Ose\u0107aj.<\/p>\n
Jedan doga\u0111aj koji \u017eelite da ispri\u010date (bez obzira da li je izmi\u0161ljen ili ne).<\/p>\n
Ali – da li uop\u0161te umete da napismeno iska\u017eete \u0161ta vam je na umu, srcu, du\u0161i?<\/p>\n
<\/p>\n
Naravno, vi ve\u0107 znate otprilike kakvo vam je pisanje zanimljivo i \u0161ta vam le\u017ei \u010dak i da niste ni\u0161ta napisali. Tj. ako je va\u0161a pri\u010da puna doga\u0111aja, zapleta i razli\u010ditih likova, onda vam je potrebno da napi\u0161ete knjigu. Ako \u017eelite da ka\u017eete ono \u0161to vam je u trenutku bitno, da ispri\u010date doga\u0111aj o jednom doga\u0111aju ili liku, onda je u pitanju (tako je) kratka pri\u010da. A znate naravno i kad vas uhvati inspiracija usled (ne)obuzdanih ose\u0107anja pa morate da je ispljunete pesmu na papir.<\/p>\n
Naime, kada zapo\u010dinjete sa pisanjem, uglavnom se odlu\u010dite za neki oblik pisanja koji vam le\u017ei (ili mislite da bi trebao da vam le\u017ei). A razli\u010dite forme pisanja podrazumevaju razli\u010dite vrste literarne genijalnosti.<\/p>\n
Kod forme je pre svega problemati\u010dno to \u0161to se pisci uglavnom odlu\u010duju za ono \u0161to misle da treba da pi\u0161u a ne za ono \u0161to im le\u017ei.<\/p>\n
\u0160ta ovo zna\u010di?<\/p>\n
Pa, ve\u0107ina vas bi da napi\u0161e knjigu… Da, znam, znam: silno to \u017eelite. Ali to stvarno nije mogu\u0107e ako ne savladate prvo neke manje celine (osim ako niste vunderkind).<\/p>\n
I da, istina je. Te\u017ee \u0107ete postati popularni ukoliko pi\u0161ete pesme ili kratke pri\u010de jer je pisanjem knjige uglavnom imate ve\u0107e \u0161anse da uspete. Ali vi I odmah da vam ka\u017eem, na po\u010detku izaberite NAJLAK\u0160E<\/strong>. Dakle ne, nemojte odmah na knjigu. Zato \u0161to u 99% slu\u010dajeva ne\u0107ete uspeti.<\/p>\n Dakle kada kre\u0107ete na tr\u010danje, prvo radite zagrevanje i tr\u010dite manje kilometra\u017ee.<\/p>\n Tako\u0111e, jasno vam je valjda da kada sastavljate pesmu ne va\u017ee ista pravila kao i kad sastavljate pri\u010du. Iako je na prvi pogled razlika samo u du\u017eini, tako\u0111e postoje i neke razlike u strukturi i svaki oblik pisanja ima svoj zahtev. Pesma ima stihove, roman poglavlja.<\/strong> Naravno, strogi zakoni ne postoje i svaka forma ima mo\u017ee slobodno da te\u010de jedna kroz drugu.<\/p>\n Ipak, ono \u0161to odlu\u010dite da je dobro za pri\u010du koju \u017eelite da prenesete, oblikova\u0107e i ono \u0161to radite: to je jedna vrsta knji\u017eevne arhitekture koja vam pokazuje kako i kada da prika\u017eete doga\u0111aje, kako zaplete, da li imate jednog ili vi\u0161e va\u017enih likova i sl.<\/p>\n Zato hajde da vidimo \u0161ta to odlikuje pisanje razli\u010ditih oblika fikcije. Ne\u0107u ovde da dr\u017eim predavanje iz teorije knji\u017eevnosti i trudila sam se da ga uprostim do maksimuma, tako da jezi\u010dki puritanci mogu slobodno da odjebu. Ukoliko ho\u0107ete u sitna crevca i jako vas zanimaju knji\u017eevni rodovi i vrste, idite na Wikipediju. U su\u0161tini, razlike izme\u0111u njih su fleksibilne i labavo definisane a ovde potpuno nebitne.<\/p>\n E da, i lagala sam u naslovu. Pomenu\u0107u pisanje poezije, pri\u010de, romana ali i novele i drame.<\/p>\n Dakle, 3 vida umetni\u010dkog stvaranja svrsta\u0107u u:<\/p>\n Napomena<\/u>: ukoliko \u017eelite da pi\u0161ete roman, obavezno pro\u010ditajte na koji na\u010din se pi\u0161e i pri\u010da.<\/p>\n Pisanje proze (tj. narativa) odre\u0111uje uvek ista struktura koju ve\u0107 znate.<\/p>\n Ona izgleda ovako:<\/p>\n Dakle i u pri\u010di i u noveli i u romanu, mora da postoji neka vrsta uvoda, zatim problema koji se (ne)re\u0161ava i zaklju\u010dak.<\/p><\/blockquote>\n Pa da po\u010dnem od pri\u010de.<\/p>\n Iako su izdava\u010dko tr\u017ei\u0161te i potra\u017enja za pri\u010dama veoma slabi, svim piscima preporu\u010dujem da po\u010dnu upravo od pisanja kratke pri\u010de<\/strong>.<\/p>\n Za\u0161to?<\/p>\n Pa, pisati pri\u010du je kao gra\u0111enje jedne \u0107elije od koje \u0107ete kasnije mo\u0107i da napravite ne\u0161to ve\u0107e. A \u0107elija je osnovna gra\u0111a i funkcija… Razumete? Sa kratke pri\u010de, lako \u0107ete pre\u0107i na novelu ili \u010dak odmah na roman.<\/p>\n Kratka pri\u010da je kao esencija, gde su ma\u0161ta, jezik i stil takore\u0107i koncentrat.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de nekih op\u0161tih pravila, va\u017eno je da znate da je pri\u010da ise\u010dak iz \u017eivota, da ima jako mali broj likova, kao i uzak obim prostora i vremena sa jednim zapletom.<\/p>\n \u0160ta ovo zna\u010di?<\/p>\n Kratka pri\u010da je sprint na 100 metara. <\/strong><\/p>\n Morate biti eksplozivni na startu, zatim brzi u tr\u010danju a onda i sna\u017eno fini\u0161irati.<\/p>\n Ne zamarajte \u010ditaoce sa porodi\u010dnim stablima, 20 re\u010denica o tome ko je \u0161ta obukao i stanju na putevima.<\/p>\n Ne, ispri\u010dajte va\u0161u pri\u010du sa \u0161to manje detalja.<\/p>\n Jedan lik (npr. Pera) kome se desi ne\u0161to (npr. odjednom mu ne rade mu ko\u010dnice na kolima a ba\u0161 je krenuo kod ljubavnice) mora da razre\u0161i svoj problem (npr. da ode kod mehani\u010dara gde slu\u010dajno saznaje da ga \u017eena vara).<\/p>\n Po\u0161to pri\u010da ima manji broj re\u010di (hajd\u2019 da grubo ka\u017eem od 300 do 10000), uvod je kratak i odmah se prelazi na stvar.<\/p>\n Zna\u010di, bam, udarac u glavu – ne gubite vreme na duga\u010dke opise ve\u0107 odmah pre\u0111ite na pokreta\u010dki doga\u0111aj gde su likovi primorani da deluju i razre\u0161e sukob. Kratka pri\u010da tako\u0111e i uglavnom prikazuje jedan momenat u vremenu, a kraj je \u010desto iznenadan ili otvoren.<\/p>\n Zna\u010di nema pro\u0161losti i budu\u0107nosti likova, ve\u0107 se sve de\u0161ava u trenutku.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de samog \u010dina pisanja, kratka pri\u010da se pi\u0161e odjednom sa malo revizija i ispravljanja, bez prethodnog plana. Za pri\u010du je bitno da znate i da se (uglavnom) \u010dita se u jednom dahu, ali se pi\u0161e par dana.<\/p>\n Jednom kada napi\u0161ete prvi nacrt (uglavnom mo\u017ee i za nekoliko sati ali zavisi od broja re\u010di), ostavite da preno\u0107i i ispravite sutradan ili u slede\u0107ih par dana.<\/p>\n Ovo je najbitniji deo: revizija tj i\u0161\u010ditavanje<\/a><\/strong>. Dakle morate pri\u010du i\u0161\u010ditati nakon \u0161to ste je napisali. Pisci su \u010desto nestrpljvi ali uvek, uvek, uvek pustite da odle\u017ei.<\/p>\n Jo\u0161 ne\u0161to \u0161to je bitno kada pi\u0161ete kratku pri\u010du \u2013 \u010ditajte<\/strong>.<\/p>\n Kratke pri\u010de (poznatih) pisaca su dragulji knji\u017eevnosti. <\/strong><\/p>\n Ako ne znate \u0161ta ta\u010dno, evo \u010cehov je doktorirao kratku pri\u010du a moja vam je preporuka i da \u010ditate pri\u010de Laze Lazarevi\u0107a, Ive Andri\u0107a ali i Poa, Hemingveja, Foknera, Balzaka, Markesa (obavezno Markesa!) i sl. Naravno i bilo \u0161ta iz savremene knji\u017eevnosti a mo\u017eete pogledati i PDF knjigu Devojke<\/em><\/a> na ovom blogu koju su pisale polaznice kursa kreativnog pisanja A+.<\/p>\n Za novelu va\u017ei ista struktura kao i za pri\u010du: uvod, razrada, zaklju\u010dak.<\/p>\n Ponavljajte ovo kao mantru za sve \u0161to pi\u0161ete (a ti\u010de se pripovedanja): uvod, razrada, zaklju\u010dak, uvod, razrada, zaklju\u010dak…<\/p><\/blockquote>\n Me\u0111utim, za razliku od pri\u010de, novela dozvoljava ja\u010de razvijanje karaktera i teme ali bez komplikovane strukture kao u romanu.<\/p>\n Ukratko, novela je trka na 10 km. <\/strong><\/p>\n Ne trebaju vam tolike pripreme kao za maraton, ali vam je potrebno neko sportsko iskustvo.<\/p>\n Naj\u0161ire re\u010deno, novela je du\u017eine od 30 do 100 strana: ta\u010dan broj re\u010di nije utvr\u0111en iako je opet mogu\u0107e govoriti o okvirno 40 000 re\u010di. Tanka je granica izme\u0111u novele i kratke pri\u010de, ali i novele i romana, a ja ovde mislim na jednu kompleksniju formu koja nije preduga\u010dka.<\/p>\n U primeru Pere kome su otkazale ko\u010dnice, ovde mo\u017eemo razviti pri\u010du dalje. Recimo da mu se mobilni ispraznio jer je ostavio punja\u010d kod ljubavnice no\u0107 pre toga, otka\u017eu mu ko\u010dnice nakon posla kad je krenuo da ga pokupi od nje a zatim vidimo i njegovu dalju sudbinu kada kod mehani\u010dara slu\u010dajno saznaje i da ga \u017eena vara i to ba\u0161 kad treba da plati.<\/p>\n Naime, novele su sli\u010dne po strukturi kao i kratke pri\u010de, u smislu da se otvaraju sa doga\u0111ajem (ko\u010dnice koje otkazuju) ali mogu da idu unazad u pro\u0161lost (zaboravljeni punja\u010d ostavljen te no\u0107i kod ljubavnice) i daju vi\u0161e informacija o samom doga\u0111aju kao roman.<\/p>\n U toku akcije mo\u017ee se promeniti smer de\u0161avanja, kao npr. iznenadni preokret sudbine ili novi doga\u0111aj koji pokre\u0107e akciju. U noveli mo\u017eemo potpuno razviti Perin lik, kao i likove ostalih u\u010desnika kao \u0161to su npr. ljubavnica, \u017eena, mehani\u010dar, pomo\u0107nici u auto-servisu i sl. ali i dodati vi\u0161e doga\u0111aja npr. zapleten odnos sa ljubavnicom koja ne \u017eeli da vrati punja\u010d, mehani\u010dar koji je mo\u017eda upravo ljubavnik Perine \u017eene, kako \u017eena reaguje na njegovo saznanje i sl.<\/p>\n Za novelu mo\u017eete napraviti kratki nacrt (moja preporuka od 300-1000 re\u010di), ali mo\u017eete pisati i bez toga. Nacrt \u0107ete napraviti tako \u0161to \u0107ete pre pisanja prosto prepri\u010dati o \u010demu \u0107e se u noveli raditi pa se dr\u017eati toga.<\/p>\n Opet, bitno je \u010ditati pa na osnovu toga imitirati aspekte dobrih novela<\/strong>.<\/p>\n Svakako mogu da preporu\u010dim Amok<\/em> \u0160tefana Cvajga (jedno od najboljih stvari koje sam pro\u010ditala), (maestralana) Anikina vremena<\/em> od Andri\u0107a a volim i Snegove Kilimand\u017eara<\/em> od Hemingveja<\/a> a tu su i naravno klasici:\u00a0Preobra\u017eaj <\/em>od Kafke, Smrt u Veneciji<\/em> Tomasa Mana, \u017divotinjska farma<\/em> od Orvela, Doru\u010dak kod Tifanija<\/em> od Kapotea, i Stankovi\u0107eva Uvela ru\u017ea<\/em> (ili \u010dak i Ko\u0161tana<\/em>). Ili bilo \u0161ta savremeno kao \u0161to je npr Jergovi\u0107 ili Bu\u017earovska.<\/p>\n p.s. mislim da bih danima mogla da pri\u010dam o tome koliko su ova kra\u0107a knji\u017eevna dela fantasti\u010dna (uzmite i samog Kockara<\/em> Dostojevskog za primer. )<\/p>\n Na samom po\u010detku, beskorisno je definisati roman po du\u017eini. Recimo tu je Kamijev Stranac… and there there\u2019s Prust.<\/p>\n Svakako, pisac se ovde suo\u010dava sa produ\u017eenim proznim narativom sa mnogo karaktera, razli\u010ditih scena i vremenom koje mo\u017ee obuhvatati i pro\u0161lost i sada\u0161njost i budu\u0107nost.<\/p>\n Roman je maraton, ili u nekim slu\u010dajevima \u010dak i triatlon. <\/strong><\/p>\n Me\u0111utim, preporu\u010dljivo je i\u0107i prvo na Alpe pre nego \u0161to krenete na Himalaje, tj. ve\u017ebati da tr\u010dite kra\u0107e celine pre nego \u0161to krenete na du\u017ee. Jer ako u dahu istr\u010dite maraton postoji verovatno\u0107a i da riknete (se\u0107ate se kako je maraton uop\u0161te nastao, zar ne?) Zato se pisci ponekad pre pisanja romana odlu\u010duju za pisanje novele iliti kratkog romana.<\/p>\n A kako biste izbegli mogu\u0107nost umiranja, po\u017eeljno je da napravite jedan nacrt romana tj. kostur.<\/p>\n Ovo je najva\u017enija stvar kod pisanja romana: kostur<\/a>. <\/strong><\/p>\n Ukoliko planirate da pi\u0161ete knjigu ili ste se sa istom zaglavili, molim vas da pro\u010ditate gornji tekst. Poenta je da napi\u0161ete na jednoj ili vi\u0161e strana okvir kako \u0107e va\u0161a pri\u010da izgledati tako \u0161to \u0107ete navesti sve likove i doga\u0111aje. Zna\u010di bez fabulacije – pi\u0161e se samo glavna linija radnje. Tako\u0111e, iz nacrta za roman mora biti jasno \u0161ta je tema i ideja pri\u010de tj. romana. Dakle prepri\u010date o \u010demu \u0107e da se radi, \u0161ta je uvod, \u0161ta je problem i kako se sve to razre\u0161ava + ko su likovi i koja je njihova uloga<\/strong>.<\/p>\n Kao ve\u017ebu, mo\u017eete poku\u0161ati da ispri\u010date o \u010demu se radi u knjizi tako \u0161to \u0107ete sve svesti na jednu re\u010denicu. U primeru Pere to bi bilo: \u010dovek koji ima ljubavnicu saznaje da ga \u017eena vara sa njegovim mehani\u010darem.<\/em><\/p>\n Opet, i ovde va\u017ei ista mantra: uvod, razrada, zaklju\u010dak.<\/p>\n Jo\u0161 jedna stvar mo\u017ee da vam bude na umu, kada zavr\u0161avate poglavlja (ili celine) u romanu, uvek se trudite da ostavite neizvestan zavr\u0161etak (tzv.\u00a0cliffhanger<\/em>) koji \u0107e va\u0161eg \u010ditaoca terati da \u010dita dalje. Dakle \u0161tedljivo sa otkrivanjem svih informacija na po\u010detku kako biste izgradili napetost u \u010ditanju.<\/p>\n I mo\u017eda najva\u017enija stvar: kada krenete sa pisanjem, nema vrdanja. Imperativ pri pisanju romana jeste dr\u017eati se strukture i napisati prvi nacrt \u0161to je pre mogu\u0107e.<\/strong><\/p>\n Za\u0161to?<\/p>\n Zato \u0161to ako se ne dr\u017eite kostura, ode sve u pm. Jerbo \u0107e ma\u0161ta da vas juri i ima da dodajete sa svakim poglavljem sve vi\u0161e i vi\u0161e detalja i ne\u0107ete posle dva dana mo\u0107i da uhvatite svoju knjigu ni za glavu ni za rep.<\/p>\n U primeru sa Perom, ako imate kostur pri\u010de, ne\u0107e se pojaviti njegov pradeda i kako se smuvao sa prababom ve\u0107 \u0107ete fokus npr. staviti na njegov odnos sa \u017eenom. I nema \u0161ta, onda pi\u0161ete po onome \u0161to ste prvobitno zamislili.<\/p>\n Molim vas, shvatite koliko je ovo va\u017eno.<\/p>\n Uzmite svo vreme ovog sveta da napi\u0161ete nacrt romana. <\/strong><\/p>\n Jer jednom kada imate zacrtano gde idete, ne\u0107ete se izgubiti u svojoj pri\u010di. Pera ne\u0107e na kraju do\u0107i do Sibira nego do mehani\u010dara, a tu vi i ho\u0107ete da do\u0111e. Kojim putem, mo\u017eete pomalo vrdati ali ga ne mo\u017eete poslati na kraj sveta nakon 2ipo poglavlja.<\/p>\n Oh, da, ve\u0107 vas \u010dujem: a<\/strong> mo\u017ee li bez kostura?<\/strong> Mo\u017ee prijatelju, evo Stiven King pi\u0161e bez ikakvog nacrta za knjigu. No, dok ne do\u0111e\u0161 do nivoa Kinga, ajd\u2019 lepo probaj sa kosturom.<\/p>\n Na kraju ovog dela, ne \u017eelim da vam preporu\u010dim koje knjige da \u010ditate jer sami znate koji vas romani uzbu\u0111uju pa slobodno inspiraciju crpite iz njih.<\/p>\n Za pisanje scenarija va\u017ee ista pravila kao i za pri\u010du i roman, s jednom ogromnom razlikom: sve se pi\u0161e u dijalogu<\/strong>.<\/p>\n Dakle svaka drama ima po\u010detak, sredinu (zaplet) i kraj, s tim \u0161to pisac govori kroz likove i obi\u010dno u \u0161turim naznakama daje obja\u0161njenja o izgledu likova, gestikulaciji, scenografiji, o vremenu i sl. pa se ve\u0107ina radnje saznaje kroz razgovor junaka.<\/p>\n Zna\u010di za razliku od pri\u010de i romana, vi pi\u0161ete vizuelno<\/strong>.<\/p>\n O tome na koji na\u010din pisati dramu zavisi i od du\u017eine samog teksta.<\/p>\n Ako je u pitanju mini-drama, va\u017ee pravila kao za kratku pri\u010du: mali broj likova i jedan doga\u0111aj, a ako je u pitanju du\u017ee delo mo\u017ee postojati vi\u0161e likova i de\u0161avanja. Opet, ako je kratka drama, ne treba vam nacrt, a ako je du\u017ea, tako\u0111e predla\u017eem pravljenje kostura. U zavisnosti od toga razvijanje dramske radnje mo\u017ee biti sa\u017eeto u vi\u0161e \u010dinova (obi\u010dno tri) ili pak samo u jedan \u010din.<\/p>\n Ono \u0161to je za dramu najva\u017enije jeste da nau\u010dite da pi\u0161ete dijaloge<\/strong>.<\/p>\n U skladu sa tim, 95% dijaloga treba da bude kratak i fokusiran<\/a>; npr. tri re\u010denice jednog lika su i vi\u0161e nego dovoljne pa odmah prelazite na drugog.<\/p>\n Tako\u0111e, dijalog treba da bude realan. Va\u0161i likovi su ljudi od krvi i mesa, pa tako njihov govor otkriva poreklo i \u017eivotnu perspektivu. Npr. devojka od 14 godina koja je rasla u romskoj zajednici ne\u0107e govoriti isto kao i starica iz engleske kraljevske porodice. Zna\u010di dijalog treba da ocrtava prave ljude i onako kako oni zaista pri\u010daju u skladu sa dijalektom i poreklom. U pisanju na ovaj na\u010din mo\u017ee da vam pomogne i \u010ditanje naglas.<\/p>\n Kako ovo izgleda u primeru Pere?<\/p>\n Na scenu ulazi mu\u0161karac koji razgovara telefonom.<\/p>\n Halo ljubavi? Ej, evo ko\u010dnice mi ne\u0161to rade pa sam do\u0161ao kod mehani\u010dara. Daj, ma ne smaraj, zvao bih te ranije nego mi se baterija potro\u0161… Halo, halo? Tje, majku mu, zar i ovaj telefon jo\u0161 na sve?!<\/em><\/p>\n Zna\u010di pisanje scenarija nije u lepim opisima i kilometarskom monologu, ve\u0107 pre u dr\u017eanju napetosti u dijalogu kako biste gledaocu dr\u017eali pa\u017enju. \u010cin je u drami sli\u010dno \u0161to i poglavlje u knjizi pa ovde va\u017ei isto pravilo kao i za roman: na kraju svakog \u010dina trudite se da izgradite napetost (tako\u0111e zna\u010di clifhanger).<\/p>\n Naravno, \u017eivot drame kasnije zavisi i od re\u017eisera, glumaca, scenografije, scenskih efekata ali o tome ne treba da razmi\u0161ljate dok pi\u0161ete.\u00a0Ovo napominjem da biste imali na umu da je dramski tekst otvoreniji nego prozni<\/strong>; jer \u0107e kasnije biti pod razli\u010ditim interpretacijma, npr. re\u017eisera i glumca \u0161to mo\u017ee uticati na sam izgled teksta.<\/p>\n Za razliku narativnih formi, pisanje pesme je kao proces potpuno druga\u010diji.<\/p>\n Ovde nemate strogo pravilo uvoda, razrade i zaklju\u010dka.<\/p>\n \u010cak, u poeziji su veoma varljivi svi principi kreativnog pisanja jer su najbitnije re\u010di.<\/p>\n Pre svega, kada pi\u0161ete pesmu, uglavnom vas uhvati neobuzdani nalet inspiracije<\/strong> pa morate<\/em> da pi\u0161ete. \u010cisto sumnjam da je ijedan pesnik seo za sto i rekao: e sad \u0107u da napi\u0161em pesmu<\/em>. Sam proces sastavljanja je druga\u010diji nego kad pripovedate jer ve\u0107ina pesnika juri ose\u0107aj kako bi ga \u0161to pre opisao.<\/p>\n Da inspiracija ne pobegne.<\/p>\n Iz tog razloga, pesme su uglavnom sastavljene od linija re\u010di koje ne prelaze jednu stranu. Pi\u0161ete dok vas dr\u017ei taj neobja\u0161njivi nalet izraza koji \u017eeli da iza\u0111e iz vas, u onom trenutku kad su ose\u0107anja najsna\u017enija. A to je u ve\u0107ini slu\u010dajeva u jednom dahu. Jer poezija je vezana za pesnika i vi\u0161e nego ijedna druga druga prozna vrsta – pesme su li\u010dne i autobiografske<\/strong>.<\/p>\n Oh, da itekako razumem kad se bunovni probudite u sred no\u0107i i kucate ne\u0161to u telefon a ujutru ni ne znate da ste to napisali.<\/p>\n Fora je u tome \u0161to je sam \u010din pisanja pesme povezan sa ne\u010din iskonskim<\/strong>.<\/p>\n \u0160to dolazi iz neobja\u0161njivog izvora.<\/p>\n A koja je ta neobja\u0161njiva tajna poezije?<\/p>\n Ritam.<\/p>\n Jezi\u010dko iznena\u0111enje.<\/p>\n Znate i sami, kao deca ste obo\u017eavali poeziju iako niste znali za\u0161to. Po\u010delo je mo\u017eda jo\u0161 sa maj\u010dinim otkucajima srca dok vas je nosila u stomaku. Nastavilo se sa cvrkutom ptica. Pesmicama iz jaslica.<\/p>\n Svakako, svaka re\u010d ima svoju sopstvenu muziku. Prilikom pisanja poezije, vi \u010dujete, vidite i ose\u0107ate svaku re\u010d i znak interpunkcije. A zna\u010denje se pronalazi \u010dak i u pauzama izme\u0111u re\u010di.<\/p>\n Naravno, svaki jezik na ovom svetu ima svoju muziku re\u010di, kao i svaki dijalekat i akcenat… A \u010dak i raspolo\u017eenje mo\u017ee uticati na na\u010din na koji izgovaramo re\u010di!<\/p>\n I zato, ritam svake pesme je druga\u010diji i svaki ima svoju posebnu zakonitost.<\/p>\n Odakle dolazi taj ritam?<\/p>\n Re\u010di po sebi sadr\u017ee dozu muzikalnosti jer su sa\u010dinjene od slogova koji su po sebi sa\u010dinjeni od kratkih i duga\u010dkih zvukova i skala izme\u0111u.<\/p>\n Ovde me stvarno ne zanima da li pi\u0161ete sonete ili haiku. Mo\u017eete pisati pesme i u strogoj formi i u slobodnom stihu, kao i u mnogim varijantama izme\u0111u toga.<\/p>\n Poenta je u na\u010dinu na koji pi\u0161ete.<\/p>\n Kao \u0161to sam rekla, pesme se uglavnom pi\u0161u pod naletom inspiracije a retko kad smi\u0161ljeno.<\/p>\n I zato je kod poezije najbitnije da se morate naviknuti na ose\u0107aj da nikad zapravo ne\u0107ete znati kad je pesma gotova. <\/strong><\/p><\/blockquote>\n Druga stvar, i najbitnija stvar po meni, vi morate ispraviti pesmu<\/strong>. To \u0161to se napisali u naletu inspiracije je jedna sirova tvorevina. Zbog samog \u010dina pisanja koji je neobja\u0161njiv, taj rezultat se \u010desto posmatra kao svetinja i vidim da mnogi pisci ne menjaju to \u0161to je ispalo iz njih. Ipak, mislim da je ovo gre\u0161ka. Ono \u0161to je napisano, mo\u017ee se dodatno ispraviti<\/a>. Naj\u010de\u0161\u0107e je to jako malo, ponekad i samo jedna fraza ili re\u010d (osim ako nisu du\u017ee forme u pitanju).<\/p>\n Zna\u010di napi\u0161ite, pustite da odstoji a zatim i\u0161\u010ditajte i prepravite<\/strong> (ako treba).<\/p>\n Kada ispravljate pesmu nakon prvog zapisa, nekada se mo\u017ee \u010diniti da jezik pesme ide protiv samog sebe. Nekada on to radi jer jezik sam zna koji je njegov oblik bolje nego vi sami.<\/p>\n Ukoliko stvarate zbirku poezije, mo\u017eda nije lo\u0161e da svaka pesma ima neku crtu koja \u0107e sve da ih povezuje. Na ovaj na\u010din, sama knjiga postaje vrsta poetske forme. U Perinom primeru, ta crta mo\u017ee npr. biti izdaja koja obja\u0161njava razli\u010dite vrste izdaje: prema sebi, porodici, dru\u0161tvu i sl.<\/p>\n I znam, pisanje poezije \u010desto ljudima deluje kao gubljenje vremena jer izdava\u010di zbirke poezije uglavnom ne prihvataju. Ipak, bez obzira na to da li pi\u0161ete pesme, savetujem vam svakako da \u010ditate poeziju. Ona \u0107e vas nau\u010diti ekonomiji izraza i gustini zna\u010denja koja mo\u017ee da vam pomogne kod pisanja proze.<\/p>\n A ako svim srcem ose\u0107ate da ste pesnik, predla\u017eem moj tekst Kako zaraditi kao pesnik<\/a>.<\/p>\n Na kraju, odluka u kojoj \u0107ete formi pisati je samo va\u0161a. Razmislite o tome pa\u017eljivo; mi kao ljudi imamo tendenciju da ocenjujemo rad drugih zanatlija kada biramo filmove, automobile, ode\u0107u ili kompijutere. Izazov kreativnog pisanja nije ni\u0161ta druga\u010diji \u2013 ono \u0161to je napisano mora da bude ve\u0161to napravljeno da bi bilo po\u017eeljno (\u010dak i kada je bez forme).<\/p>\n Jo\u0161 jedno va\u017eno pitanje je i ZA\u0160TO.<\/p>\nnajverovatnije<\/del>\u00a0mo\u017eda\u00a0nemate pojima kako da napi\u0161ete knjigu.<\/p>\n\n
![\"\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/Snoopy-strip.jpg?resize=770%2C206\")
<\/p>\nKAKO PISATI PRI\u010cU?<\/strong><\/h3>\n
\n
![\"\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/2722c66d7e774b2ffe5acfee3ddba8be.jpg?resize=725%2C535\")
<\/p>\nKAKO PISATI NOVELU?<\/strong><\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/SN_17.jpg?resize=770%2C551\")
<\/p>\nKAKO PISATI ROMAN?<\/strong><\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/a76140cd098760732672bd18e7307b2d-peanuts-cartoon-peanuts-comics.jpg?resize=725%2C525\")
<\/p>\nKAKO PISATI SCENARIO (DRAMU)?<\/strong><\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/darkstormy6.gif?resize=600%2C126\")
<\/h3>\nKAKO PISATI POEZIJU?<\/strong><\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.anagord.com\/wp-content\/uploads\/2018\/12\/writerc002.gif?resize=725%2C517\")
<\/p>\n
![\"\ud83d\ude42\"](\"https:\/\/s.w.org\/images\/core\/emoji\/13.1.0\/svg\/1f642.svg\")
<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"