{"id":5456,"date":"2018-10-09T17:13:31","date_gmt":"2018-10-09T16:13:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.anagord.com\/?p=5456"},"modified":"2022-02-11T23:30:12","modified_gmt":"2022-02-11T22:30:12","slug":"dani-puni-zutog-sunca-muzike-smeha","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.anagord.com\/de\/dani-puni-zutog-sunca-muzike-smeha\/","title":{"rendered":"Dani Puni \u017dutog Sunca, Muzike I Smeha"},"content":{"rendered":"

Volela bih da sam zapamtila vi\u0161e… Eto tako se uvek ose\u0107am. Uvek obe\u0107avam da cu pisati o putovanjima, da \u0107u re\u0107i sve \u0161to mi je u glavi.<\/p>\n

Dan se ispre\u010di ispred mene.<\/p>\n

Beograd se ispre\u010di ispred mene.<\/p>\n

Ja se ispre\u010dim ispred sebe.<\/p>\n

Sve je trenutno bitnije – ali hajde da probam.<\/p>\n

Probudila sam se u 4 ujutru, od nervoze pred put, kao i uvek. Krenula u pola 7, stigla u 15h na obalu Istre, u Rovinj.<\/p>\n

Eto, pi\u0161em.<\/p>\n

\"IMG_8125\" Dan prvi – sve je totalno kul<\/strong><\/h2>\n

U 15h dakle, stigla sam ispred vile Dobravac<\/a>, na\u0161 sme\u0161taj u slede\u0107ih 5 dana. Ovo je porodi\u010dna vila i na zidu stoji porodi\u010dna slika. Ako vam ikada zatreba sme\u0161taj, this is the place to be. Nije u pitanju samo savr\u0161eni sme\u0161taj, ve\u0107 i atmosfera i porodi\u010dna proizvodnja maslinovog ulja, vina i vo\u0107a i povr\u0107a. Ku\u0107ica u kojoj smo sme\u0161teni je tu odmah, iza glavne vile. Ispred ku\u0107ice, niska terasa tj veranda. Ne postoji nastre\u0161nica ve\u0107 je iznad moje glave gusto, gusto isprepletena vinova loza kroz koju se jedva prelama svetlost. Tu su i sto i stolice kao i plava vre\u0107a za ljuljanje. Hemok je totalno kul.<\/p>\n

Kad malo bolje razmislim, sve je totalno kul. Ta veranda, isprepletena loza, pogled na Rovinj koji je na 7 min hoda odatle i plavo more koje je na 10. Zatim iznad gara\u017ee druga isprepletena loza (ok mo\u017eda nije loza) na kojoj raste kivi. Kivi se bere tek u jedanaestom mjesecu. Tako oni govore na hrvatskom, a meni je zanimljivo kao srpskohrvatskom u\u010deniku da sve na\u0161e re\u010di poredim. I d\u017eip je bio kul sa kojim smo se vozili (ali o tome kasnije). I vespa, o njoj mo\u017eemo odmah, za par pasusa. I porodi\u010dna vinarija sa najlep\u0161im vinom ikada (a ja ne pijem). I njihovo mirisno, predivno maslinovo ulje.<\/p>\n

Sve je to kul.<\/p>\n

\u010cim sam stigla, htela sam smesta da odem na pla\u017eu.<\/p>\n

Uvek je prvo \u0161to \u017eelim kada stignem na more da osolim guzicu. Taj izraz koristi moj brat. Sjajan izraz. Iskazivao je svu moju nestrpljivost za ulaskom u more. Iskazivao je svu moju bahatost kad je more u pitanju.<\/p>\n

Jer bih ostavljala sve samo da osolim gluteus.<\/p>\n

Ali zaista sve.<\/p>\n

Pla\u017ea je na 10ak minuta hoda od Vile Dobravac. Tj ne ba\u0161 pla\u017ea ve\u0107 pre stenje ili kako da to ve\u0107 nazovem \u2013 jedan kameni deo gde ima par uvalica a iza je ulica\u00a0gde prolaze traktori i automobili. Zato su oni pitali ho\u0107emo na more<\/em> a ne ho\u0107emo na pla\u017eu<\/em> kada krenu na kupanje. Jer pla\u017ee prakti\u010dki su pre stenje i izlivene plo\u010de nego pesak i more.<\/p>\n

Dolazim sam do spomenutog stenja tj uvalica tj kako ve\u0107.<\/p>\n

Ne mogu da verujem da imam ba\u0161 toliko sre\u0107e.<\/p>\n

Sunce je taman kako treba.<\/p>\n

More se prostire preda mnom.<\/p>\n

\u017divote, volim te \u0161to me voli\u0161.<\/p>\n

\u017divote hvala ti.<\/p>\n

To sam ponavljala uporno.<\/p>\n

Bilo je \u017eutog sunca i toplog mora, a ljudi skoro nigde; blagodet vansezonskog kupanja.<\/p>\n

Nalazim gde da legnem i ponovo se zahvaljujem \u017eivotu.<\/p>\n

Kupam se. More prija. Sendvi\u010d koji je preostao iz Beograda prija. Taj najbolji ikad sendvi\u010d sa crnogorskom pr\u0161utom, gr\u010dkim sirom, srpskom paprikom pojeden na hrvatskom primorju. Tako se potrefilo sa sastojcima, donetim iz daleka a zatim ponetim ovde. Zato je u tom trenutku to zaista najbolji sendvi\u010d na svetu.<\/p>\n

More miri\u0161e. More je toplo. \u010cetinari miri\u0161u. So se lepi za ko\u017eu. Sve je bilo potaman, ali to sam ve\u0107 rekla. I ekipa oko mene. Bake i deke koje su iskulirano \u0107akulali<\/em>. To zna\u010di pri\u010dali, tj \u0107askali.\u00a0Iz vode vidim de\u010dka i devojku koji jedu sladoled. Pokazali su mi rukom gde su ga kupili. Nije mi jasno da su uspeli da prepe\u0161a\u010de 200 m i da im je ostalo jo\u0161 sladoleda u ruci. Svakako na moju sre\u0107u, jer ne bih znala da postoji.<\/p>\n

Uzimam sladoled. Onaj double, sa slojem \u010dokolade, slojem jagode, ponovnim slojem \u010dokolade i unutra vanilom. U pozadini ide Sweet child of mine<\/em> od Gunsa.<\/p>\n

\u017divote volim te \u0161to me voli\u0161.<\/p>\n

Ali i to sam ve\u0107 rekla, nekoliko puta.\"IMG_8127\"<\/p>\n

Kad se vratim s mora, odlazimo do grada da probamo da uzmemo karte za festival. Weekend media festival, onaj \u0161to je svake godine u ovo vreme u Rovinju. Pre polaska, prijatelj me je odmerio od glave do pete, ali nekako prora\u010dunato, a zatim upitao: hoce\u0161 mo\u0107i ti u toj suknji?<\/em> Haljina (a ne suknja) je bila dovoljno duga\u010dka za motor. Vespu. Slatku vespu. Sve u italijano fazonu, \u010dak i moja haljina na sitne tufne i tanke bretele. Vozimo se ulicama na vespi.<\/p>\n

Ispred ulaza, saznajemo da moramo da sa\u010dekamo na akreditaciju.<\/p>\n

Idemo da se pro\u0161etamo. Jedemo sladoled dok \u010dekamo. Ogroman sladoled. Ne ba\u0161 sjajan, ali ja izvoljevam, tako da je mo\u017eda bio i dobar. Sladoled je preogroman, morala sam da bacim pola. Mami bi se srce slomilo da zna da sam bacila sladoled. Vratili smo se do stare tvornice duhana gde se odr\u017eava Weekend media festival. Na samom ulazu, prijatelju su kartu (tj narukvicu za ulaz) stavile neke devojke, kri\u0161om. Moju smo uzeli po\u0161teno, ako se dobijanje akreditacije preko prijatelja ra\u010duna u po\u0161teno.<\/p>\n

Zatim su nam devoj\u010dice od nekih 10, 12 godina mahale dok smo se odvozili na motoru nazad ka vili. One su iskreno mahale, sve do jedne, njih skoro deset. Nisu se kliberile niti i\u0161ta sli\u010dno i meni je to bilo u\u017easno simpati\u010dno. Odmahnula sam im, poprili\u010dno vesela.<\/p>\n

Vreme je za zalazak. Ako nisam dobro objasnila, parking tj trava ispred vile Dobravac mesto je sa koga se vidi more i ceo Rovinj. Dru\u0161tvo ve\u0107 sedi na travi. Jer u Rovinju se obavezno gleda zalazak sunca. Magi\u010dan, hipnoti\u010dan, umrljan bojama, svaki put iznova ostavljaju\u0107i bez daha. A u vili Dobravac konkretno, gleda se zalazak sunca u more uz pogled na ceo Rovinj. Stojim ispred tog prizora. Neopisivo. Sunce ulazi u more. Neverovatno. Ne sme\u0161 da gleda\u0161 da ti srce ne prepukne od lepote i ne razlije sve te boje u tvoje telo.<\/p>\n

\"IMG_8324\"<\/p>\n

Samo malo kasnije u ku\u0107ici iza vile, daju mi da probam porodi\u010dno crveno vino a odmah zatim i Suitu<\/em>, vo\u0107no i blago belo u koje se zaljubljujem. Vino mi klizi niz nepce i ostavlja slatkasti trag suncem okupanog gro\u017e\u0111a. Prelepo vino.<\/p>\n

Par sati kasnije, idemo na \u017eurku na Weekend festival. Unutra je mnogo ljudi, stejd\u017eeva, razli\u010ditih stvari. Besplatne kokice u kojima se davimo. Veliki disko stejd\u017e i veliki koncertni\/dj stage (kao da ima neke razlike). Mala podrumska hala gde se me\u0161a miris memle i duvana, gde je zagu\u0161ljivo. Slikamo se u nekom 3d fazonu, gde te slikaju u pokretu i od toga se napravi mali gif koji te prikazuje iz 180 stepeni (nije ba\u0161 360). Drugarica i ja se odlu\u010dujemo za dirty dancing potez, onaj kad Patrik hvata D\u017eenifer. Malo \u0111uskamo, malo se slikamo, malo jedemo kokice.<\/p>\n

Cela no\u0107 je me\u0161avina razli\u010ditih utisaka. Rovinja, weekenda, ljudi. Atmosfere.<\/p>\n

Oko pola 4 kre\u0107emo ku\u0107i.<\/p>\n

Na putu do ku\u0107e, kupujem burek. Saznajem da oni nemaju prazan burek. To im je neshvatljivo kao \u0161to je i meni neshvatljivo da ga nemaju. Kakav je to burek? Nije im jasno. Da li sam to isto mislila kad se kod nas pojavio, negde u mom dalekom detinjstvu? Da li su se moji roditelji \u010dudili? Burek koji kupujem je ogroman i slu\u017ei mi i tad da ga vrelog i lepljivog strpam u usta i da sutradan ujutru utolim glad jer doru\u010dak smo prespavali naravno. I to ne samo ja. Komiram se u krevetu jer sam ukupno 24h na nogama.<\/p>\n

\"IMG_8154\" \"IMG_8162\"<\/p>\n

Dan drugi – magi\u010dna formula za pisanje knjige<\/strong><\/h2>\n

Ustali smo, jeli ostatke mog bureka i krenuli na Weekend.<\/p>\n

Pre predavanja, odlazimo na stenu Monte u centru Rovinja sa koje mo\u017ee da se okupa. U vodi je toplo, ali me dodiruje ne\u0161to. Ne\u0161to tako, kao klizavo i ljigavo. Tek sutradan \u0107u saznati \u0161ta je to i da je to bezopasno potpuno.<\/p>\n

Kada zavr\u0161imo sa kupanjem, idemo da vidimo kako izgleda weekend preko dana. Zavr\u0161avam na predavanju Kristijana Novaka, ovog \u0161to je napisao Ciganina, al\u2019 najlep\u0161eg. Slavi se njegov lik i delo. Sigurna sam s razlogom. \u017delim odavno njegovu knjigu, ali \u010dekam sajam da je kupim. Na predavanju je dobro. Tj meni je dobro a neki izlaze. Knjigu je pisao 4 godine. Moderatorka je izuzetna i \u017eelim to da joj ka\u017eem nakon predavanja. Ne uspevam. Niti njega da pitam o tome kako pi\u0161e. Previ\u0161e je \u017eena tu. Koje \u017eele pa\u017enju, selfi, potpis. A ja \u017eelim da mi on ka\u017ee kako da napi\u0161em fantasti\u010dnu knjigu, pa makar i za \u010detiri godine… Kao da \u0107e mi otkriti magi\u010dnu formulu.<\/p>\n

Moje dru\u0161tvo za to kratko vreme uspeva da odigra pijani fudbal, dobije kristale koji karakteri\u0161u tvoju li\u010dnost, provozaju elektri\u010dne trotinete po Rovinju i slikaju se, kao i da popiju smuti i kafu. Gun\u0111am, jer zaista jedina nisam \u017eelela na predavanja, a jedina sam oti\u0161la. No svejedno mi je super.<\/p>\n

\"IMG_8163\" \"IMG_8168\"<\/p>\n

Posle ru\u010dka, opet idemo na more. Nakon plivanja, gledamo \u0107utke u more gde sunce zalazi. Kod hotela Amarino smo, ovde postoji nekakva pla\u017ea sa oblucima i \u010dak i le\u017ealjke. Zatim otkrivamo mini park u kome ima nekih zabavnih stvari kao npr neki kao satelit u koji ne\u0161to \u0161apne\u0161 a osoba te \u010duje na 30 m razdvojenosti. Ok, nije ba\u0161 30 m iako su tako napisali. Kada do\u0111e na red na mene da ne\u0161to \u0161apnem, ne znam \u0161ta bih rekla. Lepo mi je. Ka\u017eu mi da izgledam radosno. To i jesam. Miri\u0161em lavandu koja raste tu. Pa opet gledamo kako sunce zalazi.<\/p>\n

\"IMG_8282\"<\/p>\n

Zatim idemo do grada na kafu. Savr\u0161enu kafu. Sunce je tek za\u0161lo, a ceo Rovinj se ispred nas topi u razli\u010ditim bojama. Izgleda tako da ti klecaju kolena od miline. Sva sre\u0107a pa sedimo. Muzika u pozadini je dobra. Kafa je dobra. Dru\u0161tvo je dobro. Sve je dobro. Rovinj je najbolji.<\/p>\n

Rovinj je \u010daroban.<\/p>\n

\"IMG_8300\" \"IMG_8301\"<\/p>\n

Nazad u vilu Dobravac. Ponovo pijemo Suitu. Vino je savr\u0161eno, hladno i pliva na nepcima.<\/p>\n

Kasnije-kasnije, idemo ponovo na weekend \u017eurku. Duplo manje ljudi. Kokice ne rade. Menjamo lokacije, sa jednog mesta na drugi. Menjamo i narukvice za ulaz, a moja je nestala negde u moru zamenjenih mo\u017ee-da-se-ufura-s-ovim narukvica. To mi je kul, plivam u adrenalinu. Ose\u0107am se kao svaki put kad sam se ufurala na \u017eurku za d\u017eabe. Specijalno dobro.<\/p>\n

U nekom trenutku se stacioniramo na dj stejd\u017eu. Kre\u0107emo da \u0111uskamo.<\/p>\n

Svet staje. Bez preterivanja.<\/p>\n

\u010cagica, tako oni to zovu. Ples. Govorim sebi u glavi, nemoj da se klati\u0161, daj sve od sebe. Sad si tu, sad. Upij svaki beat. I upijam. \u0110uskam i ba\u0161 me briga. Mogu da ple\u0161em celu no\u0107. Znam to. Mogu da ple\u0161em i sutradan ceo dan. Sutra ne postoji, dj ga\u0111a direkt u nerve koji pomeraju udove.<\/p>\n

Malo se ra\u0161trkamo i oko pola 6 bismo ku\u0107i. Idemo, gde drugde, nego na burek. Drugarica jede burek i govori da je to najsavr\u0161eniji burek u njenom \u017eivotu. Burek je stvarno dobar, kao i jogurt. Od 3,2 masti a ne ovi nafurani razvodnjeni beogradski jogurti sa 0%. Proseravanje. Ho\u0107u uvek takav ogroman i ukusan burek, takvo iskreno uljudno vaspitanje pri uslu\u017eivanju i takav masni jogurt. Za\u0161to mislimo da smo se pobolj\u0161ali a u stvari su nas pritisli kompleksi?<\/p>\n

\"IMG_8428\"<\/p>\n

Dan tre\u0107i – savr\u0161eni dan, savr\u0161ena bezbri\u017enost<\/strong><\/h2>\n

Za doru\u010dak, ostaci bureka naravno. Ali sre\u0107om postoji i Dobravac ru\u010dak. Sedimo i prepri\u010davamo momente od no\u0107as. Sve nam je sme\u0161no.<\/p>\n

Za ru\u010dak, buranija, fa\u0161irane, lazanja od povr\u0107a, \u0107u\u0161pajz, juhica koja se jede sa sirom (da, sa narednadim sirom!), predivno njihovo vino, doma\u0107a salsa od paradajza, koju oni zovu \u0161al\u0161a. I da, \u010dude se jer kod nas se za picu koristi ke\u010dap. Kod njih je to skrnavljenje, pa je li mogu\u0107e ne\u0161to drugo nego \u0161al\u0161a od paradajaza?! I to doma\u0107a, nego kako.<\/p>\n

Kada u mojoj \u010da\u0161i nestane Suite, sipaju mi Sonatu, tako\u0111e prelepo belo vino koje porodica Dobravac proizvodi. Ovde svaki dan do kraja \u017eivota mogu da pijem vino. Savr\u0161eno vino. Njihovo, doma\u0107e. I da se gu\u0161im u njihovom stakleno smaragdno zelenom maslinovom ulju, al\u2019 to se podrazumeva. A onda na red onda dolazi tiramisu. Mislim da je tiramisu jedan od retkih slatki\u0161a koje ba\u0161 ne volim, ali ovaj… ovaj je bo\u017eije delo u mojim ustima. Ovaj je sve. Taj tiramisu bih jela do kraja \u017eivota tako\u0111e.<\/p>\n

Samo malo kasnije, kre\u0107emo na pla\u017eu. Ok stenje, i to ba\u0161 pravo ovaj put. \u0160karaba, tako zovu to mesto gde idemo. Kre\u0107emo d\u017eipom. Ibiza style. Sve je tako uzbudljivo, taj super kul d\u017eip i mi smo super kul jer idemo na pla\u017eu. Mislim kako da d\u017eip ne bude super kul? Ose\u0107a\u0161 se kao u najboljem filmu iako je neudobno do zla boga i vetar ti mrsi kosu i \u010dak je pomalo i hladno. Ali to je d\u017eip i nevi\u0111eno si kul. Ne\u0161to sli\u010dno kao \u0161tikle na \u017eenskim nogama, odvratno neudobne ali na nozi izgledaju fantasti\u010dno.<\/p>\n

Do stenja se ide kroz neki park, kroz koji mo\u017ee i da se vozi bicikl. Tu je nekada davno bio i restoran, pa \u010dak i prodavnica jeansa, pi\u0161e na jednom izlizanom stepeniku da su traperice toliko-i-toliko.<\/p>\n

Voda je pretopla i vreme je savr\u0161eno. Sve je savr\u0161eno. Tada mi oja\u0161njavaju ko su ljigavci iz vode \u2013 neki mali beski\u010dmenjaci koji su do\u0161li sa tankera iz nekog mora (boga pitaj kog, jer ja sam zaboravna). Vade jednog iz vode. Providna bezobli\u010dna masa u ruci, klizava na dodir. Ka\u017eu da ne rade ni\u0161ta, samo bleje tu. Prolaze pored tebe svojim klizavim telima. Ima ih jo\u0161 vi\u0161e u dubini. Zovu se ne\u0161to na r, ra\u0161ljavci ili sli\u010dno, ne mogu da se setim. Ne izlazim iz vode. Savr\u0161eno je toplo i savr\u0161eno je dru\u0161tvo.<\/p>\n

Savr\u0161en je dan.<\/p>\n

Savr\u0161ena je bezbri\u017enost.<\/p>\n

Hvatamo momenat i mazimo ga, grlimo. A nemamo pojima o tome.<\/p>\n

Setimo se da po\u010dinje jesen. More je toplo i jesen izgleda kao samo re\u010d. Veoma daleka.<\/p>\n

Gledam dru\u0161tvo iz vode, sve njih. Zami\u0161ljam da ih slikam za neki fancy brend ode\u0107e. Jer sve izgleda savr\u0161eno. Momci koji stoje i razgovaraju i slu\u0161aju muziku na zvu\u010dnik i dvoje koji le\u017ee malo iznad njih, na jednom pe\u0161kiru. U glavi, zami\u0161ljam te fotografije i vidim ih u magazinu, dvostrano, na masnom papiru. Iz te slike se ose\u0107a se miris mora, vide se zgu\u017evani, mokri pe\u0161kiri, a stara majica nehajno naba\u010dena na telo izgleda predobro.<\/p>\n

Pre-pre-dobro.<\/p>\n

Slikam ih, makar u glavi. \u017delim tako jako da zapamtim taj trenutak.<\/p>\n

\"IMG_8443\"<\/p>\n

Samo malo kasnije, d\u017eipom odlazimo do Monkodonje, stare arheolo\u0161ke naseobine. Ulazimo sa d\u017eipom skroz unutra. Naga\u0111amo koliko je staro ovo mesto. \u017delim da sednem na taj stari kamen, da se stopim sa kamenom nad kojom je prliven znoj. To uvek \u017eelim, da dodirnem ne\u0161to \u0161to je dodirnuto tako mnogo puta.<\/p>\n

Ovde do\u010dekujemo zalazak. Zalazak je veli\u010danstven. Neverovatan, na tragu starih kosti i ku\u0107a. Zalazak mi po prvi put pokazuje da sam na planeti koja lebdi u vazduhu i koja se okre\u0107e oko sunca. Zalazak me podse\u0107a koliko sam mala i koliko sam bitni deo vasione.<\/p>\n

Slikamo se na d\u017eipu. Jer je d\u017eip kul. I mi smo kul.<\/p>\n

Kasnije saznajemo da je Monkodonja naseobina iz 1800-1200 pre nove ere. Wow. Sad mi je jo\u0161 dra\u017ee \u0161to sam sedela na kamenu gde je \u017eivot bio buran davno.<\/p>\n

Kre\u0107emo nazad ka vili D.<\/p>\n

No, jednom kada za\u0111e sunce, nije kraj. Mo\u017eda je tada i najlep\u0161e. Boje se lenjo razmazuju nebom, dok modra tmina poku\u0161ava da se ugu\u0161i rumenilo. Ni na nebu ni na zemlji si tad.<\/p>\n

Jo\u0161 ima\u0161 vremena.<\/p>\n

\"IMG_8458\"<\/p>\n

Malo kasnije, spremamo \u0161pagete. Ok to nisu \u0161pagete. Ne mogu da se setim kako se zove, ali to je doma\u0107a testenina koja se ravno iz zamrziva\u010da ubacuje u lonac sa proklju\u010dalom vodom.<\/p>\n

Va\u010de je mirno.<\/p>\n

Idemo na spavanje.<\/p>\n

Dan \u010detvrti – opasni su ribari<\/strong><\/h2>\n

Ujutru, ki\u0161a.<\/p>\n

Pljusak ta\u010dnije. Jak. Hladno je. Drugarica ka\u017ee da mo\u017eemo da idemo u besplatan obilazak Rovinja, na nema\u010dkom. Znamo da \u0107emo razumeti. Nekako ve\u0107. No ki\u0161a ne prestaje. Uporna sam i govorim da \u0107emo i\u0107i i u obilazak i da \u0107emo se danas okupati. Da \u0107e se sve namestiti i da \u0107emo videti i delfine. Jer tako sam zamislila.<\/p>\n

\"IMG_8489\"<\/p>\n

Ovo je i prvi put da smo ustali za doru\u010dak u vili Dobravac. Naravno, doma\u0107a marmelada (najmanje tri vrste), doma\u0107e vo\u0107e, doma\u0107e maslinovo, doma\u0107i paradajz i jo\u0161 100 \u010dudesa kao bademovo, pirin\u010dano ili sojino mleko za sva moja izvoljevanja. I kola\u010di da prste poli\u017ee\u0161 i hleb sa maslinama.<\/p>\n

Ki\u0161a prestaje. Kre\u0107emo da se na\u0111emo sa turisti\u010dkom grupom. Turisti Nemci svi izgledaju kao preslikani. Prebledeli, crveni u obrazima, lo\u0161e obu\u010deni, zblanuti ali\u00a0dodu\u0161e s po\u0161tovanjem slu\u0161aju sve \u0161to im se govori. Mirni su, poslu\u0161ni.<\/p>\n

Idealni takore\u0107i.<\/p>\n

Da li sve nacije li\u010de jedne na drugu? Ili svi ljudi kad omatore li\u010de jedni na druge?<\/p>\n

Starost je najte\u017ea bolest, lepo ka\u017ee moj tata.<\/p>\n

\"IMG_8492\" \"IMG_8495\" \"IMG_8501\"<\/p>\n

\u0160etamo Rovinjem. Cena kvadrata nekretnina na ulasku u Rovinj jednaka je onima u NY \u2013 pd pet do sedam hiljada evra. A i \u0161to da ne, sto puta bih vi\u0161e ovde \u017eivela nego u Nju Jorku. Milion puta. Grad je do skoro bio Italijanski. Ku\u0107e se bojene u druga\u010dije boje da bi ribari koji nisu \u017eeleli da plate dodatni porez na ribu no\u0107u lak\u0161e pronalazili koja je njihova.<\/p>\n

Opasni su ribari.<\/p>\n

Ulazimo u stari grad. Ima jedan prolaz koji ta\u010dno ulazi u stari deo, lavirint uskih bajkovitih ulica i klizavih plo\u010dnika. \u0160tirkovi ode\u0107e iznad nas, uvek tako romanti\u010dni, kao da su bog zna \u0161ta, \u010dak i kad su na njega naka\u010dene babske ga\u0107e. Ali oni valjda pokazuju \u017eivot. Danas jedna lepa \u0161arena cvetna haljina pokazuje nam ceo svet na \u0161tirku. Egzotika. Seks u najavi. Kada se vra\u0107a\u0161 sa \u0161tiklama u rukama ku\u0107i i smeje\u0161 se sebi u bradu. Celu pri\u010du je ispri\u010dala ta haljina.<\/p>\n

Kafi\u0107i, male radnje, konobari koji nas ljubazno dozivaju unutra. Ciao bella! Svi pri\u010daju italijanski. I sve re\u010di imaju italijanski prizvuk. Dagnje su pedo\u0107i.<\/p>\n

\"IMG_8504\" \"IMG_8507\" \"IMG_8508\" \"IMG_8511\"<\/p>\n

Penjemo se do crkve svete Eufemije. To je bila jedna petnasetogodi\u0161njakinja koja je ba\u010dena lavovima ali nije pojedena. Zato \u0161to je za nju kralj Isus a ne kralj koji vlada u to vreme, Dioklecijan. Njen kameni sarkofag je kasnije doplivao do Rovinja i crkva je u njeno ime sagra\u0111ena tu. Sarkofag je ove godine i otvoren, njeno telo je mumificirano. Ulazimo u deo crkve gde se nalazi sarkofag. Na slikama iznad nas, Eufemija je prikazana sa duga\u010dkom, zlatnom kosom i lavovima oko nje. Dodirujem njen sarkofag naravno, kao ju\u010de kamenje Monkodonje.<\/p>\n

\"IMG_8519\"<\/p>\n

U crkvi palim sve\u0107u, kao i uvek. Nebitna mi je vera, bitna mi je tradicija. Volim tradiciju. I naravno da se uvek setim mog druga Srleta koji pali 2 sre\u0107e: jednu za zdravlje i blagostanje porodice i drugu za milion dolara. Palim jednu. U sebi izgovaram imena najbli\u017eih i krvlju srodnih. Setim se i mrtvih.<\/p>\n

Nakon toga, penjemo se na zvonik crkve. Stepenice su drvene i lo\u0161e. Ustvari, lo\u0161e bi za njih bio kompliment. Stepenice deluju kao da \u0107e se survati pod nama svaki \u010das. Stanjile su se od penjanja pa rupe izme\u0111u njih \u010dine se idealnim da se stopalo zaglavi i ja padnem na nos. Od svakog prozora duva toliko da svaki put se setim samrtni\u010dkih muka od upale sinusa ove zime. S jedne strane naro\u010dito duva, to je bura. Ali naravno, kao i svako ljudsko bi\u0107e mislim da \u0107u \u017eiveti 100 godina i muka upale sinusa od koje sam izgubila mogu\u0107nost govora, \u010dulo mirisa (mesec punih dana!), naglih pokreta, kao i nesnosni bol u uvetu i desnima, sad mi se \u010dini kao ni\u0161ta.<\/p>\n

\"IMG_8526\"<\/p>\n

Penjemo se i dalje.<\/p>\n

Duva i dalje.<\/p>\n

Smrt na stepenicama vreba i dalje.<\/p>\n

Na samom vrhu, na zvoniku, nestvaran pogled. Vredi svih onih stepenica. Nestvarno nestvaran pogled. Rovinj i more. To je neopisivo.<\/p>\n

Grad koji \u017eivi pod nama.<\/p>\n

Duva kao da \u0107e nas odneti, ali pogled nas za sekund odvoji od svega. Rovinj pod nama je sve.<\/p>\n

\"IMG_8562\"<\/p>\n

Silazak je jo\u0161 gori nego uspinjanje. Dr\u017eimo se za drveni gelender kao za goli \u017eivot. Strah od gubljenja tla pod nogama. Na dnu, nove \u017ertve drvenih stepenika: mama, tata i beba na tatinim le\u0111ima. Ne znam kako je to pametno. Iskulirani tip koji prodaje karte ne upozorava da je strah od smrti na svakom stepeniku i da nije za ljude sa decom. Samo sam dobacila not a great idea. Ali ne \u017eelim da ih uskratim za pogled.<\/p>\n

Zatim se spu\u0161tamo niz klizave rovinjske polo\u010dnike sve do rive. Slikamo se na svakom \u0107o\u0161ku jer svaki je korak lep\u0161i od prethodnog. I svaki korak miri\u0161e na marihuanu, to je zanimljivo. I ovde vlada slobodan duh. Smejemo se. Nalazimo predivan ugao sa dve stolice i sto\u010di\u0107em. Palimo tajmer na telefonu i tr\u010dimo da se slikamo za 10, 9, 8… Lepo nam je ba\u0161. Znam da se ponavljam. Sunce je tu ponovo i kupa\u0107emo se popodne. Kamene ku\u0107e odaju utisak romatike i kao da je sve ok.<\/p>\n

Nije kao – sve je ok.<\/p>\n

Bezbriga.<\/p>\n

Morska ili rovinjska.<\/p>\n

Miri\u0161e na leto i mladost.<\/p>\n

\"IMG_8595\"<\/p>\n

Nalazimo se sa na\u0161im vodi\u010dem u Brancinu, restoranu. U restoranu naru\u010dujemo \u2013 \u0161ta drugo – brancin. Mala riba dolazi na tanjiru, sve\u017ea ali nedovoljno zrela za pun ukus. Ipak, porcija je korektna i usluga je brza. Na\u0161a vodi\u010dica je jako slatka. Govori da \u010dovek za \u017eivota treba da uradi 3 stvari: da odgoji dete, zasadi drvo i napi\u0161e knjigu.<\/p>\n

\"IMG_8604\"<\/p>\n

Kre\u0107emo ka vili Dobravac. Pojedem sladoled usput. Opet nisam zadovoljna i opet su kugle prevelike. Nau\u010dila sam lekciju i ovaj put uzimam samo jednu. Pijem savr\u0161enu kafu u vili D. U kojoj je sve savr\u0161eno.<\/p>\n

Razmi\u0161ljamo gde \u0107emo na pla\u017eu. Opet idemo na \u0160karabu. Opet d\u017eipom. Opet smo kul, ali ovaj put duva vetar kao lud.<\/p>\n

Jedemo jabuke i gro\u017e\u0111e, sakriveni u steni od vetra. I krofnu. Savr\u0161ena je ta krofna koju delimo. Krafna kako je oni zovu.<\/p>\n

Ljigavaca nema u dubini. Jako duva i koliko god da je prijatno u vodi, neko me upozorava na mogu\u0107u upalu uva. Opet reagujem isto kao i na zvoniku: ne\u0107e mi biti ni\u0161ta, lepo mi je sad. U pli\u0107aku, zabavljamo se dopu\u0161taju\u0107i da nas talasi bacaju dok poku\u0161avamo da sednemo na klizavu stenu. Naravno da ne uspevamo.<\/p>\n

\"IMG_8622\"<\/p>\n

Napolju, de\u010daci hrane galeba ostatkom jabuke. On je proguta u jednom zalogaju. Da li \u0107e pre\u017eiveti? I koliko dana mo\u017ee \u017eiveti od te jabuke? Diskusija je u toku.<\/p>\n

Galeb je naravno \u017eiv i leti gde god pomisli da ima jo\u0161 hrane.<\/p>\n

Na vrhu stene, primetim dva \u010doveka koji gledaju u pu\u010dinu i razgovaraju ne\u0161to tipa: ma pogledaj ga, sad \u0107e sko\u010dit, ma vidi kolki je!<\/p>\n

Znam ali znam da su delfini. Dupini kako ih oni zovu.<\/p>\n

Polako prelazim pogledom po pu\u010dini. Studiozno.<\/p>\n

Znam da su tu.<\/p>\n

Milimetar po milimetar moje zenice idu, od desna ka levo.<\/p>\n

Tu su, moraju biti tu.<\/p>\n

Negde na pu\u010dini sa leve strane, jato delfina.<\/p>\n

Jato delfina!<\/p>\n

Delfini! Vi\u010dem, pa delfini!<\/p>\n

Aaaaaa, ka\u017eu mi svi, pa prizvala si ih! Znala si da \u0107e do\u0107i!<\/p>\n

Znala sam, znala sam!<\/p>\n

Peraja se vrte u krug i ja ih gledam, prezahvalna.<\/p>\n

\u017divote, volim te, volim te, volim te bre!<\/p>\n

Delfini, volim vas, volim vas! Oni se vrte i vrte, ne mogu da ih izbrojim koliko ih je, i mi stojimo o\u010darani prizorom.<\/p>\n

Na putu nazad, drugarica predla\u017ee da malo ustanemo i ona i ja stojimo u d\u017eipu i vetar duva u na\u0161e kose.<\/p>\n

Mi smo kul. Ceo svet je kul.<\/p>\n

Bezbriga.<\/p>\n

Uve\u010de se odlu\u010dujemo da napravimo pala\u010dinke. Mutim smesu, malo mi ispada gu\u0161\u0107a. Kre\u0107em da pe\u010dem pala\u010dinke, ali kre\u0107e zalazak, moram da stanem. Sedamo da pogledamo na\u0161 poslednji zalazak u Rovinju. Nema telefona, nema kamera. Mi zaboravimo da ih nema. Samo zalazak postoji.<\/p>\n

Sunce ide ka dole brzo, tek tada primeti\u0161 koliko je brza na\u0161a planeta. Nebo je veli\u010danstveno, boja mora je veli\u010danstvena. Neopisivo. Ili opisivo uz upotrebu psovki? Jbn prelepo. Jbn veli\u010danstveno. Sunce, jarko crveno koje oda\u0161ilje ciklama roze u tamno more, kao staklo koje na sebi preslikava sve boje neba. Ne, to ne zvu\u010di onako kako je izgledalo.<\/p>\n

Sa leve strane, Rovinj. Kao danas delfini.<\/p>\n

Tu negde kod sr\u010danog mi\u0161i\u0107a.<\/p>\n

Uvla\u010di se u krv.<\/p>\n

Nakon zalaska, vra\u0107am se pala\u010dinkama.<\/p>\n

Pa zna\u0161 li ih okrenuti? Upitaju me zabrinuto. Pa znam naravno, kako ne, nego je te\u017eak tiganj. Pa ajd malo, nagovaraju me. I ja okre\u0107em pala\u010dinku. I setim se da sam zaboravila da se zabavljam u takvim trenucima. Pa da, pa okretanje pala\u010dinke! Pa to je \u017eivot! Dok \u010deka\u0161, da se zabavi\u0161.<\/p>\n

Jedemo ih sa linoladom, doma\u0107om marmeladom, sve\u017ee pe\u010denim lje\u0161njacima i bananom. Marmelada je mo\u017eda bolja od linolade.<\/p>\n

Ne slikamo se. U\u017eivamo. \u017divimo. I pijemo Sutu naravno. Jer kako druga\u010dije?<\/p>\n

Pri\u010damo. Teme. Filozfoske. O ljubavi. Mu\u0161ko\u017eenskim odnosima.<\/p>\n

Odlazimo na spavanje oko pono\u0107i.<\/p>\n

Kada legnem, \u010dujem svaki \u0161u\u0161anj. Ne mogu da spavam. Znam, ne ide mi se sutra. Ali ne priznajem sebi ovo kao razlog nespavanja, ve\u0107 krivim pun mesec.<\/p>\n

\"IMG_8632 \"IMG_8633 \"IMG_8636 \"IMG_8643\"<\/p>\n

Dan peti – \u017eivote, ma volim te beskrajno!<\/strong><\/h2>\n

Opet doru\u010dak. Doma\u0107a rukola i najukusniji \u010deri paradajz koji sam probala u \u017eivotu. Neobja\u0161njivo dobar. I naravno kava.<\/p>\n

Idemo do grada da kupim kuglicu, moj nezaobilazni suvenir na svim putovanjima: snow ball sa natpisom grada. Ne mo\u017eemo da je na\u0111emo, ali nalazimo besplatnu vo\u017enju oko Rovinja na brodu Nemo. Momci pitaju da li ho\u0107emo i da, naravno da ho\u0107emo! To je taj savr\u0161eni poslednji dan koji mi je \u017eivot obezbedio jer sam ga mnogo volela ovih dana.<\/p>\n

Dok \u010dekamo da brodi\u0107 po\u0111e, nalazimo i kuglicu, sve se name\u0161ta.<\/p>\n

Sedamo gore na brod. Bord ima providno dno.<\/p>\n

Jao \u017eivote, \u017eivote, ma volim te beskrajno! Vozimo se oko Rovinja, sat vremena. Do Crvenog. To je ostrvo, a ja se setim i da na Cresu postoji Crveni, ali svetionik. Duva kao ludo, ali muzika je sjajna. U\u017eivamo… gu\u0161tamo. Postojimo na jednom brodi\u0107u sa providnim dnom koji plovi oko Rovinja sat vremena. Koji se zove Nemo pritom. Obo\u017eavani Nemo.<\/p>\n

Nakon savr\u0161ene vo\u017enje, popijemo savr\u0161enu kafu. Kafa je jednako dobra kao i svuda u ovom gradu. Kafa kao da ne sme da bude lo\u0161a.<\/p>\n

\"IMG_8647\" \"IMG_8648\" \"IMG_8679\" \"IMG_8689\"<\/p>\n

Idemo nazad ka vili Dobravac, radosni. Lep je dan.<\/p>\n

Ho\u0107u na kupanje po svaku cenu. Drugarica i ja otr\u010dimo do onih stena, uvalica, na 10 min hoda od vile.<\/p>\n

Voda je topla. Duva, ali more je mirno i toplo. Zaranjam. Nestajem i postajem, sve u jednom.<\/p>\n

Na brzinu se spakujemo i idemo \u0107a. To zna\u010di ku\u0107i.<\/p>\n

U Beograd.<\/p>\n

Kupim paket vina doma\u0107e prozivodnje Dobravac. Suitu i Sonatu. I maslinovo ulje.<\/p>\n

Kombi sti\u017ee po mene.<\/p>\n

Pozdravljamo se. Mama Dobravac me ljubi tri puta u obraz, ka\u017ee: ti mene dva puta kada si do\u0161la, ja tebe tri kad odlazi\u0161; svakom svoje. Grlimo se iskreno, duboko. Dugo.<\/p>\n

Rovinju, Rovinju…<\/p>\n

Ma\u0161em.<\/p>\n

Kre\u0107emo. Gledam u more.<\/p>\n

Gledam.<\/p>\n

A \u0161to bih plakala za gluposti?<\/p>\n

Mio (a)more…<\/p>\n

\"IMG_8704\" \"IMG_8706\" \"IMG_8708\"<\/p>\n

Do slede\u0107eg putovanja, \u0161aljem srda\u010dni<\/p>\n

pozZ<\/p>\n

p.s. support my work<\/p>\n