek bi dolazile taksijem, ne znam u \u010demu je bila fora, to je bio neki za\u0161titni znak no\u0107nih prodajnih tela, taksi, pre i posle, tako valjda nisu morale da gledaju nikoga, u tu\u0111a lica na ulici, u autobusu, naro\u010dito ako sretnu nekog koga znaju ili ako su rekle da ne\u0107e vi\u0161e time da se bave, lica koja bi ih pitala gde su bile, tako bi br\u017ee do\u0161le ku\u0107i, tako bi \u010dastile sebe ili bi se tako bolje ose\u0107ale.<\/p>\n
Opet, obja\u0161njenja u mom d\u017eepu.<\/p>\n
Sre\u0107om, vi\u0161e mi nisu bila potrebna, pa sam ih samo gurao dublje.<\/p>\n
I ona je do\u0161la taksijem.<\/p>\n
Napolju je plju\u0161tala ki\u0161a i ta brineta punih usana je u\u0161la u hotel dok joj se polumokra kosa lepila za blistavu ko\u017eu. Zanimljive crte lica, \u010detrdesetih godina.<\/p>\n
Ona mora da je skupa, pomislio sam.<\/p>\n
– Zdravo, rekla mi je, ja tra\u017eim jednog Va\u0161eg gosta, mislim da je u sobi 666.<\/p>\n
Pogledao sam joj ne\u017enu ko\u017eu sa koje se ose\u0107ao miris lavande i zamalo da sam naivno poverovao da se ne bavi time. Naravno, \u010dim se upisala kao poseta, znao sam da to nije istina. Skoro da mi je bilo krivo… Mo\u017eda bismo se u nekom drugom \u017eivotu zaljubili jedno u drugo. Ona bi me gledala u o\u010di a ne kroz mene. Dirala bi mi kosu \u0161akama koje nisu dirale drugog. Usne bi joj imale ukus sve\u017eeg mleka i…<\/p>\n
Trgnuo sam se; \u0161ta se ja tripujem?! Realno gledam u izlog a nemam love da kupim robu.<\/p>\n
Brineta je imala odsutan pogled i vrtela je lan\u010di\u0107 sa krsti\u0107em oko prstiju.<\/p>\n
Pozvao sam sobu koju je navela i kroz par minuta se pojavio pro\u0107elavi, masni debeljko.<\/p>\n
Za to vreme, ona je poku\u0161ala da pri\u010da sa mnom.<\/p>\n
– Neko \u010dudno vreme, je l’ da? Ujutru hladno, preko dana vru\u0107ina, sad opet ovaj pljusak… Nikako da otopli.<\/p>\n
Uputio sam joj ozbiljan pogled, jer nisam znao \u0161ta da odgovorim. Vreme napolju me nije zanimalo.<\/p>\n
– Evo gospodina…<\/p>\n
Ona se okrenula ka njemu.<\/p>\n
– \u0106ao! – namestila je odjednom osmeh a zadrigli gospodin joj se nakezio nazad, stegao joj ruku i zahvalio se \u0161to je do\u0161la. Gledali su ispod o\u010diju u mene da li \u0107u ne\u0161to re\u0107i, ja sam se pravio da kucam na ra\u010dunaru pa kada su videli da je vazduh \u010dist, krenuli su u sobu.<\/p>\n
Brineta je istr\u010dala iz sobe ni desetak minuta kasnije. Bila je ra\u0161\u010dupana, a obraz joj je bio crven. Nije bila deo mog uobi\u010dajnog tandema i nije morala ni da mi se javi kad izlazi.<\/p>\n
Debeli gmaz se nije pojavio.<\/p>\n
Nije da nisam razmi\u0161ljao o brineti to ve\u010de… No\u0107ne smene su stvorene za preispitivanja. Bahatog gosta nisam mogao da izbacim, iako mi trag na licu brinete nije davao mira. A i \u0161ta da mu ka\u017eem? Gospodine, udarili ste jednu, jednu… Ne, dobio bih otkaz momentalno. Nisam ga ni prijavio; nije bilo ni svrhe ni potrebe.<\/p>\n
\u0160ta li se desilo? Da nije poku\u0161ala da ga pokrade? Da ga nije podsetila na biv\u0161u? Da nije…<\/p>\n
Bah, nemam ja tu ni \u0161ta da se me\u0161am!<\/p>\n
Negde oko dva, kada se sve sti\u0161alo, oti\u0161ao sam da legnem u sobicu iza recepcije. Gledao sam u jednu ta\u010dku, ta\u010dno ispod nadzorne kamere. Ki\u0161a je i dalje padala.<\/p>\n
Ona \u0107e nastaviti.<\/p>\n
On \u0107e nastaviti.<\/p>\n
A ja?<\/p>\n
Sutradan sam do\u0161ao na posao. Kada mi je slede\u0107i gost tra\u017eio finu damu za ve\u010de, nisam mnogo oklevao.<\/p>\n
Samo radim svoj posao.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
– \u0160ta si zinuo mali? Ja \u0107u to da radim s tobom ili bez tebe, a ovako mo\u017eemo oboje da zaradimo neki dinar. Bila je ru\u017ena. Ne, bila je toliko odvratna da nisam verovao da se bavi poslom kojim se bavi, ili sam naivno zami\u0161ljao da su sve no\u0107ne dame barem lepu\u0161kaste. – Sigurno \u0107e<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":25129,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"amp_status":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2},"jetpack_post_was_ever_published":false,"_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-25127","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-price"],"yoast_head":"\n