{"id":16416,"date":"2023-03-14T16:31:21","date_gmt":"2023-03-14T15:31:21","guid":{"rendered":"https:\/\/www.anagord.com\/?p=16416"},"modified":"2024-05-28T20:13:14","modified_gmt":"2024-05-28T19:13:14","slug":"nica-bonjour-mon-amour","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.anagord.com\/en\/nica-bonjour-mon-amour\/","title":{"rendered":"Nica – Bonjour Mon Amour!"},"content":{"rendered":"

Sletela sam iz Francuske na beogradski aerodrom da bi mi sa\u010deku\u0161u napravili taksisti le\u0161inari koji su okru\u017eivali svoj plen sa upornim “treba taksi<\/em>?”, koji bi onda opu\u0161ak bacali na zemlju ili \u010dak nastavili da pu\u0161e u kolima, dok je zbijeni narod \u010dekao 72-iku, uletao u bus kao da je apokalipsa, sva\u0111ao oko mesta i sve je bilo nekako… Prljavo, nevaspitano, malogra\u0111anski, tmurno. Sve je bilo nekako Beograd koji gastosi idealizuju, sve je bilo nekako za\u0161to se jo\u0161 uvek nisam preselila<\/em> ose\u0107aj, pome\u0161an sa pitanjem da li ljudi sa Francuske rivjere koji posete Bg se vrate ku\u0107i i budu u fazonu back to reality<\/em>?! Svakome je realnost druga\u010dija, eto. Uglavnom, bila sam u Nici 24 – 27. februara 2023 i ovo su moji utisci & slike + po\u0161to morate da odete, skrolujte za preporuke na kraju teksta \u0161ta obi\u0107i & gde klopnuti.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

\"\"
minijaturni grafit \ud83e\udd70<\/figcaption><\/figure>\n

I dan, Nica: sea la vie \ud83e\udd70<\/h2>\n

Volim da putujem Evropom. As you may noticed, dosta putujem, pa me \u010desto pitaju gde mi je najlep\u0161e, ali pitanje je komplikovano jer sve zavisi od toga \u0161ta \u010dovek voli. Za mene nisu ni Afrike ni Azije ni kampovanja, zmije, \u017eabe<\/strong> (mada bih sve problala i svuda i\u0161la jer sam pre-radoznala), za mene je Evropa ono \u0161to su\u0161tinski volim<\/strong>: umetnost, moda, ugla\u0111enost, hrana, hedonizam, snobizam, aristokratija (u jednoj re\u010di: proseravanje).<\/p>\n

Ovog februara, po prvi put sam u Francuskoj & me like it\u263a\ufe0f sve ima onaj sedimo u kafi\u0107u napolju zimi, pijemo kaficu i pozdravljamo se sa \u201c\u00e7a va\u201d vajb<\/strong> – i prelepo je \u2764\ufe0f a Nica je grad sa moretom \u0161to joj odmah dodaje na vrednosti. Stigli smo popodne i odmah krenuli da \u0161etamo; moj prijatelj Luka, mama i ja. Parkovi, kafi\u0107i, svi nekako smireni, saobra\u0107aj ure\u0111en, zna\u0161 da je more iza \u0107o\u0161ka.\u00a0 Me\u0111utim, osim toga \u0161to ima \u0161ta da se vidi nije ba\u0161 sve cve\u0107e i prole\u0107e: na svakom koraku se ose\u0107a marihuana (not that I complain), ima dosta besku\u0107nika (pijanica koji ne deluju fino) i u prodavnicama uglavnom pri\u010daju francuski (iako im se obrati\u0161 na engleskom).<\/p>\n

No, svejedno bih se preselila \ud83e\udd37\ud83c\udffc\u200d\u2640\ufe0f#prodanadu\u0161a<\/p>\n

\"\"
guzica nekog spomenika u nekom lepom parku<\/figcaption><\/figure>\n

\"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Prvo \u0161to smo uradili jeste da smo na\u0161li odli\u010dnu kafu u slatkoj kafiterijici Brume<\/a>. Onda smo na ulici slu\u010dajno naleteli na tzv. socca<\/em> (\u0161to se ispostavilo da je lokalni must-try) a u stvari je pala\u010dinka od leblebije, maslinovog ulja i vode<\/strong> koja je ovde neka fora i jede se s biberom; utisak: ok je ali ne vidim \u010demu drama. Onda smo oti\u0161li malo da se okrepimo i raspakujemo u hotelu. Fun fact<\/em>: dobile smo sobu na 4 spratu, ali vrata nisu mogla da se zaklju\u010daju, pa su nas popeli na 5 sprat – a tek smo se raspakovale. U prvi mah sam se dobrano iznervirala, da bih shvatila da se sa 5. sprata sa prozora videlo more (\u0161to je celom odsedanju dodalo posebnu notu). Ovo spominjem sebi vi\u0161e nego vama da ne zaboravim: nekad se lo\u0161e stvari pretvore u nikad bolje<\/em> \ud83d\ude42<\/p>\n

Enivejz, iza\u0161li smo malo da se pro\u0161etamo, shvatili da je u toku karneval u Nici (\u010disto da znate ako biste da odete u februaru), onda oti\u0161li do mora koje je delovalo mra\u010dno a ne azurno (ah, kakva kardinalna gre\u0161ka shvati\u0107emo ve\u0107 ujutru!), i seli na \u010da\u0161u francuskog vina i pizzu blizu obale \u0161to se pokazalo kao pobedni\u010dki potez<\/strong>. Pesma za nepca od pizze sa pru\u0161tom, 2 vrste sira, rukolom, su\u0161enim paradajzom u restoranu Le Cocodile<\/em> + neko fino organsko belo vino doprineli su tome da mi kolena zaklecaju na pomen putovanja u Francusku, pa sam odmah po\u017eelela u Pariz i po\u017ealila za\u0161to nisam ranije do\u0161la. U svakom slu\u010daju, lepa polovina dana.<\/p>\n

\"\"
makes selfies in French<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
u februaru je karneval u Nici<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Pesma za nepca od pizze sa pru\u0161tom, 2 vrste sira, rukolom, su\u0161enim paradajzom u restoranu Le Cocodile + neko fino organsko belo<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
street fashion<\/figcaption><\/figure>\n

II dan: (bal)kanski festival: Kan & Antib<\/h2>\n

Dan je bio obla\u010dan, ali mi smo hteli sve daj nam sve da vidimo pa smo i\u0161li od Nice preko Kana do Antiba<\/strong>, i taj dan je ba\u0161 bio tempo. Prvo smo prona\u0161li neku najbolju pekaru na svim svetovima Eric Kayser, zna\u010di bukvalno se ne zna \u0161ta je bolje i sve\u017eije, ja sam zabola neki tart sa kajsijama, onda slede\u0107a dva dana i\u0161la da ga tra\u017eim ali ga nije bilo pa mi je du\u0161a plakala, ali sve je u toj pekari fenomenalno, verujte ovoj snob osobi koja uvek izvoljeva za hranu.<\/p>\n

\"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Onda smo oti\u0161li da se pro\u0161etamo njihovom \u010duvenom pijacom u ulici Cours Saleya<\/strong>, \u010ditala sam ne\u0161to da je jedna od top 10 u Evropi i stvarno jeste lepa; ima u stvari vi\u0161e vrsta pijaca (menja se po danima) a najpoznatija je March\u00e9 aux Fleurs<\/em> (cvetna pijaca), koja je tu svaki dan osim ponedeljka. Oti\u0161li smo do mora, videli da se ljudi kupaju u februaru ali mi se ipak nismo usudili i krenuli da se penjemo na Colline du Ch\u00e2teau<\/strong> (zamak na brdu, tj. ne\u0161to kao Kalemegdan, ali s moretom).<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"
pogled sa Colline du Ch\u00e2teau<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

Pre nego \u0161to se popnete, dolazite do znaka I \u2764\ufe0f Nice<\/em> i tu se slikate kao pravi mali dobri turisti, a onda, pet miliona stepenika kasnije, do\u0111ete do vrha i tu je prelepi veliki park odakle se pru\u017ea pogled na (sada smo razumeli) zaista azurnu obalu. Ovde mo\u017eete da popijete kafu, pro\u0161etate se i odete do (v)la\u017enog vodopada Cascade de Gairaut<\/strong>, koji, iako je tvorevina ljudske ruke a ne prirode, oped izgleda pre-le-po (iako je duvao vetar i svi smo bili mokri pored njega). Spustili smo se odatle i slu\u010dajno naleteli na sajam starina gde ljudi osim plo\u010da i slika prodaju i razglednice.<\/p>\n

\"\"
(v)la\u017eni vodopad<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

Dalje smo se zaputili u Kan, boga pitaj za\u0161to, ako se pitate da li da idete, nemojte, nemate \u0161ta tamo da tra\u017eite OSIM ako ne\u0107ete da sednete u najrestoran ikad igde\u00a0Plage Goeland<\/a>. Dakle u Kanu nemate \u0161ta da vidite osim stepenica kanskog festivala<\/strong> (stepenice ko stepenice, ni\u0161ta spec zaista), ali smo mi videli Plage Goeland restoran na pla\u017ei, seli i – oh bo\u017ee, kako je bilo lepo! Restoran je na pla\u017ei, sa sve\u017eim cve\u0107em na stolu, divnom uslugom i dobrom hranom – samo zbog toga mo\u017eete u Kan (mada kapiram da ovakvih restorana ima i u Nici). Moja preporuka je tatar biftek (koji je na meniju skoro svakog restorana ina\u010de), a ja sam probala ne\u0161to tipi\u010dno francusko: bakalar sa \u0161koljkama i hobotnicama, umak od belog luka i kuvanim jajem i povr\u0107em (kao rinflaj\u0161 iz supe), \u0161to je bilo fino, ali biftek je ipak bio bolji. Ovde smo oti\u0161li do Copenhagen Coffee Lab, ali je kafa bila toliko (ali toliko) lo\u0161a, da sam je (srce mi se cepa dok ovo pi\u0161em) bacila.<\/p>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

\"\"
Kan: najrestoran ikad igde Plage Goeland<\/figcaption><\/figure>\n

\"\" \"\"<\/p>\n

\"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Dalje smo oti\u0161li do Antiba<\/strong> gde isto ne morate da idete mada malo manje nego u Kan ako volite umetnost kao ja, jer ovde se nalazi Pikasov muzej<\/strong> (tj ku\u0107a u kojoj je stvarao tokom 1946 godine). Antib je ina\u010de mali i kjut, sve nekako uli\u010dice, radnjice, pa obala (sli\u010dan fazon kao Nica i Kan), a onda odete u Musee Picasso<\/a>. Ulaz je 8 eur, a kolekcija u kojoj je Pikaso ostavio 23 slike i 44 crte\u017ea se stalno dopunjuje. Meni je bilo najinteresantnije da vidim kolekciju tanjira (keramike), kao i predivnu terasu koja gleda na more (na kojoj su skulpture drugih umetnika) mada sam iskreno sve preletela jer smo bili u turbo mood-u. Jo\u0161 malo \u0161etnja uz obalu, voz i povratak u Nicu, gde smo malo gledali karneval spolja (nismo platili upad koji je bio 28 eur), pa pred spavanje popili po vince La Civette du cours<\/em> (pristojno mesto).<\/p>\n

\"\"
Antib<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"
Antib: Pikasov muzej<\/figcaption><\/figure>\n

\"\" \"\" \"\" \"\" \"\" \"\" \"\"<\/p>\n

III dan, Monte Karlo: il pleut<\/h2>\n

Moje znanje francuskog svodi se na \u017eivotno najva\u017eniju re\u010denicu un cafe s’il vous plait<\/em> ali setih se tog dana i il pleut<\/em> iz Lajanja na zvezde<\/em> (to na na\u0161em zna\u010di pada ki\u0161a) jer ne da je padala nego nas je natopila i d\u017eaba ja ustala ranije da se isfeniram, ode frizura do\u0111avola, lije kao iz kabla, ne pita da l’ se meni \u0161eta po suncetu i gleda francuska rivjera kako valja<\/strong>, pa su neki kupili ki\u0161obran (not me, ja – fun fact koji niste tra\u017eili – patim od umbrellaphobie<\/em>) a onda sam se setila kako je ki\u0161a azurne obale sigurno do\u0161la s mora, to do\u0111e kao da sam se okupala, zar ne?<\/p>\n

\"\" \"\" \"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Uglavnom, krenuli smo od moje mi omiljene pekare, pa u\u0161li u autobus za MK (nemojte da se zajebete kao mi, ve\u0107 uzmite voz kao \u010dovek – jer u autobusu su Srbi koji se jedini deru i pri\u010daju kako je kul potro\u0161iti pare u kazinu i kako je put od Nice do MK kao od Budve do Be\u010di\u0107a). Sve u svemu, do\u0161li smo do kazina, pokisli kao ma\u010di\u0107i, pogled je bio lep i \u0161to ka\u017ee stara francuska poslovica (koju sam ja izmislila): bolje ki\u0161a u MK nego u Bg.<\/strong> Svakako tra\u017eili smo neki kafi\u0107 da se malo osu\u0161imo, premi\u0161ljali da li da odemo u Mus\u00e9e oc\u00e9anographique de Monaco\u00a0<\/em>(ka\u017ee moj burazer da je ludilo), al’ na kraju smo se popeli do Palais<\/em>\u00a0princier de\u00a0<\/strong>Monaco<\/strong> (<\/em>knje\u017eeve palate), pro\u0161etali po toj lepoti i po ki\u0161i, u\u017eivali i krenuli nazad za Nicu (vozom kao gospoda).<\/p>\n

\"\" \"\" \"\" \"\" \"\" \"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Onako pokisli, u Nici smo ru\u010dali u Loupastrouil<\/em> (pristojno) gde sam probala (isto njihov lokalni specijalitet) Salad Nigoise<\/em> (nicijansku salatu)<\/strong> u koju idu paradajz, pasulj, rotkvice, tuna, in\u0107uni, beli luk i mnogo maslinovog ulja (ova nije bila ni\u0161ta spec, ali verujem da je dobra na dobrom mestu). Kasnije sam oti\u0161la u Zaru i H&M (jer zaboga nema toga u Bgu), ali \u0161ta drugo da radimo po ki\u0161i, \u017eao mi je \u0161to nismo stigli u Matisov muzej, ve\u0107 se zatvorio, to je bila gre\u0161ka u koracima, ali next time. Za sad smo samo popili koktel\u010de u kafi\u0107u Le Blast<\/em> i oti\u0161li da se spremimo za povratak u realnost.<\/p>\n

IV dan, Nica: c\u00f4te d\u2019azur \ud83c\udf0a<\/h2>\n

Do\u0161lo je vreme da se opra\u0161tamo od Francuske iako nam nije do toga. Nismo imali ne\u0161to mnogo vremena pred let ali svratili smo do Patisserie Lac<\/em> na neke fine kola\u010de (mada su iz moje Eric Kayser pekare jednako dobri), popili kafu u kafi\u0107u Gaglio<\/em> a onda oti\u0161li na pla\u017eu. Presijavalo se Azurno more, sme\u0161ilo nam se i govorilo da za nas uvek ima francuskog vina i kulture ako nam zatreba<\/strong> a mi smo slu\u0161ali muziku sa zvu\u010dnika i talase, trudili se da budemo tu tu, u trenutku ba\u0161 tu (a \u017eal zbog odlaska nekad nadvlada to). Onda je bilo vreme da se krene, i priznajem, u avionu sam (ponovo) raskinula sa Beogradom, nije do tebe, do mene je bejbe, zbogom zauvek, samo da spakujem stvari i odlazim ti.<\/p>\n

\"\" \"\" \"\" \"\" \"\"<\/p>\n

Moje preporuke ako idete (na produ\u017eeni vikend) u Nicu:<\/h2>\n

Za kraj, evo \u0161ta da obi\u0111ete kad odete u Nicu \"\ud83d\ude42\"<\/p>\n

Predlog plana razgledanja:<\/h3>\n