{"id":11226,"date":"2020-03-06T22:12:38","date_gmt":"2020-03-06T21:12:38","guid":{"rendered":"http:\/\/www.anagord.com\/?p=11226"},"modified":"2022-02-11T21:34:32","modified_gmt":"2022-02-11T20:34:32","slug":"che-bella-roma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.anagord.com\/en\/che-bella-roma\/","title":{"rendered":"Che Bella Roma"},"content":{"rendered":"

Imale smo luda\u010dku sre\u0107u. Ili nismo bile ba\u0161 najbistrije. Nemam pojima, zavisi kako ko gleda na koronu. Ne\u0107emo da ulazimo u to, pliz.<\/p>\n

Jer mi smo se 28. februara 2020. zaputile u Italiju, dok je u Milanu besnelo sa brojkama. Ali nas nije bilo briga (iako smo se pravile da jeste).<\/p>\n

Tada se jo\u0161 letelo bez maski i \u0161etalo bez maski… Praistorija.<\/p>\n

Sme\u0161taj je bio divan – kao i uvek preko airbnba<\/a> – mada na 25 min od centra, u kraju koji se zove Esqulino<\/em>. Stigle smo kasno i sve \u0161to smo uspele da uradimo prvo ve\u010de je da pro\u0161etamo do Koloseuma, koji je izgledao veli\u010danstveno i no\u0107u. I da vidimo cve\u0107aru koja je bila otvorena u pola 11 uve\u010de, \u0161to je govorilo o \u0161mekerskom \u0161armu ovog grada. Ah da, i da se zaljubim na prvi pogled u Rim, smrtno, bezglavo, neobja\u0161njivo.<\/p>\n

\"\"
Pogled iz stana<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Selfi iz wc-a u Vatikanu \ud83d\ude09<\/figcaption><\/figure>\n

2 dan: selfi iz wc-a u Vatikanu<\/h2>\n

Svi putevi vode u Rim – ali onaj najva\u017eniji verovatno vodi ravno u Vatikan.<\/em> Zato smo i prvi dan odlu\u010dile da uzmemo vo\u0111enu turu po dr\u017eavi\/ muzeju\/ neverovatnosti od Vatikana. Od zanimljivosti, dopalo mi se \u0161to se na zidovima prikazuje mnogo \u017eena i \u017eenskih likova. I \u0161to imaju galeriju moderne umetnosti u Vatikanu (ko bi rekao), sa Dalijevim delima npr. Dopala mi se i kafa u kafi\u0107u unutar muzeja. I \u0161to sam napravila selfi iz toaleta – u Vatikanu.<\/p>\n

\"\"
Ulaz u Vatikan, sa Rafelom sa jedne i Mikelan\u0111elom sa druge strane.<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Kad nema gu\u017eve…<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Atinska \u0161kola<\/figcaption><\/figure>\n

Ali ostala sam zablenuta u Atinsku \u0161kolu i Stvaranjem Adama kao i Pijetom. Razumete sve i ne razumete ni\u0161ta kada vidite ovakve stvari, i budete sre\u0107ni \u0161to ste \u017eivi i u prilici da to do\u017eivite – bez gu\u017eve, zahvaljuju\u0107i pandemiji.<\/p>\n

Jo\u0161 je bilo interesantno videti \u0161vajcarske vojnike koji dobrovoljno \u010duvaju Vatikan. Oni su svi u celibatu, iz dobrih, katoli\u010dkih porodica, i kao najve\u0107u po\u010dast smatraju svoju stra\u017eu – u kojoj provedu i po 20 godina. I naravno, slanje razglednice iz najmanje dr\u017eave na svetu; sa motivom Mikelan\u0111elovog postanja.<\/p>\n

\"\"
Slikanje je zabranjeno.<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Razglednica iz najmanje dr\u017eave na svetu.<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Ispred bazilike Sv. Petra<\/figcaption><\/figure>\n

Zatim smo se zaputile do Fontane di Trevi. Iako sunca nije bilo, moja osetljiva ko\u017ea je uspela da izgori (29. februara) – isto kao u Barseloni u oktobru<\/a>. I onda smo je videli… Najveli\u010danstveniju fontanu na svetu.<\/em> Ok, jesam, zaljubila sam se bezglavo u Rim i onda je sve u Rimu bilo najlep\u0161e, najbolje, najfenomenalnije mogu\u0107e – iako mo\u017eda nije. Ali Fontana di Trevi jbg, jeste najlep\u0161a na svetu. Sa pre\u0111enih skoro 19km za taj dan (\u0161to je ni\u0161ta za 35 u Madridu), zavr\u0161ile smo taj dan sa sladoledom, \u010disto da vidimo da je najbolji kako ka\u017eu. I da znate, sladoled je uvek dobar, gde god ga jedete, mada kafa recimo nije (za razliku od Rovinja, gde je svuda dobra).\"\" \"\"<\/p>\n

3 dan: stavila sam \u0161aku na isto mesto gde i Odri Hepbern i Gregori Pek<\/h2>\n

Da, pogodili ste, tre\u0107i dan smo oti\u0161li do Usta istine (Bocca della Verita)… I stavila sam \u0161aku gde i Odri i Gregori! Ni\u0161ta nismo \u010dekale, opet zahvaljuju\u0107i epidemiolo\u0161koj situaciji, a i izgleda da nisam lagala jer mi ruka nije bila pojedena \ud83d\ude09<\/em><\/p>\n

\"\"
Bocca della Verita<\/figcaption><\/figure>\n

Zatim smo oti\u0161li do Giardino degli Aranci, jedno od boljih mesta koje mi se desilo u \u017eivotu. Zamislite u pozadini akusti\u010dnu gitaru, pogled na ceo Rim, predivni park i mo\u017eda mo\u017eete da razumete za\u0161to sam ve\u010dno \u017eelela da ostanem u ve\u010dnom gradu. Onda smo lagano krenuli ka Trastevereu, a usput videli Tibar i ostrvo na Tibru koje me je ba\u0161 odu\u0161evilo, jer nisam imala pojima da to postoji.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"
Ostrvo na Tibru u sred Rima.<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

Trastevere je ina\u010de malo hipsterski kraj, sa hrpom grafita i prepun kafi\u0107a i restorana, ali i dalje ugla\u0111en. Idealan je za \u0161etnju i posmatranje jednako ljudi koji prolaze, kao i onih koji tu rade. Prona\u0161le smo neki kafi\u0107, sele na kafu (koja nije svuda dobra kao \u0161to rekoh), u\u017eivale dok je malo rominjala ki\u0161ica.<\/p>\n

\"\"
Trastevere<\/figcaption><\/figure>\n

Uve\u010de nas je dru\u0161tvo iz Italije odvelo na picu. Govorili su mi da pica nije ne\u0161to u Italiji. Ali ono \u0161to sam ja probala u Pizzeria Er Panonto je je najbolja pica koju je moje nepce probalo ikada<\/em>. Kora je bila tanka kao flis papir, ali preukusna, a sama \u010dinjenica da sam pala na dupe kada sam probala (obi\u010dnu) margaritu, govori vam o savr\u0161enstvu ove pice. Tada sam i prvi put probala mozzarelu bufalo od bivoljeg mleka. Kao najve\u0107i fan bilo \u010dega \u0161to sadr\u017ei mleko, mogu samo da potvrdim njeno savr\u0161enstvo na pici. Za kraj, stigao je i tiramisu, kola\u010d koji ina\u010de ne volim, ali koji je opet ovde bio predivan. Za kraj ve\u010deri, jedno tek procvetalo drvo tre\u0161njinog cveta nas je pomazilo u prolazu, \u010disto da sve ovo u\u010dini nezaboravnim.<\/p>\n

\"\"
Jedno tek procvetalo drvo tre\u0161njinog cveta nas je pomazilo u prolazu…<\/figcaption><\/figure>\n

4 dan: sama na \u0160panskim stepenicama<\/h2>\n

Ina\u010de, cene u Rimu su manje-vi\u0161e iste kao i u Beogradu, pogotovo u kafi\u0107ima gde je espreso npr oko 1 eur. \u010cetvrtog dana zaputile smo se ponovo do Fontane di Trevi pa smo \u010dak i videle kako \u010diste fontanu \u0161to je bilo zanimljivo. Uvek se pitate gde idu svi ti nov\u010di\u0107i, da li zaista u Vatikan i da li je zaista taj pera\u010d fontane (po nekoj urbanoj legendi) obezbedio sebi lepu penziju time \u0161to je krao nov\u010di\u0107e.<\/p>\n

Zatim smo nastavile do \u0160panskog trga koji je bio pomalo sablasno prazan. Na \u010duvenim stepenicama ne sme da se sedi – ali ni da se peva. Slikale smo se i, u rubrici verovali ili ne, nikog nema na slici sa mnom. A onda…<\/p>\n

\"\"
Na \u010duvenim stepenicama ne sme da se sedi – ali ni da se peva<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Karabinjeri \u010duvaju vu\u010dicu Reu.<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Galebu ni\u0161ta nije jasno.<\/figcaption><\/figure>\n

Onda smo oti\u0161le u Panteon. Mene je ovo mesto raznelo i prosto ne mogu da verujem da se ne pla\u0107a ulaz. Na stranu estetika samog mesta, njegova istorija itd – u hramu svih bogova se ose\u0107a neopisiva energija i prvo \u0161to sam pomislila bilo je da su ga izgradili vanzemaljci. Ne\u0161to sli\u010dno sam osetila samo jo\u0161 na Santoriniju (koji se nalazi pored uga\u0161enog vulkana), kao i u Soko gradu u Soko banji (o \u010dijoj izgradnji ne postoji apsolutno ni\u0161ta na internetu). Tako\u0111e, u slavu 500 god od Rafaleove smrti, tada se na njegovu grobnicu koja se ovde nalazi svaki dan stavljala nova ru\u017ea. Mislim da je predivno \u0161to Italijani odaju po\u0161tu svojim najve\u0107im umetnicima (a ne starletama kao neke druge dr\u017eave).<\/p>\n

\"\"
U hramu svih bogova se ose\u0107a neopisiva energija i prvo \u0161to sam pomislila bilo je da su ga izgradili vanzemaljci.<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Ciao<\/figcaption><\/figure>\n

Posle toga smo oti\u0161le na Pjaca Navonu, ali prvo na sladoled u Grom pa onda da nastavimo sa razgledanjem. Dalje smo oti\u0161li na Kapitol, i prosto, toliko je sve bilo lepo i nestvarno da vi\u0161e nisam znala \u0161ta \u0107u od sebe. Rim me nije samo oborio s nogu, on me je razneo za sve dalje ljubavi prema drugim gradovima i ja sam \u017eelela da ostanem zauvek i da se stalno vra\u0107am (\u0161to ne \u017eelim skoro nikad).<\/p>\n

Odatle smo oti\u0161le na ru\u010dak u Trastevere (nije bio neki, pa da ne preporu\u010dujem), ali i brzo na spavanje jer je bilo hladno i plju\u0161tala je ki\u0161a.<\/p>\n

\"\"
\u010cuveni sladoled u Gromu<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

5 dan: poezija, tango i \u010detvorica Italijana<\/h2>\n

Dan pred polazak je bio rezervisan za prosto u\u017eivanje u Rimu i kuda nas put odvede – i tako je i bilo. Npr, oti\u0161le smo na sladoled u Giolitti<\/em>, jedan od najstarijih u gradu – i verovatno i najbolji. Oti\u0161le smo i na \u010duvenu kafu u Sant’ Eustachio Il Caff\u00e8, koji su nam apsolutno svi preporu\u010dili – i kafa je bila dobra. Meni je ba\u0161 iskreno upalo u o\u010di da su svi radnici ovde bili Indijci, pa sam se osetila pomalo kao u nekom ameri\u010dkom Meku, gde su zaposleni pla\u0107eni 2$ na dan.\u00a0<\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"
Pjaca Navona u odsjaju.<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

Uglavnom, u potrazi za nekim tiramisuom koji je realno bio onako, prolazili smo Pjaca Navonom.Fotograf koji je poku\u0161avao da slika odsjaj Navone u bari privukao je na\u0161u pa\u017enju – ali i jo\u0161 dvojica Italijana. Po\u010deli smo pri\u010du i momci su dve lepe devojke pozvali na pi\u0107e. Nismo bile ube\u0111ene, ali po\u0161to nas je tiramisu dosta razo\u010darao, odlu\u010dile smo da svratimo u Pasquino<\/em> gde su nas pozvali. Ispostavilo se da nema dvojica, ve\u0107 \u010detvorica slatkih Italijana koji su bili raspolo\u017eeni za pri\u010du. Long story short, 6h kasnije, uspeli smo da se smejelo, pri\u010damo o pozeiji, umetnosti, ple\u0161emo tango i flertujemo bez gri\u017enje savesti…\u00a0 Na to se valjda odnosi ono: when in Rome, do as Romans do \ud83d\ude09<\/p>\n

6 dan: kasnimo na avion<\/h2>\n

Poslednjeg dana u Rimu, odlu\u010dile smo da uhvatimo Karava\u0111a i da zanemimo pred delima njegove ruke. Fora je u tome da u par crkava (crkvi?) stoje dela Karava\u0111a (i Rafela), i mi smo obi\u0161li par njih i zaista u\u017eivale… Usput se priklu\u010dile nekoj turisti\u010dkoj grupi pa i saznale ne\u0161to \ud83d\ude09<\/p>\n

\"\"
Karava\u0111o<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Pica sa mocarelom bufalo i pestom<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Pjaca del Popolo<\/figcaption><\/figure>\n

Obilazak smo zavr\u0161ile na Pjaca del Popolo, i popele se do parka Borogoze. Uzele smo picu (sa mocarelom bufalo), \u0161etale se i u\u017eivale. A onda i zamalo zakasnile na avion. Kao najorganizovaniji \u010dovek na planeti, ne znam kako nam se to uop\u0161te desilo… Sele smo u lanuge aerodroma kada smo za\u010dule na\u0161a imena preko razglasa. Tr\u010dale smo koliko nas noge nose do gejta gde je trebalo da se ukrcamo. A osim \u0161to mi je srce bubnjalo i grlu, mogu da potpi\u0161em da je ve\u0107ina putnika htela da nas ubije jer smo se samo mi (princeze) \u010dekale. U svakom slu\u010daju, bilo je uzbudljivo \ud83d\ude42<\/p>\n

A koliko knap smo se vratile, govori i \u010dinjenica da je samo 10 dana kasnije zvani\u010dno po\u010delo doba korone.<\/p>\n

Za kraj, zanimljivo mi je da je Roma izvorno \u017eenskog roda, a kod nas mu\u0161kog. Pitam se zato, da li sam se zaljubila u karakter i da li zaista amor vincit omnia<\/em>? Jer ma\u0161tam o Rimu skoro svaki dan odtad… Ljubav.<\/p>\n

PozZ<\/p>\n