{"id":5158,"date":"2018-08-03T14:34:35","date_gmt":"2018-08-03T13:34:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.anagord.com\/?p=5158"},"modified":"2023-04-12T12:24:26","modified_gmt":"2023-04-12T11:24:26","slug":"limbo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.anagord.com\/de\/limbo\/","title":{"rendered":"Limbo"},"content":{"rendered":"

Limbo – Ana Gord<\/h2>\n

Nedelja 5:53<\/strong><\/h4>\n

Ki\u0161a je ostavila sparinu.<\/p>\n

Sedim na terasi samo u ga\u0107icama.<\/p>\n

Sama.<\/p>\n

Podigla sam stopala na ogradu i ispustila dim kroz nozdrve. Ma\u010dka mjau\u010de u prizemlju.<\/p>\n

Toliko smo se puta posva\u0111ali, da mi je bilo sasvim svejedno.<\/p>\n

Bacila sam pogled na krevet. Posteljina je bila zgu\u017evana jo\u0161 od jutros.<\/p>\n

Kona\u010dno imam mesta da se ispru\u017eim.<\/p>\n

Subota 9:43<\/strong><\/h4>\n

Probudila sam se i gledala u Luku. Jo\u0161 uvek je spavao. Izgledao je umoran i tu\u017ean. Stavila sam dlan na njegovu mi\u0161icu. Trgao se. Nije ni otvorio o\u010di, a ve\u0107 je napipao pivo i povukao iz fla\u0161e koja je na natkasni ostala od sino\u0107.<\/p>\n

Da ti nije malo rano za to?<\/p>\n

Za\u0161to? Pa budan sam.<\/p>\n

Neverovatno, rekla sam i oti\u0161la do kupatila.<\/p>\n

U ogledalu me je do\u010dekala bunovna devojka, sa mlade\u017eom iznad usne. Umila sam se i dugo zadr\u017eala dlanove na licu.<\/p>\n

Kako si? Dobacila sam mu iz kupatila. Ju\u010de si mi izgledao tu\u017ean. Je l\u2019 se ne\u0161to dogodilo?<\/p>\n

\u017divot je tu\u017ean odgovorio je, i \u010dula sam kako je otpio jo\u0161 jedan gutljaj.<\/p>\n

Kako uop\u0161te mo\u017ee\u0161 da pije\u0161 to bajato pivo?<\/p>\n

Nije mi odgovorio.<\/p>\n

Ko\u017ea mi je mirisala na duvan od prethodne ve\u010deri. Vru\u0107ina je ulazila u pore. Luka je delovao zami\u0161ljeno. Ponekad me nervira ta njegova tuga. Nikome nije jasno, ali on je tu\u017ean.<\/p>\n

Iza\u0161la sam iz kupatila i pogledala ga. Bilo je dovoljno da mi uzvrati i da zaboravim na sve. Sela sam mu u krilo.<\/p>\n

Zagrli me.<\/p>\n

Ko te je sino\u0107 grlio? odgovorio je uko\u010deno.<\/p>\n

Uzdahnula sam i zatvorila o\u010di.<\/p>\n

Ne voli\u0161 me?<\/p>\n

Nisam volela kada postavljam ovakva pitanja.<\/p>\n

Nebitno.<\/p>\n

Njegova ravnodu\u0161nost me je dovela do ludila.<\/p>\n

Znala sam! Ima\u0161 drugu!<\/p>\n

Nebitno! S kim si ti bila sino\u0107?<\/p>\n

S dru\u0161tvom!<\/p>\n

Svaki put isto! S kim ovaj put? Vikao je.<\/p>\n

Ne mogu da te slu\u0161am vi\u0161e. Umislio si ne\u0161to u glavi i samo pije\u0161 i pi\u0161e\u0161. Re\u017eira\u0161 scene sam za sebe, a u stvarnosti nikada nema\u0161 vremena za mene.<\/p>\n

Treba mi vreme da budem sam.<\/p>\n

Znam ja, ima\u0161 drugu!<\/p>\n

Sela sam na krevet a suze su se same slivale.<\/p>\n

Ne, nego ti nema\u0161 sebe!<\/p>\n

On i njegovi kretenski zaklju\u010dci. Ko je on da mi to ka\u017ee?<\/p>\n

Ne jebi me tim filozofiranjem! Ustala sam naglo s kreveta. \u2013 Priznaj! Bolje priznaj s kim si nego \u0161to samo filozofira\u0161!<\/p>\n

Paranoi\u010dna si\u2026 Ti misli\u0161 da imam drugu, a ne zna\u0161 ni \u0161ta bi sa sobom.<\/p>\n

Zajebi me te pri\u010de Luka, rekla sam i zalupila vratima od kupatila.<\/p>\n

Iza\u0161la sam dva minuta kasnije.<\/p>\n

Sigurno nema\u0161 neku drugu?<\/p>\n

Za\u0161to je to va\u017eno? Bitno je imati sebe.<\/p>\n

Evo ga opet. Ne mogu da slu\u0161am te gluposti.<\/p>\n

Rekla sam mu da ve\u0107 ko zna koliko dugo nije ni\u0161ta meni napisao. Da je ranije sve pisao za mene.<\/p>\n

Rekla sam mu da mislim kako bi trebalo da raskinemo.<\/p>\n

Rekla sam mu da \u0107u ga ostaviti jednog dana.<\/p>\n

Nema\u0161 ba\u0161 puno za odneti, odgovorio mi je.<\/p>\n

Mo\u017eda je u pravu. Bio je lep, o\u010diju mutnih od mamurluka, ali lep. Ipak, vi\u0161e nisam bila vi\u0161e sigurna \u0161ta je to \u0161to me je vuklo ka njemu.<\/p>\n

Navika? Zajedni\u010dke godine?<\/p>\n

U poslednje vreme, pru\u017eali smo jedno drugom jedino ono \u0161to je druga strana o\u010dekivala. I prebacivali jedno drugom \u0161to nismo ono \u0161to bismo \u017eeleli da budemo.<\/p>\n

I tako u krug.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Subota 17:24<\/strong><\/h4>\n

Bacila sam sve fla\u0161e od piva u \u0111ubre. Htela bih da spavam sama, ne mogu ovo vi\u0161e da izdr\u017eim.<\/p>\n

Volim te, stigla mi je poruka od Luke.<\/p>\n

Jedi govna, odgovorila sam mu.<\/p>\n

Napisao sam ti pesmu.<\/p>\n

Sad me ne interesuje. Idi pi\u0161i nekoj drugoj.<\/p>\n

Nije mi odgovorio.<\/p>\n

Obukla sam se. Haljina bez brusa i tanka potpetica.<\/p>\n

Znam \u0161ta Luka voli.<\/p>\n

Znam \u0161ta svi oni vole.<\/p>\n

Dobro izgleda\u0161, dobacujem sama sebi u ogledalu.<\/p>\n

Da, ali se ne ose\u0107am dobro. Prazna sam. Ne znam \u0161ta je ljubav.<\/p>\n

Ne seri, odgovaram sama sebi.<\/p>\n

Gde se to ose\u0107a? U glavi?<\/p>\n

Grudima?<\/p>\n

Trbuhu?<\/p>\n

Me\u0111uno\u017eju?<\/p>\n

Ako je tako, jebeno volim Luku du\u017e cele te ljubavne linije. I volim kada mi ka\u017ee da me voli. Ose\u0107am da pripadam nekome.<\/p>\n

Luka ne voli pripadanje.<\/p>\n

Osim kad se jebemo. Tada mu ne smeta da me uzme, celu.<\/p>\n

A meni nije jasno \u0161ta je tu lo\u0161e.<\/p>\n

Ako nigde ne pripada\u0161 \u2013 da li to zna\u010di da ne postoji\u0161?<\/p>\n

Namestila sam kosu koliko se moglo po ovoj vru\u0107ini i iza\u0161la napolje.<\/p>\n

Subota 22:19<\/strong><\/h4>\n

Na tramvajskoj stanici, videla sam uplakanu Maju i Ivanu koja je te\u0161i. Nisam htela da im se javim, sve to mi je izgledalo tragikomi\u010dno. Maja je uvek bila slatka i previ\u0161e srda\u010dna prema meni, a znala sam da je godinama zaljubljena u Luku.<\/p>\n

On, kao i svaki tupan, to nije shvatao. Ili nije \u017eeleo da razume. Mene ta pri\u010da nije zanimala jer Luka nikad nije video Maju. Pisao je i bio u svom svetu, gledaju\u0107i vi\u0161e kroz, nego u nju.<\/p>\n

Mo\u017eda je sada plakala zbog njega. Naravno, bila sam njihov neprijatelj broj jedan. Jedina devojka koju je Luka pokazao dru\u0161tvu.<\/p>\n

Napravila sam ve\u0107i zaokret i skrenula iza prvog \u0107o\u0161ka. Znala sam da Maja nije ona druga, ako je takva uop\u0161te i postojala.<\/p>\n

\u00a0<\/strong>Subota 23:49<\/strong><\/h4>\n

Pijemo \u0161trukani pelin<\/em> u Svankiju. Luka mrzi to mesto, govori mi da sam snob. \u0160trukani<\/em> je zapravo obi\u010dan pelinkovac s limunom. Ali oni imaju fensi naziv za to. Andrea pizdi zato \u0161to tip s kojim se vi\u0111a ne \u017eeli ni\u0161ta ozbiljno.<\/p>\n

Taj ti se tvoj javi samo kad mu se digne patka.<\/p>\n

\u0160ta je patka, pita me.<\/p>\n

\u0110oka, kita\u2026<\/p>\n

Smeje se.<\/p>\n

Bar sam uspela da te nasmejem.<\/p>\n

Za\u0161to ba\u0161 patka? I \u0111oka, \u0161ta vam je to?<\/p>\n

A otkud znam? Tako je zovu. Mo\u017ee biti i bilo koja druga \u017eivotinja. Ili bilo koje drugo ime\u2026 Evo npr. Luka.<\/p>\n

Nastavljamo da pijemo \u0161trukani u ti\u0161ini.<\/p>\n

Ho\u0107emo posle u Jabuku? Pita Andrea posle nekog vremena.<\/p>\n

Ne ide mi se. Luka je tamo. Verovatno s nekom ribom.<\/p>\n

Ko ga jebe, fakat se mi idemo zabavljat.<\/p>\n

Ne\u0107u tamo.<\/p>\n

\u0160ta ti je sa Lukom?<\/p>\n

Luka je kreten.<\/p>\n

Ima ne\u0161to \u0161to ne znamo?<\/p>\n

Opet smo se posva\u0111ali. Ne znam vi\u0161e ni da objasnim oko \u010dega. Andrea, kako to da prekinem?<\/p>\n

Za\u0161to se ne smuva\u0161 s Josipom? Andrea mi nazdravlja. On deluje tako fino.<\/p>\n

Da, sigurno \u0107e me on \u0107e izbaviti iz svega, prevrnula sam o\u010dima.<\/p>\n

Iz \u010dega se ti to ima\u0161 izbavit, majke ti?<\/p>\n

Nedelja 02:17<\/strong><\/h4>\n

Josip mi je opet pisao. Nisam mu odgovorila.<\/p>\n

Ne znam \u0161ta ho\u0107e od mene. Ne znam za\u0161to mu povremeno odgovaram, onda kada me Luka iznervira. To verovatno nije fer. Ni prema Luki, a ni Josipu.<\/p>\n

Gde si?, pisalo je u poruci.<\/p>\n

Stojimo na ulici, nismo sigurne gde bismo krenule.<\/p>\n

Znam da \u010deka odgovor.<\/p>\n

Stavila sam mobilni nazad u ta\u0161nu.<\/p>\n

Od Luke nije bilo poruka.<\/p>\n

Nedelja 3:58<\/strong><\/h4>\n

Ulazim u Jabuku sa Andreom. Videla sam Luku, naravno sa bocom piva u ruci. Nisam htela da mu pri\u0111em. Okrenula sam se ka bini, podigla ruke i plesala. Nedugo zatim, pri\u0161ao mi je Josip.<\/p>\n

Nisi mi odgovorila na poruku.<\/p>\n

Imam de\u010dka.<\/p>\n

De\u010dko ti stoji u drugom uglu prostorije.<\/p>\n

Telepatski se sporazumevamo.<\/p>\n

Ana, za\u0161to to radi\u0161? \u2013 gledao je u pod.<\/p>\n

Radim \u0161ta?<\/p>\n

Nastavio je da stoji pored nas.<\/p>\n

Okrenula sam se na drugu stranu. Stigao je i Josipov drug, Andrej.<\/p>\n

Andrea i Andrej, povikala sam. Pa vi ste savr\u0161en spoj!<\/p>\n

Andrea je prevrnula o\u010dima, a Andreju je bilo vidno neprijatno. Svi su stajali u mestu blago se klate\u0107i, a ja sam plesala kao da sutra ne postoji.<\/p>\n

Nakon pola sata, upalila su se svetla. Poljubila sam Andreu u obraz i ostavila je sa momcima. Mislim da joj se Andrej ipak dopao.<\/p>\n

Josip me nije ni pogledao. Pisa\u0107e sutra, ve\u0107 znam.<\/p>\n

Na pola puta ka izlazu, pogledala sam prema Luki. Mahnuo mi je, umorno. Nasme\u0161ila sam se. \u010cekam da mi pri\u0111e, druga\u010dije igra nije zanimljiva. Prilazi mi poput psa. Uhvatila sam ga za ruku i iza\u0161li smo iz Jabuke. Koraci su nam bili isti. Napolju je ve\u0107 svanulo, a na\u0161a razmrljana lica se nisu sme\u0161ila.<\/p>\n

Nedelja 5:08<\/strong><\/h4>\n

Bili smo na Gornjem gradu. Volim Gornji grad. Romanti\u010dan je i kad treba i kad ne. Vazduh je te\u017eak, pred ki\u0161u. Pri\u010dala sam mu o milion nebitnih stvari.<\/p>\n

Kao me je sestra iznervirala.<\/p>\n

Kako treba da skratim kosu.<\/p>\n

Kako planiram da i ja napi\u0161em knjigu, u kojoj \u0107e on biti glavni junak. Mada bi mu to bio kompliment.<\/p>\n

Kako je vreme u Zagrebu sparno, a sigurna sam da je i u Beogradu isto. Nisam se \u010dula sa mojima, ne znam.<\/p>\n

\u010cet\u2019ri \u010det\u2019ri dva, setila sam se pesme i pevu\u0161ila je nekoliko minuta. Luka i ja stojimo jedan pored drugog, udaljeniji nego ikad.<\/p>\n

Rekla sam mu i to.<\/p>\n

Pa stojim pored tebe, rekao je iznervirano.<\/p>\n

Znam da ti se nabacuju cure. I to sam rekla.<\/p>\n

Odjednom je sevnulo.<\/p>\n

Divno, rekla sam. Gledali smo u nebo.<\/p>\n

I? Ho\u0107u li \u010duti tu novu pesmu?<\/p>\n

Ana, toliko smo zajedno. A opet kada te gledam, \u017eelim samo tebe. Ali ove sva\u0111e, ovo \u0161to se jurimo po gradu\u2026 Umoran sam.<\/p>\n

I ja sam, pomislila sam.<\/p>\n

Koliko drugih ti je potrebno da bi se dobro ose\u0107ala?<\/p>\n

Ne znam, pomislila sam. Bio je delimi\u010dno u pravu, ali to nisam htela da priznam. To je zbog toga \u0161to nisam imala Luku u potpunosti, i uvek mi je nedostajao taj jedan njegov deo.<\/p>\n

No, to je bio izgovor.<\/p>\n

O\u010digledno je da me ne voli\u0161, prebacila sam mu, brane\u0107i se od sebe.<\/p>\n

Oprosti \u0161to sam mislio da \u0107u ti biti jedini.<\/p>\n

Umi\u0161lja\u0161, uzdahnula sam \u2013 to su mi drugovi. Ne mogu opet ovu pri\u010du.<\/p>\n

Za\u0161to ne mo\u017ee\u0161? Zato \u0161to zna\u0161 da sam u pravu?<\/p>\n

Slu\u0161aj, idem ku\u0107i sad. Ako \u017eeli\u0161, mo\u017ee\u0161 sa mnom. Ako ne\u2026 \u2013 zastala sam. Luka, mo\u017eda je vreme da prekinemo ovo.<\/p>\n

Da, tako je najbolje. Ne mogu vi\u0161e da te gledam.<\/p>\n

E, aj\u2019 odjebi, rekla sam i oti\u0161la.<\/p>\n

Po\u010dela je ki\u0161a. Nije mi smetalo da pokisnem.<\/p>\n

Tako se suze manje vide.<\/p>\n

\n

(Ova pri\u010da je spisateljska saradnja: ista tema, dve pri\u010de – dva autora. Ispod se nalazi druga pri\u010da autora Marijana Falice.)<\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n

Slobodan pad – Marijan Falica<\/h2>\n

Nedjelja 5:53<\/span><\/strong><\/h4>\n

Izvadio sam mobitel i poslao poruku, zazvonio je nakon nekoliko trenutaka.<\/p>\n

Hej, kaj si ti budan ovako rano?<\/p>\n

Ona soba, kod tebe, jo\u0161 je slobodna? \u2013 Upitao sam.<\/p>\n

Kaj? Gotovo je?<\/p>\n

Gotovo.<\/p>\n

Prekinuo sam vezu, zapalio cigaretu i pustio dim u zagreba\u010dko svitanje.<\/p>\n

Subota 9:43<\/strong><\/span><\/h4>\n

Probudio sam se mamuran. Na stolu je bila otvorena boca piva, nagnuo sam iz boce.<\/p>\n

Nije li malo rano za to? – Upitala je prote\u017eu\u0107i se u krevetu.<\/p>\n

Za\u0161to? Pa budan sam – rekoh.<\/p>\n

Ne\u0161to je promrmljala i oteturala do kupaonice. Poku\u0161ao sam podi\u0107i roletne na prozorima.<\/p>\n

Kako si? – Nisam \u010duo da se vratila u sobu.<\/p>\n

Di\u0161em.<\/p>\n

\u010cinio si mi se tu\u017ean sino\u0107.<\/p>\n

\u017divot je tu\u017ean.<\/p>\n

Jesi li primijetio kako vrijeme prolije\u0107e kad je svaki dan isti?<\/p>\n

Ne, meni nije isti.<\/p>\n

Pijan si svaki dan.<\/p>\n

To zahtjeva predanost, mnogi je nemaju.<\/p>\n

Ne seri.<\/p>\n

Ne serem, uzmi vikend cugere za primjer. Ubiju se vikendom u alkoholu, onda postaju agresivni ili glupi ili dosadni, pla\u010du, hvale se, mrze, vole, varaju \u017eene ili mu\u017eeve, a drugi dan zabijaju glavu u pijesak.<\/p>\n

Zar nismo svi takvi kad popijemo?<\/p>\n

Ne, ja ne optu\u017eujem drugi dan cijeli svijet zbog mojih sranja.<\/p>\n

Ne bi ti bilo \u017eao da me pijan prevari\u0161!?<\/p>\n

Ne ku\u017ei\u0161, ako to ne mislim napraviti trijezan, ne budem niti pijan.<\/p>\n

Prekriti\u010dan si, ljudi se samo zabavljaju, trebaju ispu\u0161ni ventil – rekla je i vratila se u kupaonicu.<\/p>\n

Zabava i bje\u017eanje od sebe nisu isto \u2013 rekoh vi\u0161e za sebe.<\/p>\n

Sunce se tek probijalo kroz zavjese, na radiju su najavljivali paklene vru\u0107ine. Izi\u0161la je iz kupaonice i sjela mi u krilo.<\/p>\n

Zagrli me \u2013 pro\u0161aputala je.<\/p>\n

Nisam mogao, pitao sam se tko ju je sino\u0107 grlio.<\/p>\n

Ne voli\u0161 me? \u2013 Upitala je, krvavih o\u010diju, mamurna kao i ja.
\nNebitno – rekoh zure\u0107i u zid.
\nZnala sam! \u2013 Naglo je posko\u010dila i odgurnula se od mene – Ne voli\u0161 me! Ru\u017ena sam ti! Ubit \u0107u te gade, ima\u0161 drugu! \u2013 Vri\u0161tala je.<\/p>\n

Rekoh ti, nebitno! S kim si ti sino\u0107 bila vani, opet s frendovima!? S kojim ovaj put!?<\/p>\n

Nije nam puno trebalo da se posva\u0111amo. Vrije\u0111ali smo se i povrje\u0111ivali svaki dan, najmanja sitnica bila je dovoljan povod.
\nZnala sam, ima\u0161 drugu!<\/p>\n

Nemam!<\/p>\n

Samo pije\u0161 i pi\u0161e\u0161! Ne \u017eeli\u0161 pri\u010dati sa mnom! Ne vodi\u0161 me van! Ne voli\u0161 me vi\u0161e.<\/p>\n

Trebam vrijeme za sebe \u2013 rekoh – nije bitno da li sam dobro ili ne. Nije bitno da li sam s tobom ili ne. Samo trebam vrijeme za sebe.<\/p>\n

Ima\u0161 drugu, znala sam \u2013 sjela je i po\u010dela plakati.
\nNe, ti nema\u0161 sebe – promrmljao sam.
\nNe jebi me s tim filozofiranjem i priznaj! \u2013 Ustala je i zavri\u0161tala kroz suze.<\/p>\n

Skakala je po sobi polugola. Luda i mamurna.
\nTebe pucaju paranoje, \u2013 rekoh – ti misli\u0161 da imam drugu. Ti misli\u0161 da si mi ru\u017ena, a niti sama ne zna\u0161 \u0161to bi sa sobom.
\nSigurno nema\u0161 drugu? – Sjela je i tu\u017eno pogledala.
\nNemam, ali nebitno je, ako se dobro pogleda\u0161 bit \u0107e i tebi nebitno. Ono \u0161to je bitno je da zna\u0161 da ima\u0161 sebe. Da ne ovisi\u0161 o nikome. Gledaj, dobri smo, samo, svatko treba vrijeme za sebe.<\/p>\n

Izgledala je kao da razmi\u0161lja o tome, ili me nije niti slu\u0161ala, nasmije\u0161ila se.<\/p>\n

Namjerava\u0161 li i\u0161ta vi\u0161e napisati za mene? \u2013 Skinula je grudnjak i vrtjela ga na prstu, pre\u0161etavaju\u0107i se po sobi samo u ga\u0107icama.<\/p>\n

Naravno \u2013 rekoh.<\/p>\n

Ne\u0161to slatko, zna\u0161, kao ja – stala je zami\u0161ljeno ispred prozora i dalje vitlaju\u0107i tim grudnjakom.<\/p>\n

Slatko je lo\u0161e za zube – rekoh, mrze\u0107i susjede koji su mogli vidjeti te savr\u0161ene sise.<\/p>\n

Ne seri \u2013 rekla je ne okre\u0107u\u0107i se.<\/p>\n

Donesi mi pivo \u2013 odvratih.<\/p>\n

Odvratan si! \u2013 Zamahnula je i poku\u0161ala me pogoditi grudnjakom.<\/p>\n

Dolazi s godinama \u2013 rekoh.<\/p>\n

Ne svi\u0111am ti se? \u2013 Mazno je upitala klize\u0107i prstima po savr\u0161enom tijelu.<\/p>\n

Za\u0161to je vrag uvijek mu\u0161ko? \u2013 Pomislih<\/p>\n

Mo\u017eda bi trebali prekinuti? \u2013 Okrenula se opet susjedima.<\/p>\n

Svjetlost sun\u010dane zrake obasjala je odsje\u010dak sobe.<\/p>\n

Mo\u017ee ta piva sad? \u2013 Zapitah, u\u017eivaju\u0107i u pogledu na njenu guzu.<\/p>\n

Jednog \u0107u te dana samo ostaviti \u2013 rekla je.<\/p>\n

Bez cuge?<\/p>\n

Bez svega.<\/p>\n

Nema\u0161 ba\u0161 puno za odnijeti \u2013 rekoh.<\/p>\n

Nije odgovorila.<\/p>\n

Ho\u0107e\u0161 se ubiti? \u2013 Upitala je.<\/p>\n

Ne vjerujem \u2013 rekoh.<\/p>\n

Tako izgleda\u0161.<\/p>\n

Hvala.<\/p>\n

Ozbiljno ti ka\u017eem, po\u010det \u0107u se ljutiti, nisi napisao ni\u0161ta gdje se mogu prepoznati ve\u0107 milijun godina.<\/p>\n

Da?<\/p>\n

Napi\u0161i mi ljubavnu pjesmu.<\/p>\n

Sve moje pjesme su ljubavne, prepoznaj se u njima.<\/p>\n

Ne seri, daj ne\u0161to, samo za mene, kratko i slatko.<\/p>\n

Ok, ima\u0161 kratke noge i slatka si.<\/p>\n

Idiote!<\/p>\n

Na trenutak su oblaci zaklonili sunce. Crveno svjetlo neonske reklame prekrilo je plahte ispod kojih smo le\u017eali. Zami\u0161ljao sam krv na plahtama i kako me pronalaze nakon tri dana.<\/p>\n

Tvoji poljupci jo\u0161 gore na mojim usnama \u2013 rekoh.<\/p>\n

Da, tako ne\u0161to.<\/p>\n

Rije\u010di pjesme od benda The Cult, sorry, napisano.<\/p>\n

Ma odjebi!<\/p>\n

Bio sam prazan poput pivskih boca pored kreveta.<\/p>\n

U ovoj sobi, sati ljubavi jo\u0161 uvijek rade sjene \u2013 citirao sam.<\/p>\n

Da, predivno je.<\/p>\n

Sorry, Bukowski je to napisao.<\/p>\n

Budalo, za\u0161to ti tako ne\u0161to ne napi\u0161e\u0161?<\/p>\n

Nisam Bukowski.<\/p>\n

Nisi normalan.<\/p>\n

Ok, napisat \u0107u ti ljubavnu pjesmu. Svidjet \u0107e ti se. Vodit \u0107emo ljubav. Zami\u0161ljat \u0107e\u0161 nekog drugog. Plahte \u0107e biti natopljene mojom krvlju. Susjedi \u0107e pozvati policiju. Bit \u0107e\u0161 s nekim drugim. Bit \u0107u mrtav. \u010cemu ljubavna pjesama?<\/p>\n

Pivo u mojoj \u010da\u0161i imalo je vi\u0161e smisla nego nastavljanje ovog razgovora. Ona je trebala nekog da ga spasi, da spasi sebe. Meni nije bilo do spa\u0161avanja. Mislim da sam ju razo\u010darao, nisam bio tip samoubojice. Samo me je zanimalo koliko nisko mogu pasti. \u0160utjeli smo i gledali se. Sjene nisu mogle sakriti vatru u njenim o\u010dima. Nato\u010dio sam nam pi\u0107e. Bili smo ratnici. Krvavih o\u010diju od alkohola i lu\u0111a\u010dkih pogleda. Bili smo na kraju puta. Obukao sam se i oti\u0161ao pro\u0161etati.<\/p>\n

Subota 17:24<\/strong><\/span><\/h4>\n

Vani je bilo kao u loncu, asfalt se isparavao, sunce je kuhalo ljude, cijedilo ih je sa smije\u0161kom. Dovukao sam se do Route 66, birca u blizini Glavnog kolodvora. Klima ure\u0111aj je umirao poku\u0161avaju\u0107i rashladiti prostoriju, ali je hladio. Sjeo sam za \u0161ank i naru\u010dio pivo. Dan se primicao kraju. Jo\u0161 jedan dan za zaboraviti. Sjedio sam i \u010dekao no\u0107. Sumrak je bio slab, presporo je dolazio i jo\u0161 sporije gasio rujansku vru\u0107inu. No\u0107 je bila moje vrijeme. No\u0107 je brisala dnevne poraze. Birc je bio ugodno mra\u010dan i poluprazan. Nisam primijetio kad je sjela nekoliko mjesta od mene. Pogledi su nam se susreli u ogledalu iza \u0161anka. Podigao sam \u010da\u0161u i nazdravio joj. Nasmije\u0161ila se.
\nCool – rekoh.
\nMa mora\u0161 mo\u0107i prozboriti ne\u0161to vi\u0161e od \u201cCool\u201d – rekla je prilaze\u0107i.<\/p>\n

Pravio sam se da ne primje\u0107ujem savr\u0161eno tijelo u pripijenoj haljinici.
\nSorry, vru\u0107ina me je uspavala pa mi je to prvo palo na pamet – rekoh.
\nDa, uspavljuje – ponovila je zami\u0161ljeno. Vidjev\u0161i te, samo mi je kroz glavu pro\u0161lo \u201cHmmmm\u201d- nastavila je, i dalje zami\u0161ljeno gledaju\u0107i kroz mene.
\nS obzirom na tvoje \u201cHmmm\u201d, moje \u201cCool\u201d i ne zvu\u010di tako lo\u0161e – rekoh.
\nNasmijala se, a ja sam mahnuo konobaru.
\nCrvena kosa i zelene o\u010di, opaka kombinacija, kaj pije\u0161? – Upitao sam.
\nBijelo vino, ti?
\nTrenutno pivo.
\nOk, jo\u0161 jedan \u201cHmmm\u201d, ina\u010de, \u0161to ima kod tebe?
\nNi\u0161ta posebno, ubijam jo\u0161 jedan dan, tra\u017eim na\u010din da \u017eivim i ni\u0161ta ne radim ali mi ne uspijeva, kod tebe?<\/p>\n

\u010cekam frendicu.
\nNadam se da \u0107e kasniti – rekoh.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan osmijeh.
\nNe ne\u0107e, upravo sti\u017ee – rekla je i krenula prema vratima.
\nBila bi to savr\u0161ena pri\u010da da ja nisam ja – pomislio sam.
\nZastala je i pogledala me – Mo\u017eda navratim kasnije – nasmije\u0161ila se i mahnula mi na odlasku.
\nVani, no\u0107 je pobijedila i sumrak i vru\u0107inu. Naru\u010dio sam jo\u0161 jedno pivo. Nije mi se \u017eurilo. No\u0107 je moje vrijeme. Konobar je lijeno brisao \u010da\u0161e. Promatrao sam kapljice koje su klizile niz oro\u0161enu bocu. Nisam dozvoljavao da mi se piva ugrije. Kao neki superjunak, rje\u0161avao sam ju hladnu. Nije bilo nikoga u blizini tko bi to cijenio. Ustao sam namjeravaju\u0107i platiti konobaru i krenuti.<\/p>\n

Hej, evo gledam te pa kontam da ti malo zasmetam, ima\u0161 vremena? \u2013 Upitala je prilaze\u0107i.<\/p>\n

Duga sme\u0111a kosa, pune usne, \u010detrdesetak godina, zgodna. Opet sam sjeo za \u0161ank.<\/p>\n

Naravno \u2013 rekoh.<\/p>\n

Upravo sam prekinula s de\u010dkom .<\/p>\n

Nije te zaslu\u017eio.<\/p>\n

Jednostavno mi je bilo glupo vu\u0107i ga za nos ako on ima te svoje velike planove, a i malo sam se prestra\u0161ila, on je htio zajedni\u010dki \u017eivot i sve \u0161to dolazi s tim. Recimo, da ja nisam za to. Mislim, \u017eelim nekog ozbiljnog, ali i prostor za sebe. Ne mora\u0161 mi milijun puta u danu re\u0107i da me voli\u0161 i onda dodati jo\u0161 sve te svoje planove. Zavrtjelo mi se u glavi, mislim, nisam ga htjela povrijediti, to valjda svakoj curi laska, ali nisam mogla ostati s nekim tko je op\u010dinjen mnome. Smu\u010dilo mi se. Razumije\u0161?<\/p>\n

Potpuno.<\/p>\n

Pijan si?<\/p>\n

Ne.<\/p>\n

Sigurno?<\/p>\n

Sigurno, treniram svaki dan.<\/p>\n

Koliko si danas popio?
\nNi\u0161ta. Par piva. Pravi gospodin.<\/p>\n

Nije mi jasno kako te ne opali \u2013 nastavila je.
\nJa sam s alkoholom, onako, dosta dobra, ali svaki dan? Nije mi jasno.
\nOpali me, naravno da me opali, zar bi ina\u010de imalo smisla?
\nZna\u0161 da je to sranje?
\nZnam, ali drugi rade sranja.
\nImam doma neki whiskey \u2013 rekla je.<\/p>\n

Ok.<\/p>\n

Platio sam konobaru pa smo krenuli do njenog stana. Rekla je da \u017eivi u blizini. Pro\u0161li smo pored Lisinskog, kroz Pothodnik pa Mihanovi\u0107evom do njenog stana na Trgu Marka Maruli\u0107a. Putem smo pri\u010dali smo o svemu i ni\u010demu.<\/p>\n

Dvoje utopljenika u o\u010dekivanju pojasa za spa\u0161avanje.<\/p>\n

OK, koja je tvoja pri\u010da? \u2013 Upitala je kad smo u\u0161li u stan, nakon \u0161to nam je nato\u010dila cugu.<\/p>\n

Uobi\u010dajena \u2013 rekoh.<\/p>\n

Neka cura?<\/p>\n

Neka cura.<\/p>\n

\u0160to \u0107emo sad? \u2013 upitala je.<\/p>\n

Ekipa mi je vjerojatno na Strossu \u2013 rekoh.<\/p>\n

Osmjehnula se i nazdravila mi s kau\u010da u dnevnoj sobi dok sam izlazio iz stana.<\/p>\n

Subota 22:19<\/span><\/strong><\/h4>\n

\u00a0<\/strong>Bili smo na Strossu i pili vino iz plasti\u010dne boce. Mladen i Maja, Hrabri i An\u0111elko, Miroslav i ja. Zavr\u0161avali smo bocu i razmi\u0161ljali kako da se dokopamo druge. Ivana je sjedila malo dalje tipkaju\u0107i po mobitelu, bili smo joj glupi. Trava na Strossu, blago oro\u0161ena, svjetlucala je pod slabim svjetlima uli\u010dne rasvjete. Ljeto je bacalo zadnje karte, a jesen pobje\u0111ivala. Dosadna subota. Maja je odjednom ustala.<\/p>\n

Idem doma! \u2013 vrisnula je sa suzama u o\u010dima. Mladen ju je zbunjeno pogledao. Svi smo ju pogledali.<\/p>\n

Kaj \u0107e\u0161 doma? \u2013 upitao sam nezainteresirano i nagnuo bocu cijede\u0107i zadnje gutljaje.<\/p>\n

Pisat \u0107u dnevnik i napisat \u0107u da me ne voli\u0161! \u2013 vrisnula je prema meni.<\/p>\n

Pa on te voli \u2013 pokazah na Mladena.<\/p>\n

Budalo! Ti ni\u0161ta ne ku\u017ei\u0161! \u2013 jo\u0161 jedan vrisak.<\/p>\n

Boca je bila prazna. Maja je imala pravo, ni\u0161ta nisam ku\u017eio. Miroslav je imao blesavi smije\u0161ak na usnama, niti on nije ku\u017eio. Svi su me gledali, jebena situacija. Maja je krenula prema tramvajskoj stanici. Ivana je potr\u010dala za njom, Mladen je i dalje zbunjeno gledao, ali sad prema meni. Subota je odjednom svima postala zanimljivija. Vrtio sam praznu bocu od vina i razmi\u0161ljao di je najbli\u017ea vinarija.<\/p>\n

Di ti je Ana? \u2013 upitao je Hrabri.<\/p>\n

Ne znam, bila je doma jutros.<\/p>\n

Opet ste se posva\u0111ali?<\/p>\n

Jebiga.<\/p>\n

Idemo do Jabuke? \u2013 Predlo\u017eio je Miroslav.<\/p>\n

OK \u2013 rekao je Mladen, Hrabri i An\u0111elko su imali druge planove, meni je bilo svejedno.<\/p>\n

\u00a0Subota 23:49<\/span><\/strong><\/h4>\n

No\u0107ni klub polako se punio. Povukao sam se dalje od reflektora i svjetala. Mladen i Miroslav nestali su na terasi \u010dim smo u\u0161li u klub. Glava mi je pucala. Mamurluk je bio opipljiv. Lijepio mi se za sljepoo\u010dnice i zatvarao mi o\u010di. \u017dmirio sam kad mi je pri\u0161la.<\/p>\n

Mogu li te zamoliti za cigaretu?<\/p>\n

Naravno.<\/p>\n

Zapalila je i pogledala me.<\/p>\n

Pije\u0161 sam u mraku?<\/p>\n

Nije bio mrak kad sam po\u010deo \u2013 rekoh.<\/p>\n

Nasmije\u0161ila se i zahvalila na cigareti. Za\u017emirio sam opet i prepustio se muzici. Bas mi je trgao utrobu. DJ nije imao milosti. Poga\u0111ao je svakom pjesmom. Pearl Jam, Alice In Chains, Faith No More. Aperkat, kro\u0161e, direkt. Osje\u0107ao sam blesavi smije\u0161ak na svom licu. Ne\u010dija ruku primila je moje rame. Svijetla light showa su bljeskala. Slatka curica od dvadesetak godina stajala je ispred mene i smije\u0161ila se.<\/p>\n

Mogu li te zamoliti za jo\u0161 jednu cigaretu?<\/p>\n

Naravno \u2013 rekoh.<\/p>\n

Uzela je cigaretu i \u010dekala da je zapalim.<\/p>\n

Pivo je OK \u2013 rekla je kroz smijeh.<\/p>\n

Da?<\/p>\n

Htjeo si me pitati da li sam za cugu.<\/p>\n

OK \u2013 nasmije\u0161io sam se i krenuo prema \u0161anku.<\/p>\n

Primila me je za ruku, pogledi su nam se susreli. U njenim o\u010dima bilo je toliko nevinosti i topline da je mogla otopiti ledenjak i spasiti Titanic. Prvi put kad je do\u0161la nisam primijetio koliko je predivna bila. Te pune crvene usne bile su kao semafor, mogle su prizemljiti avione, ne samo zaustaviti automobile. Krenula je ispred mene i vodila me. Zami\u0161ljao sam kako miri\u0161i ta predivna duga sme\u0111a kosa. Jedino du\u017ee od kose bile su njezine noge. Kratka haljinica otkrivala ih je dovoljno da zaustavi dah i pretvori mu\u0161karce u slinave idiote. Dvadesetogodi\u0161njaci su me mrzili. \u010cetrdesetogodi\u0161nji dinosaur imao je u rukama ulov godine, dok su oni u rukama imali maramice za brisanje sline koje su im dodavali gay frendovi. I ja sam mrzio njih. Bio sam gori od njih, ru\u017eniji i stariji. Oni su imali svijet pred sobom, a ja vi\u0161e nisam imao \u0161to za izgubiti. U\u017eivao sam u njihovoj mr\u017enji koju nisu mogli skriti u o\u010dima dok sam u ruci dr\u017eao an\u0111ela koji me je vodio. Prema \u0161anku. Prema jo\u0161 jednom padu. Nije me bilo briga. Zami\u0161ljao sam kako milujem tu kosu i udi\u0161em njen miris. Kako joj ljubim vrat i ta malena ramena dok mi nudi poluotvorene usne spu\u0161tenih kapaka u i\u0161\u010dekivanju. Kako se ljubimo polako, dugo i potpuno. Upijaju\u0107i jedno drugo. Vodimo ljubav, nje\u017eno i divlje, u parku pod kro\u0161njama i zvijezdama koje se gase od ljubomore. Kako do\u017eivljavamo vrhunac u poljupcu, nje\u017enom, jedva dodiruju\u0107ih usana. Hodamo prema \u0161anku, dr\u017ee\u0107i se za ruke.<\/p>\n

U mislima, njeno lice zamjenjuje drugo. Moj stisak popu\u0161ta. Film, pregledan puno puta, premotavam na kraj i pu\u0161tam odjavnu \u0161picu. Kupujem pivo i dajem joj. Gledam ju. Preslatka curica.<\/p>\n

Idemo malo na terasu? Manje je buke, mo\u017eemo pri\u010dati \u2013 predla\u017ee mi.<\/p>\n

Sorry \u2013 odvra\u0107am joj – super mi je muzika, idem jo\u0161 malo unutra. U\u017eivaj \u2013 mahnem joj i odlazim.<\/p>\n

Vidimo se \u2013 odmahuje mi.<\/p>\n

Nedjelja 02:17<\/strong><\/span><\/h4>\n

Opet na \u0161anku. Konobar je \u010dekao. Nisam znao \u0161to bih naru\u010dio. Po\u010deo sam s Martinijem, nije i\u0161lo. Naru\u010dio sam pivu, ni to nije bilo dobro. Pomislio sam da mi je jezik otupio. Ili je piva ishlapila. Ili je Martini bio presuh. Za viski nisam imao novaca pa sam naru\u010dio opet pivu. Treba\u0161 biti uporan, kao i u svemu – pomislio sam. Ne\u0161to \u0107e mi krenuti prije ili kasnije. Sjela je za \u0161ank do mene i naru\u010dila vino. Mislim da je bila pijana. Nije me niti pogledala, samo je po\u010dela pri\u010dati. O poslu, o ljubavi, o alkoholu, o muzici. O milijun nebitnih stvari i nije se zaustavljala. Borio sam se sa svojim nedostatkom volje da se napijem i slu\u0161ao njeno blebetanje.<\/p>\n

Samo \u0161uti\u0161 – rekla je – ne svi\u0111am ti se?<\/p>\n

Super si – rekoh.<\/p>\n

Za\u0161to ne \u017eeli\u0161 pri\u010dati sa mnom? \u010cudan si.<\/p>\n

Za\u0161to misli\u0161 da sam \u010dudan? Ne dru\u017ei mi se. Spa\u0161avam te od sebe. Prazan sam. Ne znam brbljati ni o \u010demu. Dosadio bih ti. Samo pijem. I slu\u0161am. Znam dobro slu\u0161ati, Ako \u017eeli\u0161 pri\u010dati, tu sam. Samo ne o\u010dekuj da tra\u010dam. Ne o\u010dekuj razgovore o politici. Ne zanima me moda niti sport. Ne\u0107u suosje\u0107ati s tobom. Ne\u0107u se \u017ealiti na svoj \u017eivot, samo da bi se ti bolje osje\u0107ala. Samo ti pri\u010daj, ako \u017eeli\u0161. Kad zavr\u0161i\u0161, dignut \u0107e\u0161 se i oti\u0107i. Meni \u0107e\u0161 ostaviti sva svoja sranja. Sve \u0161to sama ne mo\u017ee\u0161 probaviti. Svalit \u0107e\u0161 sve na mene i oti\u0107i. Nisam uop\u0107e \u010dudan. Ne dru\u017ei mi se.<\/p>\n

Ne, nisi \u010dudan, ti nisi normalan – rekla je i nastavila pri\u010dati.<\/p>\n

Nedjelja 3:58<\/strong><\/span><\/h4>\n

Ana je do\u0161la u Jabuku. Ovog puta bila je s frendicom, ali nije dugo trebalo da se krug obo\u017eavatelja stvori oko nje. Nije mi pri\u0161la, niti sam ja njoj prilazio. Zabavljala se i smije\u0161ila idiotima dok se meni utroba gr\u010dila. Nedugo zatim, svjetla u klubu po\u010dela su se paliti ozna\u010davaju\u0107i kraj ve\u010deri. Pogledala je prema meni, mahnuo sam joj i pri\u0161ao. Primila me je za ruku dok smo izlazili iz kluba. Hodali smo ne pri\u010daju\u0107i. Kroz \u0161umu iznad Saloona, Tu\u0161kancem do Strelja\u010dke, Kapucinskim stubama, pored Lotr\u0161\u010daka do Gradeca.<\/p>\n

Nedjelja 5:08<\/span><\/strong><\/h4>\n

Bili smo na Gornjem gradu. Nebo, tamno, pred ki\u0161u, bilo je kao poklopac nad gradom koji je ranim jutrom kuhao od ljetne vru\u0107ine. Pri\u010dala je o milijun nebitnih stvari. Sparina je gu\u0161ila Trg, Juri\u0161i\u0107evu, Petrinjsku, Gunduli\u0107evu, Zrinjevac, Glavni kolodvor, Novi Zagreb. Otvorio sam limenku piva i nazdravio gradu.<\/p>\n

Obaveze, poslovi, poznanici, izlasci…<\/p>\n

\u017delio sam je prekinuti milijun puta. \u017delio sam je pitati gdje smo u svemu tome mi. Nisam imao snage. Napetost koja je lebdjela u zraku pribli\u017eavala se vrhuncu. Gornji grad kao da je utihnuo. Nebo se obojilo ljubi\u010dastom, tamno-plavom i rozom bojom. Kao da je Zagreb zadr\u017eavao dah zajedno sa mnom. O\u010dekuju\u0107i ne\u0161to, o\u010dekuju\u0107i ki\u0161u, o\u010dekuju\u0107i olak\u0161anje.<\/p>\n

Gledaj! – Rekla je. Munje! Predivno!<\/p>\n

Promatrala je trenutak i zatim nastavila pri\u010dati o milijun nebitnih stvari.<\/p>\n

Vjetar isprva slab, ja\u010dao je i odnosio sparinu. Munje su osvjetljivale grad, nije bilo ki\u0161e, ali sam znao da dolazi. Sigurno kao i na\u0161 prekid.<\/p>\n

Umoran sam – rekoh. Umoran sam od padanja. Koliko puta me treba\u0161 slomiti? Koliko drugih je tebi potrebno da bi se dobro osje\u0107ala? Ne mora\u0161 odgovoriti, nije bitno. Slomljen sam, umoran i svejedno mi je.<\/p>\n

Pogledala me je.<\/p>\n

Pa jedino o\u010digledno je da me ne voli\u0161 – rekla je.<\/p>\n

Na trenutak mi se u\u010dinila tu\u017enom.<\/p>\n

Oprosti \u0161to sam o\u010dekivao da \u0107u ti biti jedini – rekoh.<\/p>\n

Umi\u0161lja\u0161. To su mi frendovi i dosta mi je ovog razgovora.<\/p>\n

Nije bila tu\u017ena, nije bila ljuta, bilo joj je svejedno. Ostalo mi je jo\u0161 jedno pivo. Zagreb je vapio za ki\u0161om. Miris njene ko\u017ee je ispario. Usne me vi\u0161e nisu privla\u010dile. Moj tamni\u010dar upravo je ispustio klju\u010deve. Zamolio sam je da ode. Dok je ljutito odlazila pomislih kako joj nisam zahvalio. Prve kapi ki\u0161e po\u010dele su padati.<\/p>\n

Hvala, vi\u0161e ne boli\u0161 i sve si sama odradila – rekoh u sebi.<\/p>\n

Nazdravio sam i sebi i gradu znaju\u0107i da je bar on uvijek tu za mene.<\/p>\n

(Vi\u0161e o autoru pogledajte ovde<\/a>)<\/em><\/p>\n